SVETOOTAČKE POUKE NA DANE STRASNE SEDMICE – ZBORNIK CRKVENO-POUČNIH ČITANJA U DANE STRASNE SEDMICE

 

SVETOOTAČKE POUKE NA DANE STRASNE SEDMICE
Zbornik crkveno-poučnih čitanja u dane Strasne Sedmice
 

 
SINAKSAR NA SVETU I VELIKU NEDELJU PASHE[1]
 
Stihovi:
 

Hristos sam siđe da se bori s adom, i iziđe s obilnim plenom pobede.
 
Na svetu i veliku nedelju Pashe praznujemo najživonosnije vaskrsenje Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista.
Ovaj praznik nazivamo i Pashom, što na jevrejskom znači prelaženje, jer to je dan u kojem je Bog u početku priveo svet iz nepostojanja (u postojanje); tog istog dana preveo je izrailjski narod preko Crvenog mora i tako ga istrgao iz faraonovih ruku; istog tog dana sišao je s neba, uselio se u utrobu Djeve. Na današnji dan je istrgao sav ljudski rod iz ada, izveo na nebo i priveo u prvobitno dostojanstvo nepropadljivosti. No kad je sišao u ad, Gospod, ipak, nije vaskrsao sve, nego samo one koji su hteli da poveruju u Njega. A duše svetih, koje je ad od veka držao, On je oslobodio i svima otvorio pristup nebesima. Eto zašto, preispunjeni najvećom radošću, svetlo praznujemo Vaskrsenje i potvrđujemo radost kojom se obogatila naša priroda bogatim darovima Božijeg milosrđa. Isto tako, iskazujući i prekid neprijateljstva i sjedinjenje s Bogom i samim anđelima, pozdravljamo (jedni drute) uobičajenim celivanjem.
Vaskrsenje Gospoda se desilo ovako: dok su vojnici čuvali grob, zemlja se oko ponoći zatresla jer je anđeo sišao s neba i odvalio kamen od grobnih vrata; zapanjeni stražari su se razbežali, i time se, čim je minula subota, negde u osvit prvog dana sedmice, otvorio put i ženama. Pre svih vaskrsenje postaje poznato Majci Božijoj, koja je, po kazivanju svetog Mateja, sedela prema grobu s Magdalinom. Ali da ne bi bilo mesta za sumnju u vaskrsenje zbog srodstva sa Majkom, jevanđelisti govore: javi se najpre Mariji Magdalini. Ona je videla i anđela na kamenu, a kad je prišla bliže, videla je i u grobu anđele, koji i javljaju vaskrsenje Gospoda. Ustade, govore oni, nije ovde; evo mesta gde ga položiše. Kad je čula ovo, ona je pohitala prema najvatrenijim učenicima, Petru i Jovanu, i saopštila im radosnu vest o vaskrsenju. A kada se ona vraćala sa drugom Marijom, sreo ih je Hristos, i rekao: Radujte se! Upravo onaj rod, koji je ranije slušao: s mukama ćeš decu rađati, trebalo je prvi da čuje tu radost. Nošene nezadrživom ljubavlju, one se približavaju Hristu, i želeći da se stvarno uvere, dodiruju Njegove noge. Grobu prilaze i apostoli: Jovan se samo nadvirio nad grobom i otišao, a Petar je ušao unutra i veoma brižno razgledao, dodirivao plaštanicu i ubrus koji je bio na Hristovoj glavi.
Magdalina je rano ujutru ponovo došla sa drugim ženama da bi se podrobnije uverila u viđeno. Stajala je napolju kod groba i plakala, a kad se nadvirila (nad grob), videla je dva anđela, sva u svetlosti, koji joj, kao da je smiruju, govore; Ženo, što plačeš? Koga tražiš? Isusa tražite Nazarećanina raspetoga? Nije ovde,jer ustade. Tog istog trena one su ustale jer su primetile Gospoda. Ona se okrenu i ugleda Hrista kako stoji, pa, misleći da je gradinar, (jer je grob bio u vrtu), reče: Gospodine, ako si ia ti odneo, kaži mi gde si ga položio, i ja ću ga uzeti. A kada se Magdalina još jednom nagnula prema anđelima, Spasitelj joj je rekao: Mapuja! Kad je čula Hristov mili i poznati glas, ona je htela da se priljubi uz Njega, no On joj je rekao: Ne dotiči me se, jer još nisam uzišao Ocu svojemu, kao što sama priznaješ, čim još smatraš da sam čovek, nego idi braći mojoj i kaži im sve što si videla i čula. Magdalina je to učinila, a u zoru ponovo je s ostalima bila kraj groba. Žene koje su bile s Jovanom i Salomijom došle su kad je već granulo sunce. Moramo reći da su žene, među kojima je bila i Bogorodica, dolazile na grob u razno vreme; jer ona i jeste Marija koju Jevanđelje naziva Josijevom majkom – taj Josija je bio Josifov sin. Nije poznato, dakle, u kom (tačno) času Gospod vaskrsava: jedni govore: kad su petlovi prvi put zapevali, drugi: kad se zemlja zatresla, a treći govore još drugačije.
Dok se sve ovo dešavalo, neki stražari su došli prvosveštenicima i javili im sve što se dogodilo. Ovi su dali stražarima dovoljno novca i tako su ih primorali da kažu da su Njegovi učenici došli noću i ukrali ga. A uveče, istog dana, kada su se učenici sakupili u strahu od Judejaca i kada su vrata bila čvrsto zatvorena, ušao je Isus, budući u nepropadljivom telu, i, po običaju, blagovestio: Mir vam! Kad su videli Hrista, oni su se preizobilno obradovali i kroz nadahnuće (Vaskrslog) u savršenijem stepenu primili su silu Svesvetog Duha.
Kako je vaskrsenje Gospoda trodnevno? Noć između četvrtka i petka i petak do zalaska sunca je jedan dan (Jevreji tako računaju dan); zatim noć između petka i subote i subota do zalaska sunca je drugi dan, zatim noć između subote i nedelje i nedelja do zalaska sunca (jer se deo početka uzima kao celina) je treći dan. Ili čak i ovako: u trećem času petka Hristos je raspet; zatim je od šestog do devetog časa bila tama – računaj to kao noć, i od trećeg do devetog časa – to je jedan dan; zatim posle tame opet obdanica i noć između petka i subote – to su dva dana; zatim subota do zalaska sunca i noć između subote i nedelje – to su tri dana – po rečima jevanđeliste: i subota osvitaše. Kad Spasitelj, koji je obećao da će nam trećeg dana ukazati milost, na najkraći način učini (to) dobro delo, Njemu slava i sila u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Čita se na jutrenju, posle šeste pesme.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *