ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА

 

ПОУКЕ И ПРОРОЧАНСТВА
 

 
ПОУКА ОСМА
Људи су слуге ђаволове, а Христос је ослободилац
 
Господ наш Исус Христос, преслатки господар и Владика, Творац Ангела и сваке умне и чулне твари, призираше на род људски који Га не познаваше и не вероваше да је Он господар и на небу и на земљи и све творевине управитељ и да без воље Христа нашега ништа се не може утврдити. И гледајући, дакле, људе како их обмањиваше добромрзац ђаво, подвластивши их све својој вољи и учинивши их својом децом, зажеле, сведобри, да овога посрами и да ослободи човека од ђавола и да човек има велику благодат од Његове милости. Тако је Он, од велике љубави према нашем роду, крај безбројних добара којим нас је обдарио, још и снишао и постао потпун човек од Духа Светога и од пречисте крви наше Владичице Богородице и Свагдадеве Марије. Зато се и оваплотио и постао савршен човек да бисмо Га ми видели и сазнали да осим Њега другога нема, и да бисмо поверовали да ће нас ослободити из скверних руку ђаволових, усинити и учинити наследницима Свога Царства, да бисмо се у рају свагда радовали и веселили са светим Ангелима и избавили се од проклете геене и проклетих бесова.
 
Апостолска проповед
 
Знајте и ово, дечице моја: ова земља на којој обитавамо Господа је нашега Исуса Христа. Као што неки цар сакупља царске дугове и узима са њива, из винограда и од људи, па шаље своје људе да их сакупљају сваке године, те када их они спусте пред цара цар се радује и обасипа их великом милошћу и држи их за своје љубљене пријатеље, тако и Христос као виноград држи цео свет.
Он за посленике узе дванаесторицу Апостола, благослови их и даде им благодат Светога Духа тако да одмах научише писмена и све језике, јер први су Апостоли били неписмени и знали су само један језик, па чим их благослови и духну у њихова уста и примише благодат, они научише сва писмена и све језике. И посла их Господ наш Исус Христос, истинити Бог, у сав свет и рече им: „Обиђите цео крај и сву земљу, тврђаве и села, и реците им да ако хоће да и овде добро проживе и у миру и да их уведем и у рај, нека верују и крштавају се у име Оца и Сина и Светога Духа и нека чувају заповести Светога Еванђеља.“ У који год су крај ишли Апостоли, Господ им је рекао да благосиљају тај крај, а куда оду а људи их не приме, Господ рече: „Отресајте и ципеле своје од тамошње прашине, прокуните и отидите.“
И како примише благодат и благослов Светога Духа, Апостоли похиташе у цели свет и том благодаћу Светога Духа исцељиваху слепе, губаве, болесне и демонизоване и, што је веће од свега, именом Христовим заповедаху мртвима и ови васкрсаваху. И у који год су крај ишли, а људи их примаху, Апостоли су производили архијереје, јереје, ђаконе, чтеце и састављали цркве, благосиљајући тај крај који постајаше земаљски рај, сав од радости и весеља, обиталиште Ангела, дом Христа нашега. А крај у којем их не примаху Апостоли не благосиљаху. На њему је остајала клетва, а не благослов, и то је постајало пребивалиште ђавола, а не нашега Христа.
 
Жеља светога Козме
 
Долично би и благословено било, браћо моја, да имам и ја чисто срце као свети Апостоли, па да викнем велегласно да се чује до небеса. А ево где бејах удостојен да дођем у ваш благословени крај да вам се нарадујем. Али мада сам грешан и немам благодат Светога Духа, ипак се усуђујем и молим Господа нашега Исуса Христа да са небеса пошаље Своју благодат и благослов, да благослови ваш крај и све хришћанско, да благослови људе и жене и вашу децу, ваше ствари и дела руку ваших. А пре свега, браћо моја, нека се Господ наш Исус Христос смилостиви да вам опрости грехе и удостоји вас да и овде проживите у добру и миру и да вас уведе у рај да и у њему славите Свету Тројицу. Долично је и благословено, браћо, да поуку почнем Богом. И молим ваше господство да са сваком наклоношћу чује моје слово, како га и ја чух из светога Еванђеља и од светих Апостола, а када окончамо, да заблагодаримо Богу.
 
Љубите Бога и ближњег
 
Наш Бог има многа имена, браћо моја, а прво Му је име љубав. Он се зове и Светом Тројицом, Оцем, Сином и Светим Духом, једном природом, једном славом, једним царством, једним Богом. И ми, браћо, треба да љубимо Бога, јер Он нас је даровао оволиком земљом да у њој обитавају толике хиљаде људи, биље, извори, реке, море, рибе, ваздух, дан, ноћ, ватра, небо и звезде, сунце и луна. А и нас учини људима, а не животињама. Учини нас благочастивим Хришћанима, а не јеретицима.
И питам вас сада, децо моја, да ми кажете сву истину: кога љубите – Бога или ђавола? Ви сада умом љубите Бога и много то желите, децо моја, премудра и разумна, и да ме саклања ваша молитва. Али да видимо да ли је та љубав према Богу права, је ли савршена или јој шта недостаје. Како то можемо да схватимо? По себи самима. Ти, брате, имаш дете. Ја тебе волим, поштујем те и о теби добро говорим, али твоје дете бијем, презирем и говорим му зло, узимам му хлеб и једем га, узимам му хаљину и сам је носим. Не чини ми се да је баш то љубав. Ако љубимо оца, треба да љубимо и дете. Јер ко љуби Бога, љуби и свога брата, Хришћанина, јер ми имамо једнога оца, једнога Бога, једну Веру, једно Крштење, причешћујемо се истим Пречистим Тајнама, једну главу имамо – Христа нашега, једну Веру, један Закон, једно поклоњење и сви смо браћа.
Знајте и ово, браћо моја, да љубав има два својства, два дара: један је да човека укрепљује у добру, а други је да га раслабљује за зло. И како, чеда моја, ја могу да имам хлеба да једем и да добро пијем, а ви не? Љубав ми каже: „Не једи сам, подај и својој браћи.“ Имам хаљине. Љубав ми каже: „Дај једну своме брату, а другу носи ти.“ Отворим уста да те осудим, да те слажем, да те преварим, али одмах се сетим љубави и она ми умртви уста и не да ми да слажем. Пружим руку да узмем твоју ствар, твој новац, сав твој живот, али љубав ме не пушта да то учиним. Видите ли, браћо моја, какве дарове има љубав?
 
Мржња је велико зло
 
Треба, децо моја, да се описмените и да сазнате шта је добро, а шта зло и какве дарове има љубав, а какво је зло злоба и мржња. Знајте, децо моја, да у којој год земљи, или месту, или крају, или дому има љубави, тамо је и благодат нашега Христа, тамо су благослов, здравље, радост и весеље и свако земно добро. И живе људи, живе им деца, стока њихова, жито им носи, виноград и сваки усев, наш их Христос чува од сваке опасности и телесне и духовне, а када ко умре, душа му иде у рај. А на месту или у крају и дому где су злоба и вражда људи не напредују, брзо умиру и не добијају децу, стока им се не плоди, нити им усев стиже, задужују се, а никакве благодати немају, сви им се ругају, а Бог им шаље или врућ ветар, или град, или сушу, па им све пострада. Видите ли, браћо моја, какво је зло вражда, колико деце рађа? И молим вас само да немате никакву вражду, јер она је мајка ђаволова, а сестра јој је злоба, и ко њу заволи и овде ће лоше и презрено проживети, а и душа ће му отићи у геенски огањ.
 
Вредност школе
 
Зашто, свети јереји и часни предстојатељи, не проповедате нашој благословеној браћи да подижу и граде у сваком селу школе, па да деца науче слова, да познају добро и зло? Јер и ја сам у школи научио азбуку, уз помоћ Христа нашега.
Научио сам и пет-шест грчких1 и разна друга писмена, јеврејски, турски и талијански језик и помало од свих језика, те благодаћу Христа нашега много од тога и прочитах. И сваку незнабожачку превару открих, сваку измишљотину и семе ђаволово, јер сам се одиста, браћо моја, толико бавио наукама. Као што златар чисти сребро и не остави му ниједну мрљу, па је тек онда сјајно и чисто да га човек са радошћу купи, тако сам и ја наишао на речи и заповести Христове чисте, свете и истините, сјајне и блиставије од сунца. И ко год верује у Христа и зове Га Богом и чини Његова дела, који Еванђеље зове светим, срећан је и триблажен и никада неће бити посрамљен.
И зато треба да подижете грчке школе, да се у њима људи просвећују, јер читајући грчки нађох да озарује и просветљује ум учеников. Као што сунце осветљава земљу када је ведро, па очи виде надалеко, тако и ум види будуће, назире и свако добро и зло и чува се од свакога зла и греха. Школа отвара цркву, јер сазнајемо ко је Бог, ко је Света Тројица, ко је ангел, врлина, ко су демони, шта је преисподња. Све се то у школи учи.
 
Два антихриста (папа и Мухамед)
 
Школа просветљује људе да се посвете и познају тајне вере. Када читамо Божанствено и Свештено Писмо, Еванђеље, тамо наилазимо на то како је пророк Илија жив и како га Бог држи већ хиљаде година. И Бог каже да ће послати пророка Илију да поучи цели свет, а да ће после доћи антихрист који ће убити пророка Илију и хтети све да затре. А испитујући, браћо моја, и истражујући Писма и свето Еванђеље, налазимо да је пророк Илија дошао и сада не чекамо ни пророка Илију ни антихриста. А антихристи су папа и онај који нам је на глави, а да му не кажем име. Ви схватате, и жалосно је да вам то кажем, да су ти антихристи деца погибли. Ми знамо за уздржање, они за погибао. Ми за пост, они за преждеравање. Ми за девство, они за блуд. Ми за правду, они за неправду.
 
Знаци времена
 
Писмо нам каже ово: данас, сутра очекују нас глад, жеђ, колера, велике пошасти, такве да неће стизати живи да посахрањују мртве. Данас, сутра чекају нас земљотреси, ратови и немири. Све ће планине пасти и сав свет помрети.
 
Други Долазак и Суд
 
И тада ће засијати свесвети Крст на небу трипут силније од сунца, блеснуће свеблаги Бог, преслатки Исус Христос, хиљаду пута силније од сунца и васкрснуће сав свет, душе и тела, па ћемо сви бити једнога узраста, од тридесет три године. И сва ће лица праведника бити сјајна и благообразна као сунце и Ангели, а грешницима ће лица бити црна као арапска, па и горе. Праведнике ће Господ позвати силним, слатким и многољубљеним гласом, као отац који има само једнога многољубљеног сина, а грешнике ће као страшни судија са срдњом отерати од Свога лица. И отвориће Господ једну огњену реку, као море велику, да у њој свагда горе нечастиви и грешни, а благочастивим Хришћанима, праведнима ће рећи: „Дођите, децо Моја, да се насладите рајем, да се радујете и веселите скупа са Ангелима, јер сте много зла претрпели из љубави према Мени.“
И шта смо сада ми, грешни или праведни? Ако ли смо праведни, срећни смо и триблажени, а ако смо грешни, ваља нам се покајати и исправити сада, док још имамо времена.
 
Снага умне молитве
 
Сада вам кажем да урадите ово. Узмите сви по једну бројаницу од по тридесет три зрна и молите се овако: „Господе Исусе Христе, Сине и Слово Бога живога, Богородицом и свима светима помилуј ме грешнога и недостојног слугу Свога.“ А на кога се мисли у „Господе Исусе Христе“? На Свету Тројицу, нашега Бога, оваплоћени домострој нашега Христа. И сви свети су Крстом и „Господе Исусе Христе“ отишли у рај. Ко год то говори и осењује се крсним знаком, било човек, било жена, благосиља небо, земљу, море. Крстом и „Господе Исусе Христе“ исцељују се све болести. Крстом и „Господе Исусе Христе“ Апостоли су васкрсавали мртве и лечили сваку болест. Крстом и „Господе Исусе Христе“ човек затвара уста сваком јеретику, Крстом и „Господе Исусе Христе“ човек се освећује и иде у рај да се радује и весели као Ангели.
 
Знак Крста и његов смисао
 
Видите, браћо моја, колико часни и свети Крст помаже човеку. И ко год се прекрсти никада не претрпи никакво зло, него га он чува од сваке отровне ствари и демонскога искушења. Како се треба крстити? Нека човек састави три прста десне руке и стави их прво на чело, затим на пупак, на десно и лево раме, да се сагне и поново усправи.
И знајте, браћо моја, шта значи Крст: када руку ставимо на главу, то означава Бога Који је на небу; када је ставимо на пупак, показујемо да је Он сишао на земљу и оваплотио се, када је ставимо на десно раме изнад груди показујемо да је праведан и бесмртан и да ће праведнике ставити здесна Себи, а када је ставимо на лево раме, то значи да ће судити свима народима и да ће оне слева Себи пустити у геену.
 
Крст на сваком месту
 
Часни Крст је, браћо моја, чувар целе земље. Он освећује сав свет, све божанствено и свето у црквама. Крст освећује Божанствену Литургију и сваку службу. Крст освећује Свете. Крст освећује и утврђује крштење. Крст благосиља супружнике. Крст изгони демоне који од њега беже као муња. Крст је светло оружје и просветљује и освећује свакога човека који се њиме осењује и као двоусти је мач због којега се демони не усуђују да приступе и наведу људе на грех. Човек треба да се осени крсним знаком и каже „Господе Исусе“ куда год да пође. Било да кренеш на тржницу, или у њиву и виноград, или да једеш свој хлеб, или пијеш вино или воду, или узимаш воћку, или идеш да спаваш, поклони се Богу, прекрсти своје тело и затим лези, па ћеш ујутру устати чио и радостан. То, браћо моја, сви да памтите.
 
Четири нужне ствари: исповест, љубав, долазак у цркву, милостиња
 
Радујем се, децо моја, што сам дошао у ваш благословени крај, али имам и једну жалост. Долазе ми Хришћани појединце да ми кажу своју муку, а не може један слуга да служи два господара, па их гоним, а срце ми се раздире. Као човек који има бистро и разумно дете, па кад се разболи не прима своје дете себи на постељу, него га гура од себе да испусти душу и не може да говори, тако и ја, браћо моја, не могу да вас све исповедим понаособ. Али ћу вас исповедити јавно: узмите четири власи са моје главе, а ја ћу узети ваше грехе. А ви испитајте четири савета која ћу вам дати и схватите. Први је да нађете доброг и делатног духовника, да се исповедите, да се сперу смрад и сагрешења са вашега тела. Друго, имајте љубав и не предајте се судовима агарјанским, јер ћете погинути. Треће, клањајте се Богу и не одвајајте се од Цркве, позовите свештенике да вам служе у црквама Литургију свакога дана, па да ваш крај буде благословен, да вам се опросте греси и да вам Христос пода свако здравље и напредак.
 
Какви треба да буду свештеници
 
Свештеници треба да се не инате, да не дају повода за осуђивање, да не изазивају саблазни, да се не мешају у сваку ствар, да не владају, да не буду месари, трговци или цариници, јер они треба да моле за ваше душе, да вас крштавају, каде, да вам благовесте, дају вам антидор, веривају вас, венчавају, освећују Светом Водом, Светим Маслом, молебнима, молитвама, да вас узносе. Болесни сте? Они ће вам читати. На њима је терет. Немојте да им намећете харач и тешке дугове. А они да буду смерни, разумни, да не куну, да се не гневе, да не проклињу, да немају нетрпељивост ни према коме, не опијају се, да буду сјајни као сунчеви зраци.
 
Разни савети
 
И да имате љубав једни према другима, богати и сироти. Да не идете на страни суд да вам се суди како не бисте издавали браћу своју Турцима, јер издајник има да остане дванаест година непричешћен. А ако погреши брат твој или други Хришћанин, одведи га Владици, а не на турски суд, иначе ћеш велики грех имати и отићи ћеш у вечни огањ, а браћа има да те не приме у цркву, јер си отишао на другу страну, а ниси се обратио закону. Недељом нипошто не радите. Не продајте и не купујте, немојте ни њиву ни виноград да гледате, нити да чистите стаје своје. Једино можете да читате књиге, да се учите добру и да мислите на крај свога живота, јер ћемо сви умрети, као што и видимо посведневно. И све што од живота имамо, браћо и сестре, овде ће на земљи остати. Једино ће милостиња коју дадосте помоћи вашој души и све што сте дали сиротињи ради љубави Божје од Христа ћете добити устостручено. Милостиња, љубав и пост освећују човека, богате га телесно и духовно и дају му благ конац живота, а тело и душа се освећују. Оставите се гордости и творите смирење, не стављајте на главе сребро и злато, црвене и жуте мараме, него беле мараме да носе и девојке и старице, и бољарке и сиротице.
 
Милостиња
 
А четврти је савет да дајете милостињу сиротињи и да тешите странце, да им дајете хлеба да једу пре него их испратите с добром срећом.
Јер чујемо, браћо моја, да Стари Завет каже да патријарх Авраам није имао сина да му наследи живот и да му то беше велика мука. И шта је учинио благословени? Узео је и саградио кућу и отворио троја врата, на почео да меси хлеб и ко би год навратио, бивао је угошћен. А имао је и обичај да свакога дана, уколико не би било странца да узме свој хлеб, и да га не једе. И што више даваше милостиње, све му се више продужаваше живот. А шта учини трипроклети ђаво, вечни мрзитељ? Отиде и узе обличје просјака на путевима којима су пролазили људи који су се намерили Аврааму и како би ко наишао, ђаво би га питао: „Куда, брате?“ А кад би му онај рекао, ђаво би га спречавао казавши овако: „Ја сам сиромах, а чух да у земљи Мамвријској постоји један велики човек, Авраам му је име, па ми рекоше да даје милостињу и да је веома гостољубив. Тако дођох и ја несрећник да ми пружи штогод, али бејах такве зле среће да нисам стигао на време. Отидох данас у Авраамов дом и затражих комад хлеба, али он је, несрећник, од велике милостиње коју даваше много осиромашио, па му није остало ни хлеба, ни врча са водом. И човек беше толико гневан због сиротиње која га је снашла, да се диже и толико ме изби да се цело село скупило и тек ме они избавише. Ево, ја сам сав болестан од батина и боље ти је да не идеш тамо.“ И када то људи чуше, нико три дана није одлазио. А Авраам и Сара три дана нити су јели хлеба, нити су пили воде, јер се ражалостише како се то догодило да им није дошао нико да узме хлеба, па се клањаху и мољаху свим срцем, говорећи: „Верујемо у Тебе, једнога Бога Оца Који си створио небо, земљу, море, сунце и звезде и Који владаш свим стихијама које наше очи виде и које не виде, Који располажеш и људским душама. Молимо те, Боже наш, немој нас оставити недостатним, него заповеди људима да дођу у наш домић да их угостимо и да им дамо и милостињу, да је и ми на небу нађемо, јер смо бездетни, те ће нас кудити рођаци и суседи.“ То рекоше благословени Авраам и Сара. И о, чуда! Бог, Који љуби онога који Њега љуби и не оставља га жалосним, шта учини? Како Авраам сеђаше пред једним вратима, а Сара пред другим, гледајући неће ли ко наићи да га позову да поједе мало хлеба, а и они са њим, видеше тројицу красних младића да им долазе, па им уђоше у дом кроз троја врата, а унутра изгледаху као један, те Авраам и Сара рекоше у великој радости једно другом: „Још нас Бог љуби, хајде да закољемо најбоље и најдебље теле.“ Одмах га заклаше и ставише у пећ да се испече, а мати телетова само обилажаше око пећи и тужаше, али убрзо престаде, а они имају шта и да виде: теле сиса мајку. Погледају у пећ, а она пуна јела. И зачудише се. Отиде Авраам да поговори са младићима и рекоше му: „Од сада ћеш сваку радост имати, Аврааме и родићеш сина, Исаака.“ Авраам отиде да спреми трпезу да их угости и вративши се, не нађе их. И схвати да Бог се јави, те целива и пољуби место где сеђаху младићи, који беху Тројица, Бог.
Видите и слушате, браћо моја, чудо и слушате га до данас. Тако чините и ви, браћо моја, ако желите да дође Бог у ваше домове и да умножи ваш живот.
 
Не одвајајте се >од Христа и Цркве 
Од Христа се не одвајајте и од Цркве. Чујете ли свештеника да зове? Одмах да устанете, умијете се и да пођете у цркву и са пажњом испратите службу. Тако да буде и са Божанственом Литургијом. И да тумачите својој деци, колико је у вашој моћи, да не греше, да иду у цркву, да се исповедају да би вам поживела и благоуспевала.
А који брат, браћо моја, чује клепало, а лен је да пође у цркву, удавиће се у гресима и покори. Знајте и то, браћо, да Ноје, када је саградио лађу и сабрао унутра све животиње, када би отворио лађу све би излазиле на пашу, а увече би ударио у клепало и све би се сакупљале натраг у лађу. Отада наста клепало и зато свештеници клепају. Клепало је знак људима, свештеник је гласник лађе, лађа је света Црква наша. И свим људима који долазе у Цркву да чествују Господа опростиће се греси и ти се неће подавити у својим сагрешењима.
Света Црква је као мати. Када јој син сагреши, она га кори, али опет састрадава са њим. Света наша Црква је извор који напаја све жедне и зато свештеници треба да свакодневно служе Литургију, да би Христос благосиљао људе и чувао земљу од сваке болести и слабости, да би Бог благосиљао вашу земљу, ваше њиве, винограде, ваш крај и сва дела ваших руку.
 
Дирљиво обраћање Светога свима
 
И да молите сви, мали и велики, да предстојатељи наше земље поживе, да их Бог просветли да добрим оком гледају на вас, јер предстојатељ је као отац, и да поштујете свештенике и старешине. Жене да поштују своје мужеве, а мужеви да љубе своје жене и мајке, снахе да поштују своје свекре и свекрве, зетови своју тазбину, јер у таквом благочашћу благоуспеваћете и телом и душом и уживати у свакоме добру земном све док вас је на овом привременом и краткотрајном свету, а у вечном животу стећи ћете свако рајско добро. И не предајте се, не проклињите, не анатемишите и нека ме чува ваша молитва, браћо моја, и опростите ми, а нека и Бог опрости вама и нека нас удостоји да сви заједно благујемо у рају и радујемо се са светим Ангелима и свима светима. Амин.
 
Напомене
1 Овде се мисли на разне типове грчког писма.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *