POUKE I PROROČANSTVA

 

POUKE I PROROČANSTVA
 

 
POUKA SEDMA
 
Gospod naš Isus Hristos i Bog naš, braćo moja, preslatki naš gospodar i Vladika, Tvorac Angela i svekolike umne i čulne tvari, pokrenut milosrđem, od velike čistote, od velike ljubavi prema rodu našem, kraj mnogih i bezbrojnih milosti kojima nam je darovao i daruje ih svakoga dana i časa i trena, eto gde nas udostoji i danas u zoru da Ga proslavimo i počastvujemo. I neka se Gospod smilostivi da nam oprosti sagrešenja i da nas udostoji da i ovde proživimo dobro, i da u raju proslavljamo Svesvetu Trojicu.
 
Sažetak prethodne besede
 
Udostoji Gospod, braćo moja, i mene grešnoga da dođem danas ovde u vaš blagosloveni kraj i da vas se naradujem i kažem poneko smislom preispunjeno slovo svete naše Crkve, kako prosvetli Duh Sveti Proroke, svete Apostole, svete Oce Crkve naše, te nam zapisaše. Uz ostalo, rekosmo i da je Bog naš Trojica, Otac, Sin i Sveti Duh. Poveden velikim blagoutrobijem, Gospod prvo stvori deset činova Angela. Prvi čin otpade zbog gordosti i od njega postadoše demoni. Tada svedobri Bog zapovedi i nasta ovaj svet. Zatim stvori jednoga čoveka i jednu ženu kao mi što smo, telo od blata, a dušu angeosku, besmrtnu. Čoveka nazva Adamom, a ženu Evom, pa stvori i jedan raj pa istoku, sav od radosti i veselja. On uvede Adama i Evu u taj raj, gde se radovahu kao angeli. Zapovedi im da ne jedu od jedne smokve ploda, ali oni prezreše tu zapovest i jedoše, ali ne rekoše šta učiniše. Bog ih izagna iz raja i oni poživeše u ovome svetu devetsto i trideset godina u crnim i čemernim suzama. Umreše Adam i Eva, otidoše u geenu, gde gorahu pet i po hiljada godina samo zbog jednoga greha, kako rekosmo u sinoćnoj besedi.
 
Idolopoklonstvo pre Hrista. Kvarenje običaja i satanina mržnja na porodicu.
 
A sada, uzdajući se u milost Hrista našega, kako nas Duh Sveti prosvetli, da kažemo ukratko nešto i o ostalom, jer sve ne možemo reći, trebalo bi nam vremena i vremena, pa ćemo kazati samo najnužnije.
Tih pet i po hiljada godina ljudi umirahu i odlažahu u preispodnju, jer raj beše zatvoren. Smilostivi se svedobri Bog na rod ljudski i našavši dostojnom Vladičicu našu Bogorodicu, sniđe Sin i Slovo Božje i Bog istiniti i Život sviju, preslatki naš Isus Hristos i Bog, i posta potpuni čovek od Duha Sveta i od prečiste krvi Vladičice naše Bogorodice i Svagdadeve Marije, kako bi nas izvukao iz ruku đavolovih.
A tokom tih pet i po hiljada godina, opet, đavo izvede svako zlo i reši se da zatre svet, te navođaše ljude da se kao Bogu čas klanjaju suncu i mesecu, čas zemlji i moru, čas pticama i životinjama. On stavi u srce muških da mrze žene i u srca ženska da mrze muškarce, da se ne uzimaju i prave decu, da se svet ne uveća. I tako ljudi ne gledahu da imaju decu i đavo ih uvali u muželoštvo, skotološtvo i druge sramote, koje ne čine ni psi ni magarci.
A sveblagi Bog, želeći da preseče zlo, zapovedi onima koji ne rađaju decu da budu prokleti, te se ljudi, čuvši kletvu Božju, uplašiše i muškarac uzimaše jednu ženu, a žena jednoga muža.
Ali ako ima ovde među vama nekoga ko ne raća decu, neka taj ne tuguje. Ne reče to tebi Bog da si proklet ako ne rađaš decu, jer ni ja ih ne rađam, pa koliko je kletva na meni, i na tebi je. On to kaza da osujeti zlu nameru đavolovu, pa zato ne tuguj, jer nisi ni pod kakvim prokletstvom.
Hoćeš li, međutim, svejedno da imaš dece, lako je: uzmi neko siroče i učini ga svojim duhovnim čedom, pa da se raduješ i ti, a da se raduje i ono. Za ono dete što ti ga rodi žena tvoja Bog ti ne zaračunava milost, jer ga rađaš od plotske strasti, ali za ono siroče imaš po hiljadu puta platu od Boga za svoju dušu i čast od ljudi, jer ga svojom voljom duhovno usinovljuješ.
Nego pazi, čoveče, da ne gledaš zlim okom na svoju ženu ako ti ne rađa decu. Ništa u tome nije tvoja žena kriva, nego je to volja Božja. I nemojte da radite ono što učini neki ludak i nerazumnik: jer mu žena ne rađaše, on se od nje rastavi i uze drugu. A drugi, opet, jer mu ne rađaše mušku decu, nego samo žensku, rastavi se od žene. To đavo hoće da se supružnici rastavljaju, a ne Bog. Kako zakon kaže, ni zbog čega da se ne rastavljaju, osim ako padnu u blud, i ko ostavi ženu svoju i uzme drugu, sudiće mu se kao preljubniku.
 
Devina porodica
 
U ono vreme beše jedan čovek po imenu Joakim, koji imaše ženu po imenu Ana. Dobar beše muž, dobra i žena, oboje od carskoga roda, ali žena beše bolja. Mnogo se može naći žena da su bolje od svojih muževa. Ako i vi, muževi, da hoćete da ste bolji od žena, tvorite i bolja dela nego one. A ako li i žene tvore bolja dela i idu u raj, a muževi zločine i odu u geenu, koja nam je korist od toga što smo muževi? Bolje bi nam bilo da se nismo ni rodili u svet.
Joakim i Ana otvoriše svoj dom i držahu ga kao gostoprimnicu. I gde god bi se našao ko siromašan, kljast, slep – odlazio bi u Joakimov i Anin dom da počine. Tako i vaša blagorodnost treba da je gostoljubiva, jer gostoljubljem prema ubogima kupujete raj.
Joakim i Ana ne rodiše dece. Budući mudri i razumni, oni su shvatali da jedan je Bog Koji daje i uzima decu. Oni se pomoliše svedobrome Bogu da im da jedno muško ili žensko detence, a da će ga oni Njemu posvetiti. I gledajući njihovu dobru nameru, On ih blagoslovi i rodiše Vladičicu Bogorodicu i dadoše joj ime Marija.
Kao što su Joakim i Ana tražili dete od Boga, a ne od ljudi, tako neka i vaša blagorodnost što god traži, traži od Boga a ne od ljudi. I đavo je izmamio mnogo sinova i kćeri, jer njegova su deca koju dobiješ kada primiš one koji ti kažu: „Daj mi dukat ili dva, pa ću ti dati bilje da dobiješ muško čedo, daću ti amajlije da proričeš, da očaraš, da vidiš svoju sreću i sudbinu.“ Ono što uzakoniše Sveti Oci i sve što je naše Crkve dobro je i sveto, i duševno i telesno. A sve što biva izvan Crkve naše, đavolje je. I đavo često čini mnoga nadričuda kako biste mu poverovali. Sklanjajte se od toga, jer sebi samima spremate oganj, u kom ćete goreti i dušom i telom. A ako hoćeš da vidiš svoju sreću ili sudbinu, digni se u zoru, pođi u crkvu i kraj crkve pogledaj grobove umrlih da vidiš kakva ti je. Razmisli i reci: „Nisu li i ovi ovde bili ljudi kao ja, pa umreše? Tako ću i ja sutra umreti i bolje bi mi bilo da se manem ove đavolje rabote, jer od toga se gine, a zakon kaže da ko to čini ili navodi druge dvadeset godina ne sme da se pričesti.“
 
Roditelji! Nadevajte svojoj deci hrišćanska imena
 
Kao što Joakim i Ana nisu pretpostavili muško čedo ženskom, tako neka ni vaša blagorodnost ne voli više dečake od devojčica, jer svi su oni stvorenja Božja. Kao što Joakim i Ana dadoše Bogorodici ime sa smislom, ime Marija, tako i vaša blagorodnost kada krštava decu neka im daje ime Svetih, jer ona imaju smisla. Marija će reći „gospođa“, jer je Bogorodica imala da postane caricom neba i zemlje i sve umne i čulne tvari, koja će se moliti za naše grehe. Nikolaj je onaj koji je pobedio narode, demone, strasti. Georgije je nasađena biljka, ukrašena plodovima, sa hrišćanskim vrlinama. Paraskeva je ona koja se spremila za Hrista.
 
Hrišćansko odgajanje
 
Napravi ikonu Hristovu, Presvete i svetitelja po kom tvoje dete nosi ime. I kada ti dete ustane od sna i zatraži ti hleba, nemoj mu ga dati, nego uzmi hleb i stavi ga pred ikonu Hristovu i reci detetu: „Ja, dete moje, nemam hleba. Hristos ga ima. Ustani da se prekrstiš, da se pomolimo tvome svecu da umoli Hrista da ti ga da.“ Tako se dete vodi ljubavlju prema hlebu i kako se probudi, u svetitelja gleda. I kada đavo vidi da dete ima nadu u Hrista i svetitelja, opali se i ode. Da tako navikavate i vaspitavate svoju decu od malena, da se nauče na dobar put.
A ako li želiš da ti dete poživi, reći ću ti šta da činiš. Načini svome detetu jednu haljinu, a drugu načini onome ubogom detetu. I jer si obradovao ono ubogo dete, Bog daje život tvome čedu. Ljubi sirotu decu više nego svoju. Ako li budeš gledao kako da daš svome detetu da dobro jede i pije i da ima lepe haljine, a za ono siroto ne mariš, sutra ćeš videti gde ti dete umre i satre ti srce. A ako na siroto, boso, golo, gladno i prezreno dete ne gledaš, i tvoje će biti sušičavo.
 
Porodični praznici
 
U onaj dan kada se svetkuje svetitelj tvoga deteta, pa bi da napraviš pir da ga proslaviš, reći ću ti šta da radiš. Postoji pir Božji, a postoji i đavolji.
Ovo je Božji: ti bi da daš tri dukata da uzmeš ovcu. Daj jedan svome popu da ti odsluži Liturgiju, za drugi uzmi voštanice, tamjan i ulje i odnesi u crkvu pa prinesi pred svetitelja, a treći podeli krišom za milostinju i da niko za to ne zna. To je Božji pir. I da pročitaš svetiteljev sinaksar tako da te dete čuje, a onda mu kaži: „Čuješ li, čedo moje, šta je uradio tvoj svetac? Tako i ti da radiš“, pa kada dete čuje za ta čuda, da porevnuje i kaže: „O, kada ću i ja postati kao moj svetitelj.“
A đavolji je pir da uzmeš ovcu, skuvaš je i pozoveš prijatelje i rođake da jedete, pijete, opijate se i bljujete kao psi. To je đavolji pir.
Mi se uzdamo da ćemo se spasiti imenom Hrista našega, a ne ovcom, kako to čine nečastivci i bezvernici. Šta bi radije vaša blagorodnost, Božji ili đavolji pir? Ako ćete Božji, da radite kako vas posavetovah.
 
Roditelji su drvo, a deca plod
 
Kako odsečeš drvo, grane se odmah osuše. A ako zalivaš koren, grane stoje sveže. Tako je i sa roditeljima, kao sa drvetom. Kada se zalivaju otac i majka, koren dečiji, postovima, molitvama, milostinjama, dobrim delima, Bog čuva decu. A kako se roditelji isuše gresima, Bog im uzima decu i sa njima ih šalje u geenu. Ako jabuka nosi kisele jabuke, hoćemo li osuditi drvo ili jabuke? Drvo. Tako i vi, roditelji, kao drvo činite dobro, da i vaše jabuke budu slatke. Od onoga vremena, kada je Bog stvorio svet, prošlo je tri i po hiljade godina, a da se nije dogodilo da dete umre pre svoga roditelja. U to vreme beše jedan čovek po imenu Tara. Njemu đavo stavi u srce da iznese idole da mu se ljudi poklone kao Bogu. I otada počeše deca da umiru pre svojih roditelja, kao što i danas zbog roditeljskih greha Bog pogubljuje decu.
 
Bogorodica u Hramu
 
Kada Vladičici Bogorodici behu tri godine, setiše se njeni roditelji duga koji su imali pred Bogom – da su Je obetovali crkvi, te je odvedoše i posvetiše.
I kao što su se Joakim i Ana setili svoga duga i ispunili ga, tako i mi, blagočastivi Hrišćani, treba svagda da imamo na umu svoj dug prema Bogu, da njega ispunimo i tek tada da tražimo rajsku platu. A koji je naš dug? Hoćemo raj, a ne znamo koji nam je dug. Ja ću vam samo nagovestiti, a neka vaša blagorodnost potraži da sazna i više.
 
Hrišćani, ne zaboravljajte nikada svoje dugove
 
Svedobri Bog nam dade oči da gledamo u nebo, da vidimo zvezde, sunce, mesec, svekoliku tvorevinu, da proslavljamo Boga i da govorimo: „Bože moj, ako je ovo sunce, koje je Tvoja tvorevina, toliko sjajno, koliko li si sjajniji Ti Koji ga stvorio? O, Bože, udostoj me da te se nauživam.“ To je naš dug, braćo moja. Nije nama Bog dao oči da mi muški gledamo žene i da žene gledaju muške, niti da gledamo posla svoga brata, da krademo i ubijamo braću svoju, niti da igramo karte, što je đavolja rabota, niti da živimo od krvi svoje braće i u nepravdi prema njima. Dade nam Bog noge. Naš dug je da njima idemo u Crkvu, da stojimo sa strahom i hodimo dobrim putem. A ne dade nam Bog noge da lunjamo po planinama kao psi, kao zveri, da od drugih otimamo i pljačkamo ih. Bog nam dade bogatstvo. Dužni smo da jedemo i pijemo koliko nam je dovoljno, da imamo odeće koliko nam treba, a da ostalo razdajemo sirotinji duše svoje radi. Nije nam Bog dao bogatstvo da se prežderavamo, pravimo skupocene haljine i gradimo visoke palate, po kojima će sutra igrati miševi, a sirotinja da umire od gladi. To je naš dug, braćo moja. To da znate. Od danas i ubuduće tako činite i spasićete se. Hoćeš li da shvatiš, brate, kakav je tvoj dug pred Bogom? Ti, brate, imaš jednu ženu. Bi li bio radostan ako bi ona poljubila drugoga za mesec dana? Ne. Za godinu? Ne. Za deset godina? Ne. Za pedeset godina? Ne. Za sto godina? Ne. Ne dopada ti se da drugi bludniči sa tvojom ženom, niti da prst stavi pa nju. E, isto tako Bog neće ni da ti imaš toliko udela sa đavolom, koliko ti nećeš da drugi ima sa tvojom ženom. Nije nas Bog stvorio za đavola i pakao, nego za Sebe i za raj. To je naš dug, Hrišćani moji.
 
Vavedenje Bogorodičino
 
U crkvi, u koju otidoše Joakim i Ana sa Bogorodicom, beše u to vreme prvosveštenik prorok Zaharija, otac časnoga Preteče. I kako je vide, prosveti ga Duh Sveti i on shvati da je to ona koja će roditi život večni, Hrista. I odmah je prigrli i celiva, uze i uvede na Sveto Mesto.
 
Delovi Hrama i njihov smisao
 
Oltar označava sveti Grob Hrista našega. Idete li neki put na sveti grob da se poklonite? Na svetske i đavolje rabote idete, a tamo gde je položen Hristos naš greha naših radi ne idete? Tolika li je vaša ljubav prema Hristu? Na Sveto Mesto jedanput godišnje ulazio je prvosveštenik i gledao Bogorodicu. Radujte se i veselite, sveti jereji. Uz mnoga dobra kojima vas je darivao svedobri Bog, dao vam je i Sveto Mesto, koje označava presto Božji. A vi, mirjani, čuvajte se da ne ulazite u oltar, jer ćete se opaliti. Ali, radujte se i veselite, ljudi. Kraj mnogo dobra koje vam dade sveblagi Bog, dat vam je i katolikon, koji znači raj. Radujte se i veselite po hiljadu puta i vi, žene. Mnogim dobrima koja vam dade, svedobri Bog dometnu vam i narteks, koji označava vrata raja. I mi, blagočastivi Hrišćani, kada idemo u crkvu, treba da stojimo sa bogobojažljivošću, sa strahom i trepetom, kako bismo dobili oproštaj sagrešenja. I kao što kada ulazimo u grob zaboravljamo sve svetsko, tako i kada ulazimo u stasidiju treba da zaboravimo svako zlo. Šta je stasidija? Uspravni grob, koji nam Bog dade za učitelja, da u njega ulazimo da mislimo na svoja sagrešenja, smrt, geenu i raj.
Ako li tako činite, dobro činite. A ako idete i ukrašavate se, zamajavate jedan drugoga i razgovarate u crkvi, sami sebi podmećete oganj.
 
Odgovornost sveštenika za poredak u hramovima
 
Pa kakvi ste mi vi ovde, Hrišćani moji? Razgovarate li u crkvi? – Razgovaramo, sveti Božji. – A šta im kaže vaša svetost, sveti jereji? – Kažemo im da ne razgovaraju, ali nas ne slušaju. – A zašto vas ne slušaju? Ja bih rekao da je to do vaše svetosti što vas ne slušaju. Neka ustane neki jerej od vaše svetosti da mu postavim jedno pitanje. Imaš li dece, pope moj? – Imam. – Kada postaviš trpezu da ti deca jedu, gde treba da postaviš jelo – na sredinu da ga sva deca dohvate, ili na kraj, pa da pola jede, a pola ne? – Na sredinu, da je dohvate svi. – A ako staviš na kraj, tako da pola dece jede, a pola ne, ne treba li tebe da okrive tvoja deca? – Treba. Da vidimo sada, gospodine moj, šta je trpeza, ko je otac, šta je jelo, a ko su deca.
Duhovni otac i nadzornik si ti, tvoja svetost, kakvim te učini Bog, majka je Crkva, trpeza je analogion, jelo su crkvene knjige i Sveto Evanđelje, a duhovna deca su Hrišćani. Zar ne treba onda da drugačije čini i tvoja svetost (ne govorim ovo samo za tebe, nego da i drugi čuju), pa da staviš analogion na sred crkve, da čitaš razgovetno i veleglasno da te čuju svi Hrišćani? Jer kada te čuju, oni ne razgovaraju. A kada čitaš ispred Hrista i govoriš sebi u nedra ono što Hristos već zna i što čuješ samo ti, tako i Hrišćani, ljudi i žene, kada ne čuju i kada nemaju jela, počinju da razgovaraju u crkvi, pa tako jedna žena govori drugoj o tome koja ima lepšu haljinu i nakit, a kada odu, više nemaju ni volje da se vrate. I tako ti postaješ vinovnik toga što i one odlaze u preispodnju i što i sam gineš.
Nego šta ti je činiti, pope moj, da ne pogineš? Jesi li pevao neki put, gospodaru moj? Ja videh jednom nekoga bludnika kako prolazi kraj jedne visoke kuće, a na prozoru beše devojka. Bludnik ju je video, ali ne dobro, pa se popeo malo više gde ju je video bolje, te stade da joj peva i govori: „Ah, kakve crne oči, crne obrvice (i da dodam i ovo) na popovskom prozoru“. Šta mu je bila namera? Da izagna Hrista iz devojčinog srca i da uvede đavola, da izagna devstvenost i uvede blud.
I šta slično tome treba da uradi vaša svetost? Da se popne visoko i da govori sa umiljenjem i veleglasno: „Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti Svojoj i po mnoštvu štedrota Svojih očisti bezakonje moje.“ I ako možeš, plači da bi oterao đavola iz hrišćanskih srca, da bi oterao blud i doveo devstvenost, da oteraš gordost i dovedeš smirenje. Ako li hoćete, sveštenici, da se spasete i da se spasu i Hrišćani, tako da činite.
 
Bogorodičine Blagovesti
 
U Svetinji nad Svetinjama Vladičica Bogorodica provela je dvanaest godina. Angel Gospodnji hranio ju je nebeskom hranom, razgovarala je sa Angelima i postala viša i od njih. Kada joj je bilo dvanaest godina4, prosveti svedobri Bog njene oca i majku i zaručiše je po velikom domostroju. I dođe Angel Gospodnji i kaza joj: „Marija, ti treba da se raduješ više od celoga sveta i više i od nas Angela, jer ćeš roditi Sina i Slovo Božje i Boga Istinoga, Hrista, od Duha Svetoga, bez muža, kao devica, i opet ćeš ostati devica, da bi Hristos oslobodio čoveka iz ruku đavoljih, kako Proroci prednajaviše.“ I ustade Vladičica Bogorodica, proslavi Boga i reče: „Proslavljam Te, Gospode moj, poklanjam Ti se i obožavam te, jer si snišao da postaneš čovek od mene, sluškinje Svoje. Spremna sam ti, sluškinja Tvoja, i neka bude volja Tvoja sveta“. I u taj čas ona zače preslatkoga našeg Isusa Hrista i Boga.
 
Blagosloveni brak i prokleti brak
 
Gospod se, braćo moja, rodio od žene, da bi ženu blagoslovio, jer je žena i primila prvo prokletstvo u raju, vrgnula svet i odvela ga u geenu, ali je opet žena rodila i Hrista i primila blagoslov.
Hristos se rodio od žene verene, kako bi blagoslovio brak, jer verivanje je početak braka, a tebi je pokazao primer kako prsten koji prvo daje čovek ženi treba da je zlatan i da ima da ga stavi na svoj prst žena čista kao to zlato. E, onda, ženo, tvoje je da ga primiš i staviš na svoj prst i da više voliš da izgubiš život pre nego da pogaziš čast muža svoga. Tako i ti, ženo, šalješ svome čoveku jedan srebrni prsten da mu time javiš: „Ako si ti, čoveče, jak kao srebro, onda primi i stavi ovaj prsten na svoj prst i budi gotov da položiš i život i glavu za svoju ženu.“ To je smisao verivanja. Radujte se i veselite, bračnici, po hiljadu puta za brojna dobra koja vam svedobri Bog dade. On vam dade i blagosloveni brak. A plačite zbog nečastivih i bezvernih, jer uz sve zlo koje imaju, imaju i prezreni brak.
Kakav treba da bude blagosloveni, hrišćanski brak, a kako izgleda prezreni, odnosno prokleti, nije moje da znam i učim. Moje je da znam svoje monaško da bih se spasao. Nedolično je da kaluđer poučava o braku. Ali, opet, i od nedoličnog izvlačimo dobit. Ono što bih ja da ti kažem, dete moje, trebalo je da ti kažu tvoji otac i mati. Ali pošto ni oni ne znaju da ti to kažu, ja ću ti dati tek nagoveštaj, a ti dalje traži sam da saznaš ostatak.
Čuj me, čedo. Kada hoćeš da se oženiš, traži prvo ženu da nije od tvoga roda, jer to zabranjuje crkveni zakon. Drugo, neka ima strah Božji u duši. I treće, neka je ukrašena stidom. Uzeo si ženu sirotu, uzeo si robinju. Uzeo li si bogatu, ti si postao rob, uzeo si štap za glavu svoju. Prvo vam je da se ispovedite i venčate u crkvi.
A kako treba da se venčate? Neka sveštenik uzme kuma, ženika, nevestu i nekoliko ljudi da odsluži Liturgiju, neka stavi vence, dva prstena i dve sveće. Neka odu u crkvu. Neka stavi čoveka zdesna, a ženu sleva, uđe u oltar da zapali dve sveće i okači vence pred Časnu Trpezu, da stavi na nju dva prstena tako da jedan gleda unutra, a drugi napolje, jer pokazuje da kada se zaručnik okreće i gleda zaručnicu, okreće lice sa druge strane. Tako i zaručnica sa ženikom5. I kada završi Liturgiju, neka sveštenik uzme nalonj, stavi na njega sveto Evanđelje, prstenje i vence i da stavi ženika i nevestu jedno kraj drugog. I neka uzme kadionicu i dve upaljene sveće da okadi ženika krstoobrazno tri puta.
Kadionica označava Vladičicu, Bogorodicu. Ugalj je u tamjanu a ne izgara. Tako je i Vladičica Bogorodica primila Hrista i nije sagorela, nego se i prosvetila. Tamjan označava Svesveti Duh, poklopac na kadionici pokrov Svetoga Duha, tri lanca Svetu Trojicu, zvončići učenje Svetih Apostola. I tako kadi sveštenik ženika i poučava ga govoreći mu: „Ja se ovome klanjam, a ti ako želiš i ako si pravoslavni Hrišćanin, klanjaj se i ti.“ Tako se i sveštenik i ženik saginju i klanjaju. To označava kadionica.
I pita sveštenik ženika: „Hoćeš li Mariju za ženu?“ A ako on kaže: „Hoću“, daje mu sveću. Tako pita i nevestu: „Hoćeš li ti, Marija, Jovana za muža?“ Ako ga hoće, ona ne govori, nego samo klimne glavom, a ako ne i ako se to zbiva bez njene volje, ona kaže: „Neću ga.“ I ako kaže da ga neće, sveštenik ne sme da ih venča, inače će poginuti. A ako je po obostranoj želji, e, onda neka ih venča. Posle venčanja neka ih pričesti Svetim Tajnama. Ako imaju neku zabranu, neka ih pričesti iz opšteg putira. Onda ih uzme pojući i kada ih dovede kući, sveštenik se moli, blagosilja trpezu i odlazi.
Kada prođu tri dana, onda da se spojite. I da čuvate nedelju i praznike sa blagorodnošću, kao Hrišćani. Nije Bog dao ženu za blud, nego za rađanje dece. I da ne spavate na jednoj postelji nedeljom i praznicima, jer nas đavo gurne u iskušenje. A ti, čoveče, da bežiš od tuđe žene kao od zmije. I ne samo od tuđe, nego i od svoje kada je vreme. Ako tvoja žena ima ono što je uobičajeno za žene ili je zatrudnela, treba da se čuvaš, ili ako je rodila i nije ispunila četrdeset dana, nije se očistila. A ako hoćeš da se spojiš sa svojom ženom, uzmi primer: pitaj ratara da vidiš koliko puta godišnje seje njivu. Jednom, pa je ostavi kako je, pa onda žanje. A posle opet, kada hoće, ponovo seje. Tako i ti, brate moj. Spojio si se sa ženom svojom, zanela je? Idi dok ne rodi, dok ne ispuni četrdeset dana i očisti se, a onda još sej. I tako napravi četrdesetoro, pedesetoro dece. Hteo sam da ti kažem jednu reč, ali je postidno, pa ćete me osuditi. Zar ne vidite životinje kako se spajaju dok ženka ne začne i spajaju se ponovo tek kada rodi? A mi ljudi ne stidimo se da budemo gori i od životinja. A, šta, ti ni to ne možeš, teško ti je? Učini drugo. Smiri se i reci da si nedostojan, grešan i gori od životinja. Osudi sebe samoga i tako će se Bog smilovati da te spase. A da činiš greh, da se hvališeš, da govoriš da si svet, može li to biti? Savetujem vas kao svoju duhovnu decu. Rekoh vam da je neumesno da vam ja to govorim, ali šta opet da činim? Gledajući svoj rod u kakvom se stanju nalazi, zabrinuh se i rekoh vam ovo da bar neke koristi imate
I neka muž bude kao car, a žena kao vezir, odnosno muž kao glava, a žena kao telo, jer tada Bog blagosilja muža i ženu i njihovu decu i ništa se za vas ne hvata, ni magije, ni čaranja, ništa. Tako ćete i ovde dobro proživeti i otići i u raj da se u vekove radujete. A vlast da se rastavljate nemate i jedino vas smrt i blud mogu razdvojiti.
A ako li se dogodi da žena padne sa drugim ili muž sa drugom ženom, dužni su da odu arhijereju da ih rastavi. Ali i onaj o koga se žena ogrešila, a on se ne rastavi od nje, ima platu za svoju dušu. Zar postoji način da se tvoja žena kurva sa drugim, a ti da joj oprostiš? Postoji. I šta je to? Ti, dete moje, odeš u tuđinu, u njivu, a žena ti padne sa drugim. Dođeš kući. I šta treba da radi tvoja žena? Treba da uzme sekiru i dasku, da ti učini metaniju i kaže: „Uzmi ovu sekiru i dasku i učini mi milost. Stavi me na ovo i iseckaj me u komade, baci me psima da me pojedu, kad nisam dostojna da ti gledam lice, jer pogazih čast tvoju i od Hristove kćeri postadoh kći đavolova.“ I šta kažeš, dete, kida ti se srce da je ubiješ i hoćeš da joj oprostiš? Ja verujem da ćeš reći: „Neka ti je prosto, ali da ne činiš to drugi put.“ A kada da se rastaneš od nje? Kada dođeš iz tuđine i saznaš za zlo od svoga suseda, onda iz nužde hitaš da se rastaviš od nje. Tako će i Gospod sutra o Drugom Dolasku, ako nas nađe neispoveđene, nepokajane, neispravljene, morati da nas pošalje u pakao. A ako li nas zatekne pokajane, sažaliće nam se i uvesti nas u raj da se u vekove radujemo.
A proklet je brak u kom se uzme žena od svoga roda, što zakon zabranjuje, ili se udari u bubnjeve i diple, igru i pesmu, šenlučenje, kićenje i druge đavolje rabote. Onda je brak proklet, rađaju se deca slepa, nema, gluva, kljasta, nesrećna, mesečare i dok ih gledate, roditelji, srce vam se kida, Bog vam uzima život pre vremena i uvodi vas u pakao. I nemojte da pravite svadbu nedeljom, nego u neki drugi dan u sedmici. Nije da to zakon zabranjuje, ali zbog besporetka koji vlada, a još uz to nedostajete i sa Liturgije. A Liturgija treba da bude posebna za ženika i nevestu.
 
Monaški život
 
Gospod se, braćo moja, rodio u onaj dan da devstvenosti da prvenstvo. Kao što i mi ljudi više volimo zlato od srebra, tako i Gospod ljubi brak, ali devstvo još i više, da bi ti pokazao primer. Ukoliko možeš da sačuvaš devstvenost i hoćeš da postaneš monah ili monahinja, srećan si i triblažen, slobodan od ovih svetskih stvari i kao angel.
A ako hoćeš da sačuvaš devstvo, kao prvi temelj treba da položiš nesticanje i da nemaš ni kese ni kovčega, da sušiš telo svoje kao ribu postovima, molitvama, bdenjima, zlopaćenjima, da umrtvljuješ plot koja je vuk, svinja, zver, lav.
I beži od sveta, ali najviše od žene. Ali nemoj opet ni da zamrziš ženu, jer ona je stvorenje Božje, nego mrzi sve strasti koje ljudi slede. I desi li ti se da prođeš sokakom, a na jednoj strani je žena, a na drugoj đavo, ti nemoj proći onom stranom gde je žena, nego onom gde je đavo, jer ako se prekrstiš, đavo ode, ali žena ne. I kao što je teško jagnjetu da opšti sa vukom, a da ga ovaj ne pojede, ili iverju sa ugljevljem da ne izgori, tako je teško i kaluđeru da se sreće sa ženom, ili kaluđerici sa čovekom, a da se ne oskvrne i ne sablazne. Drugačije monah ne može da se spase osim da beži daleko od sveta. Ima li ovde nekog kaluđera? Odlazi, kaluđeru moj, idi u pustinju ako hoćeš da se spaseš.
Ali kazaćete mi: „I ti si monah, pa zašto onda opštiš sa svetom?“ I meni je, braćo moja, loše to što radim. Ali pošto naš rod pade u neznanje, rekoh: „Neka izgubi Hristos mene, jednu ovcu, ali neka dobije druge.“ Možda će milosrđe Božje i vaša molitva spasiti i mene.
 
Krštenje i pokajanje
 
Želeći da nam pokaže način kako da se izbavimo od onoga prokletstva koje primiše u raju Adam i majka naša, Gospod se krsti u reci Jordan od Časnoga Preteče.
I mi blagočastivi Hrišćani, braćo moja, treba da se radujemo i veselimo po hiljadu puta zbog svakoga dobra koje nam dade Gospod, a i zbog svetoga Krštenja. Treba da čuvamo Krštenje čisto i neoskvrnjeno koliko je moguće.
Desi li se da kao ljudi pogrešimo, neka je proslavljen sveblagi Bog koji nas darova i drugim Krštenjem, svetom Ispovešću, jer nekrštenom i neispoveđenom čoveku nemoguće je spasiti se.
Bolje ti je, brate, da ubiješ stotinu krštenih, nego da ostaviš jedno nekršteno dete da umre. I ako bude bilo potrebno i bude li se činilo da će dete umreti, a sveštenik ne stiže da ga krsti, neka ga krsti ko se zadesi, otac, majka, brat, sused ili babica. Stavi dosta vode i ulja, prekrsti ga i pogruzi. Reci: „Krštava se sluga Božji… u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.“ I ako dete preživi, sveštenik će dovršiti. A ako se dogodi da nemaš vode? Uzmi tri šake zemlje i pospi mu po glavi i reci kao što kazah. A ako nemaš ni zemlje? Krsti ga vazduhom i reci isto ono. I nemojte to da radite kao neki ludak i bezumnik, koji je govorio da će biti kum, a ostavio dete nekršteno da umre, da se ne bi odvajao od svoje žene. Ako je nužda, nema kumova i muž kada hoće da se opet spoji sa ženom nema prepreku.
A ako se opet dogodi nužda i čovek se sprema da umre, a sveštenik ne stiže da ga ispovedi, neka se ispovedi kome stigne i neka umre ispoveđen. Postoji tada nada da će se spasiti. A ako se pričesti neispoveđen, nikakve koristi nema.
Sveti jereji, treba da imate velike krstionice u crkvi, tako da može celo dete da se sasvim pogruzi, jer ako makar nešto ostane nepogruženo đavo i tuda ulazi i zato vam deca mesečare, demonizuju se, boje se, postaju nesrećna, jer nisu dobro krštena.
Ko od vaše blagorodnosti hoće da duše svoje radi načini jednu krstionicu neka ustane da mu kažem kako da to učini i da pozovem sve Hrišćane da mu oproste, da dobije oproštaj koji da je dao hiljadu dukata ne bi našao. Čuj me, čedo, što hoćeš da napraviš krstionicu. Reci majstoru da je napravi dovoljnu duboku i široku. Neka odozdo ima dva prsta osnove da stoji. Napravi joj dve ručke da za njih može krštenik da se hvata i jedan poklopac. I neka bude od bakra, da je kalajišeš. Još reci majstoru da ureže odgore tvoje ime, da te pominju.
Vi, deco moja, hoćete da krštavate decu, a zar nije bolje da napravite krstionicu da se u njoj krsti hiljadu dece, pa da imate i veću platu za svoje duše? I ispitajte koja je crkva nema, pa da je napravite. I u Carigrad da stigneš da pošalješ i svuda, istu platu imaš. Molim vas da kažete i kir Jovanu, koji bi da napravi krstionicu, triput: „Bog neka mu oprosti i pomiluje ga.“
 
Život Hristov kao primer
 
Kada je Gospod, braćo moja, kršten u reci Jordanu od Časnoga Preteče, počeo je da propoveda svetu da se pokaje i krsti u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. A želeći da iskoreni svako neverje i svako zlo iz ljudskih srca, on nije upotrebio novac i dukate, kao što to čine jeretici i kako će činiti antihrist, nego poče da čini čuda kako Bogu i dolikuje, da leči slepe i gluve, gubave i demonizovane i, što je veće od svega, da vaskrsava mrtve. On vaskrse i Lazara koji je četiri dana proveo u grobu i koji je proživeo još trideset godina posle vaskrsenja i postao arhijerej. I gledajući Hrista našega gde jasno čini čuda, ljudi shvatiše da je On Bog, jer jedino Bog ima vlast da zapovedi mrtvima i da vaskrsnu.
Behu tamo hiljade ljudi koji su poverovali i krstili se. Poverovali su i neki Jevreji, ali najveći među njima, književnici i fariseji, ne samo da nisu poverovali, nego su pustili još i đavola u svoja srca, kako ga i danas imaju, i namerili se da razapnu našega Hrista.
U Veliki Četvrtak naveče, Gospod je, znajući kao srceznalac, sve što ima da se zbude, pa i zlobu svešteničku i Judinu, uzeo i oprao noge svetim Apostolima, da tebi da primer kako se, makar i car bio, uvek smiravaš i poštuješ onoga siromaha, da ga držiš boljim od sebe i ne prezireš ga, jer sutra ćeš toga siromaha, nagog, gladnog i prezrenog, videti gde se raduje u raju, a ti ćeš da odeš u geenski oganj.
Gospod sede i pouči svete Apostole, pa im otkri smisao mnogo čega. Uz ostalo, reče im i ovo: „Znajte, učenici moji, da će Me jedan od vas, Juda, prodati Jevrejima za tri dukata i Jevreji će Me ismejati, izvređati, izbiti i raspeti. Ali ne tugujte, učenici moji, jer Ja ću se Svojom voljom raspeti kako bih raspeo greh i đavola, a u treći dan ću vaskrsnuti da bih ljudima dao život. I Moje vaskrsenje doneće radost nebu i celome svetu, a biće jed i mač dvosekli u srca jevrejska i đavolovo.“
Želeći da nam da život večni, nebesku hranu, Gospod uze hleb i vino i blagoslovi ih, učinivši ih Prečistim Tajnama, svesvetim Telom i Krvlju Svojom, te pričesti dvanaestoricu Apostola. Jedanaestorica Apostola, kako se pričestiše Prečistim Tajnama sa dobrom namerom i proizvoljenjem, prosvetiše se, ozariše i postadoše mudrim učiteljima sveta i tom blagodaću govorahu sve jezike sveta, pa i ovde proživeše dobro, a otidoše i u raj da se svagda raduju.
 
Juda i narodna predanja o njemu
 
Zli Juda se, kako se pričesti sa lošom namerom i proizvoljenjem, pomrači, pa mu u srce uđe đavo i on se nadu toliko da sokakom kojim su dvoja kola mogla lako da prođu, on jedan nije mogao. Tako on umre zlom smrću i otide u pakao da sa đavolom u vekove gori.
Beše jedna zemlja po imenu Iskarija, kraj Jerusalima. Tamo življaše neki Jevrejin sa svojom ženom. I vide njegova žena u snu da će roditi đavola koji će hteti da spali ceo svet. Ona to otkri mužu. Tako ona rodi Judu. Čuvali su ga dva meseca i kasnije ga stavili u jedan kovčežić, bacili u more i rekli: „Ako Bog hoće, neka ga spasi. Ako ne, neka se izgubi.“ U tamošnjoj luci bejahu neki prolaznici i kada videše kovčežić u moru, izvadiše ga i otvoriše. Unutra nađoše dete, uzeše ga i odnesoše u svoju zemlju, Iskariju, i ne rekoše nikome da su ga našli u moru, tek rekoše da je siroče. A njegovi roditelji rekoše: „Da ga uzmemo i učinimo svojim detetom.“ I tako ga uzeše i odgojiše. Kasnije njegova mati rodi i drugo dete. Kada je deci bilo dvanaest godina, posvađaše se i Juda izbi pravo dete. I kažu roditelji Judi: „Zašto si izbio naše dete? Ti si nama usinovljenik. Mi ćemo vam, deco, ostaviti da na ravne časti podelite nasledstvo među sobom.“ I kad Juda ču da će dobiti svoj deo sa drugim detetom, šta ga đavo navede da učini u srebroljublju? Jedan dan diže on kamen i ubi svoga brata. A šta je otac uradio? Ubio ga? Sažalio se. Juda se, kako ubi dete, uplaši i pobeže, i došavši u Jerusalim postade sluga nekome vlastelinu. I car mu dade vlast i kesu da trguje, odnosno da daje i uzima. A zašto je on otišao caru? Od silnoga srebroljublja koje ga je obuzelo, samo je mislio kako da što više stekne. Ovaj mu da deset novčića da kupi ribu, a Juda od srebroljublja da samo pet. Njegovi roditelji, koji nemahu druge dece, otidoše u Jerusalim da se poklone hramu koji je izgradio Solomon. I kako otidoše tamo, dopade im se mesto i kupiše jedan vrt i od njega tamo življahu. Juda je odlazio i uzimao povrće iz vrta. Prošlo je neko vreme i jednoga dana kaže vrtlar: „Zašto mi otimaš moje pravo? Povrće koje si uzeo košta deset groševa, a ti mi daješ pet. Reći ću caru da si nepravedan prema meni.“ A Juda, kada ču da će ga tužiti caru, izvadi nož i zakla ga. Žena povika: „Šta da činim, care? Tvoj sluga ubi moga muža.“ A car joj reče: „Šta da radim?“ Žena mu reče: „Tvoj sluga ubi mi muža. Ko će sada da gospodari mnome, da me othrani, kada sam slabi sasud?“ A car joj reče: „Uzmi Judu za svoga muža da te othrani“. I šta da radi nesrećnica, uze ga za muža. Jednoga dana razgovarahu o tome odakle je ko od njih i ispitavši saznadoše da su majka i sin. Tada rekoše: „Jao nama!“ U to vreme Hristos hođaše okolo i propovedaše. Kada začuše Juda i majka i žena mu da čini čuda i ne uzima novac, Juda reče: „Sada je prilika da odem i da steknem pare.“ Oni otidoše Hristu i ispovediše se. I on im oprosti i reče da se vrate nazad. Juda ostade i posta Apostol. Naš Hristos smesta pozna da je Juda srebroljubiv i dade mu kesu da sakuplja novac, a ovaj u srebroljublju prodade našega Hrista za trideset srebrnjaka Jevrejima, pa otide da u vekove gori u geenskom ognju sa đavolom.
Čujete li, braćo moja, kakvo je zlo srebroljublje? Tako je i jedan sveštenik u nekom kraju učinio: prodavao je od srebroljublja Hrista i uzimao novac. I Bog mu zlom smrću prekide život, kao Judi, i on otide da gori sa đavolom u geenskom ognju. Jeste li razumeli, braćo, smisao i šta se dogodi onome koji ima strast srebroljublja? Prolazi kao što je prošao Juda.
 
Poslednji čas. Kraj je blizu. Braćo, kajte se!
 
Dovoljno je ovo što vam kazah, Hrišćani moji. I danas imam dve pomisli kao i juče. Jedna mi kao i juče kaže da vas blagoslovim i da me blagoslovite, pa da pođem u drugi kraj da me čuju i drugi Hrišćani koji nikada nisu čuli slovo Božje. A druga mi kaže: „Zar da odeš tako brzo kada si već stigao dovde? Sedi do večeri da im kažeš i ostalo, a onda blagoslovi Hrišćane, neka i oni tebe blagoslove, pa tada pođi.“ I šta vam se sada čini blagosloveno, braćo moja, da činim – da idem ili da ostanem? – Ostani, Sveti Božji. – Dobro, deco moja, neka bude tako. Ljubavi radi Hrista našega i ljubavi radi vaše ostajem, a vi se okupite u osam sati da pročitamo Večernje, da pročitamo i neki moleban, da pozovemo Vladičicu našu za posrednicu do njenoga Sina, jer Sin je njen gnevan na nas zbog naših mnogih sagrešenja i hoće da nas pogubi. Šta čekamo, braćo moja? Danas, sutra kraj je sveta. Zato gledajte da se ispravite.
 
Sažetak pouke
 
Ovo vam ponovo kažem na kraju: radujte se i veselite što ste udostojeni da budete blagočastivi pravoslavni Hrišćani. Ali i plačite i jadikujte zbog nečastivih i bezvernih i jeretika koji hodaju u tami i nalaze se u rukama đavolovim. Pazite, braćo moja, da se ne gordite, da ne ubijate, kradete, zaklinjete se, lažete, gonite jedni druge, klevećete, ukrašavate ovo smrdljivo telo koje će sutra izjesti crvi, nego gledajte na svoju dušu koja je skupocenija od celoga sveta. Postite po meri svojih moći, molite se koliko je do vas, činite milostinju kako možete i uvek pred očima imajte smrt. I neka vam niko ne bude bolji učitelj od smrti.Nisam dostojan, braćo, da vas poučavam i savetujem, ali usuđujem se i molim preslatkoga svog Isusa Hrista da vam sa nebesa pošalje Svoju blagodat i blagoslov, da blagoslovi i ovaj kraj i sve krajeve hrišćanske, da blagoslovi vaše domove i stvari i dela ruku vaših. A pre svega, braćo moja, da vam oprosti vaša sagrešenja i da vas udostoji da proživite dobro, u miru i u ljubavi i u ovom sujetnom životu, a i da posle odete u raj, u naše istinsko otačastvo, da se radujete i veselite i, proslavljajući je, klanjate se Ocu, Sinu i Svetome Duhu, Trojici jednosušnoj i nerazdelnoj.
A ako će neko među vama da pusti bradu, neka ustane da mi to kaže, da mu na blagoslov dam jedan češljić i da pozovem sve Hrišćane da mu oproste i da postanemo i braća.
Koja žena hoće da se zabradi i pokrije kada ide u crkvu neka mi to kaže, pa da pozovem sve Hrišćane da joj oproste i da molim Boga sve dok živi za njenu dušu i za decu joj.
Koji Hrišćanin, čovek ili žena, obećava da u svome domu neće govoriti arbanaški, neka ustane da mi to kaže i ja ću sve njegove grehe uzeti na svoju dušu, otkako se rodio da sada, a pozvaću i sve Hrišćane da mu proste i da dobije oproštaj koji ne bi našao ni da da hiljade dukata.
Molim vas, Hrišćani moji, da i za mene grešnoga kažete triput: „Bog neka mu prosti i pomiluje ga.“ Oprostite meni grešnom i Bog neka vam prosti.
 
Napomene
1 Ova beseda naknadno je pronađena i biblioteci atinskog Bogoslovskog fakulteta i predstavlja sažetak prethodnik uz malo novih detalja.
2 Ovde svetitelj govori nejasno: ko je antihrist koji je na njihovoj glavi? Verovatno pod ovim opisom govori o Muhamedu i njegovim naslednicima sultanima.
3 Na ovom mestu nedostaje deo.
4 Ovde se očito radi o grešci u rukopisu, jer i sam sv. Kozma prethodno kaže da je Presveta Bogorodica predata u Hram kada joj je bilo tri godine, de je u njemu ostala dvanaest godina i da se na kraju njenoga boravka u hramu dogodila Blagovest, te je ona tada imala 15 ili 16 godina. To je pravo predanje Crkve.
5 Ovo je nejasno mesto, pa se čak i prepisi teksta tu ne podudaraju. Jedno od postojećih tumačenja prve rečenice je da se jedan prsten vrhom, koji je mogao činiti neki dragi kamen, orijentiše prema istoku, a drugi prema zapadu(prev.).

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *