20 писама јеховином сведоку

ПИСМО БР. 4
ДА ЛИ ЈЕ ХРИСТОС АРХАНЂЕЛ МИХАИЛ?

Жалосно је рећи, драги мој, да међу оне који у данашње време оповргавају божанство Исуса Христа спадају и ваши Јеховини сведоци. Тврдите да своје учење заснивате искључиво на Светом Писму и да на основу истог тог Светог Писма дајете одговор на питање: „Ко је Господ Исус Христос“. У литератури Јеховиних сведока, запазио сам, неколико верзија учења о Господу, које примењујете у зависности од тематике којом се текст или књига бави. За Господа се каже да је:
1) Највећи човек који је икада постојао (постоји књига овако насловљена)
2) Бог, али не свемогући, потчињен Оцу (овде је Бог у контексту Бог по благодати)
3) Јединорођени Син Божији којег је Бог првог створио (парафраза на дефиницију стр. 142. књиге Расправљање на темељу Писма)
4) Арханђел Михаил

Због обимности размотрићемо само учење Јеховиних сведока да је Господ, у ствари, арханђел Михаил.[1] У другом пасусу наведеног текста стоји: „У 1. Солуњанима 4:16 (Ст) заповест Исуса Христа да започне ускрсење описано је као „глас арханђела“, а у Јуди 9. стоји да је тај арханђео Михаило“.
Размотримо шта стоји у наведеним стиховима:
„Јер ће сам Господ са заповешћу, Гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба и прво ће мртви у Христу васкрснути.“(1. Сол. 4, 16)
„А Михаило арханђел, када препирући се са сатаном говораше о Мојсијевом телу, не усуди се изрећи хулнога суда, него рече: Господ нека ти запрети!“ (Јуда 9).
Где у овим стиховима стоји да је арханђео Михаил онај чијим ће гласом почети васкрсење? Нигде! Оба наведена стиха су грубо истргнута из контекста, јер, као што видимо, у Јуди 9, не стоји да је арханђео Михаил онај чијим ће гласом почети васкрсење, нити у 1. Сол. 4, 16 стоји да ће арханђел Михаил позвати на васкрсење.
У наставку текста Јеховини сведоци нас питају: „Да ли би било прикладно Исусов заповеднички позив приписати некоме ко је мањи по власти? Разумно је, дакле, да је Михаило Исус Христ“. Овде је једноставно погрешно приписан глас арханђела Господу. Зашто? Зато што је у 1. Сол. 4, 16 описано оно што прати Други долазак Христов. Сам Христос долази са заповешћу на васкрсење, значи, Он изриче заповест, а његов долазак биће попраћен гласом арханђела. Тако у 1. Кор. 15, 52 стоји: „Уједанпут, у тренућу ока, у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити“. Овде видимо да се васкрсење дешава на звук трубе. Зато 1. Сол. 4, 16 треба схватити као опис општих услова при васкрсењу и свих попратних појава. То доказује и опис који даје сам Господ у Мт. 24, 3031. Ту видимо како Господ долази на облацима небеским са силом и славом великом и како шаље анђеле своје с „великијем гласом трубнијем“. Дакле, снажан глас трубе објављује долазак Христов и васкрсење. Овде, такође, видимо да се ради о општим условима васкрсења.
Јеховини сведоци кажу да је из њиховог закључка разумно да је Исус арханђел Михаил. Међутим, ако се држимо Светог Писма, онда то није разумно закључити, јер нигде у Светом Писму не стоји да је Господ Исус Христос арханђел, а још мање да је арханђел Михаил. Њихов закључак је плод погрешног контекстуалног спајања наведених стихова.
Но, када бисмо 1. Сол. 4, 16 посматрали очима Јеховиних сведока, опет не бисмо смели извести закључак до кога су они дошли. Зашто? Ако је нужно да је Исус арханђео само зато што је његов глас описан као такав, онда бисмо морали из истог стиха.извести закључак и да је Бог, јер у стиху стоји да ће Господ доћи „и са трубом Божијом“. Да ли би било прикладно да трубу Божију носи неко ко није Бог? Исто као што долазак на глас арханђела мора значити долазак самог арханђела, онда је и долазак са трубом Божјом долазак самог Бога. То би нас довело у контрадикторност, јер бисмо морали рећи да је Господ у исто време и арханђео и Бог. Зашто Јеховини сведоци игноришу део о доласку Господа и са трубом Божијом, остаје нејасно?
Драги пријатељу, на жалост, ово није једини случај где Јеховини сведоци користе вишеструке аршине за идентичне случајеве, а остајемо и без објашњења на чему је заснована ваша логика закључивања.

Арханђел Михаило и стара змија

У наставку, Јеховини сведоци наводе још два стиха из Светог Писма који, по њиховом мишљењу, доказују да је Господ Исус Христос арханђел Михаил. У Отк. 12,7-12 описано је збацивање сатане од стране архангела Михаила и војске ангела, а тај стих Јеховини сведоци повезују са стихом из Отк. 19,11-16. где се даје опис војске небеске под вођством Господа Исуса Христа. По њима то је доказ да су Господ и архангел Михаил једна те иста особа. Иако ми то није циљ, овде морам заћи у област егзегезе, јер овако постављен проблем јесте егзегетски[2].
Откривење Јованово је пророчка књига, а такве књиге имају садржај приказан у пророчком контексту. То значи да догађаји код пророчког приказивања не морају бити дати хронолошким редоследом, јер пророк може истовремено да сагледава догађаје који су, један од другог, удаљени хиљадама година. За то имамо доказе и у Старом и Новом Завету. На пример, у књизи пророка Исаије, након виђења славе Божије (гл. 6), пророк добија, као утјеху од Господа, обрицање Емануила (Ис. 7, 14), а у наставку, Господ му говори за казну преко Асираца. Затим, у 9 гл. говори се о рођењу Месије, Његовом имену и Царству. У 11 гл. опет говори о Царству Месије. Након ових месијанских места, у 13. гл. говори о пророштву разарања Вавилона од стране Мида. У 14. гл. о пропасти Асираца и Филистејаца.
Ово је типичан пример пророчког контекста где пророк, између описа јако блиских догађаја, умеће опис рођења Спаситеља (иако је оно удаљено вековима од оних између којих је уметнуто). Оваквих места има и у Новом Завету. Тако Господ у Мт. 24, Мк. 13 и Лк. 21 даје у једној слици више догађаја, који су један од другога удаљени временским дистанцама. И Апостол Петар у једној слици повезује силазак Духа Светога у последње дане и „Дан Господњи“ (Д. ап. 2, 16-21)[3]. Такође, пророци често говоре о неким будућим догађајима у садашњем времену (нпр. Ис. 9,6). Пророчки контекст нема сврху да хронолошки прикаже редослед догађаја, јер не говори о будућим и прошлим догађајима, већ превасходно говори о домостроју Божијем, дакле, о божанском промислу за свет. Спасење није у познавању времена и рокова, већ – у испуњавању воље Божије.
Тако и стих из Отк. 12, 7-12. треба посматрати у пророчком контексту. Оно о чему говори Апостол Јован у овом стиху јесте збацивање сатане од стране архангела Михаила и осталих ангела, а то се десило када је сатана отпао од Бога. Горди сатана и легион палих ангела изгубили су своје достојанство, јер какву сагласност има Христос са велијаром? или какав део има верни с неверником“ (2. Кор. 6, 15). Тако и сатана, због безакоња и неправде, би збачен са палим ангелима, како говори и пророк Језекиљ „од мноштва трговине своје напунио си се изнутра насиља, и грешио си: зато ћу те бацити као нечистоту с горе Божије, и затрћу те између камења огњенога, херувиме заклањачу!“(Језек. 28,16). Као и: „Сви који те познају међу народима препашће се од тебе; бићеш страхота и неће те бити довека“ (Језек. 28,19)[4]. „Шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост са тамом?“ (2. Кор. 6, 14). Шта имају ангели са демонима? Из наведених стихова јасно је да демони више не могу да обитавају заједно са ангелима. Збачени сатана једино шта жели након пада јесте да напакости Богу. Зато он у виду змије наводи на пад Адама и Еву (Пост. 3,45).
У Отк. 12, 9 описано је збацивање сатане и ангела његових. Међутим, није то једини пут када је сатана поражен! Први пут је збачен као анђео, и постао је сатана. Доласком Господа Исуса Христа, његовим спаситељним страдањима и победоносним васкрсењем, сатана је наново поражен. Господ је самим својим уласком у овај свет суд овоме свету, а такође, и кнезу овога света.[5] „Сада је суд овоме свету; сада ће кнез овога света бити избачен напоље. И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи“. (Јн. 12, 31-32). Страдање на крсту учинило је да сви они који буду привучени Христу нису више у власти сатане, греха и смрти. Зато ап. Павле каже: „Победа прождрије смрт. Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?“ (1. Кор. 15, 54-55). Подизање о којем Господ говори је подизање на крст, а то и само Свето Писмо у наставку потврђује: „А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умрети!“ (Јн. 12, 33)[6].
Тако и Отк. 12, 10 треба разумети као опис победе Господа над сатаном, крстом и страдањем, који су донели „спасење и силу и Царства Бога нашега и власт Христа његовог“, људима, а томе су се и ангели радовали Јер је збачен опадач браће наше“ (Јн. 12, 10) ,браћа ангела су људи’. Царство небеско се нама приближило и уселило се у време, доласком Христовим. Он рече „гле, Царство Божије унутра је у вама (Лк. 17, 21)“[7]. Значи, ми још у овом животу можемо да имамо предокушај Царства Небеског кроз Христа. Зато је бесмислено помислити да су „спасење и сила и Царство Бога нашега и власт Христа његовог“ у Царству Божијем наступили збацивањем сатане из небеске јерархије ангела. Треба ли спасење Царству Божијем? Као да је сатана могао да угрози Царство Небеско и власт Христову. Наиме, он је διαβολος клеветник, и клевета му је једино оружје против Бога. Он покушава Адаму и Еви да прикаже Бога као завидљивца (Пост. 3, 45), као што свој бес и мржњу искаљује на оне који су му подложни кроз грех – на људе.
Пошто није потребно да егзететски анализирамо и Отк. 19, 1116, довољно је да овај стих упоредимо са Отк. 12, 7-12. У првом стиху приказан је Господ који пердводи војске ангелске да би судио целокупној творевини, у „Дану Господњем„, на крају времена. Као што видимо, не ради се само о доласку ради збацивања сатане (он је већ збачен), већ ради суда над читавим светом. И у овом случају Јеховини сведоци погрешним контекстуалним спајањем долазе до једнако погрешних закључака.

Ко је архангел Михаил?

„Занимљиво је да се израз „арханђео“ у Библији никада не налази у множини, што показује да постоји само један!“[8], кажу, у наставку, Јеховини сведоци. Ако овоме додамо и учење Јеховиних сведока да је Исус Христос „друга највећа особа у свемиру“[9] добијамо потпунију слику о вашем учењу. Наиме, постоји један архангел и то је Михаил и он предводи небеску војску, а пошто и Исус Христос предводи небеску војску, логично је закључити да су Исус и Михаило једна те иста особа. Према томе Михаило је „друга највећа особа у свемиру“. Или, како на крају текста[10], закључују: „Дакле, докази показују да је Син Божији био познат као Михаило пре него што је дошао на земљу…“
Међутим, погледајмо шта каже пророк Данило за архангела Михаила: „али, Гле Михаило један од првијех кнезова дође ми у помоћ;“ (Дан. 10, 13). Видимо да пророк не назива Михаила ни највећим ни јединим ни првим, него једним од првих. Да је тумачење Јеховиних сведока исправно онда би пророк за Михаила, као Сина Божијег, требало да каже да је једини кнез (Јеховини сведоци у деф. на стр. 142. кажу: „Једини син…“) или да је други највећи (деф. на стр. 142.: „…друга највећа особа у свемиру“). Међутим, архангел Михаил је назван „један од првих“, или један међу себи равним кнезовима. Због овога, закључак да је Исус Христос архангел Михаил, јесте плод произвољног тумачења Светог Писма, као и нарушавање самог учења Светог Писма.
Осим тога, Јеховини сведоци на крају текста[11] кажу: „Дакле, докази показују да је Син Божији био познат као Михаило пре него што је дошао на земљу, а познат је по том имену и по повратку на небо…“ Где у Светом писму стоји да је Господ познат под именом архангел Михаил „по повратку на небо“? Нигде!

Ко су ангели?

Иако сматрате да Апостол Павле у Колошанима 1, 16 говори о земаљској власти, веровали или не, реч је о небеској јерархији, коју, дакле, сврставамо у следеће чинове: серафими (Ис. 6, 2; 6, 6), херувими (Јез. 10, 1 и даље), архангели, ангели, престоли, господства, силе, началства и власти.[12] Дакле, архангел је само ангелски чин те је Михаило као биће ангео.
Шта Свето Писмо каже о односу Господа Исуса Христа и ангела? Апостол Павле пише: ,Јер њиме би саздано све, што је на небесима[13] и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били престоли или господства, или началства или власти; све је њиме и за њега саздано. И он је пре света, и све у њему постоји“. (Кол. 2, 6, 16-17). Дакле, Господ не само да није ангел, већ је њихов Саздатељ. Апостол Павле нам, даље, сведочи: „И толико се показа већи од анђела колико је славније име наследио него они“ (Јев. 1,4.). И овде видимо да је Господ већи од анђела „јер коме од анђела икада рече: син мој јеси ти, ја те данас родих? и опет: ја ћу њему бити отац, а он мени син“ (Јев. 1,5). Нико од анђела није назван Сином Божијим, зато је погрешно поистовећивати архангела Михаила са Сином Божијим. При уласку у васељену[14] Бог за сина говори: „и нека му се поклоне сви анђели Божији“ (Фил. 2,10-11), а то се и дешава приликом рођења Спаситеља као човека (Лк. 2, 13-14). Још на једном месту Апостол Павле показује колико је достојанство Господа изнад ангелског: „а коме од анђела икад рече: седи мени са десне стране док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим?“ (Јев. 1, 13).
Због свега наведеног, потпуно је погрешно учење да је Господ Исус Христос архангел Михаил, за шта сам сигуран да сте и сами дошли до истог закључка.


НАПОМЕНЕ:

  1. Ово учење дато је у књизи Расправљање на темељу писма, стр. 151. под насловом Да ли је Исус Христ иста особа као и Арханђео Михаило.
  2. Егзегеза (гр. εξηγησις – тумачење, објашњење): метод тумачења Светог Писма.
  3. Уп. Јоил. 2, 28-32.
  4. Овде се као симбол сатане говори о цару Тира.
  5. Под појмом овај свет треба разумети превасходно грех и зло јер над њима сатана има власт. Сатана нема власт над оним што није од овога света.
  6. Јеховини сведоци неке од ових стихова користе да би поткрепили друга учења, која заснивају на сопственом тумачењу наведених стихова.
  7. По тумачењу Јеховиних свједока овај стих не треба схватити дословно, већ ријечи „унутра је у вама“ треба схватити као „међу вама је“ тј. не у људима већ међу њима, јер Господ, обраћајући се фарисејима није сигурно мислио да је Царство Небеско међу њима.
    Шта је Царство Небеско? Оно није неко место одређено временом и простором, оно је у ствари заједница, обитавање са Богом, а где је Бог ту је и Његово Царство. Дакле, наш улазак у Царство Небеско није одређено временом и простором већ настојањем срца тј. да ли смо са Богом или не. Тако још у овом свету можемо да имамо предокушај Царства Небеског.
  8. Расправљање па темељу писма, стр. 151
  9. Исто стр. 151
  10. Исто стр. 142
  11. Исто стр. 151.
  12. По вашем схватању Господ Исус Христос је дакле дошао да подчини овоземаљске владаре и да их победи јер су под сатаниним утицајем, док с друге стране Апостол Павле каже да ми војујемо не против крви н тела него против поглаварстава, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе у поднебесју ( Еф. 6,12). Тако, по вама, док ми водимо битку против самих демона Господ ће водити против људи. Ваше схватање чинова у Кол. 1,16 као земаљских владавина није исправно, а самим тим сва учења која темељите на овом схватању падају у воду.
  13. Под стварањем небеса треба разумети стварање анђела.
  14. Овде се говори о оваплоћењу Сина Божијег а не о рађању његовом од Оца.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.