НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Беседе » Мисли за сваки дан у години

Мисли за сваки дан у години

ПОНЕДЕЉАК

Господ је Јудејцима објашњавао због чега они не верују у Њега. И шта мислите зашто? Зато што им је говорио истину: А мени не верујете јер ја истину говорим (Јн.8,45). Код њих лаж као да се отеловила и ушла у њихову крв, због чега им истина беше неприхватљива. А зашто ни сада не верују? Разлог је исти: Господ говори истину. Због тога не верују. Како то? Па, они су сви учени. Колико је само код њих речи! И то о истини? Да ,речи је много, али нема дела. Испредање система се такође код њих може наћи. Међутим, то је као испредање паучине. Само, они не примећују ту крхкост. Почетак система им је без основе, и даљи изводи су без доказа. Ипак, они су њима сасвим задовољни. Они имају такву жеђ за претпоставкама, да се чини да оне представљају сав садржај њиховог ума. Иако имају само претпоставке, они сматрају да имају солидно образовање. Разастрли су они, тако, једну маглу маштарија по малобројним чињеницама до којих су дошли. У тој магли изгледају сасвим друкчије него што су у ствари. И поред тога, они сматрају да поседују област непромењиве истине. Тако је ум постао труо, и тако се укус изопачио! Како ће, онда, ум да прими истину? Тако они не верују Господу који једини истину говори.

УТОРАК

Јудејци су се због изобличења разгневили на Господа и узели камење да баце на њега. Но, Господ је прошао између њих и отишао (Јн.8,59). Господу нису ништа учинили, већ су само себе погубили. Јер, последица њиховог неверја био је страшан приговор Господњи: Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста (Мт.23, 38), и још: Хајдемо одавде. И Господ је отишао другде и, уместо љубљеног Израиља, изабрао друге народе за своје станиште. Па и сада ништавни људи у самопрелести гордог ума који не прима Христову истину узимају камење противљења Господу и бацају га на Њега. Међутим, Њему они не могу ништа, будући да Он остаје Господ и да Његова истина пребива као неизмењива истина. Напротив, они себе погубљују. Господ пролази поред њих и препушта их њиховом сујетном мудровању, које их носи као вихор прашину. Дешава се да се цео народ окрене ка лажном мудровању. Тада се и он, слично Јудејцима, оставља властитом избору. Разумите народи и покорите се Господу!

СРЕДА

Ученици су говорили Господу да отпусти народ како би купили хлеб у селима. Међутим, Господ им је рекао: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу (Мт.14,16). То је било пред чудо насићења пет хиљада људи, осим жена и деце, са пет хлебова и две рибе. Тај догађај, који има посебно значење у животу Господњем, садржи још једну поуку. Народ је образ човечанства које је гладно и жедно истине. Рекавши апостолима: Подајте им ви нека једу, Господ је предсказао њихово служење људском роду, тј. њихову службу питања [храњења] истином. У своје време апостоли су је остварили. За каснија, пак, времена ту службу су предали пастирима, својим прејемницима. И садашњем пастирству Господ упућује реч: „Дајте вашем народу да једе“. И пастирство је дужно да на својој савести држи обавезу да народ храни истином. У Цркви је неопходно да стално тече проповед речи Божије. Пастирство које ћути зар се може назвати пастирством? А оно много ћути, преко мере ћути. Али, не треба рећи да је то због тога што нема вере у срцу. Ради се само о неспоразуму и неприкладном обичају. Ипак, то не оправдава ћутање.

ЧЕТВРТАК

За суд ја дoђox на овај свет, говори Господ, да виде који не виде и који виде да постану слепи (Јн.9,39). Оне који не виде – представља прост народ који је у простоти срца поверовао Господу, а они који виде су тадашњи књижевници, учени људи који, због гордости ума, сами не повероваше, па и народу забрањиваху. И наши образовани људи сматрају да добро виде. Због таквог мњења они се удаљују од вере у Господа, које се чврсто држе прости срцем и умом. Тако је, по истини Господњој, дошло до тога да су они слепи а да народ види. Они су слични птицама које виде ноћу али не и дању. Истина Христова им је тамна, лаж која јој је противна им се чини светлом: ту су они код своје куће. Ма како да је то очигледно, они су ипак готови да питају: Еда ли смо и ми слепи? И зашто крити: „Да, слепи“. И пошто сте слепи по својој вољи, грех слепоће и непримећивања светлости лежи на вама. Можете да видите, али нећете, јер заволесте обмањиву, прелестну лаж.

ПЕТАК

Ви не верујете јер нисте од оваца мојих, говори Господ Јудејцима који не верују. Овце моје слушају мој глас, и ја њих знам и за мном иду (Јн.10,26-27). Који не верују нису из стада Христовог. Тада су неверујући били они који још нису ушли у стадо, а сада су међу нама неверујући сви оно који су отпали од вере и иступили од стада Христовог. Господ је Пастир: све Његове овце иду за Њим, следећи Његово учење и испуњавајући Његове свете заповести. Грешници су болесне и слабе овце, које међутим, ипак иду са стадом. Они, пак, који изгубише веру сасвим отпадају и остају храна зверима. То су они који су заостали. Они нису у стаду Христовом и Његов глас не слушају. Ни Он њих не зна због тога што не дају да се за њих зна. [Они се не угледаше на] крвоточиву која је знала да да на знање да је присутна. И на Суду ћe им бити речено: Не знам вас, идите!

СУБОТА

Ако мени не верујете, делима верујте (Јн.10,33). Дела Господња су била свима позната и Он је могао на њих гласно да укаже: исцељења разних болести, истеривање бесова, власт над природом, виђење помисли у срцима, прорицање будућности, сила речи и господство над душама. Сва она су јасно доказивала да је Исус Христос од Бога и да је реч Његова истина. За нас верујуће тим делима су се присајединили: чудесна смрт, Васкрсење, Вазнесење, силазак Светога Духа, оснивање Цркве, дивни духовни дарови, победа над незнабоштвом и благодатне силе које до сада не престају да делују у Цркви Божијој. Све су то дела Господња. Сваком невернику је могуће казати: „Ако не верујеш речима, поверуј делима која громко сведоче о Божанској природи Господа нашег Исуса Христа и, поверовавши, прими сву Његову истину“. Међутим, чиме су Јудејци одговорили Господу? Тада опет тражаху да га ухвате (Јн.10,39). А садашњи неверници? Заседају и плету лаж за лажју како би „ухватили“ – ако не Господа (што нису у могућности), а оно просте у вери и оне који не могу да размрсе њихове лукаве замке.

НЕДЕЉА СЛЕПОГ

Спори се простота вере са лукавим неверјем (Јн.9). Пришавши слепцу који је прогледао, вера је просветила и његове умне очи, те је он јасно угледао истину. Гледајте како је код њега све логично. Питају га: „Шта ти кажеш о ономе који ти је дао вид?“ „Пророк је,- одговорио је он,- тј. посланик Божији, испуњен чудотворном силом“. Непротивречан и исправан закључак. Међутим, књишка образованост неће да види ту исправност и xoћe да се уклони од њених последица. Пошто јој то није успело, она се обраћа некњишкој простоти својим предлогом: Подај славу Богу. Ми знамо да је онај човек грешан. Али, простота вере не уме да повеже грешност и чудотворство, те отворено изражава: Је ли грешан не знам; једно знам, да ја бејах слеп а сада видим. Шта је могуће peћи против такве речи? Међутим, логика неверника је упорна и при свој очевидности се не стиди да тврди да не зна одакле је Онај који је отворио очи слепоме. У томе и јесте чудо, говори им здрава логика вере, што ви не знате откуда је, а Он отвори очи моје. А знамо да Бог не слуша грешнике; него ако ко Бога поштује и вољу Његову твори, тога слуша. Откако је века није се чуло да ико отвори очи рођеноме слепцу. Кад Он не би био од Бога, не би могао ништа чинити. Рекло би се, после овога ништа друго није остајало него да се преклони глава под силом исправног закључка. Међутим, књишка ученост не може да трпи здраву логику вере, и зато га истераше… Па, пођи онда да доказујеш истину вере онима код којих се ум искварио од упорности неверја. Неверници свих времена су људи истог кроја.

2 коментар(а)

  1. Пророк……све се је испунило шта је он предвидео. Ама, баш СВЕ!Несме се заборавити , да је он ово писао у 19-ом веку.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *