СВЕТО И УЗВИШЕНО СЛУЖЕЊЕ СВЕШТЕНИКА БОЖИЈЕГ (СВЕТОВЊАКА И МОНАХА) КАО ДОБРОВОЉНО МУЧЕНИШТВO

 

СВЕТО И УЗВИШЕНО СЛУЖЕЊЕ СВЕШТЕНИКА БОЖИЈЕГ
(СВЕТОВЊАКА И МОНАХА)
КАО ДОБРОВОЉНО МУЧЕНИШТВО

Из Речи Божије и учења Светих Отаца
 

 
VIII
 
ЖИВОТ ЈЕРЕЈА БОЖИЈИХ ТРЕБА ДА БУДЕ ИСПУЊЕН УЗАЈАМНОМ ЉУБАВЉУ И МИРОМ
 
Сам Господ Спаситељ је као карактеристично обележје својих ученика навео узајамну љубав. Заповест нову дајем вам: да љубите једни друге, као штоја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом (Јн.13,34-35). И најомиљенији ученик Господњи, свети апостол Јован говори: Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата свога, лажа је; јер који не љуби брата свога кога види, како може љубити Бога, кога није видио? И ову заповест имамо од њега: Који љуби Бога, да љуби и брата свога (1.Јн.4,20-21).
Светитељ Христов Тихон говори: „Истински Хришћани, којима управља њихова Глава – Христос, Син Божији, међу собом треба да држе љубав, мир, кротост, да један другом помажу и један другоме на сваки начин користе, тј. и духовно и телесно. Када се један злопати, други треба да се стара да му помогне; када један не може себе да гледа, други треба да му служи; када један пати, други треба са њим да пати и састрадава; када се један колеба и злопати у вери (тј. доживљава растројство у животу), други треба да га снажи; када је један малодушан и малаксава, други треба да га теши и пружа му руку помоћи итд. Јер, они су један другом удови који имају једну преблагословену Главу – Христа, по речима апостола: Тако смо многи једно тело у Христу, а појединачно уди смо једни другима (Рим.12,5). Из љубави служите једни другима (Гал.5,13). Имајте мир са свима и светост, без које нико неће видети Господа (Јев.12,14)“ (Дела. т. 2, стр. 3738). Јер се сав Закон испуњава у једној речи, у овој: Љуби ближњега свога као себе самога (Гал.5,14). „Ако желиш да испуниш закон, испуни га љубављу“ (свети Златоуст). „Љубав је тако велико благо да се сав закон у њој смешта“ (блажени Јероним).
При томе блажени Августин пита: Због чега апостол говори само о љубави према ближњима, када сав закон и пророци висе најпре о љубави према Богу? Он то решава овако: „Љубав према Богу и љубав према ближњима су нераздвојиве. Онај ко воли Бога свим срцем, свакако воли и ближњег, с обзиром да о томе постоји јасна заповест Онога кога воли свим срцем. Љубав је у ствари једна: она воли Бога, и ради Бога ближњега свога… А онај ко нема љубави према ближњим, сигурно се не може хвалити љубављу према Богу“.
По Духу ходите, духовни јереји Божији, и похоту телесну не чините (Гал.5,16). „Ништа нас тако не испуњава љубављу као живот по Духу, и ништа тако не убеђује Духа да обитава у нама као снага љубави“ (свети Златоуст).
„Да бисте пребивали у узајамној љубави, ходите no Духу и похоте телесне не чините. Због чега? Због тога што је телесна похота исто што и грех који живи у нама. Она је на другом месту названа и телесно мудровање. Телесно мудровање се не покорава закону Божијем, нити пак може (Рим.8,7). Љубав, пак, јесте испуњење закона. Телесна похота јесте одрицање закона, а љубав одрицање сваког безакоња. Тамо где делује снажна љубав, нема места за телесну похоту, а где је телесна похота – немој тражити љубав. Онај ко слуша љубав, неће слушати телесну похоту. Међутим, да се не би слушала искушења плоти, треба примити благодат Духа и ходити по Духу“ (епископ Теофан).
Значи, свештеници Божији, који су духовни по звању, на сваки начин треба међусобно да живе у светој љубави и миру, те да ради примања благодати Светог Духа у себи развијају молитвени дух, старајући се да се непрестано моле.
Дакле, љуби ближњега свога као самога себе (Мт.22,39), љубећи Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим (Мт.22,37). Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, тј. добро ради спасења, тако чините и ви њима: јер тоје Закон и Пророци (Мт.7,12; Лк.6,31). Од чиста срца љубите једни друге искрено. А најпосле будите сви једнодушни, сажаљиви, братољубиви, милосрдни, срдачни, те не враћајте зло за зло, ни увреду за увреду; него напротив, благосиљајте, знајући да сте на то позвани (нарочито јереји Божији) да наследите благослов (1.Пт.1,22; 3,89).
Будите трезвени у молитвама. А npe свега имајте истрајну љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво грехова (1.Пт.4,78). Божанска сила Господа Христа Исуса даровала је све што је nomребно за живот и побожност, познањем Онога који вас позва на служење Светој Цркви. Вама су дарована и превелика обећања. Стога пројавите у побожности братољубље, а у братољубљу љубав (2.Пт. 1,27). „Љубав је плод молитве“, говори свети Исаак Сирин. „Љубав, која за виновника има Бога (тј. која је измољена од Њега) јесте исто што и извор који избија из земље: његови потоци никад не пресушују“ (Дела, стр. 267 и 199).
Апостол свете љубави вели: Онај који љуби брата свога, у светлости пребива, и саблазни у њему нема. А који мрзи брата свога, у тами је, и у тами ходи, и не зна куда иде, јер му тама заслепи очи (1Јн.2,1011). Да љубимо једни друге. Јер, ко не љуби брата остаје у смрти. Сваки који мрзи брата свога јесте човекоубица. По томе смо познали љубав што Он за нас живот свој положи; и ми смо дужни полагати живот за браћу. А који има богатства овога света, и види брата свога у невољи, и затвори срце своје од њега, како онда љубав Божија борави у њему? Дечице моја, не љубимо речју ни језиком, него делом и истином (1Јн.З,11; 1418).
Љубљени, љубимо једни друге; јер је љубав од Бога, и сваки који љуби од Бога је рођен, и познаје Бога. Који не љуби не познаде Бога.јер Бог је љубав… Бога нико никада није видио: ако љубимо једни друге, Бог у нама пребива, и љубав је Његова савршена у нама… Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива, и Бог у њему (1.Jн. 4,7; 8-16).
Ето снажних упутства светог апостола љубави о њеном усељавању у наша срца. Уколико свештеници Божији марљиво изучавају реч Божију (што је за њих и обавезно и неопходно), никаква сила у њихова срца неће моћи посејати мржњу и међусобно непријатељство. Како би, наиме, служитељи Бога љубави и мира, допустивши да немир и мржња уђу у срца њихова, могли да приступе вршењу велике Жртве небеске љубави? Уколико су мржња и немир примљени и уколико нису избачени из срца, неопходно је испунити заповест Господњу: Ако принесеш дар свој жртвенику… (Мт.5,23-26), тј. ако се спремаш да принесеш Бескрвну Жртву, прво се помири са братом кога си увредио или чак са оним ко је тебе увредио (а ако је далеко од тебе, положи у своје срцу обавезну намеру да се помириш и немој каснити да је испуниш) (Служебник, стр. 501-502). Пребивати у мржњи и немиру је страшно… Страшно је nacmu у руке Бога живога, Бога правде… (Jeв.10,22-31).
„Присетимо се кротости, смирења и незлобивости светитеља Јована милостивог, патријарха александријског. Два клирика су због неког преступа били на неко време кажњени одлучењем (од служења). Један се смирио и покајао, а други се још више покварио и, гневан на патријарха, породио велику злобу. Патријарх је желео да га позове да би га укротио и поучио добрим речима и да не би остала злоба. Ипак, по Божијем устројству а ради јављања његовог смирења, он је заборавио да га позове. Када је, пак, у дан посебан приносио Бескрвну Жртву, он се сетио гневног клирика и речи Христових: Ако принесеш дар свој жртвенику, најпре се помири са братом својим. Одступивши мало од олтара, он је призвао тог клирика и пао ничице ка ногама његовим, молећи опроштај. Клирик се устрашио, видећи смирење свог патријарха. Павши му пред ноге са плачем, и он је просио опроштај… Смиривши се, пак, свети Јован је смело принео Жртву, говорећи: Опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим (Мт.6,12)“ (Минеј светог Димитрија, 12. новембар).
Историја презвитера Тита и ђакона Евагрија (Печерских) саопштава супротно. Два пријатеља, брата по духу, живљаху у искреној љубави. Међутим, мрзитељ добра је посејао непријатељство међу њима до те мере да нису могли да се виде међусобно. Када је један кадио у храму, други је бежао од тамјана. Прошло је много времена. Они су се усуђивали да приносе Свете Дарове и да се причешћују без помирења… О помирењу нису хтели ни да чују. Тит је, међутим, разболевши се јако, почео горко да плаче због греха и молио Евагрија за опроштај. Међутим, он није опраштао и чак се жестоко ругао. Умирућем Титу су братија Евагрија довели силом. Болесник је пао пред ноге његове и сузно молио: „Опрости ми и благослови“. Евагрије се окренуо и изговорио: „Нећу да се опростим са њим ни у овом, ни у будућем веку“. Рекавши то, он је пао мртав… Свети анђео пламеним копљем је пробо злобног, а Титу је пружио руку и исцелио га“. Братија су у ужасу понављали: Опростите, и опростиће вам се. Сваки који се гневи на брата свога биће крив суду (Мт.5,22) (Архиепископ Филарет Черниговски, Свети подвижници Источне Цркве, 27. фебруар).
Љубљени, не угледај се на зло, него на добро. Који добро чини од Бога је, а који зло чини није видео Бога (З.Јн.11). У братољубљу будите једни према другима нежни; чашћу чините једни друге већим од себе… Имајте мир са свима људима (Рим.12,10; 18). Не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другога, јер који љуби другога испунио је закон. Љубав не чини зла ближњему (Рим.13,8; 10). А Бог мира брзо ће сатрети сатану, сејача злобе, под ноге ваше (Pим. 16,20).
Ако језике човечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно којејечи, или кимвал који звечи (l.Kop.13,1). „Ако будем говорио језицима свих народа васељене, па чак и онако како обично међу собом говоре анђели, а немам љубави – ништа сам, па чак и тежак и несносан“ (свети Златоуст).
И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам (l.Kop.13,2). „Могуће је и са таквим даровима бити без љубави и, према томе, бити – нико. Господ је рекао: Многи ће ми рећи у онај бан: Господе, Господе, нисмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили… и чудеса многа творили. И тада ћу им јавно казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње (Мт.7,2223). Никад вас нисам знао, казаће, јер позна Господ оне који су Његови (2.Тим.2,19). Тиме Господ изражава да они који су чинили таква знамења нису били Његови, с обзиром да нису вршили Његову вољу, тј. нису имали љубави“ (епископ Теофан).
И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи (l.Kop.13,3)“Свим даровима и свим подвизима вредност даје само љубав: ако ње нема, све је ништавно“ (епископ Теофан).
„Без љубави није важно дело чак ни изгорети жив“ (свети Златоуст).
„Треба знати да Праведни Судија не гледа само на праведно дело, него и на циљ дела. Многи, наиме, веома пуно чине ради славе човечије“ (блажени Теодорит).
Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу. Не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све верује, свему се нада, све трпи (l.Kop. 13,47).
Љубав дуго трпи… „Љубав добродушно подноси све непријатности, увреде и лажне осуде, не подајући се покретима гнева и освете“ (епископ Теофан). „Дуготрпљење је корен сваког мудрољубља. Стога премудри говори: Спори на гнев има велики разум, а малодушни је врло безуман (Прем.14,29). Упоређујући ту врлину са утврђеним градом, он каже да је чак јача од њега“ (свети Златоуст). Светитељ Тихон Задонски говори: „Онај ко воли ближњега не свети се за увреду, него све подноси са кротошћу и незлобивошћу. Шта више, он се моли за оне који чине напасти, са првомучеником говорећи: Господе, не урачунај им грех овај (Дап.7,60)“ (Дела, T. 1, стp. 157).
Благотворна је… „Она чини добро: од других трпи непријатности, а сама не само што никоме не причињава ништа нажао, већ, напротив, све невоље других сматра својима и на сваки начин покушава олакшати њихову несрећу. Она је мелем на рану, на сваку патњу, нужду и немоћ ближњега и не успокојава се док не утеши, не помогне, не стиша. Она саосећа са свима, а највише са бедницима и паћеницима“ (епископ Теофан). „Она кротко поступа са оним који пламти гневом како би га укротила и умирила. Одважним трпљењем и угађањем и наговарањем она лечи рану и исцељује гној гнева“ (свети Златоуст). „Видећи злопаћење ближњега, она саосећа са њим и сматра га својим: са паћеником – саосећа, са оним који плаче – заједно плаче, са оним који јадикује – заједно јадикује и покушава да га утеши. Она не штеди себе да би несреће ближњега ублажила: његову беду сматра својом“ (Свети Тихон, Дела).
Љубав не завиди… „Она не завиди ни даровима, ни спољашњем благостању, ни одликовањима, ни успеху у делима, нити било каквом благу и предности другог над собом“ (епископ Теофан). „Као што саосећа са злопаћењем ближњега, тако се радује благостању: она срећу и несрећу његову сматра својим. Стога апостол саветује да се радујемо са онима који се радују“ (Свети Тихон, стp. 157).
Љубав се не горди… Свети Златоуст говори: „Љубав се не горди и не поступа лакомислено. Она оног ко воли чини благоразумним, умереним и поузданим“. „Онај ко воли ни у чему неће поступати непромишљено“ (Теодорит). „Љубав се не надима, не горди се, не сматра себе вишом од других, већ нижом, те се пред свима смирује, свима будући послушна, покорна, учтива, снисходљива, пре себе осуђујући неголи друге. Она себе укорева и умањује, а не друге. О томе апостол говори: Чашћу чините једни друге већим од себе“ (Свети Тихон, стр. 157).
Не надима се… „Она не мисли много о својим предностима“ (Икуменије). „Она се не уздиже над браћом“ (Теодорит). „Она смирено размишља, без обзира што поседује висока савршенства“ (Теофилакт). „Ми видимо да се многи надимају самим својима врлинама, тј. што нису завидни, што нису зли, што нису малодушни, што нису неразумни, док љубав потпуно очишћује све“. „Љубав је одрицање свих страсти. Она се усељава у срце после њиховог истеривања“ (свети Златоуст).
Не чини што не пристоји… „Она не пренебрегава ништа, не гади се и не гнуша се ничим што захтева благо ближњега“ (епископ Теофан). „Она не одбија да ради добити браће учини и нешто понижавајуће. Она такво дејство не сматра недоличним себе“ (Теодорит).
Не тражи своје… „За љубав љубљени представља све. Она сматра да је нечасна уколико њега не може да избави од бешчашћа: љубљени је за онога ко воли исто што и он сам. Стога свети Павле говори: Нико нека не тражи што је његово, њего свако оно што је другога (l.Kop.10,24)“ (свети Златоуст). „Љубав благотвори ближњему без било какве користи за себе. Њена радост и весеље састоје се у доброчинству. Она у томе постаје слична Саздатељу своме који сунцем својим сија на дар и свима на дар даје кишу“ (Свети Тихон, стр. 157).
Не раздражује се… „Она се не огорчује. Видећи било што непријатно од оног коме се труди да чини добро, она се не огорчује“ (епископ Теофан). „Љубав не само што истребљује пороке, него чак не дозвољава да се зачну. Не раздражује се. Она не допушта ни да никне огорчење“ (свети Златоуст). „Љубав се не раздражује, тј. не допушта гневу да се распали и не отвара уста своја на проклињање и укоревање ближњега“ (Свети Тихон).
Не мисли о злу… „Други виде зло, а љубав га не види. Ономе који воли све, сви изгледају добри“ (епископ Теофан). „Она оправдава погрешне поступке, претпостављајући да нису учињени са злом намером“ (блажени Теодорит). „Љубав не само не чини, него чак ни не замишља било шта лоше против вољеног… Она не допушта чак ни рђаве мисли. А ту и јесте извор љубави“ (свети Златоуст).
Не радује се неправди, а радује се истини… „Љубав се не радује се када други страдају од било каквог (наравственог) зла, а радује се због оних који воде сређени живот“ (свети Златоуст). „Она мрзи оно што је незаконито, а весели се ономе што је добро“ (блажени Теодорит). „Љубав се не радује, већ жали због неправде и када се ближњему чини увреда и насиље“ (Свети Тихон, T. 1, стp. 157).
Све сноси… Свети Златоуст говори: „Љубав све покрива по свом дуготрпљењу и кротости, макар се десило нешто тужно и тешко – било увреде, или батине, или смрт, или нешто друго томе слично“. „Она трпи и тужно“ (Теодорит). „Љубав покрива грехе, немоћи, недостатке и слабости других. Она не само да их не разглашава, него све прикрива добром речју“ (епископ Теофан). „Љубав све (и добре и зле) воли, у чему постаје слична Оцу небеском, који сунцем својим обасјава и зле и добре“ (Свети Тихон, т. 1, стp. 158).
Све верује… „Оног кога воли она сматра нелажљивим“ (Теодорит). „Она верује свему што каже вољени. И не само што сама не говори ништа са обмањујућим лукавством, већ не сумња да други говоре на тај начин“ (Теофилакт). „Љубав свему верује. Она сама простодушно са свима поступа и никога не вара, те исто мисли и о другима и сваком верује“ (свети Тихон).
Свему се нада… Блажени Теодорит пише: „Уколико код вољеног види склоност ка рђавом, она очекује промену на боље“. „Она са своје стране користи сва средства за његово исправљење“ (епископ Теофан). „Она не пада у очајање, већ се нада да ће се на крају крајева вратити на боље“ (блажени Теофилакт).
Све трпи… „Ако се деси да се вољени не подаје њеним бригама и да остаје на свом лошем путу, она добродушно трпи његов пад“ (Теофан). „Оног ко воли ништа у вољеном или са његове стране не може отргнути од љубави према њему“ (Теодорит). Свети Златоуст на речи: Све верује, свему се нада, све трпи, говори: „Не губећи наду, љубав од вољеног човека увек очекује добро. Макар он био и рђав, она не престаје да га исправља, старајући се о њему. Она се не нада једноставно, већ са увереношћу, с обзиром да га снажно воли. И макар се, мимо очекивања, не дешавало добро и вољени постајао још гори, она све подноси“.
Љубав никад не престаје… (l.Kop.13,8). „Она се никада не укида, већ увек остаје непромењива, непоколебива, вечно присутна“ (Теодорит). „Она никад не престаје, никад не завршава, никад не слаби. Онај ко воли никад не може мрзети, ма шта се десило: у томе је највеће достојанство љубави“ (свети Златоуст) „Љубав не престаје у овом животу. Она прелази у будући век и тамо пребива, премда све друго престаје“ (Теофилакт). „Љубав никад не престаје. Она не може да престане. Она почиње у овом веку, а завршава се у будућем. Супротна љубави је мржња, од које следи све супротно“ (свети Тихон).
Све да вам бива у љубави (l.Kop.16,14). „Све треба да буде са љубављу, било да ко обличава, или начелствује, или служи, или учи, или се учи“ (свети Златоуст). А плод Духа јесте: љубав, радocm, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање. За такве нема закона (Гал.5,22-23). Закон се таквих не дотиче и нема их у виду. Они су изнад закона.
Јер, Христос је мир наш. Ради Њега, са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другог у љубави и старајући се да чувате јединство Духа свезом мира, будите међу собом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама (Еф.2,14; 4,23; 32).
Обуците се, дакле, као изабраници Божији јереји, свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост, подносећи један другога, и опраштајући један другоме ако ко има тужбу на кога; као што Христос опрости вама, тако и ви. А поврх свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства (Koл.3,12-14).

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.