ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА

 

ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА
 

 
МУЧЕНИЧКА СМРТ
 
Овај апостолски учитељ никада није отворио уста да каже реч против Јевреја, ни у Солуну, нити у Касторији, нити у Јоанини, нити игде друго где је било Јевреја, али је Хришћане учио да живе као Хришћани, да чувају истину и поверење у власти које им даде Бог. То су имали прилике да чују и Арбанаси који су ишли да чују његове проповеди и сведочили су о њему да је човек Божји, тако да је и Курт паша, чувши за његово добро име, наложио да му га доведу. Толико му се допала проповед коју је чуо, да је Светоме начинио и престо, о којем смо говорили, и још га обложио и кадифом. Али свелукави и премрски род христоненавидника јеврејских, као и у претходним вековима, показао је крајњу озлобљеност на Хришћане и сада. Не могући да отрпе да се проповеда Вера и Блага Вест Исуса Христа, јоанински Јевреји богопрогонитељи отишли су код меснога паше и рекли да је свештени Козма послан од Московљана да превари царску рају да оде у Москву. Али Божји Промисао овај пут сачува Светитеља од овог смртоносног подговарања, мада је Хришћанима разрезана велика новчана казна. Отада је свештени Козма навукао на себе непомирљиву мржњу јеврејску и пошто је јасно показано да је оно што су пријавили паши била чиста клевета, он опет отиде у Јоанину и прво убеди Хришћане да помере заједнички пазар са недеље на суботу, што је Јеврејима произвело велике губитке. Уз то их је огласио и очевидним непријатељима, који сваку прилику користе да неко зло учине Хришћанима. Још је и, желећи да скине Хришћанима са главе фесове и остало што су куповали од Јевреја, учио их да је све то нечисто и да све што им продају, Јевреји оскврне. И не могући више да гледају и слушају Светитеља како их разобличава, Јевреји отидоше Курт паши и овај пут му дадоше много новца да га лиши живота. Он се посаветова са својим хоџом и реши се да га преда да се погуби, што се и догодило на следећи начин. Светитељ је имао обичај да, куд год ишао да проповеда, узме прво дозволу од меснога архијереја или од његових епитропа, а уједно је слао и Хришћане да дозволу узму и од светских власти, како би могао неометано да проповеда. Отишавши тако у једно арбанашко село по имену Коликонташи, узео је дозволу од месног архијереја, а распитавши се и сазнавши да је власт над тим крајем имао Курт паша, који је столовао у граду Берату, удаљеном дванаест сати одатле, посла човека који му донесе дозволу. Али он овај пут не би задовољан, него затражи да за сваки случај оде сам и хоџи. Хришћани га заустављаху, говорећи му да никада тако шта није урадио и да никада није ишао лично да затражи дозволу. Али не могаху га спречити. Рекавши им да даље не испитују, Свети узе са собом четворицу калуђера и једног свештеника као тумача, те отиде хоџи. Хоџа му притворно рече да има писмо од Курт паше, у којем му одређује да га пошаље њему на разговор. Затим заповеди својим људима да чувају Светитеља док га не пошаље паши и да га не пусте да изађе из његовога двора. Тада благословени учитељ схвати да ће бити убијен. Он прослави Владику Христа и заблагодари Му што га удостоји да пут апостолске проповеди оконча мучеништвом. Окренувши се монасима који су га пратили, рече им стих из псалма: Прођосмо ватру и воду и изведе нас у спокојство, и целу ту ноћ проведе псалмима славословећи Господа, не показавши никакав знак туге што остаје без живота, него још у лицу блистајући радошћу као да иде на пир. А када свану, узеше га седморица Турака крвника, ставише га на коња, као да га наводно воде Курт паши. Али када се удаљише на два сата одатле, доведоше га до једне велике реке, скинуше са коња и открише му заповест Курт пашину да га убију. Свети са радошћу прими ту вест и, преклонивши колена, помоли се Богу благодарећи Му и славећи Га што љубави Његове ради жртвује живот, за чим је одувек жудела душа му. Затим се подиже и крстообразно благослови четири стране света и све Хришћане који чувају његове савете. Крвници стајаху крај једног дрвета и хтедоше да му завежу руке. Али Свети их не пусти, рекавши им да се неће отимати, него да ће прекрстити руке као да су му везане. Затим приће дрвету и крвници му око врата везаше уже и како га стегнуше, полете божански дух Светитељев на Небеса, те се удостоји триблажени Козма, света украс преблагоукрасни, да од Господа прими двоструки венац – и равноапостолства и свештеномучеништва, у старости од шездесет пет лета.
Обнаживши његове свете мошти, крвници их бацише у реку, везавши им велики камен око врата. А Хришћани, сазнавши за то, дохиташе одмах да их изваде, али ни мрежама нису успели да их пронађу. После три дана неки благоверни свештеник Марко, парох храма Ваведења Пресвете Богородице у Коликонташију који је близу реке, отиде са штапом и, прекрстивши се, пође да претражи реку и – чуда! – одмах угледа свете мошти где пливају по води као да су живе. Он им притрча, обгрли и, док их је извлачио, из медоточних уста Светитељевих истече много крви у реку. Он га одену у своју расу коју је донео из Богородичиног храма и погребе чесно у црквеном нартексу у селу Коликонташи, уз началствовање архијереја велеградског Јоасафа.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *