ПРАВОСЛАВЉЕ И НЕУРОЗА
Духовни узроци неурозе и православни начин лечења
Друге манифестације неурозе
Неуроза није једина последица неуротског конфликта. Друга последица која није ништа мање опасна и страшна су разна телесна оболења. Ове чињенице познате су одавно. „Лава“ нерава „бичује“ крвне судове и бронхије, продире у желудац, у дванаестопалачно црево или попут „челичне песнице“ стеже срце. Научници су издвојили посебну групу оболења, која настају на нервној бази. Ова оболења почели су да називају психосоматска, јер једну од главних улога у њиховом настанку играју нервни фактори.
Уобичајено у ову групу оболења спадају чир на желуцу и дванаестопалачном цреву, хипертонија, исхемијска болест срца и бронхијална астма. У последње време се, не без основа овим оболењима придружују и улцерозни колитис, тиреотоксикоза, миом материце, реуматоидни артритис и низ других болести. Данас је познато да је око 80% свих болести на овај или онај начин повезано са овим или оним поремећајем психе.
Преподобни Амвросије Оптински је у својим писмима мирјанима писао, да „је узрок болести у већини случајева узнемирено стање душе…“ А ево шта о гневљивом човеку говори преподобни Јефрем Сиријски: „Гневљивац убија и уништава своју душу. Заиста, гневљивац убија и уништава своју душу, јер цео свој живот проводи у конфузији, далеко од спокојства. Мир му је стран, он је далеко од здравља; јер му се и тело непрестано топи и вене, и душа се мучи, и лице му покрива бледило, и мисли се губе, и разум изнемаже, и помисли надолазе као река…“.
Веома често многобрижност и неуротичност, као што смо већ поменули раније, имају греховне корене. Другим речима, грех, који настаје у дубини људског духа, напада и душу и тело. Узрок психосоматских болести може се шематски приказати као процес „испољавања“, материјализације греха: грех – карактер – болест.
Подразумева се да ову шему треба примити са одређеном резервом, јер се односи само на један део оболења. Бог може по Својој недокучивој вољи послати болест човеку ради испитивања његове вере, чак и као награду онима који се радују крсту болести и носе га ради Бога и вечног живота. Довољно је само сетити се безбројних мука Св. Јова Многострадалног, великог трпљења безбројних болести Преподобног Пимена, болести Преподобног Серафима Саровског и многих, Светих угодника Божијих.
Унутрашња напетост, смућење, брига, спојени са другим гресима могу навести човека да прибегне алкохолу или употреби наркотика. На пример, психолози су издвојили неколико карактерних особина, које су својствене личностима, склоним повећаном конзумирању алкохола. Према подацима В. Т. Кондрашенко, једни од њих су – лако увредљиви, лоше прилагодљиви практичном животу, слабовољни; други су – превише самоуверени, сујетни, болесно преживљавају најмање животне неуспехе, упорно траже признање. Уколико се на ове карактерне особине придода још и психичка траума, вероватноћа нервног поремећаја и прибегавања алкохолу је веома велика.
Међутим напоменућемо, да је главни узрок злоупотребе алкохола и наркотика – свесни грех. А грех исцељује једино Господ, уколико постоји дубока скрушеност срца и искрено покајање. Греси се лече у духовној болници – Христовој Цркви, у Светој Тајни Исповести, када душа себе обличи пред Крстом и Јеванђељем. Нема другог пута исцељења. Искусни лекари или психолози, разни медикаменти и психо-корективне методе (које су хришћански прихватљиве) само су потпора, често неопходна и делотворна. Али, не и више од тога.
Посебно ћемо говорити о наркоманији. Авај, како се ова „зараза“ шири! Предлажемо пажњи лекара-специјалиста, у чијим срцима постоји искра Христове Вере, и свим другим заинтересованим људима варијанту програма духовно-психолошке рехабилитације лица која пате од поробљености овом страшћу.
Postovani,
Najpre veliko postovanje za divne tekstove i pravu blagodat Boziju.
Interesuje me nakoji nacin mogu stupiti u kontakt sa vama radi savetovanja?
Veliko postovanje
+ Ova molitva, koliko mi je poznato, molitva je sv. Franje (u. 1226.)…(Mislim na molitvu u poglavlju o hipohondriji i neurozi, pripisanu
arhiepiskopu Jovanu Šahovskom):
Господе, Боже мој. Удостој ме да будем оруђе Твога мира, да тамо где је мржња сејем љубав, где је вређање – праштање, где је раздор – слогу, где је лаж – истину, где је сумња – веру, где је очајање – наду, где је тама – светлост, где је жалост – радост.
Господе, Боже мој, удостој ме да ја друге тешим, а не да мене теше, да ја друге разумем, а не да мене разумеју, да ја друге волим, а не да мене воле. Јер онај који даје – прима, ко заборавља на себе – добија, ко прашта – и њему се прашта, ко умире – рађа се за живот вечни. Амин.