СВЕТООТАЧКЕ ПОУКЕ НА ДАНЕ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ – ЗБОРНИК ЦРКВЕНО-ПОУЧНИХ ЧИТАЊА У ДАНЕ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ

 

СВЕТООТАЧКЕ ПОУКЕ НА ДАНЕ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ
Зборник црквено-поучних читања у дане Страсне Седмице
 

 
СВЕТОГ ЈЕФРЕМА СИРИЈСКОГ СЛОВО О СПАСИТЕЉЕВИМ СТРАДАЊИМА[1]
 
Страхујем да говорим и говором дотакнем ово страшно предање о Спаситељу. Заиста је страшно приповедати о овоме. Господ наш предат је на данашњи дан у руке грешника. Због чега је предат Он, свети и безгрешни Господ? Предат на данашњи дан, а ни у чему није згрешио?
Приђите, и познаћемо ради чега је Христос, наш Спаситељ, предат? Ради нас безбожних предат је Господ. Па ко се неће задивити? Ко неће прославити? Слуге су сагрешиле, а Господ је предат да би својом смрћу ослободио грешне синове. Синови смрти и деца таме дошли су да у мраку задрже сунце, које у једном трену може све да спржи. Кад је видео њихову безочност и гневно комешање, Господ се кротко и добровољно предао у руке безбожника. А безаконици свезаше Пречистог Господа и почеше да се ругају Ономе којег су чврсто везали неразрешивим ланцима, а који је нас разрешио од ланаца греха. Сплели су венац од свог трња, тог плода јудејског винограда. Ругали су му се, називали царем јудејским, пљували безаконици у лице Пречистога, од чијег погледа уздрхтавају све небеске силе и анђелске чете. И опет моје срце стежу и туга и сузе кад помислим да Господ трпи од слугу такве увреде и поруге, шибање, пљување и ударање по образима. Приђите, и познајте преобиље дарова, трпљење и милост најслађег Господа. Имао је Он корисног слугу у рају сладости, и он је сагрешио и био предат мучитељима. Но Благи виде да је слаб духом, смилова се на слугу, сажали се на њега, и даде Себе самог да га шибају уместо њега. Пожелео сам да занемим због превелике збуњености ума, па опет се побојах да својим ћутањем не уништим Спаситељеву благодат. Са страхопоштовањем, дакле, говорим вама, јер моје кости дрхте кад замислим да заједнички Саздатељ свих, сам Господ наш, стоји сада пред Кајафом као осуђеник, и један од слугу удара га по образима. Срце ми се стеже кад помишљам на све то. Слуга седи, а Господ стоји пред њим (παρέστηκε); онај који је испуњен безакоњима изриче пресуду Безгрешном. Задрхтала су небеса, ужаснули су се темељи света, сви анђели и арханђели су запањени, Гаврило и Михаило су покрили своја лица крилима, херувими су се сакрили иза точкова престола, серафими су ударили крилима један другога у часу у ком је слуга ударио Господа по образима. Како, доиста, темељи земље издржаше и љуљање и дрхтање у том часу кад се наругаше Господу? Замишљам то, и дрхтим, и опет постајем скрушен чим посматрам дуготрпељивост благог Господа. И ево, сва моја утроба дрхти док говорим да је Саздатеља, који је по милости створио човека од земље, та земља ударила по образима.
Приђимо са страхом, браћо, и не слушајмо просто све то што је Спаситељ претрпео ради нас. Кажи, слуго жалосни, зашто си Господа ударио по образима? Сваки слуга, кад га пуштају из ропства, за стицање привремене слободе добија ударац по образима; али ти си, несрећниче, сам неправедно ударио по образима Ослободиоца свих! Шта си очекивао да ћеш добити од Кајафе као награду за то ударање по образима? Или ниси чуо, ниси ни од кога сазнао да Исус јесте небески Господ? Ударио си по образима Господа свих, и постао за векове векова слуга слугу, предмет поруге и омражености, заувек осуђен да се мучиш у огњу неугасивом. Велико је чудо, браћо, видети кротост Христа Цара! Мудро, кротко и са сваком побожношћу одговара Онај којег слуга удара по образима. Слуга негодује, Господ трпи; слуга је гневан, а Господ испуњен благошћу. Ко ће у часу гнева задржати у себи гнев и пренераженост? Но Господ наш учини све то својом благошћу. И ко ће моћи да изобрази Твоје дуготрпљење, Господе!
Приђите, ви које Христос живо жели и љуби, ви који сте задобили Спаситељеву скрушеност и љубав, приђите да познате шта се десило на данашњи дан у Сиону, Давидовом граду, шта је на данашњи дан учинило љубљено и изабрано Аврамово семе. Оно је на данашњи дан предало смрти Пречистог Господа. Христос, Спаситељ наш, рукама безаконика неправедно је распет на крсту. Приђимо сви, и са уздасима обливајмо своје тело сузама јер је Господ наш, Цар славе, предат смрти ради нас безбожних. Кад неко изненада чује за смрт вољеног сродника, или исто тако изненада види пред очима свог вољеног како лежи мртав, зар се неће променити у лицу, зар неће згаснути светлост његовог погледа? Тако се и јасно сунце, чим је с небеских висина угледало како се ругају Господу на крсту, променило у лицу, задржало зраке своје светлости: није могло да даље гледа како се ругају Господу, па се обукло у тугу и таму. Исто тако и Свети Дух, који је у Оцу, кад виде Сина љубљенога на крсту, раздрије завесу, тај украс храма, од врха до дна, и одмах се удаљи у облику голуба. Све твари биле су у страху и дрхтању када је страдао Спаситељ, небески Цар. А ми, грешни, ради којих је и предат Једини Бесмртни, још увек остајемо немарни. Смејемо се свакога дана кад чујемо за Спаситељева страдања и ругања која је поднео. Уживамо сваки дан, и сву своју бригу улажемо у украшавање својих одела. Кад је видело да су се Господу наругали, небеско сунце је претворило своју светлост у таму да бисмо се и ми, видевши то, на њега угледали. Ради тебе су се наругали Господу на крсту, а ти, жалостан, не престајеш да додајеш све више украса на своје хаљине. И не дрхти твоје срце, не ужасава се твоја мисао, кад оно чује. Ради тебе безбожног Једини Безгрешни предат је смрти, ругањима, срамоћењу, а ти расејано слушаш све то.
Целокупно разумно стадо треба да непрестано гледа у свог Пастира, и да га увек воли и поштује, јер је Он, бестрасни и пречисти, пострадао за своје стадо. Творцу треба угађати подвизима и свиме честитим, а не хвалисањем пропадљивим хаљинама, живљењем у раскоши, световним јелима. Нећемо се угледати на Јудејце; то је немилосрдан и непослушан народ, који је увек одбацивао Божије дарове и доброчинства. Свевишњи Бог је, ради Аврама и свог завета, склопљеног с њим, од самог почетка трпео злоћудност тог народа; дао им је за храну ману с неба, но они су, недостојни, желели храну која заудара – бели лук (акороба). Дао им је и воду из камена у пустињи, а они су му за ово, распевши га на крст, дали оцат. Приложимо старање, браћо, да не бисмо били саучесници с Јудејцима, који су распели Господа, свог Саздатеља. Приступимо са страхом, и имајмо увек пред очима Спаситељева страдања. Увек размишљајмо о Његовим страдањима. Јер ради нас је пострадао бестрасни Господ, ради нас је распет Једини Безгрешни. Чиме ћемо вратити за ово, браћо? Пазимо на себе саме, и не презиримо Његова страдања. Приступите сва децо Цркве, која сте откупљена часном и светом крвљу пречистог Господа. Приступите – предаћемо се мислима о страдањима са сузама и уздасима, и своје мисли преиспуњавати страхопоштовањем, трепетно приступати размишљању, и сами себи говорити: “Ради нас, грешних, предат је смрти Христос, Спаситељ наш.”
Схвати, брате, шта значи ово што си чуо. Безгрешни Бог, Син Свевишњега, предат је ради тебе. Отвори своје срце, упознај тачно Његова страдања, и кажи у себи: “Безгрешни Бог на данашњи дан је предат, на данашњи дан је исмејан, на данашњи дан је наруган, на данашњи дан је ударан по образима, на данашњи дан је трпео шибање, на данашњи дан је носио венац од трња, на данашњи дан је распето небеско Јагње.” Нека задрхти твоје срце, нека се ужасне твоја душа. Сваки дан лиј сузе док овако размишљаш о Господњим страдањима. Те сузе постају слатке, а душа која непрестано размишља о Христовим страдањима постаје светлија. Тако увек размишљај и плачи свакога дана, и благодари Господу за страдања која је претрпео ради тебе да би се на дан Његовог поновног доласка твоје сузе претвориле теби у хвалу и прославу пред судом. И ти поднеси зло, и при томе размишљај о страдањима благог Господа. Поднеси искушења, и захваљуј од срца. Блажен је човек који пред очима има небеског Господа и Његова страдања, који је распео себе самог за све страсти и за све земно, и почео да се угледа на свог Господа. Ето благоразумности, ето добре воље богољубивих слугу увек кад се угледају на Господа у добрим делима. Видиш, човече, пречистог Господа, који виси на крсту, и усуђујеш се, бестидниче, да у насладама и смејању проводиш све време које живиш на земљи! Или не знаш, несрећниче, да ће распети Господ тражити одговор за сав овај твој немар, због кога ти, и кад то чујеш, ништа не предузимаш, смејеш се и уживаш, и проводиш време у разним забавама? Доћи ће онај страшни дан када нећеш престати да плачеш и вичеш у огњу због мука које будеш трпео, и нико ти неће дати одговора, нико се неће сажалити над твојом душом.
Клањам се Теби, Господе, благословим Тебе, Благи, молим се Теби, Свети, припадам Теби, Човекољупче, и прослављам Тебе, Христе, јер си Ти, Јединородни, Господ свих, Једини Безгрешни, ради мене недостојног, грешника, предат смрти, и то крсној смрти, да би ослободио душу грешника из окова греха. И чиме ћу ти вратити за ово Господе? Слава Теби, Човекољупче! Слава Теби, милосрдни! Слава Теби, дуготрпељиви! Слава Теби, који опрашташ све грехове! Слава Теби, који си сишао да спасеш наше душе! Слава Теби, који си се оваплотио у утроби Дјеве! Слава Теби, који си понео окове!
Слава Теби, који си ишибан! Слава Теби, који си исмејан! Слава Теби, који си распет! Слава Теби, који си погребен! Слава Теби, који си васкрсао! Слава Теби, који се проповеда! Слава Теби, у којег верујемо! Слава Теби, који си се узнео на небо! Слава Теби, који си са великом славом сео са десне стране Оца, и који ћеш поново доћи са славом Оца и са светим анђелима да судиш свакој души која ниподаштава Твоја света страдања! У том трепетном и страшном часу, када се покрену небеске силе, када пред Твоју славу са страхом и трепетом приступе заједно анђели, арханђели, херувими и серафими, када се још потресу темељи земље, и када се све што дише задиви Твојој несравњиво великој слави – у том часу нека ме закрили Твоја рука, и нека се избави моја душа од страшног огња и шкргута зуба, и таме најкрајње, и вечног плача, да бих и ја, благословећи, могао да кажем: слава Ономе који је хтео да спасе грешника по великом милосрђу свога доброг срца!
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. По упутству Типика ово слово се чита на Велики четвртак, на последовању светих мука Господа нашег Исуса Христа, после читања седмог јеванђеља.

Comments are closed.