20 писама јеховином сведоку

ПИСМО БР. 5
ЦАР ЦАРЕВА И ГОСПОДАР ГОСПОДАРА

Драги мој пријатељу,

задржаћемо се још мало на овој теми, будући да је божанство Господа Исуса Христа основни проблем у вашој науци, из кога извиру сви остали. Дакле, било да кажемо да је Господ пророк, учитељ, виша духовна суштина или архангел Михаил, ми у ствари не говоримо за Господа шта јесте, већ шта није. Говоримо да није Бог. Видимо да свој доказ за тврђење да Господ Исус Христос није Бог, Јеховини сведоци покушавају да поткрепе Светим Писмом. Међутим, то је једнострано посматрање Светог Писма, јер у њему на многим местима стоји да је Господ Исус Христос Бог[1]. У Светом Писму постоје о томе посредни и непосредни докази. Јеховини сведоци ова места игноришу, или тенденциозно тумаче, или, пак, подвргавају директном прекрајању у својој верзији превода Светог Писма, познатијег као Нови Свет.
Због обимности теме коју ћемо размотрити, трудићу се да то учиним што је језгровитије могуће. Оно што треба имати увек на уму када се говори о Богу јесте апсолутност која подразумева да све што кажемо о Богу то учинимо у апсолутним категоријама. Тако, ако за Бога кажемо да је добар морамо то рећи са свешћу о апсолутном добру, које је изнад свега што човек може и замислити (чак је и појам апсолутна за Бога ограничавајући, али једино њиме можемо разумети и у нашем ограниченом уму представити Божанско Биће). Апсолутно подразумева да у Богу нема никакве промене, јер промена уводи релативност. Све што је о Богу речено и написано, у Светом Писму, јесте последица односа Бога и света, Творца и творевине. То је реч о Богу људским језиком.
На многим местима у Откривењу Јовановом писац Господа назива јагњетом[2], јер је старозаветно пасхално јагње праслика Господа који је савршена жртва једном принесена за спасење света.
Размотримо један стих где се говори о Христу као о јагњету: „ови ће с јагњетом заратити и јагње ће их победити, јер је Господар над Господарима и цар над царевима; и они који су с њим, позвани и изабрани и верни“. (Отк. 7,14) На другом месту писац о Логосу каже да је обучен у хаљину од крви „и има на хаљини и на бедру своме име написано: Цар царева и Господар Господара“ (Отк. 7,14). Дакле, недвосмислено је реч о Господу Исусу Христу. Међутим, погледајмо кога Апостол Павле назива „Цар царева и Господар Господара“: „да одржиш заповест чисту и беспрекорну до јављања Господа нашега Исуса Христа, које ће у своје време показати блажени и једини владар, Цар царева и Господар Господара. Он који једини има бесмртност и живи у светлости неприступној,[3] кога нико од људи не виде нити може видети[4], њему част и сила вечна. Амин“(1. Тим. 6, 14-16). Видимо да Апостол Царем царева и Господарем Господара назива онога који Једини има бесмртност“ који, живи у светлости неприступној, кога „нико од људи не виде нити може видети“ (Отк. 7,14). О коме је реч у 1. Тим. 6, 16? Реч је о Богу. Али, тако Апостол Јован назива и Господа Исуса Христа. Закључак је очигледан.


НАПОМЕНЕ:

  1. Нпр. 1 Тим 3,14-16; Кол. 2,8-9; Рим. 9,5 итд.
  2. Отк. 7,17; 21, 3-7; 22,3-5 итд.
  3. Језек. 1,27
  4. Мојс. 33:20

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.