ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА

 

ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА
 

 
ПРИЧЕ И ПРИМЕРИ
 
1. МНОГОЦЕНИ КАМЕН
 
Неки ситни трговац трговао је четрдесет, педесет година, а да никада никаквога напретка није имао. Виде он једном на друму неку торбу, отвори је и унутра нађе лажне дукате, лажне бисере и један дијамант. Узе он торбу са новцем и пође мењачу да види је ли ваљан. Мењач погледа новац и каза му да је једино дијамант прави. Али трговац му не поверова, него узе дијамант и отиде другом мењачу, али му и овај рече исто – да је сав новац лажан, а да је дијамант врло скупоцен. Ражалости се трговац, узе дијамант и торбак са новцем и отиде.
На путу којим је ишао срете једнога слепца и рече себи: „Хајде да видим какву моћ има дијамант.“ И о, чуда! Чим дотаче очи слепчеве, оне се отворише и слепац прогледа. И тада се трговац обрадова. Пође даље и срете неког глувонемог и како га дотаче, овај чу и проговори. Срете једног одузетог и чим га такну, овај се исцели. Како додирне сиромаха, тај постане богат. Дотакне ли старца, постане младић, момчина. Положи ли га на мртваца, мртвац васкрсава. И док гледаше та силна чуда, распали се срце трговчево радошћу, те узе торбу са новцем и баци је у море, а задржа једино дијамант и однесе га своме дому.
Дође време да се умире, па трговац зовну све своје и каже им: „Ја сам, децо моја, четрдесет и педесет година трговао у свету и никада никако нисам напредовао. А онда сам нашао торбу и у њој лажне дукате и грошеве и лажне бисере, а међу њима и један дијамант који и мртве подиже, и сиромашне богати, и слепима очи отвара, чини да и глуви чују и сваку слабост лечи. Али ја ћу вам сада брзо отићи и немам ништа друго да вам оставим у наслеђе осим тога дијаманта. Али и ваша благородност треба да нађе место где ће га одложити, јер га није свако место достојно.“
Дође време и трговац умре. А дијамант оста његовима. Они се постараше да нађу где ће да га одложе, како им је трговац поверио. И тако нађоше једну троугаону мраморну плочу једнаких страна и ставише дијамант на њу, али не могаше да стоји. Тако се ражалостише што нису нашли место где да га положе. Онда узеше неко бело платно, па њиме прекрише плочу да буде мекше, али дијамант опет не могаше да стоји. И опет се ражалостише. А затим метнуше још једно парче платна преко првога и овај пут дијамант одмах оста како га положише. И обрадоваше се много и прославише Бога.
И ко је сада трговац? Шта је торба? Шта су грошеви? Шта су дукати, шта бисери? Шта је дијамант? Ко су мењачи? Ко су сродници трговчеви? Шта је мрамор? Шта је прво платно, а шта друго?
Трговац, пијанац, безделник, лењивац – то сам ја. Трговао сам четрдесет, педесет година, а чему? Протраћио сам четрдесетак година живота у јурњави. Али удостоји ме Бог и ја нађох једну торбу. А шта је торба? Свето и свештено Еванђеље. Отворих га и у њему нађох лажне дукате. Шта су дукати? Јевреји, који кажу да верују, али лажна је вера њихова и ђавоља. Нађох тамо и лажне грошеве. То су нечастивци који исто кажу да верују, али и њима је вера лажна и ђавоља. Пронађох и лажне бисере. Шта значе бисери? То су јеретици, који кажу да верују у Свету Тројицу, али је и њима лажна вера ђавоља. А дијамант шта је? То је наш Господ Исус Христос и Бог. Ко су мењачи? Пророци који преднајавише Сина и Слово предначалног и свемогућег Оца. Ко су сродници трговчеви? Благочастиви и православни Хришћани, чеда и кћери Христа нашега. Шта је мрамор троугаони и равнострани? Човек који каже да верује у Свету Тројицу, али није му сама вера довољна да се спасе, па дијамант не стоји. Шта је још потребно? Потребна је прво платно, јер иначе дијамант, односно Христос, не стоји. То је вера у Свету Тројицу и љубав према Богу, али ни тако се човек не спасава. Треба му и друго платно, па да дијамант остане да стоји. Шта је то? То је вера у Свету Тројицу и љубав према Богу и браћи својој. Тада стоји дијамант, Господ наш Исус Христос и Бог.
Човек који има Бога у срцу има свако добро и никако не може да греши. А када нема дијамант у срцу своме, љубав и Христа, он има ђавола. А ко има ђавола, има свако зло и сваки грех чини. Зато бих, браћо моја, да вас оставим у добру и здрављу и да пођем, јер не знам хоће ли ме други пут Бог удостојити да вам се у телу овде радујем или неће. А немам да вам оставим друге утехе, покрова, чувара, до овога дијаманта. Само да имате подлогу на коју да га положите. Тај је дијамант свако добро за Хришћанина, и за тело и за душу, и срећан је онај који се удостоји да га има у свом срцу, јер има многоцену ризницу.
 
2. ЛЕПОТИЦА
 
Један подвижник мољаше се Богу да му открије многе тајне. И једном, када изађе из своје келије и пође у неко село, срете на путу којим је ишао ангела, али га не познаде – мислио је да је човек. На друму наиђоше на воњавог коња. Подвижник се ухвати за нос, ангел – ништа. Пођу даље, па набасаше на смрдљивог вола. Подвижник се ухвати за нос, ангел – ништа. Крену даље, наиђу на смрдљивог пса. Подвижник се ухвати за нос, ангел – опет ништа. И пре него што стигоше у село, наиђоше на једну веома лепу девојку, са накитом и у скупоценим хаљинама. И тада се ангел ухвати за нос. Подвижник то виде, па га упита: „Шта си ти, ангел, човек или ђаво? Када смо срели смрдљивог коња ниси се ухватио нос. Тако би и са волом и псом, нисам видео да си затворио нос. А сада где сретосмо овакву лепотицу, ти се хваташ за нос.“ И онда му се овај јави као ангел и рече да ништа пред Богом не смрди тако као гордост. И како то рече, ишчезе. Подвижник се одмах врати у своју келију и поче да плаче због својих сагрешења, молећи Бога да га чува од замки ђаволових и да га не вргне у гордост да не погине.
 
3. ИЗВОР И НЕЧИСТИ ПАС[1]
 
Један човек исповедао се петнаест година код неког духовника и када је пошао једном опет да се исповеди, нађе га где блудничи са неком женом. И рече: „Ах, тешко мени. Толико година му се исповедам и ето, сада ћу погинути. Све што ми је он опростио, остаде ми неопроштено.“ И отиде.
На путу ожедне. Наиђе на воду која је била тако бистра, да рече: „Ако је ова вода овде тако чиста, каква ли је тек тамо на извору где тече?“, па се саже и напи. Мало даље наиђе и на извор и виде где вода тече из уста пса! Завапи и каза: „Јао мени, опоганих се.“ А ангел Господњи му рече: „Зашто се не опогани када си први пут пио, а сада си омрзао воду кад виде да тече из псећих уста? Да можда није од Бога Који створи небо, земљу и све? Ако је пас нечист, не тугуј, није вода његова. Тако и духовник који те је исповедао. Да опроштај који ти је давао можда није његов? Опроштај је од Светога Духа. И он је, јер има образ свештенички, виши и од царева и од Ангела. И шта је до тебе да ли је блудничио? Он представља псећа уста, а ти немој да тугујеш. Све што ти је опростио, опроштено је. А сада пођи и учини му метанију и замоли га да ти опрости, а њега ће Бог да испита“. И ишчезе.
Врати се човек духовнику и све му исприча и поклони му се како му ангел каза. А духовник, како чу шта се догодило, покаја се и би спасен. И ми треба сами себе да осуђујемо и спасићемо се.
 
4. МУДРИ ДУХОВНИК
 
Један богати властелин накупио се много блага, али никада није хтео ни да се исповеди, нити да пружи милостињу. А имао је једнога сина од десет година. Дође час и властелин се разболе. Његови му говораху да се исповеди, да учини штогод за своју душу, а он говораше: „Нека је моје дете добро, оно ће се постарати за моју душу“. Сав је био са ђаволом и мишљење није променио.
У томе крају живљаше један врли духовник. Он отиде и обрија своју браду, обуче се у светске хаљине и пође у богаташев дом. Лупа он на врата, излазе и питају га шта тражи. Он им одговори да је странац и да се задесио у њиховом крају, да је сазнао да је господар болестан и да је дошао да га види, јер је лекар. Одмах га примише и заокупише. И он их упита: „Како је болесник?“ А болесник му одговори: „Никако, господару.“ Лекар ће: „Шта ти кажу ваши лекари?“ „Кажу ми да сам спреман за смрт.“ А духовни лекар га ухвати за руку и рече: „И ја ти кажем да умиреш. Али ако би се нашао један лек за који знам, не би умро.“ „А који је то лек, па да га потражимо?“ Духовник се направи невешт, па упита: „Имаш ли деце?“ Одговори му да има само једно. И овај рече: „Не тугуј. Нађен ти је лек. Обећавам ти да нећеш умрети.“ Он затражи да му дају шољу воде и брашна, промеша их и направи се да је унутра ставио и неки лек, па рече: „Готов ти је лек, сада само треба да дође твоје дете да му прободем мали прст иглом и да му потеку три капи крви, па да ти дам да то попијеш и одмах ће ти бити добро.“ Дете се играше са другом децом. Послаше по њега и рекоше: „Ходи, чедо моје, дошао је један лекар да ти помогне оцу.“ Дете је хтело да се игра и даље, али су га довели. Како га виде, лекар му рече: „Дођи, чедо, да ти прободем мали прст иглом и да помешам три капи крви са овим леком који имам овде и да дам то твоме оцу да попије, јер ће му одмах бити боље.“ А дечак ће: „Зар мислите да сам сишао с ума да повредим сопствени прст?“ Лекар му рече: „Од тебе, дете, зависи хоће ли ти отац живети или умрети. Зар не видиш колико је сакупио да теби остави?“ „Живео, не живео, ја не дам своју руку.“ И оде.
Рече лекар властелину: „Ја сам духовник из овога краја и дошао сам да ти покажем да се не уздаш у своје дете да ће ишта учинити за твоју душу.“ Болесник тада устаде и рече: „Ја сам изгубио душу зарад овога детета да му оставим што више, а он је имао срца да одбије да да три капи крви за мој живот. Право кажеш, духовниче.“ И одмах потражи своју последњу вољу и поцепа је. Раздели све што има и ништа не остави, а дете му постаде пука сирота, па стече рај да се у њему увек радује.
Тако и ви, који имате децу, не надајте се и не говорите да вам је дете добро и да ће се оно постарати за ваше душе. Само оно што човек сам учини налази и у другом животу.
 
5. ТРИ ЗАКОНА
 
Беше једном један Грк, па каже: „Хоћу да постанем Јеврејин.“ Три су закона: природни је закон јеврејски, плотски је турски, а духовни хришћански. И он каже: „Хајде да се држим природнога закона.“ Чита он да тамо стоји: „Ко ти узме хаљину, узми и ти његову. Ко те оштети за десет грошева, ти му узми десет. Ко ти убије брата, убиј и ти његовог.“ И каже Грк: „Ја идем друмом и дође неко да ми узме горњу хаљину, па бих ја да узмем његову, али тај ме не пушта. Или ћу ја њега убити, или ће он мене.“ Па закључи: „Није добар јеврејски закон.“
„Сад бих да постанем Турчин.“ Узима плотски закон, чита га где помиње срамоћење жена и друге скверни. Па каже Грк: „Не свиђа ми се ни овај закон, свињски је.“
И рече: „Од Турчина хоћу да постанем Хришћанин.“ Узима духовни закон, чита га и налази где каже: „Ко ти узме једну хаљину, ти му подај и другу. Ко ти узме десет грошева, дај му их још десет. А ко те удари по десном образу, окрени се да те удари и по левом.“ И каже Грк: „Да покушам. Ићи ћу путем. Дође ли неко да ми узме хаљину, ја по закону треба да му кажем: „Стани, брате, да ти дам и другу.“ Дође да ми узме десет грошева, а ја имам да му кажем: „Стани, брате, да ти дам још десет.“ Приђе ли да ме удари, а ја да му окренем и другу страну. Мени се чини да ма колико да је човек зао и диваљ, ако му ја приступим кротко и обратим му се смерним и слатким речима, он ће се покренути да ми врати моје и неће ме убити. Јер ако му се супротставим, или ће он убити мене, или ћу ја њега. Добар је овај закон духовни. Постаћу Хришћанином.“
 
6. ИКОНА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ
 
Без кремена, огњила и труда ватра се не да запалити. Као што то троје не иду једно без другог, тако је и Света Тројица три и један. И као што је вода једно са градом и снегом, све троје је од једне природе. Душа је једна. Личност рађа слово, које је и дисање и од душе је, а не од тела. Душа је по образу Оца, слово душе је по образу Сина и Слова Божјег, а дисање душе по образу је Свесветога Духа. Једно слово душа рађа умом, а друго слово рађају усне. Као што се слово прво рађа невидљиво од душе, а затим уснама постаје видљиво, тако је и Син и Слово Божје пре векова рођен од Бога и Оца, али се не појављиваше људима, него беше у Очевом крилу. Он је рођен и уснама пророка и када се роди од Свечисте Марије Свагдадеве, постаде видљив целоме свету. Друго рођење је по плоти када се јавио. И када беше на Крсту, страдало је човештво, плотска твар, а Божанство остаде нестрадално. И као када сунце обасјава дрво, а дрвосеча га сече секиром, оно пати, али сунчеви зраци по дрвету остају несечени и нетакнути, тако је и са Божанством нашега Христа. Иако у часу страдања оно беше сједињено са плоћу и не одвоји се од ње, као ни сунце од дрвета, па не пострада, тако је и човештво пострадало као дрво, а Божанство остаде нетакнуто као сунце!
 
Напомене
1 Ово је одговор на, некада посебно распрострањено, јеретичко учење по ком требе свештеника који не воде еванђелски живот немају освећујућу силу.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Ово је одговор, на некада посебно распрострањено јеретичко учење по ком требе свештеника који не воде еванђелски живот, немају освеећујућу силу.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *