NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Gospod ne prekoreva fariseje zbog spoljašnjeg poretka koji su zaveli, niti za pravila ponašanja, već za njihovu privrženost njima, i stoga što su se opredelili jedino za spoljašnje poštovanje Boga, izostavljajući brigu o onome šta je u srcu (Mk. 7,1-8). Bez spoljašnjeg se, svakako, ne može. I najviša unutrašnjost ima potrebu u spoljašnjem, kao za izrazom i odećom svojom. Na delu, ono nikada i ne ide samo, nego uvek u vezi sa spoljašnjim. Njih samo lažne teorije odvajaju. Sa druge, opet, strane, očigledno je da sama spoljašnjost nije ništa. Njena vrednost dolazi od prisutnosti onog unutrašnjeg u njoj. Čim njega nema, ni sama spoljašnjost nije potrebna. Međutim, mi se često brinemo za ono spoljašnje i vidljivo (u čemu se pretpostavlja unutrašnje koje u spoljašnjem i vidljivom prima određeni oblik) do te mere da, ispunivši ga, ostajemo mirni, ne misleći da li u tome zaista ima unutrašnjeg ili ne. A pošto je unutrašnje teže od spoljašnjeg, sasvim je prirodno zaustaviti se na spoljašnjem, ne dolazeći do unutrašnjeg. Šta da se radi? Treba upravljati sobom i imati u vidu ono unutrašnje. Uvek treba ka njemu stremiti kroz ono spoljašnje, i ono spoljašnje smatrati vrednim samo kada je sa njim i unutrašnje. Pažnja prema sebi, trezvoumlje i bodrost jesu jedinstvene poluge za podizanje naše otežale prirode, lakome na ono nisko. Zanimljivo je da onaj ko ima unutrašnje, ni spoljašnje nikad ne ostavlja, premda mu ne pridaje osobitu vrednost

UTORAK

Ništa nema što bi čoveka moglo opoganiti od onoga što spolja ulazi u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čoveka (Mk.7,15). To mesto, kao i slična njemu (na primer: Jelo nas ne postavlja pred Bogom) obično ističu oni koji ne drže post po ustavu i poretku Crkve, smatrajući da tim dovoljno opravdavaju svoje nepošćenje. Koliko je i da li je zaista zadovoljavajuće to pravdanje zna svaki verni član Crkve. Postom je ustanovljeno uzdržavanje od nekih jela ne zbog toga što bi bila nečista, nego stoga što se podvizavanjem lakše postiže stanjivanje tela, neophodno za unutrašnji napredak. Taj smisao zakona posta je toliko suštastven da se oni koji bilo kakvu hranu smatraju nečistom, pribrajaju jereticima. Zbog toga oni koji nisu skloni postu ne bi trebalo da nastoje na tome. Oni pre treba da ističu da post nije obavezan, premda i predstavlja sredstvo za pobeđivanje grehovnih priziva i stremljenja tela. Međutim, ni na toj tački se ne mogu utvrditi. Ako je unutrašnje napredovanje obavezno, obavezno je i sredstvo koje ga omogućuje, tj. post. Upravo to savest i govori svakome. Međutim, da bi umirili savest, neki govore: „Ja ćy na drugi način da nadoknadim napuštanje posta“, ili: „Meni post može da škodi“, ili: „Ja ćy da postim kad xoćy, a ne u utvrđene postove“. Prvo izgovaranje je neumesno, budući da bez posta još niko nije uspeo da izađe na kraj sa svojim telom i da svoju unutrašnjost uredi kako treba. Poslednje je takođe neumesno zato što je Crkva jedno telo: odvajati se od drugih u njoj protivno je njenom ustrojstvu. Napustiti opšta pravila Crkve može samo onaj koji izađe iz nje. Sve dok je čovek njen član, ne može da govori i postupa na taj način. Drugo izgovaranje poseduje privid ispravnosti. Tačno je, međutim, da se obaveza posnih ograničavanja skida sa onih kojima posna jela škode. Post je ustanovljen ne radi ubijanja tela, nego radi umrtvljenja strasti. Međutim, kad bi se ljudi koji ne mogu podneti post savesno prebrojali, pokazalo bi se da ih je tako malo da im je broj sasvim zanemarljiv. Ostaje od svega samo jedan uzrok nepošćenja – odsustvo htenja. Protiv toga se ne može sporiti. Ni u raj nikoga neće uzeti protiv njegove volje. Međutim, kada budu osudili na ad – hoćeš nećeš – moraćeš da ideš: uhvatiće i baciće.

SREDA

Iznutra iz srca ljudskog izlaze misli zle, preljube, blud, ubistva, krađe, lakomstva, pakosti, lukavstvo, razvrat, zlo oko, hula na Boga, gordost, bezumlje (Mk.7,21-22). Ovde su nabrojani samo najrašireniji gresi. Međutim, i svi drugi, i veći i manji, izlaze iz srca. Vid u kome se oni javljaju jeste zla pomisao. Prvo seme zla koje pada na misao jeste: „Da se učini to i to“. Odakle i kako ono pada? Jedan deo tih pomisli se može objasniti izvesnim zakonima sejanja i sjedinjavanja ideja i likova. Međutim, samo jedan deo. Drugi, znatniji deo, dolazi od samopokretnog razdraženja strasti. Živeći u srcu, strast ne može a da ne zahteva zadovoljenje. Taj zahtev se ispoljava pozivom na ovo ili ono, a sa pozivom je sjedinjen ovaj ili onaj predmet. Odatle misao: „A, eto šta treba uraditi!“ Otuda se, na primer, kod gladi oseća poziv na hranu. Sa pozivom pada na misao i sama hrana, a sa njom želja da se dođe do ovog ili onog i da se ono pojede. Tpeći, i možda najobimniji deo, proishodi od nečistih sila. Njima je ispunjen vazduh i one se u čoporu vrzmaju oko ljudi. Svaki po svome rodu razvija dejstvo na lica sa kojima se cpeće. Od njih leti zlo kao iskre od užarenog železa. Gde postoji prijemčivost, iskra se unedrava, a sa njom i misao o zlom delu. Time, i ni sa čim drugim se ne može objasniti (inače neobjašnjivo) rađanje zlih pomisli usled poslova koji nemaju nikakvo srodstvo sa njima. Međutim, sva ta razlika u uzrocima ne zahteva i razliku u postupanju sa zlim pomislima. Zakon je jedan: ako se javi zla pomisao – odmah je odbaci, i posao je završen. Ne odbaciš li je u prvom trenutku, u drugom će biti teže, a u trećem još teže. I već nećeš primetiti kako će se roditi saosećanje, želja i rešenje, i kako će se javiti i sredstva… Pa, eto i greha pod rukom. Prvo protivljenje zlim pomislima je trezvoumlje i bodrost sa molitvom.

ČETVRTAK

Šta je podstaklo Sirofeničanku da priđe Gospodu i da bude tako uporna u iskanju? (Mk.7,24-30). Ubeđenje, koje se u njoj obrazovalo. Ona je bila ubeđena da je Spasitelj moćan da isceli njenu kćer i zato mu je prišla. Bila je ubeđena da On neće ostaviti njenu molbu neispunjenu. Stoga nije prestajala da traži. Ubeđenja su zbir sveg života, vaspitanja, uobičajenih misli, utisaka od onog što nas okružuje, učenja koja srećemo i raznovrsnih slučajeva i zanimanja u životu. Pod dejstvom svega toga misao radi i dolazi do izvesnih ubeđenja. Pri tome treba imati na umu da svuda postoji i odasvud se tiska u dušu čoveka istina Božija. Istina leži u srcu čoveka. Istina Božija je zapečaćena i u svakoj tvari. Ima je n u običajima i u naravima ljudskim. Ima je i u učenjima, manje ili više. Ali, svugde ima i laži. Ko je od istine, sabira istinu, i pun je istinitih i spasonosnih ubeđenja. Ko, pak, nije od istine, sabira laž i pun je lažnih ubeđenja i pogubnih zabluda. Da li od čoveka zavisi da je od istine ili da nije od istine, neka svako sam rasudi. Sud Božiji, međutim, očekuje sve…

PETAK

Nahranivši četiri hiljade duša sa sedam hlebova, Gospod odmah uđe u lađu… i dođe u predele dalmanutske (Mk.8,1-10), baš kao da ništa naročito nije uradio. Takva je istinska vrlina – dela i samo dela, a ne o6paća pažnju na ono što je učinjeno. Ona uvek zaboravlja ono što je za njom, stremeći ka onome što je pred njom. Kod onih koji su ispunjeni dobrotom, to se odvija kao po prirodi. Snažan čovek podiže veliki teret bez napora, a slabi se napreže i sa malim tovarom. Tako i snažni dobrotom svako dobro delo vrši bez naprezanja, čim mu se samo ukaže prilika. Siromašni dobrotom, pak, bez napora ništa ne može učiniti. Prilika mu je pred očima, a on se sve pogleda i sve se osvrće. Dobro srce je žedno dobrog dela i nije zadovoljno kada ne nađe dovoljno prilika da svoju želju ispuni, kao što čovek ne biva sit dok se ne najede. Gladan čovek ne zaboravlja jelo sve dok ne utoli glad. Kad je, pak, glad utoljena, jelo se zaboravlja. Tako i onaj ko je istinski dobar stalno misli na dobro delo sve dok ga ne uradi, a zatim ga odmah zaboravlja.

SUBOTA

Stražite jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš (Mt. 24,42). Stražiti ne znači sedeti skrštenih ruku, već razmišljati o iznenadnom dolasku Gospodnjem, i uvek se ponašati i postupati onako kako zahteva susret sa Njim, čime se odstranjuje bojazan da će se zaslužiti ukor ili osuda. Kako to ostvariti? Vrlo prosto. Ispunjavanjem Njegovih zapovesti, s tim da se ni jedna ne narušava. Ako se i desi da neku narušimo, odmax treba da se čistimo pokajanjem i dužnim izmirenjem sa svoje strane. Tada će kod nas sve biti čisto. Greh ne ostavljaj ni jednog trenutka na duši: odmah se kaj, plači u srcu svome i trči ka duhovnom ocu da se ispovediš i dobiješ razrešenje. Zatim se opet prihvati ispunjavanja zapovesti Božijih. Ako budeš revnostan u vođenju ispravnog života, ubrzo ćeš se ispraviti. Jedino nemoj ostajati dugo u stanju pada. Padanja će u takvom ustrojstvu biti sve ređa i ređa, pa će se i sasvim prekratiti, uz pomoć sveisceljujuće blagodati Božije. Tada će se u tebe useliti radosno uverenje da nećeš nespreman sresti Gospoda.

NEDELJA ŠESNAESTA PO DUHOVIMA

Priča o talantima navodi na misao da je ovaj život vreme trgovine. Treba, dakle, da požurimo kako bismo iskoristili vreme, kao što na trgu svako žuri da proda ono što može. Čak i onaj ko iznese opanke ili liku ne sedi skrštenih ruku, nego se trudi da privuče kupce kako bi svoju robu prodao, a zatim kupio što mu je nužno. Niko od onih koji su primili život od Gospoda ne može reći da nema ni jedan talanat. Svaki ima nešto, i to ne samo jednu [stvar]. Prema tome, svako ima čim da trguje i da stvara dobit. Ne obaziri se na stranu i ne broj koliko su drugi dobili, nego dobro pogledaj na sebe i pažljivo odredi šta je u tebi i šta možeš na to još dodati. Zatim se potrudi na tom planu bez lenjosti. Na Sudu te neće pitati zašto nisi stekao deset talanata ako si imao samo jedan, niti će te pitati zašto si na svoj talanat stekao samo jedan talanat, već će reći: „Šta si stekao – talanat, pola talanta ili njegov deseti deo?“ I nagrada neće biti po tome što si primio, nego po tome što si stekao. I čovek se neće moći ničim opravdati: ni svojom neznatnošću, ni siromaštvom, ni neobrazovanošću. Jer, ako nije dano, neće se ni pitati. Međutim, ti si imao ruke i noge. Stoga će te pitati: „Šta si sa njima stekao?“ Imao si jezik, te će pitati: „Šta si sa njime dobio?“ Tako se na Sudu Božijem izjednačava nejednakost zemaljskih okolnosti.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *