NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavni brak i porodica » JEDNOM ZA CEO ŽIVOT – RAZGOVORI SA SREDNJOŠKOLCIMA O BRAKU, PORODICI I DECI

JEDNOM ZA CEO ŽIVOT – RAZGOVORI SA SREDNJOŠKOLCIMA O BRAKU, PORODICI I DECI

 

JEDNOM ZA CEO ŽIVOT
Razgovori sa srednjoškolcima o braku, porodici i deci
 

 
Beseda 4
Začeće
 
(15 minuta + film „ultrazvuk“)
 
Danas ćemo pogledati film „Ultrazvuk: svedočanstvo o ranim stadijumima života“. Ovaj film je snimljen u Americi i napravljen je na osnovu kadrova koji su dobijeni zahvaljujući ultrazvučnoj tehnologiji koja se danas naširoko primenjuje.
Želeo bih da svojim očima vidite jednostavnu činjenicu da život deteta zaista počinje od momenta začetka, dugo pre samog njegovog rođenja na svet. A pre filma ću pokušati da se dotaknem vrlo važne teme – začeća.
Pre svega, ne treba misliti da se Crkva gnuša teme začeća, kao da verujući ljudi ovo smatraju nečim gnusnim, sramotnim, što ne podleže širokoj diskusiji, a i ako se diskutuje o tome onda samo s pozicija osuđivanja. Uopšte nije tako. Istina, u Crkvi se ova tema retko razmatra naširoko, ali ne zato što je vrlo nepristojna, već nasuprot tome, zato što je veoma uzvišena. Crkva se prema momentu začeća odnosi s dužnim strahopoštovanjem i prosto tako, usput ovu temu neće razmatrati. U momentu začetka svakog čoveka prisutan je Bog, Koji daje dušu malom čovečuljku, čije telo se u tom trenutku sastoji od samo jedne ćelije, koja je stvorena usled spajanja dve roditeljske ćelije. Božije prisustvo u momentu začeća ne dozvoljava da se prema njemu odnosimo kao prema gnusnom aktu koji se i obavlja negde u mraku. Gnusno je samo jedno – blud, koji ima malo šta zajedničko s čistim supružanskim sjedinjenjem, koje je Bog blagoslovio. Blud nema za svoj cilj začeće, pritom se po pravilu koriste sredstva za kontracepciju i za bludnike je prisustvo Božije u datom trenutku očigledno suvišno.
Pitanje o tome da li je supružansko sjedinjenje nešto prljavo postavljali su već prvi hrišćani. Apostol Pavle piše u jednoj od poslanica: „Brak je častan i postelja neoskrnavljena.“ Naravno, ima se u vidu bračna postelja zakonitih supružnika, a ne postelja bludničara ili preljubnika. Još jedno svedočanstvo, sad već iz četvrtog veka. U ovo vreme su se pojavili ljudi koji su govorili da sveštenik ne sme da ima supružničko opštenje sa svojom ženom, a neki su čak odbijali da pričešćuju ove sveštenike. I ponovo je Crkva sa svom izričitošću posvedočila na Gangrskom saboru kao odgovor na ovu zabludu da se oni koji se gnušaju oženjenih sveštenika smatrajući da ih brak skrnavi, sami odlučuju od Crkve kao jeretici.
To da začeće nije povezano ni sa kakvom prljavštinom može se videti iz sledećeg. U Pravoslavnoj Crkvi čak postoje praznici koji su posvećeni začeću. Na primer, praznik začeća Majke Božije u utrobi Njene majke – pravedne Ane ili začeće Jovana Preteče u utrobi pravedne Jelisavete. To je zaista praznik. Čovek se još nije rodio, ali mi već znamo da on postoji.
Sad ću po redovima pokazati ikonu jednog od ovih praznika. Kako vidimo, Crkva se ne gnuša događaja začeća, već čak slika ikone praznika vezanih za začeće. Naravno, na ikoni ne vidimo scenu iz postelje, već uslovno, celomudreno izobraženje supružničke bliskosti. Bračni par, a to su pravedni Joakim i Ana, roditelji Presvete Bogorodice stoje jedno pored drugog u pokretu, koji poseća na celomudreno skromno celivanje. To je sve! Ovo je sasvim dovoljno da bi se ukazalo na telesno jedinstvo supružnika u začeću.
Skrećem vašu pažnju na to da su pravedni Joakim i Ana dva puta prikazani na ikoni. Na ivicama ikone postoji njihovo izobraženje za vreme molitve. Za šta se mole? Oni su bili već jako stari, ali nisu imali dece, zbog čega su ih ljudi obasipali optužbama za neke tajne grehove, zbog kojih im Gospod navodno i ne daje decu. I posle jednog u nizu poniženja supružnici su se sa suzama molili da ova sramota bude skinuta s njih. Posle ove vatrene molitve Gospod im šalje dete – Majku Božiju. Dakle, pravedni supružnici se mole da im bude darovano dete, mole se pre začeća.
Ova molitva nije neka retkost. Molitva pre začeća je bila u ustima mnogih pravednih supružnika. Prva molitva pre supružničkoj sjedinjenja navodi se u knjizi Tovit, u 8. glavi. Ova knjiga je napisana mnogo pre Hristovog Rođenja, zato se sa sigurnošću može reći da tradicija ljudi da se mole pre začeća ima istoriju dužu od dve hiljade godina.
I danas se verujući supružnici trude da se mole pre začeća deteta. Dete koje je začeto posle takva molitve osvećivaće se u utrobi majke od samog svog začeća.
 
Posle filma
 
Mislim da je film divan i verovatno je beskorisno komentarisati ga. Želeo bih samo da zapamtite neke činjenice koje se pominju u ovom filmu.
Prvo već 18 dana nakon začeća počinje da kuca srce malog čovečuljka. Mama, po pravilu, tek počinje da podozreva da je trudna, a dete je već toliko veliko da počinje da radi njegov sopstveni sistem za krvotok.
Drugo. Sa 10 nedelja dete u utrobi skače, vrti se, prevrće se onako kako to ne može da učini posle rođenja. U filmu se odlično videlo koliko je buran detetov život u ovom uzrastu, a mama će osetiti njegovo kretanje tek kad ono bude imalo četiri meseca. A mnogi roditelji misle da dete tek u ovom periodu trudnoće čini svoje prve skromne pokrete. Međutim, nije tako. Organi deteta su u potpunosti formirani već u 12 nedelji. A preostalo vreme dete prosto raste.
Zaista se može reći da su ultrazvučna ispitivanja jako izmenila predstavu o životu deteta pre njegovog rođenja.
 
Po pravilu, posle razgovora sam delio listiće koji su sastavljeni u centru „Život“, u kojima su navedene osnovne etape formiranja deteta u utrobi.
 
 

 
 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *