NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA (iz knjige „GOSPOD GOVORI, SVETI OCI TUMAČE JEVANĐELJE“)

TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA (iz knjige „GOSPOD GOVORI, SVETI OCI TUMAČE JEVANĐELJE“)

 

TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA
 

 
PETA GLAVA
I (u treći dan) bi svadba u Kani Galilejskoj… i kada Isus dođe tamo, reče Mu mati Njegova: Nemaju vina. Isus joj reče: Šta hoćeš od Mene, ženo? Još nije došao čas Moj (v. Jn. 2; 1-4), odnosno, Ja ništa ne činim na silu, i neka sami primete da ponestaje vina a da svi žele da piju. To je rekao da bi u njihovim očima proslavio Svoj dar. Marija je požurila, zbog čega ju je On i urazumio. Ili, pak: Još nije došao čas moj, tj. vreme Njegove smrti. Dakle, pošto su se gosti napili (v. Jn. 2; 10), On bi teško izbegao mučenje ukoliko bi nasilno na njih izlio Svoje darove, jer je to bio tek početak Njegovog blagoveštenja ? .
Budući da je Marija mislila da je uzrok Njegovih čuda sticanje slave i časti u judejskoj svetini, On joj je rekao: Još nije došao čas Moj. On, naime, nije satvorio delo zbog onoga o čemu je mislila Marija nego pre zbog toga što je hteo da uguši tu njenu pomisao. Uostalom, Marija je znala za čudo koje On namerava da satvori, jer Pismo kaže: Čuvaše… sve u srcu svojemu (Lk. 2; 51) i što god vam reče Sin moj, učinite (Jn. 2; 5). Marija je videla da ponestaje vina, i znala je da On nije bezrazložno došao na tu svadbu. Grčki tekst kaže: Kada je seo za trpezu, ponestade vina. Kada Mu je Mati rekla za to, Isus je odgovorio: Još nije došao čas Moj, tj. upravo je došao. Marija je otuda doznala da će On tu satvoriti znak, i kada je Isus prekorio njene nedoumice, rekla je slugama sledeće: Što god vam reče Sin moj, učinite ? .
Zatim se, kaže, Marija zabrinula jer je trebalo da oni, koji su proslavljali svadbu, donesu vino kad je On stigao, zbog čega je rekla: Preziru Te, jer su Tvojom krivicom bili ismejani. Ti si ih osramotio, jer će svi prisutni ćuti da si došao kad je ponestalo vina.
Reče mati Isusova Njemu: nemaju vina. Isus joj reče: Šta hoćeš od Mene, ženo? Šta je to loše rekla Marija? Marija je, kažu, posumnjala u Njegove reči, budući da je rekla: Nemaju vina. Zbog toga je On i odgovorio: Šta hoćeš od Mene, ženo? Da je Marija shvatila da Hristos namerava da satvori čudo, jasno je i iz onoga, što je rekla slugama: Šta god vam reče Sin moj, učinite. Osim toga, i Još nije došao čas Moj, tj. nakon što je u pustinji pobedom nad đavolom pokazao Svoju moć, na čudnoj svadbi pojavio se kao gorostas koji treba da satvori nešto zadivljujuće.
Marija je krenula da bi, umesto apostola, bila izvršiteljka Njegove volje. međutim, kako nije znala ni da predviđa ni da preduhitri Njegove reči, On ju je zaustavio jer je požurila: Još nije došao čas Moj, tj. kad požele da piju i kad se pokaže da je ponestalo vina, tada će se i pokazati čudesni znak. Tako je Mati, posle Njegove pobede nad preispodnjom, ugledavši Ga poželela i da Ga kao mati zagrli (Jn. 20; 11-17) ? . Kako Ga je Marija sledila sve do krsta, On ju je od tog dana predao Jovanu rekavši: Ženo, eto ti sina, a učeniku: Eto ti majke (Jn. 29; 26-27). Tim rečima joj je zabranio da Mu se približava, budući da je rekao: Od sada je Jovan tvoj sin! ?
Zbog čega je Gospod, na početku Svojih znamenja, izmenio prirodu vode? Da bi pokazao da je Božanstvo, koje je izmenilo prirodu vode u kamenim posudama, izmenilo i prirodu u utrobi Djeve, slično kao što je i na kraju Svojih znamenja otvorio grob da bi pokazao da gramzivost smrti nije mogla da Ga nadvlada. Obe velike promene, tj. u Svom rođenju i u Svojoj smrti, kao pečatom je potvrdio kada se voda koja je, saglasno svojoj prirodi, podložna promeni (u vino) u vinovoj lozi, pretvorila u njega (u vino) u kamenim sasudima, bez ikakvog sadejstva prirode, slično kao što je i Njegovo telo bilo čudesno začeto u Djevi i na prekrasan način sazdano bez muža. On je, dakle, od vode načinio vino da bi svakoga ubedio u to, na koji je način došlo do Njegovog začeća i rođenja. Šest sasuda (Jn. 2; 6) pozvao je za svedočanstvo jednoj Djevi, koja je Njega rodila. Kameni sasudi su na sasvim nov i sebi nesvojstven način začeli i rodili vino, i više nisu rađali. Tako je i Djeva začela i rodila Emanuila, i više nije rađala. rođenje vina u kamenim sasudima bilo je rođenje od malog u mnogo, od nedostatka u izobilje, od čiste vode u dobro vino, dok se Marijino začeće dogodilo iz obilja u siromaštvo, iz slave u beslavlje. Osim toga, ti kameni sasudi su bili slični izvorima, koji su predstavljali i nagoveštavali judejsko očišćenje, i Gospod im je prisajedinio i znanje o Svom učenju, kako bi pokazao da je On došao putem Zakona i proroka, ali radi takvog kraja kojim će sve to izmeniti Svojim učenjem, kao što je tamo vodu pretvorio u vino.
Ovde se kaže i ovo: Svaki čovek najpre dobro vino iznosi… a zatim lošije (Jn. 2; 10), da bi se objasnilo da je ono, što je prethodilo, bilo slično žitnici , jer se Zakon dade preko Mojseja, a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista (Jn. 1; 17). Zemaljski ženik pozvao je Ženika nebeskog i Gospod je, pripremivši se za svadbu, došao na svadbu. Za trpezu je bio pozvan Onaj, Koji je za celu vaseljenu priugotovio trpezu u Svom Carstvu, i podario im je svadbeni dar da bi se utešili. Njegovo bogatstvo nije se gnušalo siromaštva onih koji čak ni loše vino nisu mogli da ponude saobrazno broju zvanica, i da se nešto od Njegovog preobilja nije izlilo na njih, ustali bi od stola žedni i ražalošćeni.
Sa Svoje strane, i Gospod je njih pozvao na svadbu, kao što je bio pozvan i On Sam, zajedno sa Svojim učenicima. međutim, iako je On mnogo puta sedeo za njihovom trpezom, oni su Njegovu trpezu prezreli, slično kao što su se i njihovi očevi odvratili od manne u pustinji (4. Mojs. 11; 4-6). Angeli su jeli za Avraamovom i Lotovom trpezom (1. Mojs. 18; 1-8. i 19; 1-3), a ni Gospod nije odbio da jede i da pije sa njima. Oni su ga pozvali, i On je došao. međutim, kada je On njih pozvao, nisu želeli da dođu kod Njega na svadbu. Oni su Ga pozvali, i On nije odbio; On je pozvao njih, a oni nisu došli na Njegovu večeru (v. Lk. 14; 15-20). On je počastvovao zvanice, a oni su prezreli Onog, Koji ih je pozvao. On je podario radost zvanicama (na svadbi), a oni su ubili slugu Njegovog. On je dopunio ponestalo vino, a oni su odbacili čitavu Njegovu trpezu. On ih je razveselio dobrim vinom, a oni su Njega ogorčili i razgnevili, i umesto najprijatnijeg vina dali su Mu žuč (Mt. 27; 34) i ocat (Mt. 27; 48, Mk. 15; 36).
Budući pozvan (na svadbu), Gospod nije došao zajedno sa ostalim zvanicama, koje su stigle pre Njega, kako bi ovi popili prvo i lošije vino. Zatim je došao i On, da bi (sa Sobom) doneo i bolje vino. Zajedno sa ostalima bio je pozvan i Gospod, jer se po Svojoj spoljašnjosti nije razlikovao od njih. Satvorio je čudesan znak, zbog kojeg su doznali da On po Svojoj prirodi nije jednak njima. Ako ih je Svojim izgledom navodio na misao o Svojoj jednakosti sa njima, onda ih je, uporedo s tim, Svojim čudesnim znakom naučio da je On iznad njih. Čuteći je vodu pretvorio u vino, da bi Njegovo božanstveno ćutanje peharnika preobrazilo u glasnika, koji zvanicama radosno blagovesti o ovom veselju. Vino po samoj svojoj prirodi veseli čoveka. Kako je Njegova zapovest brzo satvorila vino koje je prijatnošću svog ukusa prevazilazilo sve ostale vrste vina, zbog tog njegovog prevashodstva raspitali su se i doznali ko je njegov gospodar i tvorac.
Pobednika, koji se vraća iz bitke, trećega dana pozvali su na svadbenu gozbu, kako bi se videlo da nakon pobede pobednicima predstoji radost. Uporedo s tim, ovim slučajem se pokazuje da je Hristos, iako beše pozvan kao strani gost, u suštini bio gospodar svadbe, jer je nedostatak na svadbenoj gozbi dopunio Svojom rečju koja ispunjava sve nesavršeno. Osim toga, Gospod ovim čudom nije stvorio potpuno novu stvar niti je Svoje delanje ograničio na istu staru stvar, kakva je bila i ranije, jer im nije predložio da piju vodu umesto vina. On, međutim, nije u potpunosti prešao preko granica te stvari jer je vino, koje je načinio, satvorio od ranije satvorene vode. On, dakle, tamo nije otkrio potpuno novu stvar nego je tu prethodnu stvar izmenio, kako bi posredstvom njene promene pokazao da je On njen gospodar i kako bi time, što ju nije učinio nečim drugim, ostali razumeli da On nju ne prezire i ne odbacuje. Isto tako će i na kraju vremena te iste tvari biti obnovljene, budući da ona volja, koja je jednom rečju izmenila običnu vodu u prijatno vino, može vasceloj tvorevini vaspostaviti oblik, čija je lepota neizreciva ? . Najzad, to čudo je satvorio i zbog toga da bi promenom grubih stvari u privlačne poučio da one nisu zle po prirodi nego da je njihov Tvorac po Svojoj prirodi premudar i da je znao da je nužno da se sazdaju stvari koje će se ispitati i popraviti, tj. da bi se pravednici iskušali i zadobili nagrade a da bi se prestupnici popravili i na taj način i oni zadobili korist. Onaj Koji je sveproždirući oganj Svojom zapovešću preobrazio u slatkog utešitelja ? , Taj će na kraju vremena škodljivim stvarima zapovediti da postanu korisne, i zlim stvarima će zapovediti, i one će pričinjavati radost. Od početka je ljudska usta navikao na ukus Svoga vina, da bi zatim pobedio i njihov sluh i priveo ga ka prihvatanju Svog slatkog učenja.
Ispunilo se vreme (Mk. 1; 15), tj. ono vreme koje je prolazilo u smeni generacija. Prvi period rasprostirao se od Adama do Noja, sa savezom koji su uspostavili Sititi (potomci Sitovi) kad su se razdvojili od Kainita (tj. potomaka Kainovih) i udaljili se od njih. Drugi je period od Noja do Avraama, u kojem je bilo zabranjeno jedenje krvi. Što se god miče i živi neka vam bude za jelo, sve vam to dadoh kao zelenu travu. Ali ne jedite mesa s dušom njegovom, a to mu je krv, kaže Gospod (1. Mojs. 9; 3-4). Od vremena Avraamovog do vremena Mojsejevog bio je period obrezanja izvan Zakona, a od Mojseja do javljanja Hristovog period Zakona: od tada se vreme ispunilo, jer više nema nikoga ko bi mogao da izmeni ili da produži (smenu perioda).
Osim toga, u prva vremena, od Avelja do Noja, Bogu su prinosili proizvoljne žrtve. Utešiće nas, kaže, žrtvoprinošenjem svojim (1. Mojs. 5; 29). Potom je Noje prineo žrtvu na oltaru, podignutom na gori kordujskoj ? (1. Mojs. 8; 20-22). Za ovim je sledilo žrtvoprinošenje Avraamovo na Amorejskoj gori (1. Mojs. 22), Jakovljevo u Vetilju (1. Mojs. 28; 18-19) i Isusa Navina nasred reke Jordana, na mestu prelaska (Is. Nav. 4; 9), pa onda žrtvoprinošenje u Silomu, gde je bila postavljena skinija (kovčeg zaveta) (Is. Nav. 18; 1). Nakon toga sledi žrtvoprinošenje Solomonovo u prvom jerusalimskom hramu (1. Car. 8; 2) i najzad, žrtva Hristova koju je On ustanovio u Svojoj Crkvi do svršetka veka, jer se to više neće menjati. Zbog toga je i rečeno Ispunilo se vreme jer od tog vremena, prema rečima Evanđeliste, Carstvo Božije se blagovesti (Lk. 16; 16). Ili: Ispunilo se vreme, tj. vreme Izrailjevo.
Učenici Njegovi krštavahu (v. Jn. 3; 22 i upor. Jn. 4; 2), jer su i sami bili kršteni, pošto ne bi moglo biti da su krštavali druge a da pri tom oni sami nisu bili kršteni, čemu i poučava sledećim rečima: Oni koji su kršteni nemaju nikakvog nedostatka (upor. sa Jn. 13; 10). Ovo bi se, možda, moglo odnositi na to što su oni kršteni vodom. inače, poslušaj ono što im je rekao: Vi ste već čisti zbog reči koju sam vam rekao (Jn. 15; 3). Saglasite se, dakle, da je reč Hristova za njih bila krštenje, jer se i samo krštenje osveštava tom rečju, slično kao što je i Jovan bio osveštan i osveštao je povereno mu krštenje zapovešću koju je dobio (Lk. 3; 2). Neki kažu da je njima umesto krštenja poslužilo ono, kada im je On dao (Svoje) telo. Kako bi inače oni mogli biti kršteni ako nisu imali vere u Njegovo telo i krv? On im je kao opomenu rekao: Ako ne jedete telo Sina čovečijega i ne pijete krvi Njegove, nemate života u sebi (Jn. 6; 53). Kada su se oni razgnevili i uznegodovali, obratio se Dvanaestorici: Da nećete i vi da odete? Tada mu odgovori Simon Petar: Gospode, kome ćemo otići… mi smo poverovali i poznali… (Jn. 6; 67-69) ? . Na koji su način oni poverovali, ako ne posredstvom onoga, kroz šta su i ostali Jevreji mogli da poveruju u Njega, odnosno slušajući Ga i razumevši?
Izabrao je Jakova, carinika, da bi ohrabrio njegove drugove da slede Hrista. Video je grešnike i pozvao ih, zapovedivši da sednu kraj Njega. Zadivljujući prizor! Angeli sa strahom stoje pred Njim, a carinici radosno sede pored Njega! Blaženi duhovi trepere od straha pred Njegovom veličinom, a grešnici jedu i piju s Njim! Unižavaju se književnici, rasplamsani mržnjom, a carinici se vesele zbog milosrda. Videlo je nebo i zadivilo se, video je ad i izbezumio se od jarosti. Video je satana i obeshrabrio se, videla je smrt i izgubila je svoju silu, videli su književnici i otišli postiđeni, videli su fariseji i zbunili se. Bila je radost na nebesima i likovanje angela jer su neprijatelji pokoreni, neposlušni privedeni poslušnosti, grešnici preporođeni a carinici opravdani. Iako su se drugi protivili (upor. Mt. 16; 22), On nije odbacio krsnu sramotu, i mada su Ga neprijatelji ismevali (Mt. 9; 11, 11; 19 i Lk. 15; 1), On se nije udaljio od društva carinika, nego je prenebegao porugu i prezreo pohvale, tako da je jednim i drugim izvršio ljudsko spasenje.
Svu noć smo se trudili (Lk. 5; 5) – tim rečima označava se učenje proroka koje je sa nebesa poslato u svet, ovde izobražen simvolom mora. Dve lade su obrezanje i polna kožica. To, što dadoše znak svojim drugovima (v. Lk. 5; 7), tajinstveno označava sedamdeset dva učenika, jer dvanaest apostola nije bilo dovoljno za lov i žetvu (upor. Lk. 5; 10 i Jn. 4; 35-37).
Videvši Isus veru njihovu reče oduzetome: …opraštaju ti se gresi tvoji (Mt. 9; 1-13). Uoči da se vera jednih prenosi i na druge. Od samog bolesnika nije zahtevao veru, jer je on bio sličan porušenom zdanju i nije bio svestan svog položaja, slično kao što ništa nije tražio ni od onog sina-jedinca, nego od njegovog oca (Lk, 9; 38), niti pak od one kćeri, nego od majke-Hananejke, koja je rekla: I psi jedu od mrva što padaju sa trpeze gospodara njihovih (Mt. 15; 27). Neka, dakle, ostane Tvoja briga o spasenju naših duša , kada Te i mi za to molimo, da ne bi oslabila i da se ne bi mučila naša duša tako, kao što je i on (bolesnik) bio slab i mučio se zbog svojih grehova. I zaista, reč Gospodnja dolazi do njega, očišćuje ga i isceljuje; očišćuje njegove tajne grehove i isceljuje njegovo vidljivo telo. Na taj način je, posredstvom vidljivih i skrivenih dela postalo jasno da je On (Hristos) Bog u skrivenom i čovek u vidljivom, jer je prema Njegovom spoljašnjem, čovečijem izgledu, bilo očigledno da je čovek, dok su usled Njegove unutrašnje veličine mogli da poveruju da je On Bog.
Opraštaju ti se gresi tvoji. Koje mu je grehove oprostio? One, naravno, koje je počinio protiv Njega. Na koji je način, dakle, On protivan Zakonu? Čime su Njemu ili Njegovom Ocu bili obavezni ljudi koji Ga ni u jednom delu moći, ni u pravdi, ni u zakonodavstvu, nisu pronašli (upor. Dela ap. 17; 27) ? Na koji je način, dakle, Isus oprostio grehe koji vode u dug pred Bogom Zakona, ako samim svojim rođenjem nije bio sjedinjen s Njim ? Očigledno da je time rečeno da je On Njegov Sin. budući da je oslabeli sagrešio protiv Njega, On je kaznio njegovo telo. Saglasni sa učenjem Jasova govore: zbog čega je bilo potrebno da Gospod kaže „opraštaju ti se gresi tvoji?“ Razume se da to Njemu ne bi bilo potrebno kada bi bolesnik bio pogođen oduzetošću čiji je uzrok nešto drugo a ne greh ? . I zbog čega bi mu oprostio ako oduzeti nije bio upravo Njegov dužnik? Ili, ako nije bio upravo Njegov dužnik, kakve bi koristi (oduzeti) imao od toga što je Gospod rekao: opraštaju ti se gresi tvoji? U tom slučaju gresi, čak i da nisu bili oprošteni, ni najmanje ne bi škodili bolesniku, jer bi po blagosti i milosti bio oslobođen kazne ? .
Posle ovoga, Pismo kaže sledeće: I gundahu književnici njihovi i fariseji govoreći učenicima Njegovim: Zašto sa carinicima i grešnicima jedete i pijete? I odgovarajući Isus reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Nisam došao da pozovem pravednike nego grešnike na pokajanje (Lk. 5; 29-32). Van svake sumnje se zna da je u Izrailju bilo zdravih i pravednika ? . To, dakle, znači da nije protivan Zakonu podvig Isusa, Koji se iscrpljivao radi ljudi, isceljivao ih i opravdavao. Što se pak tiče neznabožaca, i oni su se takođe u svakom pogledu na zemlji pokazali kao zdravi i pravedni pred svojim Stvoriteljem, i zbog toga za onim, koji se javio kasnije ? , nije bilo nikakve potrebe, jer zdravima nije potreban lekar niti je pravednima potrebna blagodat.
Sve to vreme, koje je proveo na ovoj zemlji, naš Gospod upoređuje sa bračnom ložnicom, a Samoga Sebe sa Ženikom: Ne mogu svatovi postiti dok je Ženik sa njima (Mk. 2; 19).
Gle, učenici Tvoji čine što ne valja činiti u subotu (v. Mt. 12; 1-8). međutim, Gospod ih je u početku poučavao i usavršio u istini pravednika, da se ne bi previše začudili kada On punotom Svog učenja razruši zakon. Da, i Otac Njegov ga je razrušio da bi pokazao da Njemu pripada stvaranje (sveta), promišljanje i zakoniti domostroj i da bi uverio da je zakon bio lek odsecanja, koji je istinski lekar predložio onima, koje je bolest zahvatila od glave do pete ? . Počeše trgati klasje i jesti (Mt. 12; 1). Ovde nam je dat primer i neki obrazac , jer je Zakon zabranjivao da se jede prvina dok ne bude prineta na oltar (2. Mojs. 23; 19. i 34; 26, 5. Mojs. 14; 23). Oni su brali i jeli plod prvine, koji je pre žetve trebalo odneti sveštenicima (5. Mojs. 18; 4, Knj. Nem. 10; 37. i Jez. 44; 33). Fariseji nisu bili toliko mudri da bi iz tog razloga okrivili učenike, nego su ih, kako je napisano, prekorevali što narušavaju subotu.
Gospod im se suprotstavio uistinu najjasnijim dokazom, navodeći primer cara Davida (Mt. 12; 3-4, upor. 1. Sam. 21), budući da on nije bio kažnjen za sličan postupak, kao ni za neke druge (postupke). David nije imao pravo da ih jede jer on nije bio sveštenik ? . David je, naravno, bio sveštenik, ali zato što je bio obitavalište Duha Svetoga. Kada ih ni to nije urazumilo, On ih je razobličio zbog njihovih sopstvenih postupaka: Sveštenici u hramu subotu obesvećuju, pa opet nisu krivi (Mt. 12; 5). Gospod nam je, međutim, označio i nešto drugo: pre nego što su počeli da ga progone, David nije smeo da pristupi svetim hlebovima. međutim, kad su počeli da ga progone, on je dobio vlast da ih uzme i pojede. Na taj način je i Gospod posle Svojih progona podelio Svoje telo i Svoju krv učenicima i verujućima. Subota postade čoveka radi (Mk. 2; 27), jer odmor dolazi nakon šest dana i zbog toga je radi čoveka. Iz tog razloga je (subota) i dobila svoje ime. Subota, dakle, nije ustanovljena radi Boga nego radi čoveka i stoga je čovek, kojem ju je dao, njen gospodar.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *