NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA OKTOBAR

ŽITIJA SVETIH ZA OKTOBAR

 

ŽITIJA SVETIH
 
27. OKTOBAR
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
NESTORA
 
NEZNABOŽNI car Maksimijan, zvani Herkul, prijatelj Dioklecijanov, došavši u grad Solun i vrgnuvši u tamnicu svetog Dimitrija, carskog namesnika, zbog ispovedanja Hrista, predade se uživanju u igrama i. pozorišnim predstavama. Pri tome on se hvaljaše jednim svojim megdandžijom po imenu Lijem, čovekom Vandalskog porekla, govoreći da njega niko pobediti ne može. Taj Lije beše kao neki drugi Golijat: rastom krupniji od ostalih ljudi, po izgledu strašan, a glas mu kao rikanje lava. Od samog pogleda njegovog i glasa drhtali su svi koji su ga gledali; snaga njegova beše nečuvena a sila nepobediva: jer dusi nečisti obitavahu u njemu, i niko mu se ne mogaše odupreti. On već beše ubio bezbroj hrabrih i snažnih ljudi, i car ga zbog take snage veoma ljubljaše. Pošto sam car bejaše nenasit krvolok, on i ljubljaše takvoga čoveka koji svu svoju telesnu snagu u pravi na prolivanje krvi ljudske.
Za ovog poganog Lija car podiže usred grada naročito pozorište, sa binom na stubovima, gde bi Lije mogao voditi megdane na dogledu svih. Dole ispod te bine behu pobodena mnogobrojna koplja sa oštricama uvis, da bi Lije pobeđene zbacivao odozgo sa te bine na čitavu šumu uspravljenih kopalja. I stvarno Lije, deleći megdan sa ljudima, on ih zbacivaše na koplja i predavaše smrti. A car sa svim mnoštvom svojih vojnika posmatraše to uživajući, i gorđaše se svojim megdandžijom. Posmatraše to i Solunski narod, među kojima beše i mnogo hrišćana. Gledajući tog bezdušnog zvera kako proliva ljudsku krv, oni teško uzdisahu: jer Lije već ubi mnoge hrišćane, koje neznabošci silom dovlačahu i primoravahu da se bore sa Lijem.
U gradu Solunu življaše jedan mladić po imenu Nestor: snažan telom, divan licem, sa bradom koja je tek počela rasti.
On beše blizak svetome Dimitriju, od koga se i nauči svetoj veri. Videći nevino ubijane hrišćane, on se zapali revnošću i reši da izađe na megdan Liju. I otišavši hitno k svetom Dimitriju u tamnicu, ispriča mu kako Lije toga dana ubi mnogo hrišćana. I moljaše svetog Dimitrija govoreći mu: Pomoli se za mene, ugodniče Božji, da mi radi svetih molitava tvojih pomogne Bog. Evo, idem na megdan tome zlotvoru, i pobediću ga, i skinuću sramotu sa hrišćana. – Sveti Dimitrije mu oseni krsnim znakom čelo i prsa, blagoslovi ga, i proreče mu: Lija ćeš pobediti, ali ćeš za Hrista postradati.
Dobivši blagoslov, sveti Nestor vrlo hitno ode do pozorišta, skide sa sebe plašt pred svima, i gromko uzviknu: Ja hoću da se borim sa Lijem! – Videći taku smelost mladićevu, car se začudi, i žaleći njegovu lepotu i mladost reče mu: Zar nisi video koliko je hrabrijih i snažnijih od tebe Lije pobedio? A ti, mali rastom i mlad po godinama, usuđuješ se izaći na megdan onome, kome nema ravna pod suncem. – Nestor mu odgovori: Iako sam ja mali i nemoćan, ali je velika i nepobediva sila Hrista moga, na koga se nadam i u čije ime hoću da se uhvatim u koštac sa tim džinom. – Čuvši ime Hristovo i shvativši da je Nestor hrišćanin, car se razgnjevi i naredi mu da odmah uziđe na binu, držeći da će se sa Nestorom dogoditi što i sa ostalima. Sveti Nestor se žurno pope na binu; a Lije, igrajući i skačući, krenu na svetog mladića. Videći Lija gde mu se približuje, sveti Nestor se prekrsti i gromkim glasom kliknu: Bože Dimitrijev, pomozi mi! – I uhvativši se u koštac sa Lijem, stade se boriti. A Bog, koji nekada ukrepi Davida u borbi protiv Golijata, ukrepi i slugu svoga Nestora protiv poganoga Lija, na posramljenje neznabožnom caru a na radost vernima. I stvarno, mali rastom Nestor pokaza se hrabrošću svojom veći od ogromnoga Lija: dohvativši Lija kao šticu, on ga sa visoke bine baci dole na oštra koplja. Pavši na koplja kao teški hrast, Lije sramno izvrže svoju bednu dušu, te tako pogibe s hukom spomen njegov, nestade ohola sila njegova i prestade sujetno hvalisanje Maksimijanovo svojim megdandžijom. Sav pak narod Solunski, naročito hrišćani, videvši ovu neočekivanu i slavnu pobedu, gromko vikahu: Veliki je Bog Dimitrijev!
Car, ustavši sa stidom, krenu u svoje palate, silno tugujući i žaleći za svojim ljubimcem Lijem. Pritom, strahovito gnjevan na svetog Nestora on naredi da ga uhvate. Doznavši pak da je i Dimitrije kriv za Lijevu smrt, pošto on okrepi Nestora na podvig, predskazavši mu pobedu, car naredi, te svetog Dimitrija kopljem izbodoše, a svetog Nestora mačem posekoše. I sada oni obojica primaju od Podvigostrojitelja Hrista vence pobede u Carstvu nebeskom, kojega neka se i mi udostojimo molitvama svetih stradalnika.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
NESTORA LETOPISCA
 
SVAKI događaj, ako se ne zapiše, zaboravlja se i gubi mu se trag. Tako, da nam Mojsije, naučen Bogom, nije u svojim knjigama ostavio povest o samom početku i prvom uređenju sveta, i o samom rodonačelniku našem Adamu, sve bi to u toku vremena pokrila neka tama i prešlo bi u zaborav. Ali Bog, koji čuva spomen o Svojim čudesima, da je opisivače, da bi naredna pokoljenja, čitajući što su ovi napisali, mogla se time koristiti. Tako je Gospod i našoj Ruskoj zemlji dao u svetom Kijevo-Pečerskom manastiru nezaboravnog pisca, prepodobnog oca našeg Nestora, koji prosveti oči naše, opisavši nam što je korisno za nas, i time nas podstakao na blagodarnost Bogu.[1] On je pisao o početku i prvobitnom ustrojstvu našeg ruskog sveta, ne samo spoljnjeg nego prvenstveno unutarnjeg, duhovnog, – tojest o osnivanju i blagoustrojstvu monaškog života u Rusiji, zasađenog u svetom Pečerskom manastiru kao u raju, i o duhovnom rodonačelniku našem, prepodobnom Antoniju,[2] i o drugim svetiteljima Pečerskim, rođenih duhom njegovim i sledbenicima njegovim. Jedan od njih beše i ovaj slavni pisac Nestor, koji svetolepa žitija njihova napisa ne samo perom na hartiji nego i sličnim podvižničkim delima na besprekornoj duši svojoj. Time on i sebe sama upisa u knjige večnoga života, te je i sam dostojan čuti o sebi: Radujte se, jer su imena vaša napisana na nebesima (Lk. 10. 20).
U vreme kada se prepodobni Antonije podvizivaše molitveno tihujući u pešteri a blaženi Teodosije izgrađujući manastir, dođe k njima ovaj blaženi otac naš Nestor, kome tada beše sedamnaest godina, želeći da primi sveti angelski monaški lik. I do tada, ne budući još monahom, on se beše navikao svakoj monaškoj vrlini: čistoti telesnoj i duševnoj, dobrovoljnom sirotovanju, dubokom smirenju, bezroptajnoj poslušnosti, strogom pošćenju, neprestanoj molitvi, neumornom bdenju i ostalim ravnoangelnim podvizima, čime on beše usrdni podražavalac života prvobitnih svetitelja Pečerskih, Antonija i Teodosija. I od te svete dvojice on u cvetu mladosti svoje primaše svaku zapovest s takom ljubavlju, kao odojče mleko iz grudi majčinih i kao žedan jelen vodu iz dva izvora koji ključaju usred gora, u pešterama. I stvarno, u svojim spisima on pokazuje kako je veliku ljubav imao prema ovim prepodobnim osnivačima manastira, i to ljubav, pokazivanu „ne rečju ni jezikom, nego delom i istinom“ (sr. 1 Jn. 3, 18). Gledajući svetleća dobra dela ova dva svetila ruskoga neba, on usrdno proslavljaše Boga u telu svom i u duši svojoj (sr. 1 Kor. 6, 20). Posle pak česne pred Gospodom smrti prepodobnih otaca Antonija i Teodosija, blaženi otac naš Nestor umre svetu ne samo svetovnim delima, – što on učini još ranije, pre iskušeništva -nego i na svetovni način, primivši sveti angelski lik monaški od prepodobnog Stefana, igumana Pečerskog. A potom on bi od njega uzveden i u đakonski čin. I tada, videći na sebi dvostruki čin angelski: monaški i đakonski, on iz dana u dan uvećavaše svoje vrline, umrtvljujući sve telesne strasti i tvoreći svaku istinu, da bi potpuno prestao biti telesan i postao stvarno duhovan, i time istiniti sluga i poklonik Božji. Jer je on dobro znao šta je Gospod rekao: Bog je duh; i koji mu se mole, duhom i istinom treba da se mole (Jn. 4, 24). I stvarno: Nestor jasno pokazuje u svojim spisima da duha zla, tuđeg svakoj istini, on pobeđivaše neiskazanom smirenošću: jer stalno naziva sebe nedostojnim, grubim, neznalicom, i prepunim svakoga greha.
Kada Bogom podstaknuta bratija na svome sastanku rešiše da iskopaju česne mošti prepodobnoga Teodosija i da ih prenesu iz peštere u Bogom podignutu Pečersku crkvu, u tome poslušanju najviše revnosti pokaza ovaj blaženi Nestor. Kopajući zemlju sa velikom verom i molitvom, on svu noć provede u tom poslu, i za sveti Pečerski manastir iskopa skupoceni biser – česne mošti prepodobnoga Teodosija. On ih iznese iz peštere i bi očevidac velikih čudesa koja se tada zbiše, o čemu on sam svedoči.
I požive prepodobni otac Nestor mnogo godina, trudeći se na sastavljanju letopisa. Opominjući se godina večnosti, on dobro ugodi Tvorcu godina, ka kome pređe u večnost posle mnogo godina provedenih u vremenu. I bi položen u pešteri, gde i dosad počiva njegovo netljeno česno telo, točeći čudesa, i time svedočeći da ovaj prepodobni sastavljač žitija svetih i letopisa steče sebi netljeno obitalište na nebu i udostoji se netljenog venca u Carstvu Božjem. Neka molitvama ovog svetog pisca i mi budemo upisani u knjige života Jagnjeta Božijeg, čije godine nikad prestati neće. Njemu sa Bogom Ocem i životvornim Duhom priliči od nas svaka slava, čast i poklonjenje, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
 
SPOMEN SVETIH MUČENICA
KAPETOLINE i EROTIDE
 
ŽIVLJAHU ove svetiteljke u vreme cara Dioklecijana i upravitelja Kapadokije Zilikintija. Sveta Kapetolina beše visokoga roda i bogata, a sveta Erodita beše njena služavka. Sve svoje bogatstvo Kapetolina razdade siromasima, i robove pusti na slobodu. Kao hrišćanka, ona bi zatvorena u tamnicu. A kada je zatim izvedoše pred upravitelja Zilikintija, i primoravahu da prinese žrtvu idolima, ona to odbi, smelo ispovedajući svoju veru u Hrista kao istinitog Boga. Zbog toga joj glava bi odsečena. Služavka pak njena Erodita, zauzimajući se za svoju gospođu, baci se kamenom na upravitelja Zilikintija i udari ga. Zato je motkama tukoše; ali blagodaću Božjom ona ostade nepovređena. Zatim joj glavu odsekoše. I tako obe primiše vence mučeništva.[3]
 
SPOMEN SVEGOGA OCA NAŠEG
KIRIJAKA (KIRILIJANA)
episkopa Carigradskog
 
EPISKOP Kirijak episkopovao bogomudro i bogougodno u gradu Vizantu, koji kasnije bi nazvan Carigradom. Episkopovao u 3. veku i imao za učenika i naslednika Sv. Kastina (spomen mu 25. januara). U miru se upokojio.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
MARKA
i onih sa njim
 
MARKO i sveti mučenici sa njim življahu u svakoj pobožnosti, i svima propovedahu Hrista. I tako mnoge neverne ka Gospodu obratiše i krstiše u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Neznabošci ih uhvatiše, i dugo mučiše; i tela im dugim gvozdenim šipkama probodoše. I onda ih po zemlji vukoše, nogama gaziše bez milosti; i tako svi sveti stradalci predadoše Bogu svoje svete duše. A hrišćanin neki Terencije krišom uze česne mošti njihove; položi ih na ostrvu Tasu, gde one neprekidno daju isceljenja svima vernima.
 
SPOMEN SVETOG
ANDREJA,
kneza Smolenskog
 
IZ ljubavi prema Hristu ovaj hristočežnjivi knez napusti slavu i čast svetsku, otputova u Perejaslavlj Zaljeski, i tamo prerušen i nepoznat služaše trideset godina kao crkvenjak pri crkvi svetog Nikole, živeći pobožno, i sirotujući Hrista radi. Upokojio se u Gospodu mirno 1390. godine. Mošti mu netljene i čudotvorne pronađene 1540. godine; one počivaju u Perejaslavlju u crkvi njemu posvećenoj.
 
SPOMEN SVETE
PROKLE
 
SVETA Prokla = žena Pilatova. Videvši san o Hristu noću uoči suđenja Spasitelju, ona posla svome mužu, sudiji Pilatu, ovakvu poruku: Nemoj se ti ništa mešati u sud toga pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi (Mt. 27, 19). Poverovavši u Gospoda Hrista, Prokla se krsti, i provođaše dane u pobožnosti.
 


 
NAPOMENE:

  1. Prepodobni Nestor se u svojoj sedamnaestoj godini postrigao u Kijevo – Pečerskom manastiru; 1091 g. učestvovao u otkrivanju moštiju sv. Teodosija Pečerskog; pisao Ruski letopis, žitija Kijevo – Pečerskih ugodnika. Od njegovih spisa, osim Letopisa, do nas došlo: Žitije prepodobnog Teodosija Pečerskog, i Žitije Borisa i Gljeba. Prepodobni Nestor prestavio se oko 1114 godine, 27. oktobra.
  2. Spomen prep. Antonija Pečerskog praznuje se 10. jula.
  3. Ove blažene mučenice postradaše 304. godine.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *