СВЕТО И УЗВИШЕНО СЛУЖЕЊЕ СВЕШТЕНИКА БОЖИЈЕГ (СВЕТОВЊАКА И МОНАХА) КАО ДОБРОВОЉНО МУЧЕНИШТВO

 

СВЕТО И УЗВИШЕНО СЛУЖЕЊЕ СВЕШТЕНИКА БОЖИЈЕГ
(СВЕТОВЊАКА И МОНАХА)
КАО ДОБРОВОЉНО МУЧЕНИШТВО

Из Речи Божије и учења Светих Отаца
 

 
I
 
ЈЕРЕЈИ БОЖИЈИ ТРЕБА ДА СЕ ВЛАДАЈУ ДОСТОЈНО СВОГ ВИСОКОГ ЗВАЊА
 
„Молим вас, јереји Божији, ја сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани, са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави, старајући се да чувате јединство Духа свезом мира (Еф.4,13). Свети апостол са смиреношћу моли, позивајући на потчињавање заповести о смирењу. Сужањ за Господа, за Његово дело и учење“ (епископ Теофан Затворник[1]), „спомиње узе како би побудио на врлине и оне који пате од крајње неосетљивости“ (блажени Теодорит). „Застидите се уза мојих, које подносим ради Христа. Ви не треба да одступите од дела Божијег, чак ни кад би требало да поднесете хиљаде смрти“ (блажени Теофилакт).
Владати се достојно звања… „Ви сте призвани на велику [ствар], тј. да седите заједно са Христом и царујете заједно са Њим. Вама не приличи да срамотите ваше достојанство делима која еу недостојна Христа“ (Теофилакт). „Заволите образ живота који приличи звању, и не скрнавите доброчинство безаконим вотом (Теодорит).
Са сваком смиреношћу… „Смиреност је основа сваке врлине, говори свети Златоуст, и не само у речима и поступцима, него и у сваком спољашњем понашању и у тону говора. Не општи са једним смирено, а са другим дрско. Чувај смирење са сваким, без обзира да ли је пријатељ, или непријатељ, угледан или ништаван човек: у томе се састоји смирење“. „Смирење се састоји у расположењу душе“, говори блажени Јероним. „Буди смирен у савести, да би и Бог видео да ти ни мишљу, ни осећајем себи не придајеш никакав значај“.
Са кротошћу… „Кротост је први плод смирености… У кротком не постоје покрети незадовољства, па чак ни сенка увредљивости: он је пред свима као јагње. Због тога се према њему сви односе мирно, топло и са поштовањем: њега ништа не може раздвојити од других и друге од њега“ (епископ Теофан). „Кротост је расположење духа које чини да се [човек] не узнемирава никаквом страшћу, нарочито не гневом и бесом“ (Јероним).
Са дуготрпљењем… „Оно се односи на све што подносимо: и непријатности, и увреде, и прогањања, и свакојаке напоре због доброчинстава и испуњавања својих обавеза“ (епископ Теофан).
Подносећи један другога у љубави… „Трпљење свега се може наћи само тамо где постоји љубав… Све је лако за људе који су везани свезом љубави. Љубав не примећује напоре“ (свети Златоуст). „Подносити један другог значи: тужног утешити, неразумног уразумити, поправити оног који греши, сиромашнога опскрбити неопходним (као и – орасположити и другога који може помоћи), одбранити оног кога вређају. То значи – на сваки начин један другога помагати и подржавати“ (епископ Теофан).
Старајући се да чувате јединство Духа свезом мира... „Јединство Духа је унутрашње срдачно јединство. Постарајте се не само да сачувате мир, већ и да имате јединство духа, да срцима будете сједињени, да имате један дух, једну душу… Старац, младић, сиромашан и богат, дете и одрасли, човек и жена – нека под вођством пастира буду једно у Христу. Један Дух Божији све вас испуњава: постарајте се да га сачувате у себи. Чување свезе мира и свете љубави од вас захтева јединство тела Свете Цркве, чији сте чланови, јединство Духа кога примате сви и који, проничући све удове, сваком саопштава живот и духовне покрете, јединство блаженства (у чије наслеђе су сви једнако призвани), јединство Господа Искупитеља и Спаситеља, јединство крштења (којим се рађате за нови живот), јединство Бога – Творца, Промислитеља, Оца који је свуда и све испуњава, који једном љубављу све обухвата, једном свемоћи руководи, једним промислом чува“ (епископ Теофан).
Пазите на себе и на све cmaдo у коме вас Дух Свети постави за епископе (надзорнике) da напасате Цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом (Дап.20,28). Утврђујте душе ученика – Хришћана учењем Христовим, молећи их да остану тврди у Православној вери. Дајте им на знање да и пастирима и пасенима кроз многе невоље ваља ући у Царство небеско (Дап.14,22). Чувајте савест [своју]. „Обратите, такође, пажњу, говори светитељ Христов Тихон, и на то колико је Христу Богу постало драго стадо Његово, тј. словесне Његове овце, којима је Дух Свети вас поставио за пастире. Колико, наиме? Христос је за ово стадо излио своју Крв. И једна њена кап је непроцењива, будући да је Божанска. И тешко нама уколико због нашег немара, или, што је још горе, због саблазни и једна овца од тог стада погине! Када седне на престо славе своје, и то више не као Пастир, него као Господ и Судија, Он ће искати све своје овце. Дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као мудри“ (Еф.5,15) (Дела светог Тихона Задонског, т. 1, стр. 9). Имајући толико високо назначење, тј. да будете светло света, пазите и живите сагласно свом назначењу, како нико код вас не би нашао било шта што је за прекор… Пазите, свуда око вас су опасности, замке и мреже видљивих и невидљивих непријатеља. Јер, шта ако будете немарни? Ево опомене Божије пастирима: Овако вели Адонаи Господ: Ево ме на nacmupe, и искаћу стадо своје из њихових руку… (Јез.34,10).
Посленике на жетви Божијој (Лк.10,2), старешине међу верујућим јерејима, Христове слуге, моли старац апостол – сведок страдања Христових и заједничар славе Његове: Чувајте стадо Божије, које вам је предато (1.Пт.5,12); руководите словесне овце које су вам предате, учећи их закону Христовом и молитвама; поучавајте их свакој врлини; умољавајте их са сваким дуготрпљењем у време и у невреме (2.Тим.4,2), премда без принуде; зовите их у Царство небеско по слободи и по Богу. Јер, и Христос је по слободи звао: Ако желиш ући у живот, држи заповести (Мт.19,17). Не трудите се ради користи, већ из усрдности и не као господари над мањом браћом у Господу, него будите узор стаду, као што поучава саслужитељ мој: Буди образац вернима у речи, у живљењу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти (1.Тим.4,12) и смирењу, будући да Бог смиренима даје благодат. За такво пастирско старање ви ћете, кад се јави Архипастир, примити венац славе који не вене (1.Пт. 5,35). Свештенике Божије који су поодмакли у годинама паства поштује као старешине. Шта, пак, треба да раде млади јереји како би и њих поштовали као старешине и како нико не би презрео њихову младост (1.Тим.4,12)? Премудри о томе каже: Част старости није у многим годинама, нити се мери no броју година. Hanpoтив, седином се сматра мудрост људска, а старачким узрастом чист живот (Прем.4,89). Уколико, при чистом животу, буду били и кротки и смирени ученици кротког и смиреног Учитеља Христа (Мт. 11,29), и њих ће поштовати и слушати сви и увек. Светитељ Василије Велики наравствени лик јереја Христовог, који служи у монашкој обитељи, приказује у следећим цртама: „Нека те степен црквеног чина не надима, већ нека те пре смирава. Јер, напредовање душе је – напредовање у смирењу, док се неуспех и бешчашће рађају од високоумља. Уколико се будеш приближавао вишим свештеничким чиновима, утолико се смиравај, бојећи се примера синова Аронових. Познање побожности је познање смирености и кротости. смиреност је подражавање Христу, а узношење, самовоља и бесрамност су угледање на ђавола.
Подражавај Христа, а не антихриста; Бога, а не противника Божијег; Владику, а не слугу отпалог; милостивог, а не суровог; човекољупца, а не човекомрзитеља; становнике брачне палате, а не таме. Не жури да наређујеш братству, да себи на врат не би навалио бреме туђих грехова“ (Епископ Теофан, Древни монашки устави, стр. 287). Према овој слици светитеља сваки јереј Божији – било световњак или монах, може да, као у јасном огледалу, види у коју меру духовног узраста је доспео, тј. [да ли се изграђује] по образу Првосвештеника Христа, и [да ли стреми] савршенству Оца небеског (MT.5,48).
Нека би Господ нарочито часним младићима (који желе да на себе узму благи јарам живота и лако бреме заповести небеског Учитеља свога, Господа, кротког и смиреног Исуса – Мт. 11,29-30), даровао усрдност да још из детињства познају Свештене Списе, који их могу умудрити за спасење (2.Тим.З,15), те да се поучавају у закону Господњем који је сладак грлу и устима слађи од меда (Пс.118,103), који је вреднији од мноштва злата и сребра (ст. 72), који је омиљен богољупцима (ст. 97), [који мисле о закону Његовом] дан и ноћ (Пс.1,2). Онима који се спремају да приме дар благодати Божије, тј. свештенства полагањем руку старешина (1.Тим.4,14) и да буду добри служитељи Исуса Христа (ст. 6), нека би Господ помогао да се извежбају у побожности која је корисна у свему, и за садашњи и за будући живот (ст. 8), да се одгаје речима вере и добром науком (ст. 6) сваког богонадахнутог Писма (тј. богооткривене Речи и светоотачких дела), корисног за учење, за карање, за исправљање, за васпитавање у праведности, како би били савршени јереји Божији, припремљени за свако добро дело (2.Тим.З,1617). Они најпре треба да беже од младалачких жеља, као од смртоносног отрова и огња, држећи се правде, вере, љубави, мира са свима који призивају Господа од чистог срца (2.Тим.2,22), и чувајући се чистим и неоскврњеним (1.Тим.5,22) од свих грехова који се тајно чине, о којима је срамно и говорити (Еф.5,12). Нека они положе завет очима својим да не помишљају на девојку (Јов 31,1), да не гледају на лепоту женску, и да не пожеле жену са похотом (Сир.25,23). Похота стомака и блуда њих не треба да обузимају, и нека их Господ не преда бестидној души (Сир.23,45). Они не треба да се опијају вином, у коме је разврат (Еф.5,18), већ да ходе по Духу, избегавајући похоту телесну (и сваку мислену изопаченост – Гал.5,16), будући да желе да буду тело Христово и удови понаособ (l.Kop. 12,27). Њихова тела су храмови Духа Светог који живи у њима, и који ће им се још изобилније предати у тајни рукоположења (l.Kop.6,19). Јер, Бог их не призва на нечистоту, него у светост (1.Сол.4,7), на небеско свештеничко служење.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Кратка објашњења неких текстова Светог Писма узета су из Тумачења апосголских посланица епископа Теофана. И његова сопствена и светоотачка тумачења се наводе у цитатима. Дела отаца се не наводе, као што нису наведена ни у тумачењима епископа Теофана, већ се само именују свети тумачи: Златоуст, Амвросије, блажент Теофилакт, Теодорит, Јероним и др.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.