NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Dok je bio na zemlji, Gospod je ljudima i besima zabranjivao da ga hvale (Mk.3, 12), ali je tražio da veruju u Njega i da ispunjavaju zapovesti Božije. Taj zakon važi i sada, i važiće i na Sudu: Heće svako koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko, no koji tvori volju Oca moga koji je ka nebesima. Otuda slavoslovlje u crkvi započinje: Slava na visini Bogu, da bi pri kraju ispovedalo: Isceli dušu moju… nauči me tvoriti volju Tvoju. Bez toga slavljenje Boga nema nikakve vrednosti, budući da ne izlazi iz duše, nego se samo jezikom proiznose tuđe reči. Gospod na to i ne obpaća pažnju. Treba, naprotiv, biti takav da drugi, videći naša dela, počnu da hvale Gospoda. Sam naš život treba da bude hvala Bogu. U stvari, On sam u nama sve treba da dela, pri čemu mi ne treba da mu smetamo. Tako hvala za dela prelazi na Njega. Svako treba da postane miris Hristov. Tada će i bez hvale da se vrši slavoslovlje Gospodu. Ružin cvet ne pušta glas, ali se njegov miris, i pored ćutanja, pruža daleko. Tako treba da žive i svi Hrišćani.

UTORAK

Gospod je izabrao apostole da budu s njim i da ih šalje da propovedaju i da imaju vlast isceljivati bolesti i izgoniti demone (Mk.3,14-15). I svaki Hrišćanin je izabran da čini slična dela: da bude sa Gospodom, sećajući se Njega i Njegove svudaprisutnosti, da propoveda i ispunjava Njegove zapovesti i da je spreman da ispoveda svoju veru u Njega. Takvo ispovedanje će za slušaoce u krugu u kome se vrši biti gromka propoved. Svaki Hrišćanin ima vlast da isceljuje bolesti, premda ne tuđe, nego svoje, i ne telesne, nego duševne – grehe i grehovne navike. On ima vlast da izgoni demone, od6ijajući zle pomisli koje oni seju i gaseći strasne pobude koje oni raspaljuju. Čini tako i bićeš apostol i ispunitelj onoga na šta te je Gospod izabrao, delatnik svoga poslanstva. Ako uspeš najpre u svemu tome, Gospod će te možda pozvati i na posebno poslanstvo – da spasavaš druge, budući da si sam pošao putem spasenja, i da pomažeš iskušavanima, pošto si sam prošao sva iskušenja i stekao opit u dobru i zlu. Tvoj posao je da se trudiš nad sobom – na to si već izabran. Ostalo je u rukama Božijim. Smireni se uzvisuje.

SREDA

Ako se carstvo samo po sebi razdeli, to carstvo ne može opstati (Mk.3,24). Sve dok u našoj unutrašnjosti vlada grehovna jednomislenost lukavstva, u nama je snažno carstvo tame i greha. Međutim, kada blagodat Božija ka sebi privuče zarobljeni deo duha, oslobodivši ga od porobljenosti, unutra dolazi do razdeljenja: gpex je na jednoj strani, a dobro na drugoj. Čim se čovek svešću i slobodom vezuje za dobro (što sačinjava posledicu probuđenja), greh gubi svaku potporu i počinje da se razara. Postojanost u preduzetoj dobroj nameri i trpljenje u naporima sasvim razaraju greh i istrebljuju ga. Unutra započinje carstvo dobra i traje dok se opet ne prokrade neka zla pomisao koja, privukavši volju, ponovo proizvodi razdeljenje. Ako začetoj grehovnoj pobudi daš mesta, sjediniš se sa njom i sprovedeš u delo – dobro će opet početi da slabi, a zlo da raste, sve dok ga sasvim ne istrebi. To je gotovo neprekidna istorija unutrašnjeg života kod onih koji su malodušni i nemaju postojanu narav.

ČETVRTAK

A koji pohuli na Duha Svetoga nema oproštenja vavek (Mk.3, 29). Da li je teško upasti u takav greh? Uopšte nije teško. Evo grehova te vrste: „Velika i bezmerna nada na blagodat Božiju; očajanje ili nenadanje na Božiju milost; protivrečenje očiglednoj i utvrđenoj istini i odbacivanje Pravoslavne hrišćanske vere. Drugi tome dodaju zavist prema duhovnim darovima koje bližnji dobijaju od Boga; uporitost u grehu i istrajnost u zlobi; nebrigu za pokajanje sve do odlaska iz ovog života“ (Pravosl. ispov. deo 3. pit. 38). Eto, koliko puteva! Pođeš li kojim od njih, biće ti teško da se vratiš i bićeš odveden do svepogubne propasti. Protivljenje istini počinje sa malim sumnjama, koje bivaju pobuđivane rđavom rečju ili knjigom. Ako se ostave bez pažnje ili lečenja, one će odvesti ka neverju i upornosti u njemu. Do očajanja se takođe dolazi neprimetno: „Pokajaću se“, govore i nastavljaju da greše. Postupajući tako nekoliko puta i videvši da pokajanje ne dolazi, oni govore u sebi: „Tako mora da bude! Ne možeš protiv samog sebe“, i već se predaju grehu u punu vlast. Tako skupljaju mnoštvo grehova, a pri tome dopuštaju i mnoštvo protivljenja očiglednim pozivima Božije blagodati. Kada u takvom stanju čovek dođe do misli da se pokaje, mnoštvo grehova ga davi, a protivljenje blagodati mu oduzima smelost da pripadne Gospodu. I on rešava: Veliki je moj greh, da bi mi se oprostio. To baš i jeste očajanje! Čuvaj se početka neverja i greholjublja i nećeš upasti u taj bezdan.

PETAK

Evo iziđe sejač da seje (Mk.4,3). Od vremena kad je izišao na setvu, sejač ne prestaje da seje. U početku je sam sejao, zatim preko apostola, i najzad preko Božanstvenog Pisma i bogomudrih učitelja. I do sada se svagde seje reč istine Božije. Ako si spreman da budeš dobra zemlja, seme će neizostavno pasti: i posejano će Gospod da razraste. Kako se, pak, pokazati dobrom zemljom? Pažnjom i izučavanjem reči Božije, saosećanjem i ljubavlju prema njoj i spremnošću da se odmah u delo sprovede što se sazna. Pri takvom nastrojenju, ni jedna reč ne ostaje na površini duše, nego svaka ulazi unutra. Sjedinivši se sa srodnom građom duha, ona pušta koren i uzrasta. Hraneći se, zatim – odozgo duhovnim nailascima, a odozdo dobrim željama i trudom – ona razrasta u drvo, daje cvet i plod. Sam je Bog tako ustrojio oko nas i zato ne možemo da se ne čudimo našoj besplodnosti. A to je sve zbog nepažnje i nerada.

SUBOTA

Podajte kesarevo kesaru a Božije Bogu (Mk.22,21). Svakome daj svoje. Odatle i zakon: Bogu ugađaj ne samo sa jedne, nego sa svake moguće strane; svaku silu svoju i sposobnost svoju okreći na služenje Bogu. Rekavši: Podajte kesarevo kesaru, Gospod je pokazao da mu je takva delatnost ugodna. Ako pod kesarevim budeš podrazumevao uopšte sve neophodne i suštinske poretke zemaljskog života, a pod Božijim – sve poretke Bogom ustanovljene Crkve, proisteći će da su svi putevi našeg života prepuni načinima za spasenje. Jedino budi pažljiv! Koristi se svime, i svagda delaj saobrazno sa voljom Božijom, onako kako Bog od tebe hoće, pa će spasenje biti u tvojim rukama. Moći ćeš da dospeš dotle da svaki tvoj korak bude delo ugodno Bogu. Usled toga će svaki tvoj korak biti podvig ka spasenju. Put spasenja jeste hođenje putem volje Božije. Hodi u prisustvu Božijem. Pazi, rasuđuj i, ne žaleći sebe, odmah pristupaj delu na koje ti u tom trenutku bude ukazivala savest.

NEDELJA TRINAESTA PO DUHOVIMA

Marija je dobar deo izabrala (Lk.10,42). Uspenje Majke Božije predstavlja dobar kraj toga izbora. Sam Spasitelj je pri Njenom uspenju u svoje ruke primio njenu dušu. Toga su se udostojili i mnogi sveti. U raznim oblicima i stepenima, isto doživljavaju i svi koji izabiraju dobar deo. U trenutku izbora nadom se nazire kraj. On se u izvesnom stepenu predoseća. Nakon toga, trud, borbe i samoprinuđavanja delimično pomračuju izabrani put. Ipak, kao zvezda vodilja – ostaje dobri kraj dobrog dela. On liči na vatru koja u daljini svetluca putniku koga je na putu zadesio mrak. Nada je podsticaj snage i potkrepljenje trpljenja i postojanosti u započetom. Ona sama jača verom. Verom se pravi izbor, nadom se istrajava u izboru, a trpljenjem se dolazi do dobrog kraja.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *