NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA (iz knjige „GOSPOD GOVORI, SVETI OCI TUMAČE JEVANĐELJE“)

TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA (iz knjige „GOSPOD GOVORI, SVETI OCI TUMAČE JEVANĐELJE“)

 

TUMAČENJE ČETIRI EVANĐELJA
 

 
OSMA GLAVA
I posla ih dva po dva po podobiju Svome (Lk. 10; 1. i Mt. 10; 5), tj. kao što je i Sam besplatno propovedao, tako neka i oni delaju po reči Njegovoj: Na dar ste dobili, na dar i dajite (Mt. 10; 8), čime će pokazati da Ga podražavaju. Dalje, poslao ih je da bi propovedali istinu, tvorili čudesa i trpeli nedaće, kao što je činio i on Sam. Na taj način bi znali da se On odražava u njima kao u Svom otisku. Na put neznabožaca ne idite (Mt. 10; 5), isto je kao i ono što govori posle toga: Idite najpre izgubljenim ovcama doma Izrailjeva (Mt. 10; 6). Kada ih ovi nisu primili, apostoli su im rekli: Od sada se obraćamo neznabošcima (Dela ap. 13; 46). Eto, Ja vas šaljem kao ovce među vukove (Mt. 10; 16). Rekavši ovo, poučava ih da, dok je Pastir s njima, ništa ne može da im naškodi. Da bi ih ukrepio, kaže: Ko vas prima, Mene prima (upor. Mt. 10; 14). Ne uzimajte zlata, kaže (Mt. 10; 9), da se među vama ne bi našao Juda i ono, što je Ahana lišilo života (Is. Nav. 7; 17-26), Gijezija prekrilo gubom (2. Car. 5; 1-27) i sav narod zavelo u pustinju (2. Mojs. 32; 1-7). I novac im je zabranio i udaljio od njih, kako niko ne bi mogao da ih smatra za trgovce umesto za propovednike.
I rekao je: Štap (Mk. 6; 8), kao znak vlasti i smirenja. Ni palicu (Mt. 10; 10), jer oni nisu pošli da napasaju neobuzdano stado, kao nekad Mojsej. međutim, treba da zapaziš i to da je Mojsej, kada je stado počelo okrutno da se ponaša prema svom pastiru, ostavio štap i uzeo mač (2. Mojs. 32;25-28). budući da je ovo stado živelo u miru, onda je rečeno da umesto palice uzmu štap ? . Dalje, nije im rekao: Obuću, i ma kakvu da su nosili, oni su je odbacili i uzeli sandale (Mk. 6; 9), da bi na taj način mogli da dobiju nagradu za svoje pouke. Iako su oni poticali od prostog naroda, uzvisio ih je i upodobio Mojseju, koji je sa sobom nosio kosti pravednika , dok su oni primili i imali uz sebe Telo, koje je opravdalo sva tela ? . I ako je Mojsej pomoću tri imena doma Avraamovog pomirio Boga s njihovim potomcima koji su narušili Zakon, oni će utoliko pre pomoću tri imena Božija očistiti sve ljude, koji čine porodicu Adamovu.
Ulazeći u kuću, najpre je pozdravite govoreći: Mir domu ovome (Mt. 10; 12), da bi Sam Gospod ušao i nastanio se tamo, kao što se nastanio kod Marije , i da biste i vi, kao Njegovi učenici, bili tamo primljeni. Taj pozdrav predstavlja tajinstvo Njegove vere na zemlji, kojom se suzbija neprijateljstvo, obuzdava rat i (kojom) ljudi uzajamno poštuju jedni druge. Primena ovog pozdrava bila je skrivena pod velom zabluda, mada je ranije bilo predizobraženo tajinstvo vaskrsenja mrtvih , čije podobije izražavaju čak i nežive stvari kada se, na primer, pojavi svetlost i osvane zora, proterujući mrak. Od tog doba ljudi su počeli da pozdravljaju jedni druge i da prihvataju ono što je rečeno, kako bi to prizivanje mira iscelilo onog što izgovara (pozdrav) i donelo blagoslov onom koji ga prima. Onaj pak ko prihvata samo reči ovog pozdrava, nemajući u svojim udovima osećanja koja on izražava , nad njim kao da se rasprostire svetlost koju on odbija, kao što zemlja odbija sunčeve zrake.
Taj pozdrav je propovedan po imenu, skriven po sili, shvaćen znanjem, ustanovljen tajinstvom i za sve ljude sasvim dovoljan. Gospod ga je zbog toga poslao sa Svojim učenicima kao glasnika da bi, odenuvši se u razgovetni glas apostola koji su bili njegovi sejači, ustrojio mir i priugotovio put pred njima. Taj pozdrav je bio zasejan u svakom domu da bi razlučio i razdvojio njegove članove, da bi proniknuo u sve slušaoce, da bi izdvojio njemu srodnu decu, sa brao ih oko sebe i ostao uz njih. Taj pozdrav, koji je izvirao iz apostola, nije presahnuo u njihovoj braći kako bi bilo jasno da je riznica Gospodnja, koja ga je poslala, neiscrpiva. On se nije menjao u onima koji su ga primali, kako bi posvedočio da su njegovi darovi verni i istiniti davaoci. Taj pozdrav je ostajao kod onoga koji ga je davao i kod onih koji su ga primali, ne umanjujući se i ne udaljujući. Taj pozdrav je otvoreno pokazao da se Otac po Svojoj prirodi nalazi u svima, i u svemu se pokazalo da je Sin poslat od Oca i da se On vascelo nalazi u svemu i da Svoje ispunjenje ima u Ocu. budući da je Sin ikona Očeva, nije prestajao da propoveda niti se zamorio od poučavanja, dok se predznaci nisu ispunili u samim delima, dok praobrazi nisu dobili svoj kraj u istini, dok se senke nisu obukle u telo i dok sva tajinstva, kroz ostvarenje u istini, nisu bila završena, okončana i iscrpljena.
Zbog toga u one slušaoce, koji mogu da je prime, polažemo reč Hristovu kao kvasac, pod čijim se dejstvom oni razdvajaju ali i sjedinjuju, odnosno, odvajaju se i razlučuju od grube mase sveta a sjedinjuju s Hristom Koji ustrojava zajednicu Crkve. Onaj ko ima veliki venac mora imati i veliki podvig. Iako se obično tako događa, slava naše pobede ne može se porediti s ništavnošću borbe. Pazićemo da lukava zabluda ne dopre do nas i da se ne naoruža našim oružjem, jer ona vešto skriva svoj pravi lik i svoju čašu razblažuje svakom vrstom pica. Mi hrišćani tajinstveno izobražavamo Jevreje, budući da smo duhovno obrezani, blagosloveni preporođenjem i potpuno zdravi, blagodareći krvi Hristovoj i iscelenju.
Otresite prah sa nogu svojih (Mt. 10; 14), da bi pokazali da će ih Gospod kazniti, jer čak i prah, koji je uz njih (apostole) prionuo na putu, odbacuju na njih, da bi po tome znali da će se oni, što prolaze njihovim putem, vratiti kod njih ? . Onaj, na koga padne prah koji su otresli pravednici, ako se ne preobrati biće dostojan osvete za pravednike koji ga zasipaju prahom a ne blatom. Lakše će biti zemlji sodomskoj (Mt. 10; 15), tj. kao što angeli, koji su se pojavili u Sodomi, nisu satvorili znakove nego su posredstvom samog grada sodomskog dali znak celom svetu. Ovi su videli znakove, kao što je i napisano: Slepi gledaju (Mt. 11; 5), ali su u Sodomi angeli oslepeli one koji su ih videli (1. Mojs. 19; 11). Dakle, lakše će biti gradu sodomskom, koji je počinio svako zlo te vrste. Dalje, onom gradu, koji ne primi Njegove učenike, biće izrečena surovija presuda nego njima jer je Sodoma sagrešila protiv angela, dok se grad, koji ne primi učenike, odriče Samog Gospoda: Ko se vas odriče, Mene se odriče (Lk. 10; 16). Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi (Mt. 10; 16). Ono što kaže u nastavku, Čuvajte se od ljudi (Mt. 10; 17), ne znači da se čuvaju onih ljudi koji će ih predati, nego onih koji vam dolaze u ovčijim kožama, a iznutra su vuci grabljivi (Mt. 7; 15).
A kad vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi (Mt. 10; 23). Ovo se ne odnosi na sve ljude, nego samo na učenike, jer je tada tek počinjala nova propoved i bilo ih je malo na broju. Da se ne bi ujedinili protiv učenika i izbrisali sećanje na njih na zemlji, te na taj način sprečili zasađivanje blagovesti Njegove u narodima i Njegovog učenja i pouka u tvarima, kaže: Kad vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi. Da apostoli nisu pobegli u vreme kad je Stefan bio kamenovan, ni oni sami ne bi izbegli mučenje (Dela ap. 7; 58-60). Da je Gospod tu Svoju zapovest namenio svim naraštajima, ko bi onda odlučio da se zbog Njega izloži mučeništvu? Dalje, da bi pokazao da ni apostole nije izuzeo od mučeništva, još jednom ih je – dobro ovo razumi – nadahnuo da ne strahuju i da ne jadikuju ako im se desi nešto slično onome, što se desilo Njemu Samom, kad nije pobegao od onih što je trebalo da Ga odvedu na krst. O tome nam jasno govori u sledećim rečima: Ako Mene goniše, i vas će goniti (Jn. 15; 20).
Rekao je i ovo: Ne bojte se onih koji ubijaju telo a dušu ne mogu ubiti (Mt. 10; 28). I evo, vidimo da oni kojima je rečeno: Bežite, jedan za drugim prinose sebe na žrtvu hvale, za svedočanstvo svim narodima. Kad ih je izabrao, Gospod im je dao veliku vlast, jer je takva vlast bila neophodna u to vreme. međutim, da se ne bi pogordili zbog te vlasti, On ih je naučio smirenju, govoreći: Kad vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi. Na sličan način im Gospod, dok je bio sa njima, nije dopustio ono što su tražili, govoreći: Hoćeš li da rečemo da oganj siđe s neba i da ih istrebi (Lk. 9; 54)?
Učenici su u sebi pomišljali: „Pošto nam je rekao kod Samarjana i neznabožaca ne idite (Mt. 10; 5), i dodao kad vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi, šta da radimo ako ponestane gradova?“ Zbog toga ih je Duh ukrepio govoreći: nećete obići gradova Izrailjevih dok ne dođe Sin čovečiji (Mt. 10; 23). budući da je hteo da dođe posle Svog vaskrsenja, rekao je: nećete obići gradova Izrailjevih dok ne dođem kod vas. On ih je, u stvari, poslao u gradove u koje je hteo i Sam da dođe. Ili pak reči: nećete obići… označavaju da će posle Njegovog tridnevnog vaskrsenja, koje i jeste Njegovo javljanje, na njih doći Njegova sila. Ako se dobro shvati, ovim rečima im je kazao da će oni najpre biti prognani iz mnogih gradova, i da će im se posle toga On javiti. On, međutim, nije tako učinio, nego je Svojim javljanjem neočekivano ukazao pomoć njihovoj malodušnosti , jer im se posle vaskrsenja javio, ukrepio ih i obnovio duvanjem u njih (Jn. 20; 21-23).
Što vam govorim u tami, kazujte na vidiku (Mt. 10; 27), tj. ono što vam govorim u tajnosti, gromoglasno oglašavajte, što i razjašnjava govoreći: Što vam se šapće na uši, propovedajte sa krovova. Ili je možda govoreći u tami označio narod , a govoreći na vidiku narode ? . Kaže i ovo: Ne bojte se onih koji ubijaju telo (Mt. 10; 28), da bi nas naučio da ljudi imaju vlast jedino nad telom. Bog, pored toga, ima vlast i nad dušama, jer može da ih pošalje u geenu. I ako prigovore: na koji se način duše pogubljuju u geeni, kad truležnost i smrt nemaju vlast nad njima, i ako upitaju: na koji način telo tamo strada kad je sigurno da tamo postoji crv i škrgut zuba, na tom mestu u Pismu dat je jasan odgovor na to: kao što ne umire besmrtna duša, tako ne umire ni telo, jer i ono ostaje i ne propada . reči: koji pogubljuju telo odnose se na privremenu smrt. Ako bi telo uistinu propadalo, onda ono ne bi bilo u geeni, jer geena muči živa (tela), a ne umrtvljuje istrulela (tela).
Budući da se mnogi plaše truležnosti i usled privremene smrti bivaju malodušni, Gospod je hteo da ih tom rečju ukrepi i da ih pouči da se mnogo više treba plašiti Onoga, Koji i dušu i telo pogubljuje u geeni. Dakle, duše ne umiru, jer da je tako, njih bi smrt istrebila, kao što ni Bog ne oduzima Svoje darove, koje On daje bez kajanja, i istinito obećanje vaskrsenja tela nikada neće biti isprazno. Ne bojte se, jer, eto, duša ne umire: ako bi ona bila podložna smrti, onda bi trebalo da se bojimo. Pri takvom stanju stvari, ne bi trebalo da se bojimo ni za svoja tela koja se raspadaju, jer ne može duša, nego samo Bog, uzrokovati raspadanje tela. Kao što Bog stvara raspadljiva tela, On isto tako ustrojava i dušu. Onaj, Koji je i dušu i telo stvorio ni iz čega, On isto tako može i da ih oživi (posle smrti), kad ih je već prizvao u postojanje. Besmrtna duša ne može da oživi mrtva tela, i samo je Bog Onaj, Koji može to da učini. Ne bojte se, kaže, onih koji pogubljuju ovaj vaš život, jer onaj život ne mogu da pogube. Ovo je rekao zato, što su učenici od sadukeja i ostalih čuli da vaskrsenja (mrtvih) neće biti.
Dva vrapca prodaju se za jedan novčić (Mt. 10; 29). Dva, a ne jedan. Time je hteo da ukaže na vrapčevu ništavnost, jer se ono, što ima veliku cenu, prodaje pojedinačno; ono pak, što je jeftino, prodaje se zajedno, kao trava. Nijedan od njih ne padne na zemlju bez volje Oca vašega (Mt. 10; 29). Ako ni vrapci, koji su po ceni ništavni i podsećaju na senku, ne padaju na zemlju – nije rekao „bez volje Božije“ nego „bez volje Oca vašega“, zar nam onda to Očevo promišljanje o ništavnim stvarima ne služi kao prekrasan dokaz Njegove ljubavi i brige o nama?
Priznaću i Ja njega pred Ocem Mojim (Mt. 10; 32), kao da kaže: Hodite, blagosloveni Oca Mojega (Mt. 25; 34). I ono što kaže: Odreći ću se i Ja njega (Mt. 10; 33), isto je što i tamošnje: Ne poznajem vas (Mt. 25; 12), ali ne zato što bi oni na neki način bili skriveni od Njega, nego zbog toga što ih On ne priznaje za Svoje. Razumi koliko ih je dobro znao, budući da ih odbacuje i ne prihvata.
Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju (Mt. 10; 34). Gde je ono, što svima govori: Hristos je došao da pomiri ono što je na nebu i ono što je na zemlji (upor. Kol. 1; 20)? Najzad, Gospod je oglasio mir, o čemu govori i apostol: On nam je stvorio mir (v. Ef. 2; 14), dok na drugom mestu kaže: Koji su Njega primili, mir nad njima (Galat. 6; 16). S druge strane, međutim, On nije doneo mir, jer su kroz Njega verni bili razlučeni od nevernih. Došao sam da rastavim čoveka od oca njegovog (Mt. 10; 35), itd. „Razdvajaju se mišlju“, kaže, „jer ne razmišljaju pravilno o veri, budući da jedan poštuje Boga ovako, a drugi onako.“ Mač (Mt. 10; 34), kaže, da bi njime u dušama odsekao štetnu ljubav i u njih poslao strelu Svoje slatke ljubavi. Koji hoće da sačuva dušu svoju, izgubiće je (Mt. 10; 39). Kako to da se shvati, kad se za jednu istu dušu obznanjuje i očuvanje i gubitak? Zapravo, onaj koji ispoveda Gospoda pred progoniteljima gubi svoju dušu, ali je ponovo pronalazi kod Gospoda. On kaže: Koji izgubi dušu svoju Mene radi, naći će je (Mt. 10; 39). Dakle, onaj koji svoju dušu gubi Hrista radi, nužno će je kod Hrista i sačuvati. Bog, radi Kojeg se gubi duša, brine se o tome kako da je sačuva, jer se Njegova ruka svuda rasprostire, i jer je Njegova mišica silna, i odasvud može da je istrgne (dušu). Svoju ljubav, koja obuhvata sve ljude, umanjio je i svima potčinio da bi ljubav ljudi, kojom obuhvataju Gospoda svake tvari, prikazao prevashodnijom od svega ostalog: Koji ne ljubi Mene više nego dušu svoju … (Mt. 10; 37. i dalje).
I dođe Marija, koja sede kraj nogu Isusovih… (Lk. 10; 39), tj. sela je na tvrdu zemlju kraj nogu Onoga, Koji je i ženi-grešnici oprostio grehove. budući da je ona zadobila ukras za ulazak u carstvo Jedinorodnog, izabrala je samo jedan, dobar udeo, odnosno dobrog (blagog) Hrista jer joj se taj udeo u vekove, kako je rečeno, neće oduzeti (Lk. 10; 42). Ljubav Martina bila je nespokojnija nego ljubav Marijina jer, kada je Hristos prvi put došao, služila ga je Marta: Zar ne mariš što me moja sestra ostavi samu da Te služim reči joj, dakle, da mi pomogne (Lk. 10; 40). I u ono vreme, kad je Gospod došao da vaskrsne Lazara, ona mu je prva izašla u susret (Jn. 11; 20).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *