НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Свето писмо и тумачења » ТУМАЧЕЊЕ ЧЕТИРИ ЕВАНЂЕЉА (из књиге „ГОСПОД ГОВОРИ, СВЕТИ ОЦИ ТУМАЧЕ ЈЕВАНЂЕЉЕ“)

ТУМАЧЕЊЕ ЧЕТИРИ ЕВАНЂЕЉА (из књиге „ГОСПОД ГОВОРИ, СВЕТИ ОЦИ ТУМАЧЕ ЈЕВАНЂЕЉЕ“)

 

ТУМАЧЕЊЕ ЧЕТИРИ ЕВАНЂЕЉА
 

 
ДВАДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА
А ви седите у граду Јерусалиму, а Ја ћу послати обећање Оца Својега на вас (Лк. 24; 49). То је оно, о чему је говорио Јоиљ: Пророковаће синови ваши и кћери ваше (Јоиљ 2; 28). Пророк је додао и „крв“ и „огањ“ – крв услед Његовог расцепа, а огањ услед (пламених) језика (Дела ап. 2; 3). Видевши да су се Његови ученици ражалостили усред гомиле која се сабрала на тај празник, Господ је послао Своје стројитеље да утврде веру колебљивих и Своје чврсте стубове да подрже умове немоћних. Јевреји су у Апостолима видели ону исту силу, за коју су сматрали да је пропала заједно са Његовим телом. Када су видели да име умртвљеног Христа подиже мртве, Његова смрт се у њиховим очима показала већа него Његов живот. Док је живео међу њима, он Сам је и васкрсавао. Сада, кад су Га сматрали мртвим, име мртвог почело је да чудотвори над смрћу да би било јасно да, иако је Своје име предао смрти будући да је умро, смрт ни на који начин нема моћ да се успротиви Његовој живој сили.
Поштуј побожност као Самог Бога. Знај да је добро чинити добра дела, и да је зло помишљати о злу. Чак и ако не учиниш то зло о којем размишљаш, знај да се оно урезује у твоју душу. међутим, и образ добра исто тако остаје урезан у теби. Добар човек је као мисао Божија, и ум, који испитује тајно, постаје као пророк за оне, којима је потребно. Онај, ко напустивши истину прибегне привиду, самога себе предаје смрти. Не тражи од Бога богатство које не можеш да сачуваш, јер само дарови Божији не могу бити уништени. Подстакни своју душу, да би мудрошћу, која је у њу положена, она познала оно што је достојно познања, и да би слободном вољом којом је обдарена, творила оно што је заповеђено. Оно што исходи из рђавих мисли горе је од њих. Празнословље није без греха, а многоглагољивост је показатељ недостатка мудрости и знања. Сократови ученици упитали су свог пријатеља Платона: „Које добро превазилази сва остала?“ Он им је одговорио: „Прво од њих јесте мудрост, јер она све друго поништава, док свака друга ствар има своју супротност. Тако се обиљу супротставља сиромаштво, љубави смрт, слави завист, а здрављу болест. Обиље ума је вечно: богате теши у недаћама богатства, сиромашнима олакшава страх од сиромаштва, старце укрепљује, децу руководи саветом, а младост кроти. Када се догоди несрећа, она остаје као лађа на мору, јер је она сила која превасходи све остало.“
Господу је лако оно што је нама тешко, и лако достижно оно, што је за нас немогуће. То нам је показао и Својим првим доласком, када је био умањен и преиспуњен благодаћу. Оно, за шта Га молимо, неће нам дати услед мноштва наших речи, него што ћемо посредством љубави поседовати све ризнице. На то нам је јасно указао на примеру књижевника и фарисеја, који су многословили у молитвама и истовремено умножавали своје користољубље. будући милосрдан, Он Сам нас је научио да ће, макар ми и заћутали, наше молитве бити записане код Њега. Господ је због неколицине речи опростио царинику и отпустио га с похвалом небеских синова, који се радују због покајаних. Његов глас је призвао Закхеја, и тај звук постао је сличан квасцу. Цариник је сишао са смокве и удаљио се од својих (пређашњих) дела. Глас Господњи поставио је границу ономе, чија неправда није знала за меру. Господ је своја доброчинства излио на сина Тимејевог. Тако је и жена грешница, трудећи се да многим лековима олакша своје ране, пришла Ономе Којем је све могуће, да би јој показао Своју милост Онај, Који исцељује све ране.
Он љуби праведнике и милосрдан је према грешницима. Он оправдава добре и штити од злих. Он се бори за праведнике и покајнике, и када су они, који су радили, узроптали због беспослених који су се изједначили с њима у плати али не и у труду, речи које су исказане против оних што су наследили милосрђе, Он је окренуо на оне који су добили плату, показујући да им, иако нису задобили милосрђе, није одузета плата коју су заслужили. Он милује и дуготрпељив је, и Његове помисли не страхују због тога, хоће ли се човек преобратити или неће, као да је то скривено од Њега. будући да је Његово предзнање свагда у Њему, оно је сасуд управљања и домостроја Његове милосрдне воље. И када суди по правди, и када показује милосрђе, исход и једног и другог јасно је откривен пред Њим, јер ништа није скривено од Њега. Овај свет страда са сваким од нас, тј. ми страдамо посредством нас самих, а Бог састрадава са нама само посредством знања, као што и ми посредством знања састрадавамо са онима који болују.
Превод:
Антонина Пантелић

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *