НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Беседе » Мисли за сваки дан у години

Мисли за сваки дан у години

ПОНЕДЕЉАК

Тешећи своје ученике, Господ говори да је за њих боље да се Он вазнесе на небо. Јер, вазневши се, Он ће уместо себе послати Утешитеља – Духа. Дух Свети је сишао и борави у Цркви вршећи у сваком верујућем човеку дело Христово. Сваки Хришћанин је причесник Духа. То је у тој мери неопходно да се може рећи да није Христов онај ко нема Духа. Погледај и ти добро и утврди да ли је у теби Дух благодати? Јер, Он не остаје код свих. Дешава се и да Он оде. Ето види: прво долази дух покајања и Хришћанина учи обраћењу Богу и исправљењу живота. Завршивши своје дело, дух покајања Хришћанина предаје духу светлости и чистоте коме, најзад, следи дух усиновљења. Особеност првога је – трудољубива ревност; другога – топлина и сладосно горење срца; а трећег – осећање синовства, по коме из срца излазе уздаси к Богу; „Авва оче!“ Види на коме се од тих степена налазиш. Ако те нема ни на једном, побрини се и потруди око себе.

УТОРАК

По крштењу, пошто је на Њега сишао Дух у виду голуба, Господ је одведен у пустињу да буде искушан. То је општи пут за све. Свети Исаак Сирин на једном месту примећује: „Чим окусиш благодатну утеху или од Господа добијеш какав дар – очекуј искушења“. Искушења прикривају светлост благодати од очију самог човека, који обично разједа свако добро самомнењем и самоузношењем. Та искушења бивају и спољашња – жалости и понижења, и унутрашња – страсне помисли које нарочито нападају као звер кад се пусти са ланца. Потребно је, дакле, да пазимо на себе и да разматрамо оно што се дешава са нама и у нама како бисмо увидели зашто је тако као што јесте и шта смо обавезни.

СРЕДА

Ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско (Мт.5,20). Обележје књижевника јесте знање закона без бриге о животу по закону. Обележје фарисеја јесте исправност спољашњег понашања без посебне бриге о исправности осећања и помисли. И једно и друго стање нарави осуђени су на лишавање Царства небеског. Узми одатле за себе потребну поуку. Труди се на упознавању јеванђелског закона, али са намером да са сазнањем ускладиш и живот. У понашању се труди да будеш исправан, али пази и на унутрашња чула и помисли и расположења. Сазнавши потребно, немој се заустављати на знању него иди даље и направи закључак на шта те знање у поједином случају обавезује. Затим се неодложно потруди да неопходно испуниш. У свом понашању пази да не иду осећања и расположења за спољашњим делима, него да спољашња дела буду изазвана осећањима и расположењима, и да буду њихов тачни израз. Потрудивши се на тај начин, бићеш виши од књижевника и фарисеја и врата Царства неће бити затворена пред тобом.

ЧЕТВРТАК

Сваки који погледа на жену… већ је учинио прељубу с њом (Мт.5,28). Шта, зар онај који живи у заједници да никако не погледа на жену? Не, јер не чини прељубу онај који једноставно погледа на жену, него онај који је погледа са жељом. Ако треба да погледаш – погледај, али срце држи на узди. Гледај очима детета које на жене гледа чисто, без икаквих рђавих мисли. Треба и њих волети, јер се ни оне не искључују из заповести о љубави према ближњим – али, чистом љубављу у којој се има на уму душа и духовно сродство, без ичег другог… Пред Богом нема мушког ни женског пола. Тако ни у међусобним односима Хришћана не би требало да постоји разлика. Међутим, рећи ћеш да је то тешко. Наравно, без борбе не бива. Ипак, борба претпоставља избегавање рђавог. То, пак, избегавање се милостивим Господом рачуна у чистоту.

ПЕТАК

А ја вам кажем да се не противите злу (Мт.5,39). Другим речима, дај себе на жртву својевољности и злоби људској. Али, зар се тако може живети? Не узнемиравај се. Онај који је дао ту заповест јесте наш Промислитељ и Старатељ. Када са пуном вером
и од све душе пожелиш да тако живиш, и да се не противиш никаквом злу, сам Господ ће за тебе да уреди живот који ће бити не само сношљив, него и сретан. На самом делу бива да противљење још више раздражује противника и побуђује га да изналази нове непријатности, док га уступак разоружава и смирује. Стога, ако претрпиш само прву навалу злобе, људи ћe се сажалити и оставити те на миру. Противљење, пак, и освета само распирују злобу, која са једног лица прелази на породицу, а затим са поколења на поколење.

СУБОТА

Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас гоне (Мт.5,44). Без љубави никога нема на свету: воле се родитељи и сродници, добротвори и покровитељи. Но, љубав према родитељима, сродницима, покровитељима и добротворима јесте природно осећање, које се само собом у срцу изграђује. Због тога му Господ и не придаје вредност. Права хришћанска љубав се испробава у односу према непријатељима. Љубав према другима не треба да угаси лака или случајна непријатност, па чак ни напаст, гоњења, беде и лишавања које нам са намером чине. Ми смо дужни не само да благосиљамо те људе, него и да им добро чинимо, молећи се за њих. Погледај да ли је код тебе такво расположење према непријатељима твојим. По томе суди да ли је у теби хришћанска љубав, без које нема спасења?

НЕДЕЉА СВИХ СВЕТИХ

Света Црква сваки дан молитвено помиње свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све они који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар која је погодна за ново небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.

2 коментар(а)

  1. Пророк……све се је испунило шта је он предвидео. Ама, баш СВЕ!Несме се заборавити , да је он ово писао у 19-ом веку.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *