NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA (iz knjige „GOSPOD GOVORI, SVETI OCI TUMAČE JEVANĐELJE“)

TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA (iz knjige „GOSPOD GOVORI, SVETI OCI TUMAČE JEVANĐELJE“)

 

TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA
 

 
TRINAESTA GLAVA
A onde beše neki čovek koji trideset osam godina beše bolestan. Kad vide ovoga gde leži… Gospod mu reče: Hoćeš li zdrav da budeš (Jn. 5; 5-6)? Znaci, nije hteo. Odgovori Mu bolesnik: nemam pomoćnika koji bi me spustio u banju kad se uzburka voda (Jn. 5; 7). Gospod ga je jedno pitao, a bolesnik je drugo odgovorio, kazavši: „nemam pomoćnika koji bi me spustio, i pošto se sporo približavam (banji), drugi side pre mene“ (v. Jn. 5; 8). Tokom trideset osam godina nije našao nikoga takvog. Tim rečima se posramljuju Jevreji, koji ne veruju da krštenje oprašta grehe. međutim, ako veruju da je siloamski angeo posredstvom vode iscelio bolesnika, zar onda utoliko pre ne bi trebalo da veruju da Gospod angela kroz krštenje očišćuje od svakog poroka? Pošto su mislili da mu samo voda može pomoći, Gospod mu je rekao: Ustani, uzmi odar svoj i hodi (Jn. 5; 8)! Taj čovek beše grešnik i nevernik, o čemu svedoci Gospod kada kaže: Više ne greši (Jn. 5; 14). Pristupila je pravda, i u ustima njegovim zatražila veru, ali je nije našla; iscelilo ga je milosrđe, da blagodat ne bi uzaludno prošla pored njega.
Ustani na noge svoje, uzmi odar i podi svom domu. Zar nije bilo dovoljno da kaže: Ustani i hodi? Zar i to ne bi bilo čudo, kada bi onaj koji nije imao snage da se okrene na svom odru, iznenada ustao i pošao? Da bi pokazao da mu je podario savršeno zdravlje, Gospod mu je zapovedio da ponese odar. On ga nije isceljivao kao što se isceljuju oni bolesnici kojima se postepeno vraća zdravlje. Zbog toga je i rekao: Ustani na noge, uzmi odar svoj i hodi. Da je on ćutao, njegov odar bi se oglasio. Kada su ga videli, Jevreji su zapitali: Ko ti reče: Uzmi odar svoj (Jn. 5; 12)? Kako pripoveda Pismo, propustili su da ga upitaju: „Ko te isceli“, ali su zato rekli: „Ko ti je zapovedio da nosiš odar svoj u subotu?“ O, slepi, bezumni, gluvi i bezosećajni, zašto jedno propuštate, a o drugom se raspitujete? Pošto su se raspitivali kao slepci, isceljeni im je dao prosvetljujući odgovor, jer je bio razuman i prosvetljen posrednik, kojeg je mudri Lekar poslao da zabludele izvede na pravi put.
Ko ti je zapovedio da poneseš odar svoj? Pošto su hteli da sakriju čudo iscelenja i da izvrgnu ruglu čoveka koji je nosio svoj odar, ovaj im je otvoreno saopštio o svom iscelenju i istovremeno osudio i odbacio njihovo neverje. Nije im rekao ono što su oni želeli da čuju nego ono u šta su odbijali da poveruju. Onaj, Koji me iscelio, On mi je rekao: Ustani, uzmi odar svoj i hodi. „Ko je on“, upitali su. „Ne znam“, rekao je on jer se Isus, videvši mnoštvo naroda, udaljio sa tog mesta. Posle nekog vremena, opet ga je video i kazao: Eto, postao si zdrav, više ne greši, da ti opet ne bi neko bio potreban (v. Jn. 5; 11-15), jer Mu je bolesnik kazao: „Nemam nikoga.“ ? Tada čovek otide i javi Judejcima da je Isus taj koji ga učini zdravim (Jn. 5; 15). Kad su pak oni optužili Gospoda što je čoveka iscelio u subotu, On im je odgovorio: Otac Moj do sada dela, i Ja delam (Jn. 5; 17). Tako su Jevreji počeli da progone Gospoda ne samo što je isceljivao u subotu nego i zato što Boga nazvaše Svojim Ocem, gradeći se jednak Bogu (Jn. 5; 18).
Zapazi, međutim, da nije rekao: „ne narušavaj subotu“, nego „naruši je onako, kao Otac Moj na nebesima“. Ako se tvar, angeli, svetila, rosa, kiša, izvori i reke ne zaustavljaju (u svom dejstvu) u subotu, ako subotom ni angeli ne prekidaju svoje služenje i delanje, kao što ni nebesa ne prestaju da šalju kišu i rosu, niti svetila prekidaju svoje kretanje, niti zemlja prestaje da donosi plodove, niti čovek da diše i da rada decu nego se naprotiv, ljudi najviše radaju subotom, i osmog dana se obrezuju – ako se svim tim i gotovo bezbrojnim drugim primerima ne narušava Zakon, ako tako postupa tvar, zar onda to utoliko pre ne može da čini Tvorac? Zbog toga je Sin čovečiji gospodar subote (Mt. 12; 8).
Slično je odgovorio i na drugom mestu, kada su Njegove učenike osuđivali što trgaju klasje (Mt. 12; 1), jer im je tada rekao: Zar niste čitali šta učini David kad… pojede hlebove predloženja, koje nije valjalo jesti ni njemu, ni onima što su bili s njim (Mt. 12; 3-4)? Razumi, dakle, smisao reči i silu koja je u njima skrivena. Progoniše ga, kaže, što se gradio jednak Bogu. Kad su optužili Njegove učenike, ponudio im je svedočanstvo Davida koji je, iako prorok, car i pravednik, ipak bio samo čovek, kao što su i apostoli bili ljudi. Dolikovalo je, naime, da sluga bude svedok za iste takve sluge. međutim, kad je trebalo da optuže Njega Samog, On im kao svedočanstvo nije naveo Davida, koji je bio čovek, niti svedočanstvo nebesa koja su tvar, niti pak angela, niti serafima, niti duhova – čuvara koji se šalju na služenje nego je ostavio sve nebesko, preispodnje i zemaljsko, ostavio je nebesa i sve što je na njima, i ukazao na svedočanstvo Gospoda svakog jestestva i Boga svake tvari, govoreći: Otac Moj do sada dela i Ja delam (Jn. 5; 17).
Tako je i slepoga od rođenja poslao da se umije u Siloamskoj banji (Jn. 9; 7), kao prvo da bi jasno pokazao da slepi nije posumnjao u Njega jer se inače ne bi iscelio a kao drugo zato što će slepi, ukoliko ga usput budu ispitivali, izložiti čitavo delo i što će se tako otkriti njegova vera. slično tome je i reči: Ustani, uzmi odar svoj izrekao da bi isceljenog videli u subotu i da bi se raspitali o iscelenju. Subota, dakle, nije ustanovljena radi Boga nego radi čoveka: Onaj Koji ju je dao, On je i njen Gospodar. Na pitanje: „Da li sam Ja darovao subotu ili nisam“, odgovor nalazimo u Njegovim delima. Gle, slepi je poslužio kao svedok, štaviše kao glasnik. Gospod je obično izvršavao sve zakone, a zatim pokazao da se zakoni moraju čuvati kako bi zakoni, koje je On sačuvao, osudili one što su ih narušili. Neki zakoni narušeni su radi dobra (v. Mt. 12; 12), da bi poučio da On ima najvišu vlast nad svim starima. Isto tako je, posredstvom iscelenja, otkrio da je On gospodar Zakona, budući da je tvar pokazala poslušnost Onome Koji po volji Očevoj ima vlast nad subotom.
Iz narušavanja subote doznajemo ko je Onaj što kaže: Otac Moj do sada dela. Osim toga, tim rečima je razobličio Jevreje da Zakon ne narušavaju radi dobra. On ih nije optužio zato što subotom vode stoku ili magarce na pojilo nego im je, naprotiv, time ukazao da subotom treba činiti dobro (v. Lk. 13; 15). svedočanstva za Sebe uzimao je od njih samih. Brižljivo su motrili na Njega i tražili slučajeve u kojima bi se On pokazao kao protivnik Očevih zapovesti. međutim, kako upravo oni sami nisu čuvali Zakon, On ih je odbio. Zapazi da postoje čvrste zapovesti, koje su utvrđene i koje se ni na koji način ne narušavaju, ali zapazi i one druge, koje je Sam Zakonodavac narušio više puta. Kad se pojavio narod koji je dragovoljno počeo da čini ono, što je bilo cilj ustanovljenja subote, subota je nužno bila ukinuta, da bi nastupilo delo slobode. Ispitaj, dakle, istinsko značenje subote; iz njenog očuvanja doznajemo u čemu se sastoji volja Onoga Koji je dao zakon subote. Ako neko bez subote po svojoj volji čuva subotu, zar onda takvu duhovnu slobodu ne bi trebalo više poštovati nego nužnost subote ?
Kao što Otac ima život u Sebi, tako i Sinu dade (Jn. 5; 26). Ako bi ličnost Oca bila tuda životu koji On, naravno, ima saglasno Svojoj prirodi, onda bi se to isto moralo misliti i o Sinu. međutim, kako je Sam Otac celoviti život, i kako Njegov život ne zavisi ni od kakvog uzroka, onda i o Sinu razumi kao i o Ocu, tj. da i On u Sebi ima život. Ako na osnovu reči: Tako i Sinu dade misliš da, mimo Očevog dara Sin u Samom Sebi nema život, onda si izopačio prvu misao, jer ti se čini da je ličnost Sina tuda životu. međutim, obrati pažnju na Njegovo telo i s njim uporedi tu reč: dade, zajedno s onim što nakon toga sledi: Dade Mu vlast i da sudi jer je Sin čovečiji (Jn. 5; 27). Dakle, izraz dade i reči dade Mu vlast shvati na taj način. Ako Otac nekome daje život koji On ima po suštini, onda taj ne biva jednosuštan Ocu nego biva samo nešto pridodato, i ne usađuje se u Boga kao nešto Njemu podobno. Ako se pak i usađuje i Njega i usled toga zatim postaje pričasnik Njegove prirode (2. Petr. 1; 4), ipak se razlikuje od Njegove suštine. I ako život Svoje suštine Bog daruje onome što ne postoji, dešava se to isto ? .
Međutim, ti ćeš možda reči: „Zar nije dao“ ? već sam ti rekao: Obrati pažnju na telo i bez protivurečenja slušaj da je Otac dao život Onome, Koji je dobio vlast da sudi. Čak i prorok iznosi svedočanstvo o tom „dade“ i o vlasti suda, budući da Mu pripisuje vlast slobode, govoreći: Sin nam se dade Kojemu je vlast na ramenu (Is. 9; 6).
Otac ne sudi nikome nego je sav sud dao u ruke Sina Svoga (Jn. 5; 27). Znaci, onaj ko se sveti sam za sebe očigledno čini nepravdu Gospodu svake osvete, jer ne priznaje Onog Koji je silniji od njega i Koji prestupnike izvodi na Svoj sud. Iz tog razloga je Hristos i imenovan za Sudiju, kako Njegovi učenici ne bi sudili jedan drugome. Uporedo s tim, rečeno je da će On suditi na svršetku sveta, kako se od tog vremena (kad je to rečeno) niko ne bi svetio sam za sebe. Hristos je zbog toga nazvan Glavom, da bi Njegovi učenici, kao udovi jednog tela, saosećali jedan sa drugim, da bi oči optuživale noge i da bi srce kroz pokajanje razobličavalo utrobu i ostale udove. Pogledaj koliko je nerazuman čovekov sud, čak i ako se on pravedno sveti sam za sebe, jer on na taj način prezire Sudiju celog sveta.
On beše svetiljka koja svetljaše (Jn. 5; 35), koja se ugasila sa uvećanjem svetlosti jer je sijala noću, a da bi znali da sa pojavom sunčeve svetlosti luče svetiljke moraju da oslabe i zgasnu. Ne primam svedočanstvo od čoveka.., jer imam svedočanstvo koje je veće od Jovanovog (Jn. 5; 34, 36). međutim, ako ne prima svedočanstvo od čoveka, zbog čega je onda Jovan išao ispred Njega? Da se ne bi prestrašili veličine Hristove, Njemu je u raznim vidovima prethodila malenkost. Krštenje vodom prethodilo je krštenju Duhom i onaj, koji je o svom rođenju doznao od sveštenika, svedočio je o Onome čije je začeće od Duha bilo skriveno, da bi znali da je u tom Duhu prorok Jovan govorio o Onome, Kojega su književnici optuživali za narušavanje Mojsejevih zakona.
Ako ne prima svedočanstvo od čoveka, zašto se onda obraćao Jovanu da bi od njega dobio svedočanstvo? Jovan je, međutim, bio poslat od Boga. Onaj Koji me posla mi reče… (Jn. 1; 33). Otac je, dakle, kroz Jovana svedočio o Njemu, kao što i kaže: Mojsej pisa o Meni (Jn. 5; 46) i Sam Mojsej vas optužuje (v. Jn. 5; 44). Kaže: Mojsej je pisao o Meni, i to onda kad je rekao: Ako ustane prorok među vama… i kaže ti znak ili čudo, pa se zbude taj znak ili čudo, neka bude prihvaćen jer je prorok; ako li se pak ne zbude, ne verujte, jer on laže (5. Mojs. 13; 1) ? . Na tom mestu je Mojsej pisao o Meni. Sam Mojsej vas optužuje, jer ne verujete ni njegovim rečima, ni Mojim delima. Koji Me od vas kori za greh (Jn. 8; 46) – jer Ja vam otvoreno prorokujem. Pošto je napisano da se prorok, ukoliko ima znakove, mora prihvatiti ma ko da je on, kaže: Dela koja Ja činim svedoče za Mene (Jn. 5; 36). Dakle, sam Mojsej vas optužuje jer se ispunilo sve što je on govorio i jer se njegova reč podudara s Mojim delom. Ako vam nisam propovedao drugog Boga nego sam samo rekao: Gospod je Bog naš jedini Gospod (5. Mojs. 6; 4), ako Me On Sam poslao, ako se Njemu molim i Njega poštujem i ako sam i vas tome učio, zašto Mi onda ne verujete?
Na koji su način Mojseju u Egiptu poverovala njegova braća i faraon? Možda kroz znakove? Čarobnjaci su, međutim, satvorili iste znakove kao i on. Kako su, dakle, poverovali da ga je Bog poslao, ako im nijedan prorok nije svedočio o tome, i ako se na njih nije spustio glas sa neba? Mora se reči da su mu poverovali usled znakova i čuda i što su slušali da ga je poslao Bog otaca njihovih, ali i zbog toga što su o istinitosti njegovih reči svedočile luče koje su blistale sa njegovog lica. međutim, teško im je bilo da mu poveruju zbog onih što su mu se suprotstavljali, jer vračari misirski (egipatski) učiniše isto što i on (v. 2. Mojs. 7) sve dok, najzad, njegovi znakovi nisu odneli pobedu. Ili je on možda našao veru zato, što je Bog besedio s njim? Oni to, međutim, nisu videli svojim očima niti su čuli svojim ušima. Ako su poverovali radi čuda čak i ako nisu poznavali Mojseja, onda je Mojsej odgovorio za Hrista, tj. da se i Njemu mora verovati zbog Njegovih znakova i čuda.
Iscelenje slepog zbilo se po stepenu vere, jer mu je Gospod dao i vidljive i nevidljive oči. Umereno verujućem dao je umeren vid. Kad se u njegovim očima pojavila umerena svetlost, velika svetlost je zablistala u njegovoj duši. Usavršavala se njegova unutrašnja vera, ali se usa vršavao i njegov spoljašnji vid. Vide sve jasno (Mk. 25). Dok je stajao na prvom i najnižem stepeniku, Gospod je ukrepio njegovu slabu veru; kad se ona učvrstila, on se sa tog stepena slabosti kao skokom prebacio na stepen savršenstva.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *