NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA OKTOBAR

ŽITIJA SVETIH ZA OKTOBAR

 

ŽITIJA SVETIH
 
11. OKTOBAR
 
ŽITIJE SVETOG APOSTOLA
FILIPA,
jednog od Sedam Đakona
 
SVETI apostol Filip beše rodom iz Kesarije Palestinske. Ženjen bio, i u braku rodio četiri kćeri, sve četiri obdarene od Boga darom proricanja, i sve četiri zavetovane device Hrista radi. Kada apostoli sveti birahu đakone, tada i Filip bi izabran, pored Stefana i ostalih. I služaše Filip s velikom prilježnošću ubogim i udovicama. Kada nasta gonjenje hrišćana u Jerusalimu, apostol Filip skloni se u Samariju, i tamo propovedaše Evanđelje i svedočaše ga čudesima mnogim, izgonjenjem demona, isceljivanjem bolesnih i dr. Videći čudesa svetog apostola krsti se i čuveni Simon Volh. Krsti sveti Filip i evnuha carice Kandakije. Potom ga angel Božji trenutno i nevidljivo preneo u Azot,[1] gde učaše i propovedaše, i mnoge ka Hristu obraćaše. Bi postavljen za episkopa u Traliji.[2] Obrati i tamo mnoge ka Hristu, i satvori velika čudesa. Skonča mirno u dubokoj starosti i preseli se u radost Gospoda svoga.
 
ŽITIJE PREPODOBNOG OCA NAŠEG
TEOFANA PISANOGA, ISPOVEDNIKA,
episkopa Nikejskog i pisca kanona
 
PREPODOBNI Teofan rođen od blagočestivih roditelja koji življahu u Palestini, i bejahu veoma gostoljubivi. Teofan imađaše i brata Teodora, koji posle svoga stradanja za svete ikone bi nazvan Načertani.[3] Njihovi roditelji, kao ljubitelji mudrosti i učenosti, dadoše svoje sinove, Teofana i Teodora, te izučiše svu unutrašnju i svetu mudrost hrišćansku, i svu spoljašnju mudrost jelinsku, i postadoše iskusni mudraci, izvrsni filosofi. Shvativši taštinu i nepostojanost ovoga sveta, jer prolazi obličje njegovo (1 Kor. 7, 31), braća ostaviše sve, otidoše u lavru svetog Save Osvećenog, i tamo se posvetiše monaškom životu, revnosno se podvizavajući u postu, u molitvama i u svima vrlinama. I Teofan bi udostojen prezviterskog čina zbog svog svetog i vrlinskog života.
U to vreme otpoče bezbožno ikonoborstvo, bezbožno gonjenje svetih ikona,[4] koje smuti svu Crkvu Božiju, i mnogi hrišćani behu gonjeni i mučeni zbog pobožnog poštovanja svetih ikona. Tada ovi premudri učitelji i zaštitnici Pravoslavlja biše od strane Jerusalimskog patrijarha poslani k caru Lavu Jermeninu, kao jaganjci vuku, da mu obrazlože i odbrane ikonopoštovanje i izobliče njegovu nepobožnost. Stigavši u Carigrad, oni izađoše pred bogoprotivnog cara, i neustrašivo ga izobličiše zbog njegovog zloverja, nazivajući ga hristomrziteljem i bogoborcem. Zbog toga ova sveta braća filosofi mnogo postradaše, i to ne samo od ovog cara, nego i od drugih careva posle njega: Mihaila Balbe i Teofila.[5] Oni pretrpeše raznovrsna mučenja, rane i tamnice, glad i žeđ, gonjenja i unakažavanja lica, zatočenja i bezbroj drugih napasti. Više od dvadeset godina, i to počevši od godine 871 pa sve do 842, oni behu gonjeni i mučeni od strane ikonoboraca. I u tim nevoljama sveti Teodor se prestavi,[6] a Teofan dožive do zacarenja mira u Crkvi. Jer Mihail,[7] sin vizantijskog cara Teofila, primivši presto zajedno sa svojom majkom Teodorom, vaspostavi poštovanje svetih ikona, unese ih u crkve Božije, i povrati iz zatočenja sve svete muževe koji su stradali za ikonopoštovanje, i svima ukaza velike počasti. Tada i sveti Teofan bi vraćen iz zatočenja, i od patrijarha Metodija,[8] koji uništi ikonoborsku jeres, rukopoložen i postavljen za mitropolita Nikejskog.
Sveti Teofan sastavi toržestveni kanon o poštovanju svetih ikona, i ostavi za sobom Crkvi Hristovoj i mnoge druge kanone i korisne spise.[9] Iz ovog zemaljskog života on pređe ka Gospodu[10] i, posle mnogomučnih podviga, sada blaženstvuje u nebeskim dvorima.
 
SPOMEN SVETIH MUČENICA
ZINAIDE i FILONILE
 
SVETE mučenice Zinaida i Filonila, rođene sestre, behu iz Tarsa Kilikijskog, srodnice svetog apostola Pavla. Kao devojke ostaviše svoju majku, odrekoše se svoje imovine i celoga sveta, i na izgled bavljahu se lekarskom veštinom, a y samoj stvari obavljahu apostolski posao: propovedahu Hrista Gospoda. Došavši u grad Demetriadu,[11] one se tamo u okolini povukoše u neku pešteru i provođahu život u postu i molitvi; isceljivahu svaku bolest i svaki nedug, a činjahu i druga razna čudesa. Tako sijajući vrlinama, evanđelskom mudrošću i čudesima, one mnoge neznabošce obratiše u veru Hristovu. No neki nečestivi idolopoklonici napadoše ih jednom noću i kamenjem pobiše. Tako se ove blažene mučenice preseliše ka Gospodu.
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
NEKTARIJA,
patrijarha Carigradskog
 
NEKTARIJE bi kao svetovnjak i visoki carski činovnik jednoglasno izabran za patrijarha posle svetog Grigorija Bogoslova, od strane Svetih Otaca Drugog Vaseljenskog Sabora 381 godine. Odlikovao se dubokim razumom, taktom i revnošću za crkvu. Upokojio se mirno 397 godine.
 
SPOMEN SVETIH OTACA
SEDMOG VASELJENSKOG SABORA
 
OVAJ Sabor održan je 787 godine u Nikeji za vreme carovanja blagočestive Irine i sina joj Konstantina, i za vreme patrijarha Tarasija.[12] Sabor ovaj utvrdio je kanačno ikonopoštovanje obrazloživši to Svetim Pismom, svedočanstvom svetih Otaca i verodostojnim primerima čudesa, projavljenih od svetih ikona. Između drugih navedenih primera čudesa naveo je episkop Kiparski Konstantin i ovaj primer: čobanin neki iz grada Konstance isterav jednoga dana stado na pašu vide ikonu Presvete Bogorodice, svu ukrašenu cvećem od pravovernih. „Na što toliku čast odavati steni?“ reče čobanin (svakako vaspitan u ikonoborstvu), pa udari svojim gvozdenim štapom no ikoni i pokvari desno oko na liku Bogomatere. No tek što se krenuo od toga mesta, spotakne se i onim istim štapom izbije sebi desno oko. Vrativši se ćorav u grad on je plačući vikao i govorio, da ga je postigla kazna od Bogorodice.
Ovaj Sabor rešio je još, da se u antimins neizostavno stavljaju svete mošti mučeničke. Učestvovalo je na Saboru 367 Otaca. Njihovim molitvama neka i nas Gospod pomiluje i spase.
 
SPOMEN ČUDA
IKONE GOSPODA ISUSA HRISTA
 
U GRADU Beritu[13] blizu jevrejske sinagoge življaše jedan hrišćanin i imađaše ikonu Gospoda našeg Isusa Hrista. Posle nekog vremena ovaj hrišćanin kupi sebi drugu kuću i preseli se u nju prenevši sve stvari osim ikone Gospoda Hrista, koja ostade u prvoj kući. No to bi po promislu Božjem. U tu kuću, u kojoj beše ikona Gospoda Hrista, useli se neki Jevrejin i življaše u njoj ne primećujući svetu ikonu.
Posle izvesnog vremena on pozva kod sebe na ručak prijatelja svog, takođe Jevrejina. Za vreme ručka ovaj gost, pogledavši na zid, vide ikonu gde visi i reče domaćinu: Kako ti, Jevrejin, držiš ikonu U svome domu? – Domaćin se poče kleti, govoreći da je do ovoga časa nije primetio. No gost otišavši optuži u sinagogi svoga prijatelja, govoreći: Ovaj čovek, iako Jevrejin, ima u domu svom ikonu Isusa Nazarećanina. To silno razgnjevi sve prisutne u sinagogi, ali ne preduzeše ništa toga dana, pošto se već spuštalo veče. Sutradan pak sabra se jevrejski živalj, sveštenici i starci, pa krenuše ka kući gde beše ikona Gospodnja. Uletevši u kuću, oni nađoše ikonu, iznesoše je iz kuće i postaviše usred zborišta svog, i rekoše: Kao što se oci naši narugaše Njemu, hajde da to isto učinimo i mi ovoj ikoni! – I stadoše pljuvati na ikonu i udariti po liku Gospoda Hrista, izobraženom na ikoni. A zatim rekoše: Čuli smo da su oci naši prikovali Njega na drvetu; učinimo to isto i mi sa ovom ikonom! – I uzevši klince, ukucaše ikonu na drvetu, i to na onim mestima gde behu izobražene ruke i noge; pa nataknuvši na trsku sunđer sa octom, prisloniše ga na usta Gospodu. Posle toga doneše koplje, i narediše jednome da njime probode rebra na ikoni Gospodnjoj. I čim ovaj zari koplje u ikonu, odmah poteče iz nje krv i voda.[14] Od tako neobičnog čuda veliki strah spopade sve prisutne Jevreje.
Napunivši jedan sud tom krvlju i vodom, oni rešiše da dovedu slepe, hrome i besomučne, i da ih pomažu tom krvlju. I govorahu: Ako se od toga iscele, onda ćemo svi poverovati u Raspetoga. – I donesoše jednog hromog od rođenja; i čim ga pomazaše, on tog časa skoči, i sav postade zdrav. Zatim dovedoše slepe i mnoštvo besomučnih, i svi se oslobodiše od svojih neduga posle pomazanja ovom krvlju.
Ovo se brzo pronese po celom gradu, i svi hitahu ka tom neizrecivom čudu, noseći svoje bolesnike, raslabljenike, gubavce, suhe i bogalje, i svi dobijahu isceljenje. Tada svi Jevreji, koji življahu u tom gradu, poverovaše u Gospoda našeg Isusa Hrista. I pavši pred ikonom Gospodnjom ovi oni vapijahu, govoreći sa suzama: Slava Tebi Hriste, Sine Božji, koji takva čudesa tvoriš! Slava Tebi, Hriste, koga oci naši raspeše, no u koga mi sada verujemo; primi nas koji pripadamo k Tebi, Vladiko!
Posle toga svi Jevreji žitelji toga grada: muževi, žene i deca, odoše k episkopu i usrdno ga moljahu da ih udostoji svetog krštenja. Oni mu pokazaše i ikonu Gospodnju, iz koje isteče krv i voda, i ispričaše mu o svima porugama koje oni prirediše toj svetoj ikoni. Episkop, videvši da se oni istinski kaju, primi ih s radošću, i pošto ih u toku dosta dana nauči svetoj veri on ih krsti sve sa ženama i decom, a sinagogu njihovu pretvori u crkvu Gospoda našeg Isusa Hrista. I bi velika radost kod svih žitelja grada tog, ne samo što se isceliše toliki bolesnici nego i što se neverni Jevreji krstiše i primiše svetu veru, zbog čuda koje bi od ikone Gospodnje.
Zbog toga svaki je dužan da se s verom i ljubavlju pobožno klanja svetim ikonama, a naročito ikoni – u čast i slavu lika Ipostasi Božije, koja je uzela na sebe obličje čoveka: Gospoda našeg Isusa Hrista, kome sa Bogom Ocem i Svetim Duhom neka od svih nas bude ukazivano dužno poklonjenje kroza sve vekove. Amin.[15]
 
SPOMEN SVETIH OTACA NAŠIH
ARSAKIJA i SISINIJA,
patrijaraha Carigradskih
 
SVETI Arsakije, brat sv. patrijarha Nektarija, patrijarhovao posle svetog Zlatousta nešto više od godine dana (404-5 g.); a sveti Sisinije od 426. do 427. godine, posle svetog patrijarha Akakija (405-426 g.), koji se slavi 8. januara.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
TEOFANA,
isposnika Pečerskog
 
PODVIZAVAO se u Kijevo-Pečerskom manastiru u dvanaestom veku. Svete mošti njegove počivaju u Antonijevoj pešteri.
 


 
NAPOMENE:

  1. Azot – drevni poznati grad Filistimski, na istočnoj obali Sredozemnog Mora, nedaleko od Gaze. Sada tu – maleno naselje Ezdud.
  2. Tralija – lidijski grad na severozapadu Male Azije.
  3. Spomen prepodobnomučenika Teodora, brata svetog Teofana, Crkva praznuje 27 decembra. Ova dva sveta brata nazivaju se „Načertani“, jer su, posle žestokih mučenja kojima su bili podvrgnuti kao zaštitnici molitvenog poštovanja svetih ikona, na licima njihovim, po naređenju cara Teofila ikonoborca, bile nacrtane neke podrugljive reči pomoću usijanih igala, i to sve do samih obrva.
  4. Ikonoboračka jeres i gonjenja poštovalaca svetih ikona pojavili su se u Vizantiji u prvoj polovini VIII veka i trajali skoro do polovine IX veka.
  5. Mihail II Balba – carovao od 820 do 829; Teofil carovao od 829-842.
  6. Oko 840 godine.
  7. Po stupanju na carski presto (842 god) Mihaila III u prvo vreme upravljala je njegova majka, sv. Teodora do 855 god. Posle nje Mihail je carovao do 867 godine. Vaspostavljanje ikonopoštovanja izvršeno je na Carigradskom saboru 842 god. I tada ustanovljena „Nedelja Pravoslavlja“.
  8. Sveti Metodije I – patrijarh Carigradski od 842 do 846 godine.
  9. Napisao mnoga dela u zaštitu Pravoslavlja; a naročito poznat kao pisac kanona, čiji broj dostiže do 148. Najbolji su mu kanoni: u Nedelju Pravoslavlja, svi kanoni apostolima, kanoni o usopšima. Osim toga sv. Teofan napisao i stihire na neke dane.
  10. Oko 850. godine.
  11. Demetriada – grad Kilikijski, na severu od Tarsa.
  12. Sveti Tarasije patrijarhovao u Carigradu od 784 do 806 godine. Spomen njegov praznuje se 25 februara.
  13. Berit ili Virit – vrlo stari primorski grad. Danas – Bejrut, glavni grad Livana i važan trgovački centar.
  14. Ovo čudo dogodilo se oko 765 godine.
  15. Ovo čudo zabeležio i u riznici Pravoslavne Crkve Hristove za sve nas ostavio „trinaesti apostol“ – sveti Atanasije Veliki, vaistinu u svemu Veliki.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *