20 писама јеховином сведоку

ПИСМО БР. 12
ЗАШТО НАЗИВАМО СВЕШТЕНИКЕ ОЦИМА

Једна од првих примедби коју сам чуо од вас, у погледу непоштовања заповести у Светом Писму, јесте: зашто православни зову своје свештенике оцима, када је Господ рекао да тако не називамо никога? Заиста, Господ је рекао: „И оцем својим не зовите никога на земљи;јер је у вас један отац, који је на небесима“ (Мт. 23, 9).
Но, и овде по ко зна који пут, имамо случај да Јеховини сведоци узимају у обзир само оне делове Светог Писма који им одговарају, иако у самом Светом Писму имамо и потпуно супротно тврђење. Јеховини сведоци, доследни сами себи, морали би онда да критикују и Апостола Јована јер он овако пише: „Пишем вам оци, јер сте познали онога који је од почетка.“ (1 Јн 12,13) „Писах вам оци …“ (1. Јн. 2, 14).
„Људи, браћо и оци, чујте сада моју одбрану пред вама.“ (Д. ап. 22, 1) тако се обраћа Апостол Павле окупљенима.
,А он рече: Људи, браћо и оци, чујте!“ (Д. ап. 7, 2) обраћање архиђакона Стефана Синедриону.
Имамо Господову заповест да никога на земљи не називамо оцем, а с друге стране, видимо да су се сами апостоли обраћали другима са: оци. Следећи логику Јеховиних сведока морали бисмо признати да су апостоли прекршили заповест Господа.
Међутим, није тако. Ова наизглед контрадикторност настаје у случају када погрешно тумачимо заповест Господњу, као и саме речи апостола.[1] Господ нас у својој заповести поучава смирењу, а томе је посвећена читава беседа у Мт. 23. Поучава нас да се не преузносимо и да се не размећемо титулама и људским почастима. Каже нам да никога не називамо оцем у смислу да нам тај неко и његове речи не буду битнији од Оца Небеског и Његових речи. Каже нам да не будемо следбеници људи него следбеници Бога. Зато Господ, у наставку, каже да не називамо једни друге наставницима јер је један наш наставник Христос.
Када бисмо следујући било којем човеку, па и самим апостолима, узвисили тог човека изнад Оца нашег небеског, онда бисмо прекршили заповест Господову.[2]
Зашто православни своје свештенике називају оцима? Апостол Павле каже: „Не пишем вам ово да вас посрамим, него вас поучавам као своју милу децу. Јер ако имате хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих Јеванђељем“ (l.Kop.4, 14-15)
Дакле, Апостол Павле Коринћане назива децом, а себе оцем њиховим. Овде се очинство односи на духовно очинство тј. на очинство преношењем Јеванђеља. Апостол Павле их је, „родио“ као хришћане. У том смислу и православни своје свештенике називају оцима, као оне који рађају у Исусу Христу духовна чеда, а не као оне које обожавају као полубогове или богове.
,Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле се Христос не уобличи у вама“ (Гал. 4,19). И овде Апостол Павле говори управо о духовном очинству којим бди над духовном децом. Такав смисао речи „отац“ даје и православни хришћанин када се обраћа свештенику.
На неколико места у Новом Завету Авраам бива назван оцем (Лк. 16, 30; Рим. 4,1; 11-12). Када уже посматрамо, Авраам је праотац јеврејског народа, али шире посматрано, он је духовни праотац свих верујућих и, као таквог, га апостол Павле помиње, називајући га оцем у Рим. 4,11: „и прими знак обрезања, печат праведности вере коју имаше у необрезању, да би он био отац свију који верују у необрезању, да се и њима урачуна у праведност;“ Дакле, Авраам је отац свих верујућих (необрезање). И Авраамово очинство и очинство православног свештеника је подударно са пастирском службом. Као што је Авраам као отац и као пастир предводио целокупну своју породицу, тако и православни свештеник, као отац и пастир предводи своју паству.
Брзоплето и једнострано осуђивање није решење проблема, нити је добронамерно. Међутим, сви они који тенденциозно тумаче Свето Писмо, прећуткујући делове који им не одговарају треба да имају на уму речи Апостола Петра: „Као што Говори о овоме и у свим својим Посланицама, у којима су нека места тешко разумљива, која неуки и неутврђени изврћу, као и остала Писма, на своју сопствену пропаст“ (2. Пет. 3,16).

* * * * *

Погледајмо где Јеховини сведоци, не само да стоје у раскораку са Јеванђељем, већ директно банализују и мењају Христову науку баш у погледу учења о Оцу Небеском.
Једно од потпуно нових откривења истине које је Христос дао људима јесте да им је Бог – Отац Небески. Ни једна религија до тада није Бога називала Оцем. За Јевреје Бог је био неприкосновени ауторитет, законодавац и судија, и било је нечувено да се таквој неизмерној величини и сили обраћа тако присно.[3] Због овог учења Христос често долази у сукоб са Јеврејима, па чак због тога желе да га каменују.
Господ каже: „Будите савршени као Отац ваш небески; учи нас молитви: „Оче наш…“, да Бог чека на нас као на заблуделе синове да му се вратимо, а то и јесте победа благодати над законом о којој пише и Апостол Павле. Победа љубави над правилима! Зато у Православљу један од главних догмата (непроменљивих истина), јесте да нам је Бог Отац Небески. Исповедањем вере у Њега почиње и Символ Вере (кратко исповедање онога у шта православни верују): „Верујем у једнога Бога Оца: …“
Какве све ово везе има са Јеховиним сведоцима? У „Кули стражари“ од 1. окт. 1995. г. на стр. 9 налазимо текст под насловом „Јехова – Бог који поучава“, где стоји: Стога, оне (друге овце, прим. ау.) се исправно обраћају Богу као „оцу“ пошто ће он у ствари бити њихов деда преко оца вечног „Исуса Христа“. Овај закључак поткрепљују цитатима Мт. 6, 9 и Ис. 9,6.
Размотримо њихов закључак у светлу јеванђелске науке:
Прво, нигде (али нигде!) у Светом Писму Христос није рекао да је Бог било коме деда. Христос каже: „… ни отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша“ (Мт. 6, 15 као и у Мт. 6, 32). Христос је увек говорио о Богу као о Оцу. Никада није рекао да је Бог једнима отац, а другима деда.
Сваки Јеховин сведок ће да се закуне како је њихово учење искључиво утемељено на Светом Писму, па и ви. А овде наилазимо на учење које не постоји у Светом Писму, и не само то, већ једну од највећих истина изнетих у Новом Завету чине релативном. Господ је темељно објаснио очинство Бога према Себи и нама. Пошто Јеховини сведоци уче да је Господ – архангео Михаил, онда излази да су анђели „стричеви“ „другим овцама“, или им је стриц Дух Свети, који од Оца исходи. Бесмислица!
Осим тога, наведени цитат из Мт. 6, 9 је почетак молитве „Оче наш“. На који начин ова молитва поткрепљује учење да је Бог било коме деда? Нигде не постоји молитва деди. У цитату Ис. 9, 6 онај који ће се родити назван је „Бог силни и отац вечни“, што и јесте место спотицања за Јеховине сведоке будући да не признају Христово очинство свим спасеним, већ само другим овцама, тј. онима који ће живети на Земљи. Овим избегавају да признају да је Христос Бог!
С друге стране, оптужују православне да називајући свештеника „оцем,“ крше заповест: Оцем не називајте никога. А истовремено Оца Небеског, називате дедом и то вам је сасвим одговарајући закључак. То је лицемерје.

Бог да те просвети.


НАПОМЕНЕ:

  1. Неке псеудохришћанске секте забрањују припадницима да и физичког оца тако зову, већ да му се обраћају са тата.
  2. Такав случај имамо у хиндуизму и хиндуистичким сектама где следбеници гуруа сматрају божанством и као таквом му служе, следују му и обожавају га.
  3. Ово важи и за мухамеданце који такође у оваквом хришћанском обраћању Богу виде светогрђе.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.