NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK (4. NEDELJE POSTA)

Apostol Pavle govori da su se Izrailjci, prešavši more, krstili (1.Kor.10,2). Takvo krštenje je služilo kao znak njihovog razlikovanja od Egipćana. A apostol Petar dodaje: (Voda) i nas sada spasava krštenjem kao ispunjenjem praobraza (1.Pt.3,21). I naše krštenje nas spasava i služi kao kamen međaš između tamne satanske oblasti greha i sveta, i svetlog života u Hristu. Kršteni od sebe odrezuje sve nade i potpore zemaljske i, ničim vezan, živi u ovome veku kao da je u pustinji. Njegovo srce nije na zemlji, nego je svo u onom veku. Sve sadašnje se njega dotiče samo usput: onaj koji ima ženu, kao da je nema; onaj koji kupuje, kao da ništa nema, i onaj koji ovaj svet koristi kao da ga ne koristi (1.Kor.8,29-30).

UTORAK

Krštenje je, po apostolu Petru, obećanje dobre savesti (1.Pt.3,21). Kršteni daje obećanje da će ubuduće živeti u čistoj savesti, a i u svoj širini Gospodnjih zapovesti, koje je primio u savest. Čistota naravi je oznaka krštenoga. Apostol Pavle svetlost svoga života poistovećuje sa svetlošću vaskrsloga Gospoda. Kao što, veli on, Hristos usta iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi treba da hodimo u novom životu (Rim.6,4). U krštenju umire stari greholjubivi čovek, a ustaje novi, koji je revnitelj dobrih dela. I tako, kršteni, smatrajte… da ste mrtvi grehu, a živi Bogu u Hristu Isusu, Gospodu našem. Da ne caruje, dakle, greh u vašem smrtnom telu, da ga ne slušate u pohotama njegovim, niti dajte udove svoje grehu za oružje nepravde; nego predajte sebe Bogu, kao oživljeni iz mrtvih, i udove svoje Bogu za oružje pravde. Jer greh neće vama ovladati (Rim.6,11-14).

SREDA

Krštenje je u našem jeziku srodno po značenju sa krstom. Srećna srodnost! Premda je vidljiva radnja krštenja pogruženje, ipak mu se suština sastoji u saraspinjanju Hristu na unutrašnjem duhovnom krstu. Apostol Pavle govori: Da se stari naš čovek razap[n]e s njime (Rim.6,6) u krštenju. To nije nikakvo mehaničko delovanje, nego izmena naravi ili obrat misli, ciljeva, želja i osećanja. Ranije je sve to bilo zamrljano samougađanjem; sada se u samoodricanju sve posvećuje Bogu, u Hristu Isusu, blagodaću Duha Svetog. Reći ćeš: „Ja to nisam shvatio kada sam bio kršten“. Ali, sada razumeš. Položi u savest svoju da ispuniš značenje krštenja, budući da je neizbrisivo. Čak i na Sudu će njegov pečat na tebi biti vidljiv – ili u tvoju korist ili protiv tebe.

ČETVRTAK

Ko žali prut, mrzi sina svoga; a ko ga ljubi, kara ga za vremena (Prič.13,24). Ostavimo decu, i pogledajmo na sebe. U odnosu prema svakom, to znači: ne štedi sebe, nego se kažnjavaj na vreme. Samosažaljenje je koren svih naših saplitanja u greh. Onaj ko ne snishodi sebi, uvek je utvrđen u dobru. Iznad svega je potrebno da se telo drži u strogoj disciplini, budući da je sluga bez razuma. Kada ga more, ono je mirno, a čim mu se da samo mala olakšica – odmah pokazuje kandže i seva očima pohote. Ipak, dobro je što barem ne govori. Ali, telu se ipak mnogo pridaje i izmišljaju mu se svakakve ugodnosti. Čak i nauka ne može bez toga. No, kakva mi je to samo nauka?

PETAK

Gospod je rekao Avraamu: Idi iz zemlje svoje i od roda svoga i iz doma oca svoga u zemlju koju ću ti ja pokazati (Post.12,1). To je očigledan praobraz promene srca koja se dešava kod istinoverujućih – kada iskreno uzmu na sebe krst svoj i krenu za Hristom. Ostavljaju oni oca svoga – sopstvenost, raspinjući se samoodricanjem; ostavljaju rod svoj – svoje lične grehovne sklonosti, strasti i navike, raspinjući ih rešenošću da nepokolebivo u svemu sleduju strastoubistvenim zapovestima Gospodnjim; ostavljaju i zemlju svoju – svu oblast svoju, svet, sa svim njegovim prohtevima, raspinjući ih rešenošću da im budu tuđi, pa makar zbog toga bilo neophodno ne samo da izgube imanje i društveni prestiž, već i samu smrt da pretrpe.

SUBOTA

Telo i krv ne mogu naslediti Carstva Božijega (1.Kor.15, 50). Iz toga sledi da se radi zadobijanja Carstva Božijeg treba obestelesiti i obeskrviti, tj. utvrditi u načinu života u kojem kao da telo i krv ne postoje. To se postiže savršenim odricanjem od telesnih i krvnih dela. A poznata su dela tela, koja su: Preljuba, blud, nečistota; besramnost, idolopoklonstvo, čaranje, neprijateljstva, svađe, pakosti, gnev, prkosi, razdori, jeresi, zavisti, ubistva, pijanstva, raskalašnosti, i slično ovima. Nabrojavši sve ovo, apostol dodaje: Za koja vam unapred kazujem, kao što sam i ranije govorio, da oni koji tako nešto čine neće naslediti Carstva Božijega (Gal.5,19-21). Ko ima uši da čuje, neka čuje.

ČETVRTA NEDELJA POSTA

U svojoj reči o blaženstvima Gospod ocrtava rajsko srce (Mt.5,1-12). U njegovo raspoloženje ulaze: smirenje, plač i skrušenost, krotost i bezgnevlje, puna pravdoljubivost, savršena milostivost, čistota srca, miroljubivost i mirotvornost, trpljenje muka, kleveta i gonjenja za veru i hrišćanski život. Ako hoćeš raj – budi takav. Tako ćeš još ovde steći predukus raja, u koji ćeš spremno da stupiš po smrti, kao unaprad izabrani naslednik.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *