POUKE I PROROČANSTVA

 

POUKE I PROROČANSTVA
 

 
POUKA ČETVRTA
Sažetak pouke
 
Gospod naš Isus Hristos i Bog, braćo moja, preslatki Vladika, tvorac Angela, poveden milosrđem Svojim i velikom ljubavlju prema našem rodu, kraj nebrojenih dobara kojima nas je darovao i daruje nas svakoga dana, eto gde nas je udostojio da i večeras proslavimo i počestvujemo i Vladičicu našu Bogorodicu. Neka nam Gospod njenim zastupništvom oprosti naša sagrešenja i neka nas udostoji Carstva Svoga, da se u njemu svagda klanjamo Svesvetoj Trojici, slaveći Ga i radujući se u vekove. Udostojio me je, braćo, Gospod da i ja grešan dođem ovamo, u vaš blagosloveni kraj, te da prozborimo o ponekom slovu naše svete Crkve. Naš je Gospod od ljubavi i milosrđa prvo stvorio deset činova Angela. Prvi čin je pao zbog gordosti i od njega postadoše demoni. Tada je svedobri Bog zapovedio, te nasta ovaj svet, a zatim stvori jednoga čoveka i jednu ženu, ovakve kao mi što smo. Telo sazda od blata, a dušu angeosku, besmrtnu. Čoveka nazva Adamom, a ženu Evom. On stvori i raj na istoku, sav od radosti i veselja. U raj smesti Adama i Evu i oni se tamo radovahu kao angeli. Zapovedi im da ne jedu ploda od jedne smokve, ali oni prenebregoše zapovest Božju i jedoše, a ne pokajaše se. Bog ih izagna iz raja i oni u ovome svetu proživeše devetsto i trideset leta u crnim i čemernim suzama. I kada umreše, otidoše u preispodnju i tamo gorahu pet hiljada petsto i pedeset godina. Ali smilovao se svedobri Bog na naš rod i sišao i ovaplotio se od Duha Svetoga u utrobi Svagdadeve Marije i postao savršen čovek bez greha, izbavivši nas iz ruku đavolovih. Dao nam je svetu Veru, sveto Krštenje i Prečiste Tajne da bismo znali kuda hodimo.
U Veliki Četvrtak uveče uze Gospod hleb i vino i blagoslovi ih, te načini Prečiste Tajne, svesveto Telo Svoje i Krv Svoju, i pričesti dvanaestoricu Apostola.
Dovde smo govorili o povesti, a sada ćemo, uzdajući se u milosrđe Hrista našega i u Duh Sveti da će nas prosvetiti, da kažemo neku reč ukratko i o ostalom.
 
Priprema za Prečiste Tajne
1. Istinski oproštaj Saprikije – Nikifor)
 
Pre svega, braćo, morate da pripazite na smisao svega u Svetom Evanđelju, jer u njemu sve su dijamanti, blago, radost, veselje, život večni, a najviše je toga u Prečistim Tajnama. Nego da se prvo setimo šta je učinio naš Hristos. On nije zadržao mržnju i vraždu, pa da ne pričesti Judu svoga neprijatelja, nego kako je pričestio i jedanaestoricu učenika, Svojih dobrih prijatelja, tako je pričestio i Judu, Svoga mrzitelja.
Beše jedan čovek po imenu Saprikije, koji je stalno postio, molio se, udavao sirote devojke, gradio hramove i nikada se ni o koga nije ogrešio, nego je ljubio pravdu. Beše i jedan drugi, po imenu Nikifor, koji nikada dobro nije učinio, nego je i krao, bio nepravedan prema svetu, bludničio – svako zlo je radio. Tako požele i da ubije svoga brata Saprikija. Jednoga dana posla car po Saprikija i kaza mu: „Odreci se Hrista i pokloni se idolima.“ A Saprikije mu odgovori: „Ja se svoga Hrista nikada ne odričem.“ Car ga dade na silne muke i kako vide da nema načina da mu izmeni mišljenje, reši se da ga usmrti. Kada ga uze krvnik da ga odvede na gubilište, sazna za to Nikifor i kaza Saprikiju: „Ja ti zgreših, brate. I čuh da će da te ubiju. Molim te zato, brate, da mi oprostiš, ogreših se o tebe.“ Pade Nikifor na zemlju, moli ga, ljubi mu noge: „Brate, oprosti mi Boga radi.“ Ali brat mu ne praštaše. Stigoše i do mesta kazne. Nikifor ga preklinjaše u suzama, ali ovaj mu ne davaše oprosta. Ponovo će Nikifor: „Evo, brate, sada će te iseći. Zašto mi ne opraštaš? Poginućeš. Ja tebi od sveg srca praštam.“ „A ja tebi nikada neću oprostiti!“ I kako krvnik podiže mač da mu odseče glavu, svedobri Bog, gledajući njegovu lošu nameru, podiže Svoju blagodat i Saprikije upita vojnika: „Zašto hoćeš da me ubiješ?“ A vojnik mu odgovori: „Zar sve ovo vreme ti ne znaš? Zato što se ne klanjaš idolima.“ Saprikije mu kaza: „Zato me mučiš? Pa ja se odričem Hrista i poklanjam idolima!“ I jer to kaza, ne ubiše ga, ali on otide đavolu. A Nikifor, gledajući Angele gde stoje sa zlatnim vencem, reče krvniku: „Ja sam Hrišćanin i verujem u svoga Hrista.“ Zatim se obrati Saprikiju: „Oprosti mi, brate, i Bog neka ti prosti“. I vojnik mu odseče glavu, a Angeli preuzeše njegovu dušu i odnesoše je u raj.
Zato i mi, blagočastivi Hrišćani, treba da ljubimo svoje neprijatelje i da im praštamo, da ih hranimo, da ih pojimo, da molimo Boga za njihove duše i da govorimo Bogu: „Bože moj, molim Te da mi oprostiš kao što i ja praštam svojim neprijateljima.“ A ako li ne oprostimo svojim neprijateljima i ne prolijemo krv svoju za ljubav Hristovu, ginemo.
Odlučujete li vi ovde ljude od Crkve? Pazite, Hrišćani moji, da to nikada ne činite, jer odlučenje je odvajanje od Boga, od Angela, od raja i predavanje đavolu i adu. Za onoga se brata raspeo Hristos, da ga izvuče iz preispodnje, a ti ga za sitnicu odlučuješ i šalješ ga u ad da gori u vekove? Toliko li si tvrdosrdan? Nego razmisli dobro. Koliko si od trena rođenja grehova počinio okom ili uhom, ustima i umom? Misliš da si bezgrešan? Sveto Evanđelje nam kaže da jedino je Hristos bezgrešan, a da smo svi mi ljudi grešni. Zato ne proklinjite.
Tako, Hrišćani moji, ukoliko hoćete da vam Bog oprosti sva vaša sagrešenja i da vas upiše za raj, neka i vaša blagorodnost kaže triput: „Neka im Bog oprosti i smiluje se.“ Ovaj oproštaj, braćo moja, ima dva svojstva: da prosvetljuje i da spaljuje. Ja vam rekoh da opraštate neprijateljima za vaše dobro. A ako si se ti opet ogrešio o svoju braću i čuo gde rekoh da ti oproste, ne raduj se, nego pre plači, jer taj ti je oproštaj vatra na glavu tvoju, ne vratiš li nepravdu nazad. Plači i preklinji Boga da ti oprosti tvoje grehe. Svi duhovnici, patrijarsi, arhijereji, sav svet da ti oprosti, ostaćeš neoprošten. Jer ko ima vlast da ti oprosti? Onaj o koga si se ogrešio. I ako ćemo po pravdi, valja ti za jedno dati četiri, kao što kaže svešteno Evanđelje, pa ćeš onda dobiti oproštaj. Da možda nemaš da platiš? Idi i prodaj svoje stvari i što dobiješ, podaj tome kome si nepravdu učinio. Nije dovoljno? Idi i prodaj se sam u robove i daj mu ono što dobiješ. Jer bolje ti je da ovde robuješ pet ili deset godina i da odeš u raj, nego da si slobodan, a sutra da pogineš na vekove.
Zato, braćo moja, koji se od vas ogrešio o Hrišćanina ili Jevrejina ili Turčina, neka vrati nazad nepravdu jer je prokleta i nemate kud sa njom. Vi tu nepravdu jedete da biste živeli, a ona vas ubija i šalje u geenu. Ko hoće da se pokaje za nepravdu, neka ustane da mi to kaže, pa da pozovem sve Hrišćane da mu oproste. Jednu ukradenu ovcu da uvedeš meću sto svojih, ova ih jedna sve prlja, jer je oteta i prokleta. Molim vas, Hrišćani moji, da i onima koji se kaju za nepravde kažete triput: „Neka vam Bog oprosti i pomiluje vas.“
 
Čista ispovest
 
Koji nam je onda prvi savet? Svi koji smo pretrpeli nepravdu, da oprostimo neprijateljima za sopstveno dobro i da vratimo nepravdu nazad. A drugi je ovaj: želimo li da imamo koristi od Prečistih Tajni kao jedanaest dobrih Apostola i da nemamo štete kao zli Juda, ispovedajmo se čisto i pričešćujmo se sa strahom, trepetom i bogobojažljivošću, pa ćemo se tako prosvetiti. A ako li odemo neispoveđeni i gresima okaljani, a usuđujemo se da se pričestimo Prečistim Tajnama, sami sebi podmećemo vatru.
Ko zna, braćo moja, da mi kaže je li sunce svetlo ili mračno? Rekao bih da svi to znate, da je svetlo i da svagda sija. Ima, međutim, nekih životinja, slepih miševa i sova, koje se kako sunce izađe zaslepe i pomrače, pa ne vide, a progledaju kada padne mrak. Tako je i sa Prečistim Tajnama: dobroga prosvetljuju i čine ga da je kao angel, a grešnoga pomračuju i čine ga da je kao đavo, kao što ni oganj ne spaljuje sve, nego zlato još i prosvetljuje i čisti. Postanimo zato i mi zlato da bismo se pročistili, a ne budimo drvo pa da sagorimo.
Od dolaska svoga ovamo, Hrišćani moji, mnogo radosti sam imao, ali i jednu veliku tugu. Radost mi je što gledam vašu dobru nameru i dobro pokajanje, a tuga mi je što sam nedostojan i što nemam vremena da vas sve pojedince ispovedim, da mi svako kaže svoja sagrešenja, a da ja njemu kažem ono što me Bog prosvetli. Želim, a ne mogu, dečice moja. Kao kada je otac bolestan, a dete mu ide da ga ovaj uteši, pa ga ovaj u nemoći odgoni – ali kako ga goni? – satrvenoga srca! Hoće da ga uteši, ali ne može. Ali da ne ostanete baš sasvim bez ičega, reći ću vam ovo: ako hoćete da iscelite svoje duše, potrebne su vam četiri stvari. Da se nešto dogovorimo? Da sve grehe koje ste počinili od rođenja do danas ja uzmem na svoj vrat, a vaša blagorodnost da zadrži četiri trice. I šta ću uraditi sa njima? Imam jednu jamu i baciću ih tamo. Šta je ta jama? To je milost Hrista našega.
Prva trica je kada želite da se ispovedite, prvi temelj, i to što rekosmo da praštate svojim neprijateljima. Radite li to? – Radimo, Sveti Božji. – Bacili ste prvu.
Druga je da nađete dobrog duhovnika, pismenog, vrlog, da se ispovedate i da mu govorite sve svoje grehe. Ako imaš sto greha, pa ih devedeset devet kažeš duhovniku, a jedan ne otkriješ, svi ti ostaju neoprošteni. I kada činiš greh, onda se stidi, a ne kada se ispovedaš – onda ne treba da imaš ikakav stid.
Jedna je žena otišla da se ispovedi nekom podvižniku. Podvižnik je imao vrlog poslušnika. I kaže podvižnik svom poslušniku: „Idi, da se žena ispovedi.“ Poslušnik se udalji toliko da je mogao da vidi, ali ne da i čuje. Žena se ispovedi i otide. Poslušnik posle dođe i kaza: „Starče, videh jedno neobično čudo. Dok se žena ispovedala, iz nje izlažahu male zmije. Videh kako se jedna velika držala i visila – izgledalo je kao da će svakoga časa izaći, ali bi opet ugmizala nazad.“ Podvižnik mu reče: „Idi da je pozoveš da se brzo vrati.“ Poslušnik otide i nađe je mrtvu, vrati se i kaza to svome starcu. A ovaj, ne mogući da razume čudo, pomoli se Bogu da mu javi da li se žena spasila ili je poginula. I pojavi se pred njim crna medvedica i reče mu: „Ja sam žena koju si ispovedio. Nisam ti otkrila jedan smrtni greh koji sam počinila i zato su svi moji gresi ostali nerazrešeni, pa mi Gospod zapovedi da odem u geenu da u vekove gorim.“ I toga časa izvi se nekakav smrad u vidu dima i nesta pred njim.
Zato, Hrišćani moji, kada se ispovedate, govorite jasno sve svoje grehe. I pre svega, da kažete svome duhovniku: „Duhovniče moj, poginuću jer ne ljubim Boga i svoju braću svim srcem svojim kao samoga sebe.“ I recite sve za šta vas kinji savest – ako li ste ubili ili bludničili, ili se lažno zakleli, ili roditelje niste poštovali. Eto je i druga trica.
A treća je da kada se ispovedaš, a duhovnik te pita: „Zašto, dete moje, činiš te grehe?“, ti da paziš da ne okriviš drugoga, nego sebe sama i da kažeš: „To sam uradio od svoga zlog proizvoljenja.“ Teško li je da okriviš samoga sebe? – Nije. To ti je treća trica.
Imamo i četvrtu. Kada ti duhovnik da oprost i otpust da odeš, da se rešiš tvrdom voljom da pre proliješ krv svoju, nego da pogrešiš. Možeš li to? – Mogu. – Eto ti i četvrte trice.
To su ti četiri leka koja pomenusmo. Prvi je da praštate svojim neprijateljima, drugi da se čisto ispovedate, treći da osuđujete sebe same i četvrti da se odlučite da više ne grešite. A ako i ne možete da se ispovedate svakoga dana, neka toga bude jednom u nedelji ili jedanput u mesecu, ili bar četiri puta godišnje. I naviknite svoju decu od malena dobrom putu, neka se i ona ispovedaju. Ono što vam daju duhovnici, četrdeset liturgija, metanije, postovi i drugo nisu lekovi, nego da vam se ne dogodi da i drugi put padnete u greh. I ko složi u srce svoje ove četiri stvari, u čas taj da umre, spasava se, a bez njih, i hiljadu dobara da satvori, gine.
 
Zlopamćenje
 
Dođoše mi jednom, Hrišćani moji, dva čoveka da mi se ispovede, Petar i Pavle, i da vidite kako sam ih ispravio, da li dobro ili loše. Otkrivam vam svoje srce. Petar mi reče: „Ja sam, duhovniče moj, otkako sam se rodio do danas postio, molio se, davao milostinju, podizao manastire i crkve i druga dobra činio. Ali svome neprijatelju ne praštam.“ I ja ga videh krivim paklu. Dođe mi zatim Pavle i kaza: „Otkako sam se rodio, ja nikakvo dobro nisam uradio, nego sam čak toliko zločinio, kurvao se, krao, palio crkve i manastire – svako sam zlo počinio, ali neprijatelju opraštam.“ I da vidite šta sam mu ja uradio. Zagrlio sam ga i celivao i dao mu i blagoslov da se pričesti. Jesam li dobro učinio ili ne? Prirodno je da hoćete da me osudite i kažete mi: „Zar da Petra koji je tolika dobra učinio, samo zato što nije oprostio svome neprijatelju, za tu sitnicu otpišeš? A da Pavlu koji je toliko zla uradio samo zato što je praštao neprijateljima daš oprost i dozvolu da se pričesti?“ Da, braćo, tako sam vam ja postupio. Hoćete li da čujete čemu je Petar sličan? Kao što kada u sto oka brašna staviš malo kvasca, a on ima toliku snagu da podigne i tih sto oka, takva su i ona dobra koja je učinio Petar. Tom malom vraždom zbog koje nije opraštao svome neprijatelju on ih je zakvasio i načinio ih otrovom đavolskim i zato sam ga otpisao. A kome je opet Pavle sličan? Gomili iverja u koju staviš upaljeni žižak, pa tu hrpu malo ognja spali. To su svi Pavlovi gresi – kao gomila iverja. A oproštaj koji je dao neprijatelju je kao žižak koji je spalio sve iverje, odnosno grehe, i zato ga naznačih za raj.
 
Post pravoslavnih
 
Gospod se, braćo moja, predade u ruke bezakonih Jevreja, bi porugan, bijen i po čoveštvu raspet. U Veliku Sredu beše prodat, a u Veliki Petak raspet. I mi blagočastivi Hrišćani treba svagda da postimo, a ponajviše sredom, jer u taj je dan Hristos prodat, i petkom, jer tada se razape. Tako nam je dužnost da postimo i Četrdesetnice, kako je Sveti Duh prosvetio Svete Oce Crkve, te nam uzakoniše da to činimo, kako bismo umrtvili strasti i smirili telo, jer i sa malo lako je živeti. Ja mogu da živim od 300 grama hleba, to blagosilja Bog jer je neophodno, ali ne da jedem 350, jer onih pedeset je prokleto, kao izlišno. To je onoga koji gladuje. Držite li vi, onda, četiri Četrdesetnice1, Hrišćani moji? Kako živite? Ako ste Hrišćani, treba da ih držite, a posebno Veliku Četrdesetnicu. Držite li vi ovde trimirje? Dobro je i sveto da se drži Čisti Ponedeljak. Avraamov dom svagda beše otvoren i ko god beše sirot, tamo bi zanoćio. Bez gosta Avraam nikada ne sedaše da jede svoj hleb. Tako mu đavo pozavide i otide na drum da odvraća namernike da ne svraćaju u Avraamovu kolibu. Avraam iziđe na drum i gladan tri dana čekaše. A Bog svedobri gledaše dobru njegovu nameru, te se pojaviše tri čoveka koje Avraam povede u svoju kolibu i ugosti, a oni kasnije pred njim iščezoše. Tada on shvati da to beše Sveta Trojica, pa proslavi Boga u Svetoj Trojici. Ko posti trimirje, ima platu za dušu svoju, ali opet ne kažem da se čini što se ne može. Dobro je i jedan dan postiti.
 
Slavno vaskrsenje Gospodnje i vaskrsenje mrtvih
 
Hoteći da pokaže kakvo je veliko zlo koje se drznuše da čine deca đavolova, Jevreji, Gospod pomrači sunce od šest do devet sati u celome svetu. Kamenje se raspadaše i sva zemlja potresaše. Kako Gospod beše položen u grob, smesta ustadoše hiljade mrtvih koji godinama ležahu u grobovima i objaviše kako je samo Hristos Sin i Slovo Božje i Bog Istiniti i Život mrtvih. Zato i mi, blagočastivi hrišćani, od danas ne treba da oplakujemo mrtve kao nečastivi i neverni koji se ne nadaju na Vaskrsenje. Ovaj je svet, braćo, kao tamnica. I kada da se čovek raduje? Kada u nju ulazi ili kada se iz nje oslobađa? Ja bih rekao da kada u tamnicu ulazi on treba da plače i žalosti se, a da se raduje kada iz nje izlazi. Tako, braćo moja, ne žalite umrle nego ih ljubite i činite sve što možete za njihovu dušu. Liturgije, pomene, postove, molitve, milostinje. Žene, skinite tranje za pokojnicima, jer škodite i sebi i njima. Prirodno je da se čovek rodi i umre. Treba da plačemo kada se rađamo, a kada umiremo da se radujemo. I ne plačite za dečicom, jer su kao angeli u raju. Tvoje dete bilo je Božje. I kada ti ga je Gospod podario, učinio ti je čast, pa i sada kada ti ga je uzeo počastvovao je tvoje dete da se u vekove raduje u raju i zato je nedolično da ti sada sediš i plačeš. Kada ti car zatraži dete da ga učini vezirom, ti se raduješ da ga daš. Pa koliko pre treba da se raduješ što te je svedobri Bog udostojio i uzeo plod tvoje okaljane utrobe i smestio ga u raj da ga čuva dok ti ga ne preda o Drugom Dolasku, da ti sija sjajnije od sunca, a ti da primiš svoju platu i zauvek se raduješ sa njim? Ima nekih sa đavolom u srcu koji kažu da vaskrsenja nema i da niko nikada nije video da je iko ustao. Zar nisu svi koji sada ovde stoje pre nego što se rodiše bili mrtvi? Kao što nas Gospod vaskrse iz utrobe naše majke, tako može da nas vaskrsne i iz utrobe zemlje. Koja je razlika izmeću majčine utrobe i groba? Ne vidimo li tu jasno vaskrsenje? Kada spavamo nismo li kao mrtvi? Šta je san? Mala smrt, a smrt je veliki san. Kao što i zrno, kada padne na zemlju, ne padne li kiša neće istruliti i isklijati, tako i mi kada umremo i pogrebemo se u zemlju. Da prvo naš Hristos nije legao u grob, ne bi nas napojio životom večnim i vaskrsenjem. Zar ne vidite kako Bog svake godine vaskrsava biljke iz zemlje? Ne umemo, Hrišćani moji, da na sve mislimo. Svime nas je Bog darovao. Zato vas sada, braćo, molim da svim umrlim kažete triput: „Bog neka vam prosti i pomiluje vas.“
 
Veličanstvo nedeljnoga dana
 
Gospod je otišao u pakao i iz njega izveo Adama, Evu i njihov rod. Ustao je u treći dan. Javio se dvanaest puta Svojim Apostolima. Radost se zbila na nebu, radost na zemlji i u celom svetu, a to behu jed i dvosekli mač u srce jevrejsko i đavolje. Zato Jevreji i nisu poniženi ni u jedan drugi dan toliko koliko u nedeljni, kada čuju našega sveštenika gde kaže: „Vaskrsli iz mrtvih Hristos, Istiniti Bog naš“. Jer to što su gledali Jevreji da urade, da izbrišu ime našega Hrista, okrenulo se na njihovu glavu. I mi, braćo, treba da se uvek radujemo, a ponajviše nedeljom, kada je Vaskrsenje Hrista našega. U nedelju se zbila Blagovest naše Vladičice Bogorodice i Svagdadeve Marije. U nedelju će Gospod vaskrsnuti celi svet. I mi treba da šest dana radimo za ove sujetne, zemaljske i lažne stvari, a u nedelju da idemo u Crkvu i mislimo na svoje grehe, na smrt, pakao, raj, na svoju dušu koja je dragocenija od celoga sveta, a ne treba da se prežderavamo, opijamo i grešimo. U nedelju ne treba ni raditi. Dobitak koji steknemo u nedeljni dan proklet je i vi u svoje domove podmećete vatru i na njih dovlačite kletvu, a ne blagoslov. Bog će pre vremena uzeti život ili tebi, ili ženi ti ili detetu, ili će ti stoku pogubiti, ili će ti kakvo drugo zlo učiniti. I zato, braćo, da vas ne snađe kakvo zlo duševno ili telesno, savetujem vas da držite nedelju, jer je Bogu posvećena. A kakvi ste vi ovde, Hrišćani moji? Držite li nedelju? Ako li ste Hrišćani, držite je. Imate li ovde ovce? Šta radite sa nedeljnim mlekom? Čuj me, čedo. Pomešaj ga sve i izdeli na sedam delova, pa šest zadrži za sebe, a deo nedeljni, ako želiš, daj sirotinji u milostinju ili Crkvi da Bog blagoslovi tvoju rabotu. A ako ti ustreba i ushteš da prodaš namirnice u nedelju, taj dobitak ne mešaj sa ostalim u kesi, jer ga prlja, nego ga podaj u milostinju da te Bog sačuva.
 
Sveti Kozma prorokuje
 
Četrdeset dana Gospod je blagosiljao svete Apostole, a zatim se vazneo na nebesa i seo zdesna prednačalnom Ocu da u vekove caruju i da Im se Angeli klanjaju. Jedno ću vam otkriti, Hrišćani moji. Znam da ću vam spaliti srce, strašno je i žalosno i drhti mi srce dok vam to govorim, ali ne mogu drugačije, jer me Hristos goni da vam to javim ili će me pogubiti i poslati u geenu. Otkriva mi Sveto Pismo, Sveto i Svešteno Evanđelje da će se u osmom veku zbiti kraj sveta i da će ovaj svet biti razoren.
 
Prorok Ilija i antihrist
 
A poslaće Bog proroka Iliju da pouči Hrišćane da čuvaju veru. Antihrist je, braćo, čovek zle namere, zlog proizvoljenja i u njegovom srcu obitava đavo, pa kaže da je Bog. Antihrist će usmrtiti proroka Iliju. Ja sam, braćo, ispitujući saznao i shvatio da je prorok Ilija stigao i da je antihrist stigao i usmrtio proroka Iliju. Prorok Ilija je, moji Hrišćani, živ sve ove godine i Bog zna gde ga je do danas čuvao. Ako biste da saznate gde je – ovde je: reči koje govorim njegove su. Kada dođe da pouči, prorok se Ilija neće objaviti svetu, kako veli Sveti Duh, da došavši ne porazi sasvim zemlju, ili, kako veli Sveti Duh, da ne uplaši i uznemiri svet i zemlju, Gospod ga neće pokazati pred Hrišćanima. Ali šta će se pojaviti, deco moja? Njegova revnost i njegova nauka. Tim dvama udostojio je i mene sveblagi Bog Svojim milosrđem i time me je darovao, pa ne čekajte drugoga Iliju da vas pouči.
Pa šta čekamo? Žalosno je što vam ovo kažem. Danas, sutra očekujemo veliku žeđ i glad, da ćemo davati po hiljadu dukata, a da ne nađemo malo hleba ili vode. Danas, sutra čekaju nas velike smrtne boleštine, da živi neće stizati da sahrane mrtve. Zbiće se svetski zemljotres, ceo će svet biti sravnjen. Pašće sve planine, sve kuće. More će se izdići petnaest aršina iznad najviših planina. Zvezde će pasti sa neba, a sunce i mesec se pomračiti. Nebo što se vidi, zemlja i sve ostalo – sav svet će biti razoren. Kada će se to dogoditi? Hristos nam kaže: „Sada je blizu, nož je došao do kosti.“ Iznenada će se dogoditi. Možda i večeras. A da nije već sada početak? Ne vidite li kako vam se izgubiše stoka i usevi? Presušiše izvori i reke, danas nam nedostaje jedno, sutra drugo, pomalo nam daje Bog, a mi kao neosetljivi ne razmišljamo.
 
Duša i Hristos
 
Ovo vam kažem i savetujem vas: makar i nebo da siđe i zemlja da se izdigne, ceo svet i da propadne, kao što i hoće danas ili sutra, neka nije vaša briga šta ima da učini Bog. Sažižu li vam telo, ispeku li ga, uzmu li vam stvari, neka vas ne bude briga. Dajte ih, nisu vaši. Duša i Hristos je ono što vam treba. Ceo svet i da padne, ne može vam to dvoje uzeti, sem ako ih svojevoljno ne date. To dvoje čuvajte i nemojte da izgubite. A sada, braćo, koji znak čekamo? Ništa drugo osim kada će zasijati svesveti Krst na nebu više od sunca i zablistati naš preslatki Isus Hristos i Bog sedam puta silnije od sunca, sa hiljadama hiljada i mirijadama mirijadi Angela, u slavi božanstvenoj.
 
Budući sud
 
Gospod će vaskrsnuti celi svet i dobri će biti kao angeli, a zli kao demoni, a pre svih deca đavolova Jevreji, koji ne samo da ne poverovaše u našega Hrista, nego ga i raspeše. Kada vide onu slavu Hristovu, oni će poverovati i pokloniti joj se, ali ta im vera ništa neće koristiti. Sada je vera potrebna. Zato su, braćo moja, srećni i triblaženi Hrišćani koja sada veruju, a avaj bezvernima. Bolje bi im bilo da se nisu ni rodili na svet. Tada će Gospod odvojiti pravedne od grešnih, kao što pastir odvaja ovce od koza, i postaviti pravedne zdesna Sebi, a grešne sleva. I reći će pravednima: „Hodite, blagosloveni Oca Mojega da nasledite raj, da se radujete sa Angelima Mojim u vekove, jer sačuvaste veru Moju i zapovesti Moje.“ A grešnima će reći: „Idite vi, prokleti, u pakao da gorite sa đavolom, svojim ocem, u vekove, jer ne sačuvaste Moju veru i zapovesti.“ I otvoriće Gospod jednu ognjenu reku, kao more, da u nju baci sve nečastive, bezverne, jeretike, bezbožnike i grešnike da u vekove gore. A blagočastive i pravoslavne Hrišćane i pravedne uvešće u raj da se svagda raduju.
 
Nepokajani grešnik
 
Zato i mi, braćo moja, treba da mislimo šta smo, pravedni ili grešni. Ako li smo pravedni, srećni smo i triblaženi. A ako smo grešni, valja nam se dok još imamo vremena pokajati od zla i činiti dobro. Geena nas čeka. Kada ćemo se pokajati? Ne sutra, prekosutra ili dogodine, nego ovoga časa, jer ne znamo šta nas do sutra može snaći. Hristos nam kaže da budemo uvek spremni. Koliko je zlo, Hrišćani moji, da čovek padne u greh, a da se ne pokaje! Pamet u glavu!
 
Kazna za Jevreje
 
Jevreji su u starini ubili sve proroke, sve pravedne učitelje. Hiljade su puta ostavili Hrista i poklonili se đavolu, i to tako da su napravili tele i klanjali mu se kao Bogu, kao što i danas čine. I sada jednako opšte i trguju, jedu i piju sa đavolom. Usudiše se i raspeše našega Hrista, a Svedobri ih na sve to čuvaše i saklanjaše. Čekao ih je Gospod trideset godina od raspeća da se pokaju, ali oni se ne pokajaše. Onda ih prokunu, odluči, razgnevi se na njih i ostavi đavola u njihovim srcima, kako ga i danas imaju. Pomračiše se, otidoše po celom svetu i u Jerusalim. Podiže Bog cara od drevnoga Rima i opsede Jevreje u Jerusalimu, pa su oci i majke klali svoju decu i jeli je2. Đavo je taj koji hoće da roditelji jedu svoju decu, a ne Bog.
Čujete li, braćo, kako strada čovek kada greši i kada ga Bog ostavi? Strašno je pasti u ruke Boga živoga. Veliko je Božje milosrđe, ali velik je i gnev. I kao što kara Jevreje, On kara i nas ako ne činimo dobro.
Bog je cara uveo u Jerusalim i ubio milion sto dvadeset hiljada Jevreja, toliko da je krvi bilo kao mora. Jevreji prodadoše Hrista za trideset srebrnika, a po trideset za srebrnik Hristos naš prodade hiljade hiljada Jevreja. Ti možeš da prodaješ Hrista, a on tebe ne?
 
Jevrejska zloba
 
Ne mogući sada da razapnu Hrista, Jevreji ga svakoga Velikog Petka prave od voska i raspinju ga, pa ga posle spaljuju. Ili uzmu jagnje i biju noževima, raspinjući ga mesto Hrista. Čujete li za zlobu jevrejsku i đavolju? Kako se Jevrejče rodi, mesto da ga uče kako da se Bogu poklanja, povedeni svojim ocem đavolom uče ga da huli i proklinje našega Hrista i našu Presvetu. I troše silne pare da nađu neko Hristijanče da ga zakolju, uzmu mu krv i njome se pričeste. To je đavo što hoće da pijemo dečiju krv, nije Bog. Hristos nas uči da se molimo za ceo svet. Ako imaš Jevrejina prijatelja, idi, pozdravi ga, pa poslušaj šta ti kaže. Ti ga pozdravljaš, a on te kune i kaže ti „Loš ti dan“,jer dobar je dan od Hrista, a Jevrejin neće to ni da čuje, niti da kaže. Pogledaj Jevrejina u lice dok se smeje. Zubi mu se bele, lice mu je kao izbeljeno platno, jer je proklet od Boga i srce se njegovo ne smeje. Ima u sebi đavola što mu ne dozvoljava. A pogledaj i nekog Hrišćanina u lice, pa makar bio i grešnik. Lice mu sija, toči se blagodat Svetoga Duha. Jevrejin kada zakolje ovcu, polovinu prednjice zadrži za sebe, a zadnjicu baci i prodaje Hrišćanima da ih oskvrni. I ako ti Jevrejin da vina ili rakije, nemoguće je da ih prethodno nije oskrnavio. Ako ne stigne da se unutra pomokri, bar će pljunuti. Kada umre Jevrejin, stavljaju ga u nekakvo veliko korito i peru ga rakijom i skidaju mu svu prljavštinu, pa tu rakiju spremaju sa nekakvim mirisima i to kasnije prodaju Hrišćanima za manje para ne bi li ih oskvrnili. Ako prodaju ribu u gradu, otvore ribi usta i unutra se pomokre, pa je takvu prodaju Hrišćanima.
Jevrejin mi kaže da je moj Hristos kopile, a moja Presveta kurva3. Za Sveto Evanđelje kaže da ga je napisao đavo. I kako onda da gledam Jevrejina? Da me neko uvredi, da mi ubije oca, majku, brata i onda da mi još izvadi i oko, dužan sam kao Hrišćanin da mu oprostim. Ali ako uvredi moga Hrista i moju Presvetu, neću da ga vidim. I kako vašem blagorodstvu srce podnosi da radite sa Jevrejima? Šta pokazuje onaj koji opšti sa Jevrejima, prodaje i kupuje? Pokazuje i kazuje da su Jevreji dobro učinili što su ubijali proroke i sve dobre učitelje. Dobro su uradili i rade što vređaju Hrista našega i našu Bogorodicu. Dobro je što nas skrnave i piju nam krv.
Zašto vam ovo kazah, Hrišćani moji? Ne da biste ubijali Jevreje i gonili ih, nego da biste nad njima plakali što ostaviše Boga i otidoše sa đavolom. To vam rekoh da bismo se pokajali sada dok imamo vremena, da se ne bi i na nas razgnevio Bog i ostavio nas bez Svoje ruke da stradamo i mi kao Jevreji, pa i gore.
 
Moje delo je delo Roda
 
Hrišćani moji, dovoljno je ovo što vam kazah. Ne mogu vam više reći. A rekoh vam ono na šta me prosveti Bog. Vaša je blagorodnost tražila da sazna i ostalo. Mudri ste i blagorazumni. Naučite šta je vaše dobro i činite to. I šta sada, moji Hrišćani? Ja vas savetujem, a neće li i vaša blagorodnost posavetovati mene? Moj je posao i vaš, naše vere i našega Roda. A imam i dve pomisli. Jedna je da vas blagoslovim i da vi blagoslovite mene, pa da pođem na drugo mesto, da me čuju i druga braća što me čekaju. A druga pomisao mi veli: „Ne, ne idi, nego sedi da učiniš kako si činio i u drugim mestima, da završiš i ostalo.“ Jer ono što rekosmo u tri reči ukratko, nalik je čoveku koji gradi crkvu bez krova. Ostalo što imamo da kažemo liči na krov. Šta je krov? Gledam ja svoj Rod kako je pao u mnoga zla, pa kune, proklinje, anatemiše, zaklinje se, huli i čini koješta slično. Neka se očiste Hrišćani, da se osveštaju njihova sela i da se pročiste duševno i telesno. I drugo, pozivam Hrišćane da prave krstove i brojanice, a ja molim Hrista našega da ih blagoslovi i da im oni posluže kao čuvari. Treće, pozivam sve Hrišćane da oproste i živima i mrtvim. To mi troje kaže moja pomisao. A sada me blagoslovite da pođem, a ostalo neka posavršava vaša blagorodnost. – Ne, sveti učitelju, molimo te da ostaneš da nam završiš sve, jer ne znamo kako da to sami učinimo. – Dobro, Hrišćani moji, ljubavi radi našega Hrista i vaše ostaću.
 
Sveto Jeleosvećenje
 
Ima li ovde mnogo sveštenika? Hodite, učinite napor, sveti jereji, pa dođite ovamo. Koliko vas je? Sveti jereji, učinite mi radost, pročitajmo jedno sveto Jeleosvećenje, da se mirošu naša hrišćanska braća. – Kako blagosloviš, Sveti Božji. Imam mnogo dukata da vas platim, ali vam ih neću dati. Hoću blagodat, jer kada se plaća, ne dejstvuje blagodat Božja i Svesvetoga Duha. Tako kaže naš Hristos: „Na dar vam dadoh Svoju blagodat, na dar da je dajete i vi svojoj braći.“ Možemo li, sveti jereji? – Možemo, Sveti Božji. – Molim i ja Hrišćane da vam proste, blagodati te radi. Hoćete li da ih pozovem da vam oproste ili nemate grehova? A sutra ću vas darovati jednom knjigom, ali ne da mi platite za nju, nego na blagoslov. – Kako blagosloviš. – Molim vas, Hrišćani moji, da kažete svetim jerejima, koji će vam pročitati sveto Jeleosvećenje, tri puta: „Bog da vam oprosti i pomiluje vas.“ Ako želi, neka i vaša svetost zatraži oproštaj. Sveti proto, treba da mi spremiš za večeras dvadeset čaša i dve oke ulja. Mirnicu i sučec ima moje dete4 i daće ti ih. I ako možeš, pođi, oči moje, po kućama da pokupiš neku desetinu oka ulja i da staviš za Maslo jednu oku, a drugo daj popadiji da koristi. Nije li dobro tako? Hoćeš li uraditi to? – Hoću, Sveti Božji. – Ako to ne uradiš, sutra ću objaviti da si lažljivac i osramotiću te. Neka vas ustane desetorica meštana. Čuli ste. Petorica da večeras napravite džakove, a, vi žene, da donesete hleba i pšenice večeras. Vas petorica da nadgledate i da isečete hleb i stavite ga u džakove, a tako i pšenicu. Hoćete li? – Hoćemo, Sveče Božji. – Vas druga petorica da donesete pet kazana vode još večeras, da kada osvane budu spremni da se sutra pomolimo Bogu da blagoslovi i da je Hrišćani uzmu za osvećenje. Možete li? -Možemo, Sveti Božji. – Dobro, deco moja. Sedite da završimo i ostalo. Pazite, deco moja, da se ne gordite.
 
Napomene
1 Tj. Posta.
2 Strašno ostvarenje proroštva iz Zak. Pon. 28,53-57. i Mt 24,1-3 zbilo se o propasti Jerusalima u vreme opsade cara Tita 70. godine po Hristu.
3 Taj je izraz (između ostalih) upotrebljavao i disfamni i nepokajani Nikos Kazancakis, na čijem je pogrebu načalstvovao tadašnji grčki arhiepiskop.
4 Poslušnik

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *