NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » Naučimo se molitvi

Naučimo se molitvi

NAUČIMO SE MOLITVI

U MOLITVI BUDI ISKREN DO KRAJA

Pomenuo sam molitvu Oče naš. Možda ne znaju baš svi reči ove molitve. Reći ću ih na crkvenoslovenskom jeziku i ako bude potrebno nešto da se objasni objasniću kasnije.
„Otče naš, Iže jesi na nebesjeh, da svjatitsja imja Tvoje, da pridet Carstvije Tvoje, da budet volja Tvoja, jako na nebesi i na zemlji. Hleb naš nasuštni dažd nam dnes. I ostavi nam dolgi našija, jakože i mi ostavljajem dolžnikom našim, i ne vovedi nas vo iskušenije, no izbavi nas ot lukavago. Jako Tvoje jest Carstvo, i sila, i slava, Oca i Sina i Svjatago Duha, ninje i prisno i vo vjeki vjekov. Amin“.
To jest:
„Oče naš, Koji si na Nebesima, da se sveti Ime Tvoje, da dođe Carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao što je na Nebu, hleb naš nasušni daj nam danas, oprosti nam dugove naše kao što mi opraštamo dužnicima svojim, i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od lukavoga. Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin“
Želeo bih da obratite pažnju na jednu frazu koja se neposredno odnosi na ono što sam govorio na kraju prošle besede. Ponekad u molitvi nekog Svetog nalazimo neku reč koju ne možemo iskreno da ponovimo. Ona ne samo da prevazilazi naše iskustvo nego i našu snagu da pobedimo sebe, da pobedimo u sebi zle i neprijateljske želje. Dakle, u molitvi Gospodnjoj postoji takav momenat: Oprosti nam dugove naše kao što mi opraštamo dugove našim bližnjima, koji su nas nečim povredili, ponizili ili uvredili. Ovo ne izgleda tako teško da se kaže kada je u životu sve u redu, ali ponekad je to tako teško kada imaš neprijatelja ili kada je sredina u kojoj se nalaziš neprijateljski raspoložena prema tebi, kada te ljudi ismevaju, ili tuku, ili nešto još gore od toga… Kako čovek onda da izgovori ove reči? Tu bih želeo da vam ispričam nešto o sebi.
Kad sam bio mladić desilo se, kao što se dešava svakom dečaku, da imam „smrtnog neprijatelja“, dečaka kojeg nikako nisam mogao da podnesem, za kojeg sam mislio da mi je pravi neprijatelj. Međutim, tada sam već znao za ovu molitvu. Obratio sam se svom duhovniku i ispričao mu ovo. On je bio pametan, direktan i pomalo oštar čovek. Rekao mi je: „To je vrlo jednostavno, kad dođeš do tog mesta, reci: Ni Ti, Gospode, nemoj meni da oprostiš grehove, isto kao što ja ne želim da oprostim Kirilu…“ Rekao sam: „Oče Atanasije, pa ne mogu…“ „Ne može se drugačije, moraš biti pošten…“ Uveče, kad sam došao do tog mesta nisam mogao ovo da prevalim preko jezika. Da navučem na sebe gnev Božiji, da Mu kažem da Ga molim da me izbaci iz Svog srca isto onako kao što ja odbacujem Kirila? Ne, ne mogu… Ponovo sam otišao kod oca Atanasija. „Ne možeš? Pa, probaj onda da preskočiš ove reči…“ Probao sam, ali ni to nije išlo. To bi bilo nečasno, ne bih mogao da kažem celu molitvu, a da samo ove reči ostavim po strani. To bi bilo nesavesno, bila bi to laž pred Bogom, bila bi to obmana… Ponovo sam otišao po savet. „Možeš li možda,“ reče otac Atanasije, „da kažeš: Gospode, iako ne mogu da oprostim veoma bih želeo da mogu da oprostim, tako da ćeš mi Ti možda oprostiti zbog moje želje da oprostim?..“ Ovo je bilo bolje – pokušao sam. Nisam imao želju da mu oprostim, a ujedno me je grebuckalo osećanje – da, verovatno bi trebalo… I ponovivši nekoliko večeri za redom molitvu na ovaj način osetio sam da mi srce više nije onako kameno, da u meni više ne kipi jarost i mržnja i da se smirujem. I u jednom trenutku sam mogao da kažem: „Oprosti! Ja mu sad, evo ovde, opraštam…“
Mislim da je ovakvo iskustvo vrlo važno. Vrlo je bitno da ništa od onoga što govorimo kada se molimo ne bude neistina. Zato, ako neko ima molitvenik i moli se po molitveniku neka čita ove molitve kad ima vremena, neka postavi sebi pitanje o tome šta može da kaže pošteno, svim umom, svom dušom, svom svojom voljom. Podvuci ono što ti je teško da kažeš, ali u šta možeš da urasteš sa naporom, ako ne srca, onda volje i svesti. Podvuci i ono što nikako ne možeš da kažeš. I budi iskren do kraja. Kad dođeš do takvih reči reci: Gospode, ne mogu ovo da kažem, pomozi mi da nekada dorastem do ovakvog saznanja.“

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *