ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА
ПОЈЕДИНАЧНА ПОУКА
Свети Козма, као свештеноапостол, није се ограничавао тек на проповед коју је упућивао хиљадама слушалаца. Осим заједничке проповеди, подражавалац Првоапостола Павла који је, сводећи учинак дела у Ефесу, говорио: Три године дан и ноћ не престадох са сузама да умудрујем једног по једног(ДАп. 20,31), истински следбеник Богочовека Који крај сихарског кладенца од слушалаца не имаше никога до једну једину душу, Самарићанку (Јн. 4,7-27), свети Козма поучаваше по мери својих моћи и понаособ. На својим апостолским путовањима, он је долазио у додир са људима у различитом стању, заподевао је разговор и са сиротињом, али и са богаташима и властелом тадашњом, па чак и са ино-верцима, у једној намери – да просвети и спаси, да повуче из мрака на чудесну светлост сваку душу. Имао је талант речи, лаког и брзог општења са душама, имао је тајни дар да свакоме одговори онако како је томе потребно и нужно, да поучи ум и успокоји срце. Као искусан лекар доносио је праву дијагнозу духовних болести и свакоме давао подесан лек у потребној мери.
Поменимо два догађаја из његовога апостолског живота: неки бег беше болестан и не налазећи исцељења дође св. Козми. Светитељ га саслуша са пажњом, поразмисли, па му рече: „Чуј ме! Ако хоћеш да се излечиш, прво што имаш да урадиш је да престанеш да пијеш ракију (бег је био алкохоличар). Друго: колико си злодела направио, толико доброчинстава да учиниш. И треће: да свагда дајеш милостињу, макар десетак од свога имања.“ Тај је лек преписао бегу. Бег се растужи, посебно због првог лека, потпуног уздржавања од напијања, али коначно пристаде и рече да ће поступити по Светитељевим упутствима. Тако и би и он се излечи, после чега поста веома привржен Светитељу.
Други пут, опет, наишао је на разбојничку дружину, па му и вођа и момци приђоше и целиваше руку. Толико је поштовање удахњивао и тим дивљим природама. Поучио их је како им је приличило, разбојници се гануше и шта је био исход? Оставили су оружје и неки од њих отидоше у манастир плачући над својим злочинствима, а други се вратише у свет, међу људе, где проживеше мирно са Хришћанима које су некада крали.
Он је и у време опште проповеди позивао некога од слушалаца и започињао са њим умиљати разговор, гледајући да питањима сазна јесу ли и колико његови слушаоци примењивали царску заповест, заповест љубави, да ли имају љубав према Богу и ближњем. „Хоћу“, говорио је, „да измерим вашу љубав и да видим је ли права…“
