NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA (iz knjige „GOSPOD GOVORI, SVETI OCI TUMAČE JEVANĐELJE“)

TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA (iz knjige „GOSPOD GOVORI, SVETI OCI TUMAČE JEVANĐELJE“)

 

TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA
 

 
SEDAMNAESTA GLAVA
Bejaše tamo neki bolesnik Lazar iz Vitanije, i sestra njegova posla da kažu Gospodu: Gospode, evo boluje onaj koga Ti ljubiš (Jn. 11; 1-3). Uporedi reči Živototvorca i vidi koliko su one međusobno saglasne. O slepome je rekao: Ne sagreši ni on ni roditelji njegovi, nego da se jave dela Božija na njemu (Jn. 9; 3), dok je o Lazarevoj bolesti rekao: Ova bolest nije na smrt nego na slavu Božiju, da se Sin Božiji proslavi kroz nju (Jn. 11; 4). Zatim je rekao učenicima Svojim: Hajdemo opet u Judeju (Jn. 11; 7). Oni Mu na to odgovaraju: Judejci tražahu da Te kamenuju, pa zar opet ideš tamo (Jn.11; 8). Tamo gde je žalost, tamo i lekar ide. Mnogi od Judejaca… poverovaše u Njega (Jn. 11; 45).
Nije li dvanaest časova u danu? Ko danju ide ne spotiče se, jer vidi svetlost (Jn. 11; 9). Tim rečima je pomoću slikovitog poređenja hteo da pouči apostole da se pre kraja oprosne godine (godine oproštenja), Judeji neće spotaći na ubijanju Gospoda, usled kojeg će na Sionu zavladati tama. Nije li dvanaest časova u danu, tj. zašto se bojite da ćete biti kamenovani? Dok sam Ja sa vama, niko od vas neće postradati sa Mnom i za Mene. međutim, kad se Ja vaznesem od vas i kad vas napustim, za vas će nastupiti noć, prepuna patnje. Primićete vence, kao i Ja, jer ću se ovenčati i vazneti od vas. Hajdemo i mi da pomremo s Njim (Jn. 11; 16), jer su bili ubeđeni da će, ako podu s Njim, biti kamenovani. Zbog toga ih je krepio utehom, govoreći: Lazar, naš prijatelj, umre, i milo mi je zbog vas (Jn. 11; 14-15). Ako se radovao, zašto je onda plakao kad je došao? Iz toga ćeš videti koliko se od Gospoda razlikuju čak i oni, koji su Mu bili najbliskiji. Kao što čovek u raznim prilikama ispoljava i različite osobine, čas duhom, čas telom, tako je i Gospod ispoljio glad (v. Mt. 4; 2-3) i zaplakao za prijateljem. Svi lekari se trude i brinu pre nego što čovek umre; Lazarev lekar obratio se pokojniku, da bi na njegovoj smrti pokazao prevashodstvo Svog lekarskog umeca. Obradovao se kad je čuo, a kad je došao zaplakao je. Pre nego što je došao rekao je da je umro, a kad je došao upitao je: Gde ste ga metnuli (Jn. 11; 39)? Dalje, zaplakao je i zato, što će o vaskrsenju mrtvih umreti i oni koji sada žive. Ovde je najizražajnijim rečima posvedočio i uporedo s tim na delu pokazao da je primio istinsku čovečiju prirodu. Zbog toga je zaplakao i pokazao veru Marije i Marte, koje su Ga poštovale i ispovedale pred drugima.
Gospode, da si Ti bio ovde…(Jn. 11; 21), tj. budući da su poslale po Njega i da On nije došao, razumele su da je Lazar umro po volji Gospoda, pošto ni Sam Gospod nije došao, niti je poslao odgovor da će biti isceljen. Kazale su: da si Ti bio ovde… kao da govore: ako hoćeš, poslušaj ga. Pošto su od učenika slušali kako su se za vreme dok je On spavao podigli talasi i kako je drugi put, u Njegovom odsustvu, izbila bura, prema ljudskom običaju su rekli: učitelju, tamo gde je svetlost ne može da pronikne mrak, i gde je život tamo smrt nema vlasti. Zaplakao je da bi pokazao da je Lazar umro i da bi dao povod da kažu: Zar to nije Onaj Koji otvori oči slepom (Jn. 11; 37)? S jedne strane, želeli su da Ga odbace, a sa druge su Ga ispovedali. Ti, Koji si vaskrsao Lazara, spasi Samoga Sebe (Mk. 15; 30). I takvim su rečima ispovedali Gospoda oni, koji su Ga odbacili.
Već zaudara (Jn. 11; 39). Da si ti, Marta, sedela kraj Njegovih nogu kao Marija, već bi znala da je Njemu sve lako. Ja sam vaskrsenje i život. Koji veruje u Mene ako i umre živeće (Jn. 11; 25). Svaki koji živi i veruje u Mene neće umreti vavek (Jn. 11; 26), tj. neće stalno prebivati u smrti jer je živ, niti će ruka smrti za svagda ovladati nad njim. Neki ovo razumeju kao da govori o svršetku sveta, tj. da oni, koji ostanu na zemlji do vremena Njegovog (drugog) dolaska, neće umreti, a tako razumeju i sledeće reči: Mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli (1. Sol. 4; 15).
Zaplakao je Gospod za Lazarom, kao da pokazuje da ne može da ga vaskrsne. Kada su zaista tako pomislili o Njemu, svima je pokazao tajnu hulu onih, koji su govorili: Ne mogaše li učiniti da ovaj ne umre (Jn. 11; 37)? Možda ćeš reči: nisu oni govorili da On ne može da ga vaskrsne. međutim, oni su izrazili nešto slično, što je bilo upravljeno protiv Njegovog božanstva, i kao da su govorili: ako je zaplakao, time pokazuje da nije želeo da Lazar umre. Znaci, Njegova božanska priroda nije toliko ovladala nad smrću da ne bi dopustila da smrt ima bilo kakvu vlast nad njom. Kad su ispoljili svoje izrugivanje i podsmeh, On je pred njima pokazao Svoje božanstvo. A to što se uznemirio (Jn. 11; 33) saglasno je sa onim što je jednom rekao: Dokle ću s vama biti i dokle ću s vama govoriti (Mk. 9; 19) i Negodovah naraštaju onom (Ps. 94; 10). Ovi su Me, kaže, iskušavali deset puta, a ovi dvadeset i deset puta deset.
Došao je da mrtvog prizove iz groba i upitao: Gde ste ga metnuli? Isusu udariše suze (Jn. 11; 35). međutim, Njegove suze pokazale su se kao kiša, Lazar kao pšenično zrno, a grob kao zemlja. Ispustio je glas sličan gromu i smrt je bila prestrašena samim tim glasom. Lazar je izašao, kao pšenično zrno, a zemlja se pokorila svom Živototvorcu. Gospod je Svojim znakovima označio odgovarajuće doba (godine) i na taj način ih prilagodio vremenu, kao i onda, kad se sreo sa slepim od rođenja. Ostade dva dana na mestu gde beše (Jn. 11; 6), dok Lazar nije umro. Vaskrsao je Lazara, a Sam je umesto njega umro. Nakon što ga je dozvao iz groba a onda sa njim bio za trpezom, i Sam je bio pogreben pod vidom mira koje je Marija izlila na Njegovu glavu (Jn. 12; 1-3). Tako su posle četiri dana smrt i koristoljublje bili posramljeni. Osim toga, sila smrti bila je izložena i preziru, jer je Gospod umrloga prizvao u život, da bi smrt znala da će je Gospod lako udaljiti posle tri dana i da će je odagnati od Sebe. Usta Onoga, čiji je glas četvorodnevnog pokojnika prizvao iz groba, održala su svoje obećanje da će On u treći dan oživeti i ustati. Posramljeno je bilo i ono koristoljublje koje je u Judinom srcu postavilo zamku i prodalo Ga za trideset srebrnika. Juda je bio razobličen u tome što je tražio da Ga proda, ali ne zato što je Gospod Sebe nazivao Bogom; isto tako, ni na prodaju mira pomazanja nije ga pobudila briga za siromahe.
Gospod je, dakle, došao u Vitaniju i vaskrsao Svog prijatelja, da bi Samoga Sebe predao pogrebenju pod vidom miropomazanja. Obradovao je Martu i Mariju, a osramotio ad i koristoljublje: ad zato što Ga nije za svagda nadvladao, a koristoljublje zato što Ga nije zauvek prodalo. Rekao je: „Posle tri dana ustaću.“ Ako neko to delo smatra za teško, neka najpre pogleda ovog četvorodnevnog, koji je vaskrsao. Izrekao je nešto što je teže da bi, posredstvom onoga što je izvršio na Lazaru, poverovali i onome što je govorio o Samome Sebi.
Pridite i sklonite kamen (Jn. 11; 390. Zar Onaj, Koji je oživeo mrtvog i u njega vratio život, nije mogao da otvori grob i da ukloni kamen? Zar Onaj, Koji je Svojim učenicima govorio: Ukoliko budete imali veru kao gorušičino zrno, i ako ovoj gori kažete: predi tamo, preći će (Mt. 17; 20), nije mogao da pomeri kamen sa vrata groba? Nesumnjivo da je Onaj Koji je, viseći na krstu, Svojim glasom rasekao stenu i grob, mogao jednom Svojom rečju da pomeri kamen. međutim, kako je Lazar bio Njegov prijatelj, rekao je: Otvorite ga sami, da bi smradni zadah dotakao njihov njuh i Razdrešite ga (Jn. 11; 44) sami od tih povoja u koje ste ga povezali, da biste priznali delo svojih ruku.
Iz tog razloga Gospod u vreme Lazareve smrti nije ni dolazio u to naselje, kako ne bi rekli da su se dogovorili. Ako Ga ostavimo tako, svi će poverovati u Njega pa će doći Rimljani i uzeti nam i zemlju i narod (Jn. 11; 48). međutim, Gospod je došao, zacario se Svojim znamenjima i čitav svet je krenuo za Njim. Možda će, kažu, neznabošci ćuti da im se rodio car, jer su ga nazivali sinom Davidovim, i ne samo da su ga tako nazivali, nego su hteli i da Ga uhvate i proglase za cara (v. Jn. 6; 15). Zbog toga su govorili: čuvajte se da ne dođu Rimljani i da ne zauzmu naš grad i naš narod.
Simon gubavi je verovao, i Gospod mu se smilovao, pa je kroz veru i blagodarnost guba iščezla. Na koji je način guba mogla ostati na Simonovom telu, kad je ovaj video kako Očistitelj gube ulazi u njegov dom? Dok je Hristova ljudska priroda boravila u Simonovoj kući, Njegova božanstvena priroda obitavala je u njegovom srcu, slično kao što se dogodilo u slučaju njegovog imenjaka Simeona (Bogoprimca). I na koji bi način umrtvljena guba mogla da ostane u prisustvu umrlog Lazara, koji je oživeo i vaskrsnuo? Da si Ti bio ovde, ne bi umro brat naš. Dakle, na koji je način Simon mogao da boluje od gube, kad je Očistitelj gube bio u njegovom domu, i na koji su način za istim stolom mogle da se nadu guba i sila koja je izgoni? Verovatno da se ovde desilo ono isto što i kod Zakheja, starešine carinika, kojem je Gospod rekao: Danas dođe spasenje domu ovome (Lk. 19; 9). Kao nagradu za svoje gostoprimstvo dobio je očišćenje.
A prvosveštenici se dogovoriše da i Lazara ubiju (Jn. 12; 10). Zakon je, međutim, zapovedao: ko ubije, neka umre. Ako ga ubijete, zar Hristos ne može ponovo da ga oživi? Zar ne bi trebalo da se plašite da će vas ubiti Njegova reč, koja je Lazara prizvala u život? I Kain je mislio: Čoveka ću ubiti, a Boga obmanuti! Čovek je bio ubijen budući da je smrtan, ali Boga nije mogao da obmane, jer je On sveznajući.
Zašto se ovo miro ne prodade za trista dinara i ne dade siromasima (Jn. 12; 5)? To je rekao Juda, u kojem je Gospod video žudnju za novcem. Zbog toga mu je poverio podelu novca i nošenje kese, kako bi se zasitio i ne bi po činio izdaju zbog novca. Bilo bi mu korisnije da je krao novac, nego što je izdao Tvorca. Kome bi drugom, osim Judi, bila potrebna vreća s novcem tamo, gde je pred očima bilo čudo umnožavanja hlebova, ili pretvaranja vina u vodu, ili iscelenja očiju Timejevog sina (Mk. 10; 46) ili čudo koje se desilo prilikom davanja didrahmi? Ne radujte se, kaže, ako vam se demoni pokoravaju, jer je i Juda Iskariotski isterivao demone, nego se radujte što su imena vaša zapisana na nebesima (Lk. 10; 20). Juda je zapisan na zemlji, zajedno sa dželatima našeg Gospoda.
Juda je izgonio demone da bi neprijatelj Gospodnji objasnio svojim drugovima – dželatima da li On uistinu uz pomoć Veelzevula izgoni demone, i da bi se izdajnik postideo ako bi se demoni uplašili onoga koji je bio lopov i izlazili napolje, dok se kradljivac novca nije uplašio Gospoda. Možda je on to razumeo i stoga stavio na sebe uže i obesio se. Da ne bi govorili kako je Sam Gospod izabrao izdajnika za Svog učenika ne znajući za to, On je rekao: Jedan od vas je đavo, skrivajući Judino ime za slučaj da se pokaje. Kad im je prao noge, nije počeo od Simona, prvog među učenicima. Ako je prvi od angela u takvom položaju napustio čast svoje slave, na koji bi način prvi od učenika mogao da ostane u stepenu svoje časti? Ne bi li naučio da podražava prvog od angela?
Dok im je prao noge, čast više prirode Gospodnje oblačila se čašću smirenja Njegove čovečije prirode.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *