NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK

Fariseji i sadukeji su od Gospoda iskali da im pokaže znak (Mt.16,5), i nisu ni primetili da je znak bio pred njihovim očima. Gospod sam je bio znak. Njegovo učenje i dela jasno su pokazivala ko je On, tako da drugo svedočanstvo nije bilo ni potrebno. Dela koja tvorim ja… ona svedoče za mene, govorio je On Judejcima (Jn.10,25). Lice nebesko umete raspoznavati a znake vremena ne možete (Mt.16,3). Zbog čega se to desilo sa njima? Zbog toga što su živeli spoljašnjim životom, a unutar sebe nisu ulazili. Bez sabranosti, bez pažnje i samoudubljivanja, dela Božija se ne mogu ni primetiti, niti razumeti. To se nastavlja i do danas. Hrišćanstvo je svima pred očima kao istinski znak Božiji. Međutim, oni koji ga gledaju – ne vide, kolebaju se u veri i odstupaju. Njihove oči gube sposobnost da na njemu vide Božanski pečat. Oni su gotovi da traže posebne znake sa neba, slično Judejcima. Ipak, znak se ne daje zato što ga oni koji ga traže ištu radi iskušavanja, a ne radi toga da bi krenuli putem Hristovim. Ti samo stupi na taj put i od prvog koraka ćeš uvideti njegovu božanstvenost, tj. da vodi Bogu i da Boga približava tebi. Judejcima je Gospod rekao: „Znak se neće dati osim znaka Jone proroka“ (Mt.16,4). I današnje nevernike je predvideo Gospod, unapred pripremivši odgovor za njih: I tada će se pokazati znak Sina Čovečjega na nebu; i tada će proplakati sva plemena na zemlji (Mt.24,30).

UTORAK

Čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog, rekao je Gospod (Mt.16,6). Sadukeji su obrazac nepreduzimljivosti, a fariseji predstavljaju ljude koji nose masku revnitelja. Ipak, prvi ne rade ništa, a drugi, prave buku, iako na delu ne ispada ništa. Kod nas su njima slični ljudi koji se zanose idejom humanosti. Ako ih bolje upoznaš, naći ćeš samo reči. Oni govore o dobru naroda, a narod ne vidi nikakvo dobro, budući da samo govore, a ne delaju. Kod njih je humanost izveštačena. Oni se samo prave da je imaju, a ustvari su egoisti. Reči nisu posebna žrtva, i zato ih rasipaju. Ako, međutim, dođe do potrebe da se na delu pokaže žrtva – oni se povlače. Danas su skoro svi preduzimljivi samo površno: pred drugima izgledaju kao revnitelji dobra i, posebno – prosvećivanja. Međutim, sasvim su zadovoljni kada rečima uspeju nekog ubediti da su zaista takvi. Zbog toga je lako da se kod nas pojavi neki dobrotvorni poduhvat. Govorkanja uzimaju maha, ali na delu ne biva mnogo. Žrtve od njih ne očekuj. Njima nije do drugih, nego da im sve ide u redu. Desi se, ipak, da ponešto i žrtvuju, ne lupajući mnogo glavu za dobrobit bližnjih. Međutim, to čine da bi se samo što pre otarasili briga. I jedne i druge osudio je Gospod, a nama je zapovedio da budemo ispunjeni iskrenom ljubavlju jedni prema drugima: ljubavlju koja ne voli da se pokazuje.

SREDA

Kada su ga apostoli ispovedali kao Sina Božijeg, Spasitelj je rekao: Valja postradati… i ubijen biti (Mt.16,21). Delo je sazrelo. Ostalo je samo da se dovrši smrću. Isto biva i na putu usavršavanja naravi kod Hrišćanina. Dok se on bori sa strastima, vrag se još nada da će ga nekako iskušati. Kada se, pak. strasti u njemu utišaju, neprijatelj više nema sile da ih pobuđuje, te podiže spoljašnja iskušenja, uvrede svake vrste i to vrlo snažne. On pokušava da nametne misao: „Zašto si se trudio i borio? Nemaš od toga nikakve koristi“. Dok on, međutim, spolja priprema rat, Gospod svom podvižniku šalje duh trpljenja. Pre nego što vrag uspe da podigne bilo kakvu nesreću, On u srcu podvižnika pobuđuje oduševljenu gotovost na stradanja i klevete svake vrste. Na taj način, zamka đavolja ne uspeva. Gospod je za sebe rekao: „Valja postradati“. Tako i oni osećaju neku žeđ za teškoćama. Kada nastupe, oni ih sa radošću susreću i piju ih kao što žedan pije hladnu vodu.

ČETVRTAK

Od onih koji xoće da ga slede, Gospod zahteva odlučno samoodricanje: Neka se odreče sebe (Mt.10,21). Isto se može reći i na drugi način: „Odbaci svoje interese i brini jedino o Gospodnjim interesima“. U tome ćeš uspeti ukoliko uvek budeš radio ono što je Njemu ygodno. Kako u tome uspeti? Dobro pazi na ono što je u tebi unutra, i na ono što je spolja. Strogo prosudivši o tome koji bi postupak u datom clyčajy bio ugodan Gospodu, ne žaleći sebe i ne mešajući svoje račune, sa punim samoodricanjem pristupi delu. Reći ćeš: „Rasuditi o tome je zamršeno“. Ne, nije zamršeno. Imamo jasne i određene zapovesti. One izražavaju sve što je sa naše ctpane ugodno Gospodu. Treba ih samo primeniti na dati slučaj. To ne predstavlja veću teškoću. Treba imati zdrav razum. Ako se, pak, ne snalaziš, pitaj svog duhovnog oca ili koga drugog, čiju reč poštuješ, i postupi kao što ti se kaže. Ipak, svakako je bolje izoštravati svoje rasuđivanje kroz čitanje reči Božije i otačkih knjiga, kako bi rešenje uvek imao uz sebe.

PETAK

Gospod je o Jovanu Preteči rekao: Ilija je došao i ne poznaše ga (Mt.17,21). 36og čega? Zbog toga što nisu pazili na puteve Božije i što se njima nisu zanimali. Kod njih je bilo drugo nastrojenje, drugo gledanje na stvari; oni imađahu druge ukuse; van kruga Božanskih stvari beše njihova dosetljivost. U tom, pak, krugu oni se nisu snalazili, jer mu behu strani. Unutrašnje nastrojenje ima čulo kojim odmah primećuje i nalazi ono što mu je poznato, ma kako inače bilo i prikriveno. Umetnik, naučnik i ekonomist gledaju na jednu istu stvar na različiti način – prvi sudi o lepoti, drugi o uzročnim odnosima, treći o koristi koju može izvući. Isto tako su i Judejci po svom nastrojenju sudili o Jovanu, a zatim i o Spasitelju. Pošto nisu bili nastrojeni po Božijem, nisu ni razumeli da oni vrše delo Božije. I sada su, takođe, počeli da ne razumevaju Preteču i Gospoda, i da sa njima rade šta hoće. Podiže se tajno gonjenje na Hrišćanstvo. Ono se, čak, povremeno i javno pojavljuje, kao nedavno u Parizu. Ono što se tamo uradilo u malom obimu, vremenom se može očekivati u većim razmerama… Spasi nas Gospode!

SUBOTA

Dobar čovek iz dobre riznice iznosi dobro; a zao čovek iz zle riznice iznosi zlo (Mt.12,35). U riznici ćeš naći ono što staviš u nju: ako staviš zlato – naći ćeš zlato; ako položiš bakar – bakar ćeš i uzeti. Ono, i bakar se može izdavati za zlato, ali će znalac brzo primetiti krivotvorinu. Šta da radimo kako bi u našoj riznici bilo jedino zlato, tj. u srcu – samo dobro? Srce je, po prirodi, riznica dobara. Zlo je kasnije pridošlo. Stoga uzmi anatomski nož pažnje, pa odvajaj i odsecaj neprirodno. Zlo će, jedno za drugim, da otpada, a dobro će da jača i da se širi. Na kraju će ostati samo dobro. Radi se samo o tome da se odredi šta je prirodno, a šta nije. Današnje prirodnjake ne slušaj. Kod njih je sve naopako: ono što je prirodno – kod njih je neprirodno, a što je neprirodno – kod njih je prirodno – zlo zovu dobro, a dobro zlo. Ti, pak, gledaj šta govori Gospod u Jevanđelju, i sveti apostoli u svojim spisima. Prema njihovim ukazanjima određuj šta je prirodno. Tako ćeš sabrati mnogo dobra i moći ćeš ga iznositi iz svoga srca. Moli se Duhu Svetome: „Riznico dobara, urizniči dobro u srcu mome“!

NEDELJA OSMA PO DUHOVIMA

Pred čudesnim nasićenjem pet hiljada ljudi, učenici Gospodnji su hteli da narod bude otpušten. Međutim, Gospod im je rekao: Nema potrebe da idu; podajte im vi neka jedu (Mt.14,16). Naučimo tu reč, te svaki put kada vam vrag bude našaptavao da odbijemo prosjaka, govorimo kao Gospod: Nema potrebe da idu; podajte im vi neka jedu Zatim im dajmo šta se nađe pri ruci. Neprijatelj nas mnogo odvraća od želje za dobročinstvom, namećući nam misao da prosjak nije zaslužan da bilo šta dobije. Gospod, međutim, nije razlikovao dostojanstvo prisutnih: sve je jednako ugostio, iako mu, možda, nisu svi bili jednako predani. Šta više, možda su tu bili i oni koji su kasnije vikali: „Raspni ga“. Takvo je i opšte Božije promišljenje o nama: On svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje dažd pravednima i nepravednima (Mt. 5,45). Kada bi nam Gospod pomogao da i mi makar malo budemo milosrdni kao i Otac naš što je milostiv (Lk.6,36)!

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *