СВЕТООТАЧКЕ ПОУКЕ НА ДАНЕ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ – ЗБОРНИК ЦРКВЕНО-ПОУЧНИХ ЧИТАЊА У ДАНЕ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ

 

СВЕТООТАЧКЕ ПОУКЕ НА ДАНЕ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ
Зборник црквено-поучних читања у дане Страсне Седмице
 

 
БЕСЕДА СВЕТОГ КИРИЛА, ЕПИСКОПА ТУРСКОГ, НА ЦВЕТНУ НЕДЕЉУ[1]
 
Велика и древна блага, дивно и радосно откривање доброг и силног богатства, неисцрпни дарови, који се дају и онима који су близу и онима који су удаљени, искусни градитељи славног и веома часног дома, обилни и преизобилни остаци царске трпезе, од којих се ништавни хране храном, не оном пропадљивом, него оном која је у вечном животу. Јеванђелске речи, које је Христос више пута изрекао ради спасења човечанства, јесу храна наших душа: Његов славни и часни дом – црква има искусне градитеље: патријархе, митрополите, епископе, игумане, јереје и све црквене учитеље, који су кроз веру и чистоту постали ближи Богу, и који благодаћу Духа Светога примају разне дарове поучавања и исцељивања по мери дара Христовог. Зато се и ми убоги, узимајући мрвице остатака са те исте трпезе, хранимо њима: јер сваки роб хвали свога господара, а нама је, браћо, данас радост и весеље читавог света, због празника који наступа, у којем се испуњавају пророчки списи о знамењу Христа, које се управо остварује.
Сада Христос иде из Витаније у Јерусалим, јаше на магарцу, да се испуни Захаријино пророштво о Њему: Радуј се много, кћери Сионска; ево Цар твој иде к теби,
јаше на магарцу (Зах9,9). Схватајући ово пророштво, ми се веселимо: јер душе светих се називају кћерима горњег Јерусалима, а магаре[2] – то су они многобошци који су поверовали у Христа, које је Он, послањем апостола, ослободио од ласкања ђавола. Сада је мноштво народа изашло у сусрет Исусу, држећи у рукама палмине гранчице, указујући му тиме почаст, јер је позвао Лазара из гроба и васкрсао га из мртвих. Предивно сведочење народа, коме су поверовали незнабошци и признали Сина Божијег у Христу; јер Христос је чинио чудеса међу Јудејима, а незнабошцима је даровао благодат спасења: Јудеји су објавили Христа, а незнабошци су га примили; Израиљ се одрекао Онога који га је призвао у вечни живот, и Христос је увео у Царство небеско незнабошце који су поверовали, и за Јудеје је био посрнуће и саблазан, а за странце буђење кроз веру. Сада су апостоли положили своје хаљине на магаре и Христос је сео на њих: каква пројава преславне тајне! Хришћанске врлине су хаљине апостола, који су, својим поучавањем, од благоверних људи начинили престо Божији и обиталиште Св. Духа; јер, речено је: Уселићу се у њих, и живјећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ (2 Кор 6,16). Сада народ простире пред Господа своје хаљине по путу, а други, ломећи гранчице са дрвећа, полажу их поред пута. Добар и прави пут, за световне владаре и све великаше, јесте Христос, којим се, простирући по њему милостињу и незлобивост, удобно улази у небеско Царство; а они што ломе гранчице са дрвећа јесу остали људи и грешници, који, равнајући свој пут скрушеним срцем и умиљењем душе, постом и молитвама, прилазе Богу, који је рекао: Ја сам пут и истина и живот (Јн 14,6). Сада, они који иду испред, и они који иду иза, узвикују: „Осана сину Давидовом, благословен који долази у име Господње!“ Они који иду испред јесу пророци и апостоли: ови први су унапред пророковали о доласку Христовом, а ови други су читавом свету проповедали Бога који је дошао од Бога и у Његово име су крстили народе. Они који иду иза јесу светитељи са мученицима: једни се за Христа храбро боре са јеретицима, и као непријатеље их изгоне из цркве, други су пострадали за име Христово чак до крви, и сматрајући све за трице, ишли су за Њим, како би постали судеоници Његовог страдања. Сви су узвикивали: „Осана! Ти, Син Божији, оваплотио си се на земљи да подигнеш Адама, који је грехом посрнуо; ради благослова Твога, ми ћемо се потрудити да чинимо добра дела у име Господње.“
Сада се покренуо цео Јерусалим ради уласка Господњег: старци су брзо дошли да се поклоне Исусу, као Богу; ускоро су стигли младићи, како би га прославили због чудесног васкрсења Лазара; дечица, као да су крилата, кружила су око Христа и узвикивала: „Осана Сину Давидовом! Благословен који долази у име Господње! Бог Господ јави се нама!“ Какво откривање тајне и испуњење пророчких списа! Под старцима се подразумевају незнабошци: јер су они постојали пре Авраама и Израиља; и тада су се, будући прелешћени, удаљили од Бога, а сада веру поклањају Сину Божијем. Младићи представљају свечасни, девствени, монашки чин, који непрестано слави Христа и чини чуда благодаћу Божијом. Деца осликавају све хришћане, који ништа не испитују о Христу, него Њиме живе и за Њега умиру, упућујући му завете и молитве. Сада негодују Ана и Кајафа; свима је радост и весеље, а њима туга и немир, док би се очекивало, да свештенички чин расуђује и да провери код пророка: да ли је овај Христос, којег је Јаков обећао својим синовима када је говорио: „Из твога племена Јудо, изаћи ће Владика неба и земље; Он је нада народима, Он веже за чокот магаре своје“ (види: Пост 49,10,11). Али свештеници се нису сетили овога; нису се сетили ни Давида, који је овако пророковао: У устима мале деце и која сисају чиниш себи хвалу (Пс8,з); читали су Софонију, не схватајући, а он је овако писао: „Весели се Јерусалиме, и поравнај пут Богу твоме, јер долази у цркву Своју онај који твори чудеса и показује знамења.“ Насупрот томе, свештеници су створили савез против доброчинитеља, како би погубили не само Исуса него и Лазара. Они нису хтели, заједно са народом, да кажу: „Велики си Господе, јер је глас Твој потресао адске дубине, кад си истргао душу умрлог из утробе ада – и поново је изашао Лазар, спасен, да би живео.“
Сада се весели твар, јер је ослобођена од ђаволског делања, а врата и довраци ада потресли су се и демонске силе су се ужаснуле. Сада горе и брда точе сладост, долине и поља приносе плодове Богу. Они који су горе певају, а они доле јецају. Анђели се диве, гледајући на земљи Онога који је невидљив на небесима, гледајући како седи на магарету Онај који седи на престолу херувимском, гледајући како је окружен народом Онај који је неприступачан небеским силама. Сада деца радосно хвале Онога кога серафими, са страхом, непрестано славе на висинама. Сада у поворци одлази у Јерусалим – Онај који је премерио небо педљима и земљу дланом; улази у цркву – Онај кога небеса не могу сместити. Сада се старешине многобожачке гневе на Онога који чини велика чудеса; књижевници и фарисеји негодују на децу која са гранчицама трче у сусрет Христу и узвикују: „Осана Сину Давидовом!“ Чудне ли ствари! Како су они који негодују заборавили оно што су пророци писали о Христу? Наравно, то се догодило ради спасења нас, незнабожаца. Јер, речено је: „Ми нећемо синове Израиљеве; јавио сам се онима који ме не траже, и рећи ћу људима који нису моји: људи моји јесте ви.“
Зато, браћо, ми, као људи Божији, треба да прослављамо Христа, који нас је заволео. Приђите да се поклонимо и припаднемо Њему, мислено целивајући пречисте ноге Његове, попут блуднице. Одустанимо, попут ње, од лоших дела; излијмо, као миро на његову главу, нашу веру и љубав. Љубављу изађимо, попут мноштва народа, Њему у сусрет; преломимо као гранчицу гнев који имамо; простримо пред Њега, попут хаљина, наше врлине; ускликнимо молитвама и незлобивошћу попут дечице; идимо пред Њим милостињом према сиротима; следимо га смирењем и постом, бдењем и блаженим покајањем, и немојмо уништити напоре четрдесетодневног поста, којим смо се подвизавали, чистећи се од сваке нечистоте, како би и у наш Јерусалим сада ушао Христос, јер се састав нашег тела назива Јерусалимом, како је речено код Исаије: „На длановима сам те изрезао; зидови су твоји једнако преда мном, Јерусалиме, и настанићу се у теби“ (Ис 49,16). Припремимо, као одају, нашу душу смирењем, да кроз причешће уђе у нас Син Божији и учини Пасху са својим ученицима; и пођимо са Оним који иде на добровољно страдање, узевши свој крст трпљењем сваке увреде; распнимо се у борби против греха; умртвимо телесне похоте; узвикнимо: „Осана на висини, благословен си Ти, који си дошао на добровољно страдање, којим си уништио ад, извео Адама и победио смрт!“
Завршавајући ову беседу, песмама, као цвећем, овенчајмо свету Цркву и украсимо празник, узнесимо славословље Богу и узвеличајмо Христа Спаситеља нашег, осењени благодаћу Светога Духа, како бисмо радосно и у миру дочекали тродневно васкрсење Господа нашег Исуса Христа, коме приличи свака слава, част, сила и поклоњење са Оцем и са светим и благим и животворним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Читано у суботу увече, на дан светог и праведног Лазара (види: Зборник, 1647, Москва).
  2. У смислу товарне животиње (види: Ево Цар твој иде теби кротак, и јаше на магарици, и магарету, младунчету товарне животиње, Мт21,6) (прим. прев.).

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *