NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM IV

DOBROTOLJUBLJE – TOM IV

 

SVETI OTAC NAŠ TEODOR STUDIT

PODVIŽNIČKE POUKE MONASIMA
 

41.
1) Odnoseći se prema ekonomu kao prema samostalnoj vlasti, vi uvodite dvovlašće i razdeljenje; pri razdeljenju, pak, carstvo ne može opstati; 2) ja čitav pripadam bratstvu, i drugo nije ni potrebno; 3) jednovlasni Gospod je blagovoleo da i u ljudskim zajednicama postoji jednovlašće (1, 45)
1) Ja ne znam da li iz neznanja ili nepažnje ili iz zle misli vi slavite ekonoma na moje beščašće i ističete njegovo lice na moje posramljenje, često govoreći: „Kad bi ekonom bio prisutan dotično delo bi bilo mnogo bolje učinjeno. I gde je ekonom? Kad bi samo on na to pogledao“. I vi rečeno govorite da ja čujem. Drugi govore: „Sačekaj. Ekonom će sve popraviti i doterati“. Zar tako priliči? I da li je to dobro za njega, za mene i za vas? Vi ste sebe pokazali kao kopilad nepokornosti, njega kao sposobnog da ispupi iz granica svog čina i vlasti, a mene kao da nisam postupio po volji Božijoj, nego po telesnoj privlačnosti, tj. po pristrašću i preteranom blagovoljenju prema bratu. He vidite li da na taj način uvodite dva gospodara, dvoje vladika, dva načela. Glas Gospoda našeg Isusa Hrista je izrekao: Svako carstvo koje se razdeli samo u sebi, opusteće (Mt. 12, 25). Dvojevlašće je već mnogovlašće, a mnogovlašće rađa podele. Podele su, pak, uzrok razdeljenja i raspadanja. Zašto sami na sebe navlačite bedu, ne stojeći u svojoj meri i u svom činu kao što priliči i udaljujući se od priličnog?
2) Ja sam grešan i neupotrebljiv. Ipak, odrešivši se i obnaživši se od svega, ja smelo prebivam na svetom mestu i u svom bezumlju se usuđujem da kažem da se ni u čemu ne udaljujem od dužnosti ni radi brata, ni radi dede, ni radi oca ili majke, ni radi srodstva i uopšte ni radi čega telesnog. I čak kad bi trebalo da predam svoje telo i da prolijem krv svoju ja uz Božiju pomoć i molitve oca moga ne bih odrekao samo da ne bih učinio nešto nekorisno za vas i za sebe.
3) Jedan je Gospod i Zakonodavac, kao što je napisano, jedna vlast i jedno Bogonačelo nad svim. Istočnik svake mudrosti, blagosti i poretka, jednonačelije se prostire na sve. Ono je od blagosti Božije dobilo načelo. Njega u poretku života u tvorevini bez njenog proizvoljenja i po Božijem podobiju treba da ustrojava proizvoljno samo jedan čovek. Božanstveni Mojsije u opisu nastajanja sveta navodi reč koja je izašla iz Božijih usta: Stvorimo čoveka no obrazu i podobiju našem (Post. 1, 26). Otuda uspostavljanje među ljudima svakog načelstva i svake vlasti, naročito u Crkvama Božijim: jedan patrijarh u patrijarhatu, jedan mitropolit u mitropoliji, jedan episkop u episkopiji, jedan iguman u manastiru, pa i u svetskom životu, ako hoćeš da čuješ, jedan car, jedan vojskovođa, jedan kapetan na brodu. I ukoliko u svemu ne bi upravljala volja jednoga ni u čemu ne bi bilo reda i poretka, a ni dobra ne bi bilo, s obzirom da različitost volje sve ruši.
 

42.
1) Četrdesetnica ne zahteva samo telesno, već i duševno uzdržanje; 2) mera posta za opštežiće je osrednja, svakog dana po malo; 3) uplašimo se Boga, strogog Sudije i neka nas smrt ne zatekne nespremne; 4) ja se krajnje bojim smrti i svega što je sa njom vezano; 5) ustanimo i ustremimo se na bogougodna dela (1, 46)
1) Bog koji svime upravlja mudrošću svojom, koji vremenom i godinama predobro i premudro rukovodi, i nama je tokom godine odredio spasonosne i dušekorisne dane pošćenja, koje ćemo posvećivati isključivo Njemu i očišćenju od grehovnih oskrnavljenja. Neka je blagodarnost Onome ko nam je ustanovio takve dane i koji nam je dao da sada doživimo do njih. Mi uvek treba da živimo čisto i neporočno i da ispunjavamo svaku zapovest Božiju. Ipak, [ta obaveza] naročito sada leži na nama. Sada je vreme očišćenja i mi treba da se očistimo. Sada je vreme uzdržanja i mi treba da ga se držimo ne samo u odnosu na jelo i piće (što je nedovoljno), nego i na slastoljublje u srcu, i na sramno maštanje, i na zavist prema dobroj slavi brata, i na gnev i nezadovoljstvo prema bližnjem, i na neobuzdanost jezika (kome se ne može dozvoliti da leti po svojoj volji, već mu se mora naznačiti granica, vreme i mera za razgovor čak i o doličnome), i na bludne poglede oka, i na slušanje rđavih reči, koje Bogu nisu ugodne. Da, čeda moja. Molim vas da postanete oruđe i sladosni psaltir Duha Svetoga. Svoje ruke čuvajte od nerazumnih pokreta i od pohotnih dodira kako se ne biste rastrojili. Budite mirni među sobom.
2) Svečasna četrdesetnica je donekle teskobna za telo. Ipak, nemojte padati duhom. Pretrpite malo pa ćete se priviknuti i prestati da osećate breme, naročito po prolasku prve nedelje. Nama je za ishranu dovoljan hleb i voda i još ponešto. Naši triblaženi oci su, kao što znate, živeli gotovo bez hrane. Jedni su se [uzdržavali] po čitavu četrdesetnicu, drugi po nedelju dana, jedni po tri dana, a drugi su jeli svakog dana po malo. Mi, pak, svakog dana primamo hranu, pa čak i raznovrsnu, i neka nas se u poniženju našem opomene Gospod (Ps. 135, 23). I neka ovu našu malenkost primi kao delo Antonija Velikog. Jer, mi živimo u opštežiću i hodimo carskim putem, koji su oci pretpostavljali svemu. Samo budite čisti uvek u skrivenoj radionici duše i nemojte dozvoliti da učinite bilo šta pogubno za duše vaše.
3) Ubojmo se Boga koji će osvetliti što je sakriveno u tami i objaviti namere srca (1. Kor. 4, 5) i koji će dati svakome ne samo no delima njegovim (Rim. 2, 6), nego i po rečima i pomislima, pa čak, što je još strašnije, i po gresima neznanja. I ko će opstati pred jarošću gneva Njegovog? Ko će se javiti dovoljno nevin pred licem Njegovim? I ko posle rečenog neće da stekne revnost da hodi pravim putem? Ko se neće napregnuti da odbaci nemarnost i svoju sanjivu lenjost? Gore, pokrenite se. Noć je već prošla i zasjaće dan budućeg nagrađivanja. Neka nas smrt ne zateče nespremne i neka na nama ne ostavi neku neisceljenu i večnu ranu.
4) Ja ubogi i pre svih ljudi, ili bolje reći, jedini dostojan svakog mučenja, imam strah, užasavam se i treptim od pomisli o razrešenju od tela, o dolasku svetih anđela po dušu, o prolasku kroz vazdušna prostranstva i o davanju odgovora Svetodršcu, kao što je napisano u žitiju svetog Antonija. O, nemoći moja. Šta li me očekuje? I kako nepotrebno trošim dane, predajući se dremanju i snu u gresima svojim. Kako ću stati pred Boga, Sudije svih i Gospoda? Kakvim ću očima pogledati na Njega koji svojim pogledom isušuje bezdan i groznom rečju ruši gore? Šta ću reći u svoje opravdanje? Kakvog ću zaštitnika naći? Kako ću umoliti Onog ko je neumoljiv? Kakvim ću gorkim suzama, kakvim milim rečima i srdačnim uzdasima prekloniti na milost Onog ako je nepristupan po pravdi svojoj? Teško meni, bratijo moja. Ja već odavde vidim svoj udeo. Ipak, imam jednu nadu, tj. molitve našeg svetog oca i vaše blaženo zastupništvo.
5) Uostalom, ustanimo i prinudimo se na sva bogougodna dela, hrabro podnoseći sadašnje i tešeći se nadom na buduće. Prezrimo telo, nemojmo gledati na napore, ni skorbi, ni uvrede, ni gladovanje, niti na bilo šta drugo osim na delo svoje. Ukoliko budemo živeli na navedeni način svakako ćemo se spasti i na nebesima biti primljeni u lik svetih radi radovanja sa svima svetima koji su od veka ugodili Hristu Gospodu.
 

43.
1) Opštežiteljni trudbenici se ublažavaju: radujte se; 2) mi živimo teskobno; međutim, i drevni podvižnici su tako živeli, i današnji žive; nemojte padati u nehajnost; 3) ispunjavajte zapovesti i ustave, pomažite se međusobno, pazite na čitanje, sa strahom gradite spasenje; izbegavajte opštenje sa ženama (1, 47)
1) Neka je blagosloven Bog koji nas je po izobilju milosti čovekoljublja svog prizvao u sveto zvanje po svom svepredznalačkom savetu, tj. u svetu shimu ovu u kojoj mu se svecelo posvećujemo u najbliskijem i najiskrenijem služenju i anđelopodobnom slavoslovlju. On je srca naša raspoložio da se odreknemo roditelja, srodnika, otadžbine i svega drugog, te da na sebe uzmemo blago i spasonosno breme Njegovo. On je i naše smirenje udostojio da se objedinimo sa vama u zajedničkom životu. Desilo se, međutim, da vas ja rukovodim i pasem, na što ja uopšte nisam ni pomišljao. Svagda se radujte u Gospodu, čeda ljubljena, radujte se građani nebeski i zemaljski izgnanici, stanovnici gornjeg Jerusalima i preseljenici odavde, naslednici Carstva nebeskog, budući uskraćeni nasleđa zemaljskih dobara. Radujte se brzi putnici putem izgnanstva i stradalnog stranstvovanja radi zapovesti Božije. Radujte ste jer ste poslednji u svetu i jer posedujete dobra koja su iznad uma. Raduj se dobra i bogosabrana družino, jednodušni i jedinosrdačni, oceljubivi i bratoljubivi sabore, drugi na zemlji anđelski liku, obnovitelju drevnog života sveprepodobnih otaca naših. Radujte se poslenici Božiji, trudbenici koji danonoćno delate svojim rukama kako ne biste nikoga opteretili i kako biste poslužili ne samo sebi, već i nemoćnoj bratiji i potrebitima među spoljašnjima. Raduj se nesakrušivi stroje, bogopodobni liku koji nisu narušili ni pretnja cara, ni strah od knezova, ni očekivana smrt. Radujte se radosnici jedni drugih jer dobrobit brata primate kao svoju i jer među vama nema zavisti, ni svađe, ni suparništva, već samo – mira, ljubavi i zajedničkog života. Ja ne kažem da ni nemamo borbu. Jer, da li se ovenčava onaj ko se ne bori i koga ne napadaju, ko ne prima strele i ne ranjava onoga ko ih upućuje. Ja samo kažem da ne padamo od satanskih udaraca. Zaista, čeda moja bogosabrana. Vi se hranite darom Duha, pijete vodu koju Gospod daje i od koje se više ne žedni: ona njenim pričesnicima jeste izvor vode koja teče u život večni (Jn. 4, 14).
2) Nastala je zima i mi nemamo dovoljno staništa. I ona koja imamo su rđava i tesna. Ipak, nemojte padati duhom. Jer, viste obilni i divni u vrlinama, ni u šta ne smatrajući skorbi i jedino se starajući o ugađanju Bogu. Ukoliko se, pak, setimo drevnih svetih otaca, ili čak i onih koji danas žive, shvatićemo da živimo u palatama. Zar ne vidite da i sada sluge Božije žive pod vedrim nebom, u pećinama i grobnicama, da nose verige i vrlo malo jedu, zadovoljavajući se samo hlebom? Poneki se i od njega uzdržavaju jedući samo plodove sa drveća svaki drugi dan. I sada zaista poneki čine rečeno. Vi nemojte da se žalostite. Jer, vi uopšte nećete biti iza njih, već ćete biti priznati jednakim, ili čak i višim, kao što uveravaju oci, ukoliko svagda bez lenjosti budete spremni za svako delo. Sve više se razgorevajte revnošću, krepite se i hrabrite se. Obarajte neprijatelja svojim smirenjem, mačem ispovedanja i nožem poslušanja. Sunce pravde neka uvek sija u srcima vašim odgoneći tamu strasti. Jer, kada ono zađe, zveri se sakupljaju i ležu u obore svoje (Ps. 103, 22). Vi rečeno shvatite na duhovni [način]. Izlazimo na delo Gospodnje od jutra života do večeri smrti, ispunjavajući delanje svoje. Još malo i pobedićemo.
3) Čuvajte pravila, zapovesti i ustanovljenja. Podignite onog ko je pao, potkrepite onog ko je oslabio, u svemu se međusobno pomažite, i neka se na vama ispuni reč premudrog: Brat kome pomaže brat jeste kao tvrd i visok grad (Prič. 18, 19). Pazite na čitanje i zapažajte izreke koje su najkorisnije. Neka svako čini delo svoje sa marljivošću kao delo Božije i neka svi grade spasenje svoje sa strahom i trepetom (Fil. 2, 12). Nemojte zabijati mač u srce svoje i nemojte biti nemarni za duševno delo. Meni su neka bratija otkrila da se u pojedinim slučajevima ne ponašate dobro. Jer, vi se zagledate u žene i stupate u razgovor sa njima, koje nas izgone iz raja. Ili, zar ne znate šta je Eva učinila Adamu? Bežite od njih kao veliki Martinijan. I ako već ne bežite telom, bežite duhom. I kakve su samo reči: „Zbog čega on ili ona nije došla u nedelju? Svakako iduće nedelje neće zaboraviti“. Molim vas i preklinjem da uvek slušam dobro svedočenje o vašem držanju. Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji me mišicom sile svoje svakodnevno vadi iz dubine pregrešenja po zastupništvu svetog oca mog i po vašim molitvama, neka i vama daruje da se držite istog pravila i da isto mislite (Fil. 3, 16), da imate jedan duh, jedno shvatanje i jednu volju kako biste se, poživevši prepodobno i pravedno, udostojili da dobijete obećana dobra sa svima svetima koji su od veka Bogu ugodili.
 

44.
1) Strah zbog nastojateljstva; 2) napredujmo u odrešenosti od svega, sećajući se suda; prinuđavajmo se na dobro i steći ćemo lakoću; 3) izbegavaj gledanje na lica i strasne dodire drugih i svojih udova (1, 48)
1) Ja nisam lenj da vam govorim i utvrđujem vas u rečima istine koliko je moguće češće kako se neko od vas iz neznanja ili nemara ne bi podvrgao ubodu žaoke smrti, tj. greha, prestupivši zapovest i učinivši nešto neprilično. Pa ipak, i pored mog dela ja nalazim da zloumešni stana uspeva da deluje na ponekog od vas, zbog čega imam plač i skrušujuću tugu. Jer, ma šta ko sagrešio, ja nepotrebni ću da dam odgovor u dan pravednog suda i otkrivenja svega što su ljudi učinili pred Gospodom ukoliko vam unapred ne saopštim i ukoliko vas unapred ne utvrdim i naučim. I teško meni ako ne propovedam jevanđelje (1. Kop. 9, 16). Naročito teško meni što zauzimam čin pastira iako nisam dostojan da se nazovem čak ni ovcom. Jer, kakvo mi je opravdanje i kakvo izvinjenje što prosvećujem druge, a sam sam tama i što lečim nemoćne strastima a sam se njima zavodim? Ipak, iz ljubavi prema vama i iz poslušanja naredbi oca ja se pre saglašavam da budem hrana za oganj geenski, negoli da vas oštetim. Ja svakodnevno privodim na misao i razmišljam o sudu Božijem, o strogosti kojom Bog od svakog čoveka traži da bude savršen u svemu i da je ispunjen svim vrlinama, naročito ukoliko je propovednik. Šta da radim? Kome da se obratim? Koga da uzmem za sapodvižnika? Ostaje mi jedino da se oslonim na vaše molitve, zajedno sa molitvama moga oca, te da njima utvrđivan uzmognem da vas dobro rukovodim i podvizavam se protiv sopstvenih strasti, u svemu se saobražavajući sa voljom Božijom.
2) Carstvo nebesko stoji pred nama. Steknimo ga vršenjem Božanstvenih zapovesti. Nemojmo biti slastoljubivi i lenjivi, već se sve više učvršćujmo u svom odvajanju od sveta i svega što je u njemu. Pobeđujmo lukave duhove sve dok se spasonosno ne sakrijemo u neuznemiravanom pristaništu večnog života. Kakvo, pak, gorko mučenje očekuje nemarne! Kakva će jarost i gnev doći na svaku dušu čoveka koji čini zlo (Rim. 2, 89), na svaku dušu Hrišćanina, a naročito monaha! Jer, ukoliko smo više uspoštovani, utoliko više se od nas zahteva čistota života. Žalost zbog samoprinuđivanja je kratkovremena, ali je večno naslađivanje koje iz njega proističe. Mi treba da steknemo postojanu blagonastrojenost kratkovremenim samoprinuđivanjem na svako dobro i u odnosu na jelo, i na san, i na razdražljivost, i na zle pomisli i na sve drugo. Jer, ukoliko zavolimo dobro i prinuđavamo se na njega, Bog će nam dati silu za njegovo vršenje, usled čega će put vrlina za nas postati lagan i dostupan. Greh je za one koji mu se predaju ispunjen teškoća, strmina, žalosti, mraka, mrskosti i pogibli. Priđite, čeda moja, i potecimo putem Božijim, koji je skorban i beskorban, tesan i širok. U vašim bdenjima držite krepku nastrojenost, dobro pojte, dobro se molite, imajte ljubav prema bratiji i izvesno ustezanje bez drskosti.
3) Drska smelost je veliko i ubistveno zlo. Mnogoiskusni đavo koristi našu nepažnju i pri njoj brzo napada, lopovski se prikradajući unutra i ranjavajući dušu strelom svoje zlobe. On nas navodi da gledamo lepa lica mladih, te slatkim osmesima pobuđuje razgorevanje strasti. Ukoliko uspe jednog da obuzme i podstakne na nečistu ljubav, on pokušava da i onog prema kome je okrenuta njegova strast opristrasti i strasno raspoloži prema njemu. Potom će početi uzajamni pokloni i razmenjivanje pogleda i posmatranja, duševna izlivanja i sladostrasne vatre. I najzad, ukoliko se ne javi posebna pomoć Božija, otački pokrovi svest o iskušenju kod samih iskušavanih, doći će do pogibli, do sodomskog izgaranja i gomorskog pogubljenja. Bežimo svi od rečenoga. I ja prvi, koji sam već bio iskušan, prostirem ruku ka vama iskušavanima. Velika zaštita i ograda u rečenome jeste čuvanje očiju i iskreno ispovedanje. Međutim, i u odnosu na same sebe ne treba da dopuštamo nepažljivu smelost. Jer, i tu se krije smrt, što onima koji ne znaju ne treba ni otkrivati. Vi, pak, koji ste postradali znate o čemu govorim. Ipak, i svi treba da se čuvaju. Nemoj dodirnuti i dotaknuti i nemoj gledati na svoju nagotu kako ne bi potpao pod Hanaanovu kletvu. Jer, pustinjski stub o kome govori Antonije Veliki pao je upravo rečenim padom. Pazite, dakle, kako hodite da ne biste zagrlili smrt. Jadan je čovek. Znate šta govori apostol: Ko će me izbaviti od tela smrti ove (Rim. 7, 24). Mi sa svojim telom živimo kao sa divljim zverom i sa lavom. Ukoliko na njega ne pružimo mač, ono će nas uhvatiti, satrti i ubiti.
 

45.
1) Demoni nas zavode i pogubljuju buđenjem strasti: treba da se borimo; 2) ako si pao, ustani, plači i pokaj se i Gospod će te isceliti; 3) poslušajmo Njegov glas; nemojmo biti malodušni i naoružajmo se; 4) izbegavajte sve prekorno u opštežiću i napredujte u svemu što se traži (1, 49)
1) Kako ćemo ispraviti mi put svoj? Čuvajući reči Božije i sudove pravde Njegove (Ps. 118, 9; 7). Međutim, mi imamo i zaista neprestanu borbu sa gospodarima tame ovog veka, koji gaje veliku i neprestanu gorčinu protiv nas, kao što je napisano u Lestvici (Pouka 4, 35; 26, 126). Oni napadaju, smućuju, muče pohotama, golicaju podstomačnim pokretima, raspaljuju peć pohote, umnožavaju zlo i čine ga raznovrsnim, pri čemu su im opijanja smrtonosna. I ukoliko ne pazi na sebe, svaki čovek se kukavno pleni ili zavišću (koja se upoređuje sa ubistvom), ili taštinom, ili tajnojedenjem, ili saglasnošću sa zlim pomislima (što je i samo dovoljno da duša pođe u ad). Čovek koji je ulovljen ma čime od rečenog već više nema Boga, nema Carstva nebeskog, lišava se večnog života, gubi beskonačno radovanje, nasleđuje neugasivi oganj, neuspavljivog crva, najkrajnju tamu i boravak sa demonima. Bratijo, neka niko ne postrada na sličan način. Postarajmo se da izbegnemo zamke neprijateljske i krepko se borimo. Pretrpimo oganj pohote i on će se svakako ugasiti. Jer, svesilni mig Božiji neće dozvoliti da izgorimo u tom ognju ukoliko se borimo. Mi ćemo izaći u hladovinu rose čistote, slaveći Boga sa svetim mladićima. Naoružajmo se protiv zavisti koja napada i ona će posle kratkog vremena proći. Produžiće se jedan ili tri časa, ili možda i čitav dan, ali će na ležaju iščeznuti. Izborivši se na taj način, ti ćeš se ubrojati u vojnike Hristove koji će dobiti vence, a ne mučenja.
2) [Dešava se] da si ranjen, ali i da sam ranjavaš, pa i da padaš (ne bilo). Ipak, ustani što pre. [Dešava se] da si se poveo rečju za onim što je neprilično, da si iskušan pogledom očiju, da si zarobljen maštanjem zbog nedelatnosti uma i da si se prepustio smehu. Opet se vrati ka doličnom, vaspostavi svoj poredak, postani pokajnik, daj slavu Bogu, pruži ispovest, proli tople suze iz srca svoje duše, ispusti uzdah iz dubine svoga srca, zastenji, obori glavu, skruši se i prepusti smirenoumlju. Eto lekarstva duše. Jer, napisano je: Kada se vratiš i uzdahneš, spašćeš se i shvatićeš gde si bio (Is. 30, 15), i: I dok još govoriš reći će ti: Evo dođoh (Is. 58, 9), i još: Ožalosti se i pođe oronuo i iscelih puteve njegove (Is. 57, 17). Pogledaj kako imamo blagog, umilostivljujućeg, utešiteljnog i brzouslišujućeg Boga. A on je žrtva pomirenja za grehe naše (1. Jn. 2, 2). On je radi nas osiromašio, radi našeg spasenja se unizio, prihvatio rane, uvrede, sramoćenja, izrugivanja i izlio svoju svesvetu Krv. Napisano je: Ranom Njegovom mi se iscelismo (Is. 53, 5). Dođite, pristupimo i i pripadnimo Njemu i plačimo pred Njim jer je On Bog naš, i mi smo narod paše Njegove i ovce ruke Njegove (Ps. 94, 67).
3) Danas poslušajmo glas Njegov i nemojmo ga više ogorčavati. Nemojmo se saplesti kao drevni (Jevreji u pustinji) na roptanje zbog neverja, već potecimo bez lenjosti u obećanu zemlju u koju se dolazi tesnim i skorbnim putem. I da su ondašnji poslušali Isusa Navina i Halefa Jetonijina svakako bi nasledili ono što je Bog obećao. Međutim, oni su se opterećivali i bili malodušni zbog težine puta. Oni su se bojali i protivljenja naroda koje će susretati, bez obzora na pomoć nepobedive sile Božije. Stoga su bili predani istrebljenju i njihov spomen je nestao sa bukom. I sa nama će se isto sada desiti. Ukoliko, pak, budete slušali nas nedostojne, ukoliko se ne povučete, ukoliko ne zasednete oko kotlova telougađanja, ukoliko ne pomišljate o ropstvu egipatskom i o ropstvu strastima ovog sveta, od koga ste oslobođeni blagodaću i blagovoljenjem Božijim, ukoliko se, naprotiv, zajedno sa nama obodrite i bodro ustanete sa srcem koje plamti revnošću, obukavši noge u pripravnost za blagoveštenje mira, uzevši štit nesumnjive vere i u svako vreme se duhom moleći svakom molitvom (Ef. 6, 14-18), mi ćemo zajedno uspešno proći duhovni put satirući i pobeđujući inorodne i varvarske strasti koje susrećemo. Mi ćemo i Jordan misleno preći putem suza i naslediti zemlju na kojoj niče besmrtni život i plod dobara koja prevazilaze um.
4) Ja malobrojne i nedostojne reči i sada kao i uvek sejem u vas radi upražnjavanja duša vaših. Primite, uostalom, i oskudnu reč [koju vam upućujem] i vašim dobrim delanjem je umnožite po trideset, šezdeset i sto. Da, molim vas, blagodušno podnosite teškoće svog života i sveusrdno ispunjavajte naložena vam poslušanja. Radujte se i saradujte se sa mnom svi i svi budite uspešni. Neka niko ne ropće, neka niko ne želi drugo (poslušanje), neka se niko ne gordi pred bližnjim (s obzirom da bi predstavljao mrzost pred Gospodom i ljudima), neka niko ne čini sramna dela ni dušom, ni telom, neka niko ne jede tajno, neka niko ne laže, neka niko ne osuđuje, neka niko ne prekoreva, neka niko ne bude bez dela, neka niko ne izmišlja opravdanja za grehe, neka niko ne bude dvojezičan, došaptač, razmetljivac, velerečiv, pritvoran, bratomrzac, lenjiv, tvrdoglav. Naprotiv, na putu Božijem svi budite brzi, pokretni, podjednaki, uzdržljivi, neumorni, sa savijenom glavom, poslušni, dostupni, mrzioci drske smelosti, druželjubivi, prostosrdačni. Držeći se kao što je navedeno vi ćete uspešno izvršiti podvig koji vam predstoji i, ugodivši Bogu, naći obećana dobra.
 

46.
1) Mi smo prizvani na visoki život: da li, međutim, živimo u skladu sa svojom namerom i sa očekivanjem drugih; 2) ostanimo neizmenjivi u dobru i nemojmo se prelešćivati strastima ni na delu, ni maštanjem; 3) zašto smo napustili svet da bismo živeli u lišavašima i u nadi (1, 50)
1) Po reči apostola Pavla, javi se blagodat Božija spasonosna svima ljudima, koja nas uči da se odrečemo bezbožnosti i zemaljskih požuda, naročito mi koji vodimo monaški život, i da poživimo razborito, prepodobno, pravedno i pobožno u sadašnjem veku, očekujući blaženu nadu i javljanje slave velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista (Tit. 2, 11-13). On će jednima, koji su istrajni u dobrim delima, dati Carstvo nebesko, a drugima, koji se pokoravaju volji tela i odriču od dobrih nastojanja i dela – gnev i neprestanu muku u ognju večnom (Rim. 2, 78). Pogledajte kako mi živimo? Da li živimo po nameri koju smo imali u početku? Dobivši ime i naziv svetih i podvižnika, nemojmo prvobitno posramiti kasnijim delima, nemojmo se upodobiti tamjanu koji najpre širi miris, a potom garežom vređa [čulo] mirisa, i nemojmo ličiti na svetilnik koji u početku svetlo gori i sve osvetljava, a potom se stavlja pod sud ili gasi.
2) Osobena crta istinske vrline jeste sve vreme čuvati svoj karakter: u tome se sastoji naš trud. Jer, mi ljudi smo nekako lako promenjivi i izmenjivi na neprilično, po negde izrečenom božanstvenom slovu: Čovekova misao od mladosti njegove prilježno stremi zlu (Post. 8, 21). Odrekavši se sveta, mi ne treba opet da se javimo njegovi privrženici, kao uostalom ni njegovih strasti. Zgazivši slavu, mi ne treba da je opet iz zloumlja prihvatimo. Ispovedivši da smo se obnažili od svega, mi ne treba opet da pristupimo željama za dobrima koja su nam tuđa. Zaboravivši na svoj zavet, koji smo dali pred anđelima i ljudima, mi ištemo prvenstvo, učiteljstvo i pokoj. Drugi izjavljuju krajnje nezadovoljstvo ukoliko im ne ukazuju pažnju i ukoliko ih ne poštuju kao najprepodobnije muževe. Oni pred sobom ne gledaju smrt, ni strašni sud, ni osudu njihovih dela i pomisli, već ono što ih privlači i što želi njihovo srce, što im slika misao koja se obratila nizini i koja u mašti jednog uvodi u klir, drugog uzvodi do nastojatelja, jednog oblači u reč mudrosti, drugom uručuje uređivanje i staranje o manastirskim potrebama. Međutim, ne radi li se o satanskoj prelesti i obmani? Mi ne prekorevamo sve, ali postoje poneki takvi. Naša reč je upućena svima na utvrđenje u dobrim pomislima i osećanjima.
3) Mi smo sve uračunali u drugostepeno i oprostili se sa svim zemaljskim. Stoga i treba da se podvizavamo u onome čemu smo pristupili. Zbog čega smo izašli iz sveta? Da budemo siromašni, da plačemo, gladujemo, žednimo, da budemo čisti srcem i mirotvorci, da nas vređaju, progone, klevetaju, da budemo smetlište sveta, pa ako ustreba i da se predamo na smrt za Onoga koji je radi nas umro. Jer, i oni koji su rešeni i uvek na smrt gotovi postaju deo onih koji su zaista postradali i sa njima se proslavljaju, te sacaruju sa jedinim Bogom našim i Svecarom Hristom.
 

47.
1) Budi čvrst u preduzetom životu i nemoj se lišavati radosti koje ti predstoje; 2) šta možeš pretrpeti što već pre tebe i za tebe nije pretrpeo Gospod; 3) žalost zbog begunca iz obitelji i savet starešinama; 4) priziv na molitvu za begunca(1, 51)
1) Umoljavam vas ljubavlju Gospoda našeg Isusa Hrista, koji se predao za naše grehove, da budete čvrsti i nepokolebivi u vernom ispunjavanju svetih i životvornih zapovesti Njegovih. Niko ne treba da drema kako se ne bi okliznuo na greh. Niko ne treba da se predaje iskušenju đavola koji nas iskušava. Niko ne treba od nas lukavo da sakriva greh, jedno nam objavljujući, a drugim se javljajući pred Bogom, koji nadgleda puteve čovečije i prozire u skriveno. Nemojte sami sebe lišavati predstojeće radosti u večnom životu. Spasavajte se od ovog ropotljivog i razvratnog roda i zamrzite svet i ono što je u svetu, tj. svakakve pristrasnosti, slatke utehe, svoju volju i samougađanje. Mi smo se odvojili od sveta i pristupili strahu Božijem. Mi smo umrli za greh i ne treba da dopuštamo ništa od onoga što smo odbacili. Mi ne treba da opet trčimo za njim, niti da ga prihvatamo. Ti si došao ovamo pobegavši od sveta i od svetskoga. Stoga prihvati dobro i divno rešenje da se predaš u sluge poslušanja, te da sve rado trpiš radi Hrista čak do krvi. Uostalom, rečeno si ti već obećao u svom odricanju pred licem Boga i Njegovih anđela. Da li si takav, ti sam znaš. Međutim, čoveče, pazi s obzirom da se Bog ne da obmanjivati (Gal. 6, 7). Kad neko prestupi Zakon Mojsijev, no iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti; zamislite koliko će sada težu kaznu zaslužiti onaj koji gazi Sina Božijega, i Krv Zaveta kojom je osvećen za nesvetu drži (Jev. 10, 28-29).
2) Gospod je za nas postradao. Čime bi ti, slugo, mogao da postradaš kako bi se izravnjao sa Gospodom? Zbog čega se ti, ljubimče, razdražuješ? Zašto izlaziš iz sebe? Zbog čega se smućuješ? Narugali su ti se. I Gospod tvoj je pretrpeo izrugivanje. Udarili su te u obraz. A zar On nije svoj obraz predao na udaranje? Ismejavali su ti se. Isto se desilo i tvom Vladici koji je preko proroka govorio: Ruganja onih koji tebe ruže padoše na mene (Ps. 68, 10), i još: Probodoše ruke moje i noge. Izbrojaše sve kosti moje (Ps. 21, 17-18). I koje se kameno srce neće smekšati pomišljajući na životvorne strasti Hrista Gospoda i na Njegovu smrt za nas. I zar vi niste proizvoljno rešili da se svakodnevno prinosite na žrtvu za Njega? I zaista se žrtvujete na delu. Ja mislim da vi niste tuđi revnovanju za rečeno, već podražavate Spasitelja i ištete da sastradavate sa Njim s obzirom da ćete se i proslaviti zajedno sa Njim u Carstvu nebeskom. Naravno, neki od vas se izdvajaju zbog izuzetne vrline i bolji su od drugih. Međutim, neka bi Gospod Bog svima vama dao silu i krepost da dostignete meru uzrasta punote Hristove.
3) Kada se radujem nečemu hteo bih da se i vi radujete, a kada se žalostim hteo bih da se i vi žalostite sa mnom. Sada ja imam veliku žalost zbog brata Orsisija. On je juče iščezao od naših očiju? I jedini uzrok [njegovog odlaska] jeste greh moj. Kao loš pastir ja nisam ni predvideo, ni predupredio, ni unapred iscelio bolesnog. Teško meni. Ja ću se pravedno podvrći sudu i biti osuđen i predan na muke i patnje. Sažalite se na mene, a i sami se pobrinite da moje nastojateljstvo nad vama ne postane uzrok moje večne pogibli. Neka se svako od vas utvrdi u neophodnim pravilima i rešite da neizostavno sve govorite na ispovesti. Neka svako prebiva u onome na šta je prizvan. Naročito vi koji ste među prvima i koji ste se pre drugih odrekli od sveta [pazite] da se ne desi da nešto po vašoj nesavesnosti, s obzirom da sebi dozvoljavate da pređete granice priličnosti i da se ne držite u svemu poretka koji sam uspostavio za svakog potčinjenog. Ja, naime, čujem da vi tučete. Ja, pak, tako nešto nisam naredio s obzirom da je zabranjeno Božanstvenim Pismom. Sveti oci su doduše dozvoljavali [udarce] iz nužde u pojedinim slučajevima, premda bez buke i preko drugog, naravno ne iz zadovoljavanja strasti. Vi se, pak, neprilično svađate, te ste čak sebi i naviku stvorili. Naprotiv, bratiju treba dovoditi u red ubeđivanjem, krotošću i ukazivanjem na vrlinu. Naša vlast, naime, nije tiranska, već uvažava slobodu i priziva na rado potčinjavanje. Uvredljive reči „nerazumni balvane“, „glupane“ i „porode ehidnin“ i slično neka se ne čuju među vama, premda stroga reč rečena bez smućenja i strasti sa umerenošću i ljubavlju zaista jeste spasonosno lekarstvo. Jer, i lekar se koristi sa lancetom i opaljivačem radi lečenja bolesti. Naša lanceta i opaljivač jesu epitimija i reč izobličenja. Mi se njima koristimo jedino sa namerom da ustane pali i da se opet lati svoga puta, naravno, upotrebljavajući ih sa milostivošću osobito u odnosu na nesavršene. Ni u odnosu na san, ni na hranu, ni na odmor i ostalo ne mogu da se izjednače oni koji su se privikli [na vrlinu] i oni koji nisu. Stoga želim da se početnicima čine ustupci dok se ne naviknu i dok sami ne nauče da sve usrdno delaju. Zar je naša bratija samo za posao, za vinograd i masline? Nikako. Njima treba pomoći da grade svoje spasenje. O tome starešine ponajpre treba da se staraju, a potom već o veštastvenom. Po Jevanđelju svaka smirena i skrušena duša iz dobre riznice svoga srca iznosi dobre reči. Takvoj duši su izobličenja i prekori slađi od slatkog pića. Srce, pak, gordoga rađa svađu, gorke i grube reči, koje prati besni pogled očiju, širenje nozdrva i zversko okretanje lica. Zar se brat koji je pogrešio može izlečiti na taj način?
4) Molite se da se Gospod umilostivi i otkrije nam gde je brat stoga što je rečeno na mene navelo tešku žalost i postalo uzrok gorkih suza. Nemojte misliti da je bekstvo Orsisija nevažno delo s obzirom da je bio među poslednjima. Za mene je ono značajno budući da je Hristos za njega umro.
 

48.
1)Smrt je blizu: pripremajte se, čisteći se od strasti; 2) treba da napredujete; 3) izbegavajte praznoslovlje i smeh, zavolite ćutanje; ukoliko i govorite, govorite o korisnom (1, 52)
1) Dani žure jedni za drugima i teku kao reka koja stremi napred i ne zastaje. A potom [dolazi] i smrt. I koji je čovek koji će živeti i neće videti smrti (Ps. 88, 49). Čovek je kao trava, dani njegovi, kao cvet poljski, tako procveta (Ps. 102, 15). Nemojmo dozvoliti da budemo ismejani što nas je čas dolaska svetih anđela dočekao nespremne. Mi treba da smo pažljivi prema svakom postupku, pokretu i reči kao da ćemo svakog trenutka biti uzeti odavde. Mi treba da smo dobro pripremljeni i da sa nestrpljenjem očekujemo mig od Boga svih i Vladike koji nas poziva na prestavljenje. Ukoliko se budemo držali na [opisani način], nikakvo zlo se neće privezati za nas, zaborav od nas neće skrivati sudove Božije, nećemo ratovati jedni protiv drugih, nećemo zapodevati svađe, nećemo tražiti veću čast od drugih, nećemo se žalostiti što se nečemu nismo naučili, što nešto nismo naučili napamet ili što se nismo umudrili. Naprotiv, sve rečeno smatrajući za trice (Fil. 3, 8), samo jedno potražimo, tj. da očistimo dušu od strasti i da se usvojimo Bogu. Ja vam ne govorim da ne učite (s obzirom da sam vam sam dao podrobna pravila šta i kako treba da učite), već vam ukazujem šta treba da bude prvo, a šta drugo, šta delo, a šta uzgredica. Gospod Bog naš, koji silom opasuje nemoćne i koji podiže sa zemlje siromaha, i sa đubrišta uzdiže ubogoga (Ps. 112, 7), koji i nas novorođene u pobožnosti iz dana u dan preobražava u čoveka savršena (Kol. 1, 28), neka i nas ispuni muškom silom i javi savršenima i iznad našeg dostojanstva.
2) Apostol nas uči da ištemo sve veće savršenstvo (Kol. 3, 1). Nemojmo prestati da ištemo ono što nam još nedostaje i postarajmo se da sve više napredujemo, bogateći se svakim dobrom. Ukoliko si zvezda, postaraj se da postaneš sunce; ukoliko si već u dvorištu Božijem i ukoliko si pribrojan onima koji se spasavaju, postaraj se da budeš postavljen nad pet ili deset gradova. Umnoži svoj talanat kako bi stao iznad mnogih; zavoli mnogo da bi ti se i dalo mnogo; budi verni sluga Gospodnji kako bi prvenstvovao nad svima u domu. Eto kakvi su božanstveni glasovi: strašni kad ih slušaš. Pa ipak, kad razmišljaš o njima [uviđaš] da predukazuju na slavu.
3) Borite se protiv đavola i odbijajte njegove napade. Ja sam čuo da se mnogi od vas prepuštaju praznoslovlju, tj. da se navečernjim susretima bez smućenja predaju smehu, što je pogubno i za onoga koji čini i za onoga koji učestvuje. Neko od vas izgovara smešnu reč i beslovesni smeh se odmah širi na sve. I đavo se raduje s obzirom da je na tom mestu komandir i da mu se rečenim ugađa. Međutim, Gospod se sa svojim svetim anđelima stidi vašeg rđavog delanja. Ubojte se Boga i trgnite se. Ukoliko govorim nepravdu, pružite mi dokaze da lažem i ja ću ućutati. A ukoliko je pravedno, počnite da se čuvate. Zbog čega vi ne obuzdavate sklonost ka pričljivosti i zbog čega ne ćutite i ne izbegavate govor sve dok vas nešto ne upitaju? Očigledno je da ne znate za sladost ćutanja koje dušu ćutljivca ispunjava radošću koja je iznad svake radosti. Naime, takav ima Duha Svetoga za sabesednika. Vi mislite da je rečeno nešto neznatno i ne znate da se u njoj [tj. pričljivosti] krije svako zlo. Božanstveni Jakov je izrekao da je jezik nemirno zlo, puno otrova smrtonosnoga, te da je onaj koga obuzda savršen čovek (Jak. 3, 8; 2). Vi se nemojte ogorčiti na mene iako vas ogorčavam. Ja sam vaš otac i reći ću rečima apostola Pavla: Ko je taj koji mene veseli, ako ne onaj koga ja žalostim (2. Kor. 2, 2). Desilo se da razgovarate? Dobro, no govorite o troparima i stihirama, pričajte svete istorije, rasuđujte o korisnim stvarima i o delima koja vam predstoje. A o nekom polju ili bašti, o biku ili štali ili nečemu sličnom vi uopšte ne morate govoriti. Ko može o rečenome da pita i ko može da da ispravan odgovor? Međutim, jedan je nizašto pitao, a drugi je ponovio pitanje i zapodelo se nezadrživo praznoslovlje. Bolje je, pak, da sedite u keliji i ćutite. Onaj ko ćuti, ponavljam, ima Duha Svetog za sažitelja, kao što je i suprotno očigledno.
 

49.
1) Slika stradanja Spasitelja radi nas: slava mu i blagodarenje; 2) povodom promene poslušanja: reč onima koji ropću i koji su nepokorni; 3) na rečima su svi spremni na delanje, a na delu – ne svi: prekor (1, 53)
1) Mi ponovo ulazimo u Svetu i Veliku Sedmicu stvarnog sećanja na strasti Hristove i ponovo učimo šta je, koliko i radi čega za nas blagovoleo da pretrpi Gospod slave i Bog i Spasitelj naš. I zar se okamenjena duša neće skrušiti i dirnuti kada predstavi kako Gospoda izdaje učenik, kako se predaje u ruke bezakonika, kako ga vezuje vojnička ruka, kako se vodi na sudište, kako se okrivljuje premda je Istina, kako sluša: „Lažljivče i zločinče“? Spasitelja svih udaraju u obraz i On trpi, udaraju ga i ne protivi se, bolno ga ovenčavaju trnovim vencem – i ne spaljuje drznike, odevaju ga u porfiru kao cara i kao zločinca ga udaraju trskom. I najzad ga raspinju i probadaju kopljem, te Ženik svih okuša smrt. On, međutim, uskoro ustaje, te i nas podiže od našeg pada, postavljajući nas u neprekidnu besmrtnost. O, Gospode Bože naš i Sazdatelju. Šta ćemo ti mi, koji smo prah i pepeo, dostojno prineti? Po bezmerno bogatoj blagosti svojoj ti nisi prezreo svoje sazdanje koje gine, već si blagovoleo da dođeš i spaseš nas putem krajnjeg i neizrecivog smirenja. I eto, saosećanjem spasenja i sile koju smo od tebe primili, grešnim i nedostojnim ustima prinosimo ti hvalu i blagodarnost koji nas ispunjavaju.
2) Kod vas se desila promena poslušanja: jedan je postavljen na jedno, a drugi na drugo, novo. Po otačkom predanju, na taj način se najbolje čuva i ukrepljuje bratoljublje, jednodušnost i jednomislije. Međutim, neki su [promenu] primili bez opterećenja, a nekima se pokazala teškom. Jer, jedni su privikli da odsecaju svoju volju, dok se drugi nisu pripremili. Jedni nisu imali pristrašće prema poslušanju i njima je sve jedno gde će ih postaviti, a drugima se jedno poslušanje dopada, a drugo ne, te jedno smatraju poštovanim, a drugo ponižavajućim. I od ovih drugih jedni su se, ožalostivši se na kratko, pomirili sa novim naznačenjem, a drugi su još uvek tvrdoglavi i istrajavaju na svojoj volji, ne potčinjavajući se novom poretku. Ja svoju smirenu reč upućujem svima vama. Oni koji su našu naredbu primili kao da dolazi od Boga i koji su, odsekavši svoju volju, sa spremnošću prihvatili ono što im je naznačeno jesu blaženi, ugodni Gospodu i nama i istinski (a ne prividno) ravni mučenicima. Oni koji su naznačenje najpre prihvatili sa nezadovoljstvom i žalošću, a potom se ubrzo sa smirenjem okrenuli na bolje, pokazali su da su dobri borci koji su Bogu prineli prolivanje krvi. Treći, pak, koji još uvek ostaju u nepokornosti i koji pletu samoopravdanja koja im nameću strasti predstavljaju otpadnike za koje je pravedno reći da nisu naši i da nisu ni bili naši.
3) Gospod je rekao: Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt. 7, 21). I još: Ako me ljubite, zapovesti moje držite (Jn. 14, 15). Slično vam i ja kažem da nije svaki koji mi govori „Oče, oče“, moj učenik i da me voli samo onaj ko ispunjava moje naredbe. Nemojmo biti mudri na rečima, a na delu se pokazati tuđi onom što govorimo. Često sam od vas slušao: „Ako hoćeš, prolićemo svoju krv i umreti za tebe, i bacićemo se u more, i hodićemo nagi, i ješćemo kamenje, i predaćemo udove svoje na odsecanje“. Slušajući, ja sam se radovao i blagodario Bogu. Međutim, kad sam potom video da se ne slažete sa svojim rečima ja sam plakao i ridao, prigovarajući: „Ovi ljudi me ustima blagosiljaju, a srce im je daleko od mene“. Ipak, ja ne govorim o svima na taj način s obzirom da sam ispitao blagopokornost mnogih koji su kao anđeli Božiji. Ja govorim o drugima, premda i oni nisu uvek uporni u svojim željama. Ja govorim uopšte kako bismo ubuduće svi bili ispravni u svemu. Tražite praotačka pravila kojima su oci naši uvek bili verni pred Bogom. Ukoliko ne budete delali na navedeni način po svom ishodu se nećete udostojiti praćenja svetih anđela i nećete biti postavljeni među oce vaše. Jer, svako će tamo biti onakav kakav je bio ovde. Ja znam da vi svi želite da se spasete i da se nalazite u broju spasavanih. Dobro tecimo i padajući u iskušenje nemojmo dozvoliti da padamo. A ako se i spotaknemo brzo ustanimo, te ako zadremamo probudimo se. Ja vas ne osuđujem već smatram slugama Božijim i nosim vas u srcu svom.
 

50.
Pouka pri pogledu na umrloga: starati se o nebu, a ne o telu (1, 54)
O kakvoj se tajni radi među nama? Kakvo obitalište očekuje sve? Grob od tri aršina[1]*). Od zemlje smo uzeti i u zemlju ćemo se vratiti. Telo ostaje ovde, a duša se podiže gore. Šta smo mi bili ranije i šta smo postali po prestupanju zapovesti? Ono je porodilo i smrt i zbog njega smo postali truležni. Takvima treba i mi da se vidimo s obzirom da ćemo umreti. Šta nas očekuje? Gde ćemo poći? Šta ćemo sresti? Zbog čega mi toliko negujemo ovo telo koje je i naše i nije naše, koje je i prijatelj i neprijatelj, koje je i klevetnik i staratelj, koje je i pogubno i spasonosno? Ma koliko da ga hranimo, da ga odmaramo i da ga naslađujemo, ono će se ipak prevratiti u crve i smradno blato. I kakva je korist da se staram za pepeo i da se borim za prah? Telo i krv ne mogu naslediti Carstva Božijega (1. Kor. 15, 50). Stoga se dobro pobrinimo o sebi i nemojmo dozvoliti da živimo kao što živi stoka. Beslovesnim životinjama je svojstveno da vole telo, da proširuju creva, da podržavaju telesna stremljenja, da imaju vrelu krv, da debljaju telom i da naslađuju sva čula. Čoveku, pak, koji je uspoštovan obrazom Božijim i koji hoće da živi onako kako je sazdan ništa od navedenoga nije svojstveno. Njegovo delo je anđelsko delo, tj. da sagledava nebeska dobra, da razmatra sliku stvaranja sveta, da gori ljubavlju prema istinitom Bogu, da mrzi demone, da se unekoliko brine i o telu, dajući mu samo neophodno i pod meru. Da, molim vas, ispravno mislimo i u budućem veku, kada se svima bude davalo prema delima i namerama (tj. pravednima život večni, a grešnima – oganj neugasivi), mi ćemo poznati da nismo pogrešili što smo delali na [opisani način].
 

51.
1) Svi u obitelji se trude, prinoseći svoju žrtvu u opšte; stoga svima pripada ono što se čini u manastiru; 2) svima se predlaže opšta hrana, piće i vino, ali svako ima slobodu da se uzdržava; 3) u kom smislu je dobro da se bratija umnoži; sa kakvim mislima nastojatelj treba da ih prima; i bratija u tome ima udela; dužnost je primati i prestarele i ozleđene (1, 55)
1) Po reči apostola, dajte ude svoje da služe pravdi za osvećenje (Rim. 6, 19). Prihvatite božanstveno mišljenje još izobilnije i poznajte istinsko anđelsko dostojanstvo časnog obraza vašeg života. Vi ste ga, uostalom, već poznali predavši se Bogu savršeno sa smirenjem i blagodušno noseći svakodnevne osetne napore u vašim duhovnim i telesnim delima, koja su podjednako blagoprijatna i međusobno se dopunjuju. Jedan se zanima čitanjem, drugi se moli, jedan sedi za rukodeljem u kući, drugi radi negde na otvorenom vazduhu, jedan kopa vinograd, drugi kopa brazde, jedan se zamara na poslu, drugi se bavi stolarstvom. I niko nije bez posla i niko ne sedi skrštenih ruku, već svi prinose trud po silama svojim. Po meni ne treba prezirati ni vratara koji gleda na one koji ulazi, ni čuvara vinograda koji plaši ptice budući da i oni pomažu celome telu zauzimajući neznatno mesto noge ili palca. Svi smo mi jedna duša i jedna volja. Na taj način se i projavljujmo svagda i neka se niko ne odvaja od satrudništva i sastradavanja sa bratstvom. Ruke vaše se osvećuju i Bogu se vašim trudom prinosi žrtva i prinos. Zar nisam u pravu? Zar vi ne hranite prestarele? Zar strance ne podmirujete hlebom, povrćem, čašom studene vode ili vina i svim drugim što imamo u manastiru? Zar ne ugošćujete prijatelje koji dolaze? Zar ne izdržavate sami sebe? Zar ne hranite i nas? I šta je sve rečeno, ako ne prinošenje Bogu? Jer, napisano je: Milosti hoću, a ne žrtvoprinošenje (Mt. 9, 13). Vi ste milostivi kada se nešto daje iz manastira. Jer, dajući novac, odeću ili nešto drugo, ne poklanjam ja sam, već svi mi. Vi ste čeda moja i saučesnici u svemu mome – i duševnom i telesnom. Moje srce gori za vas i vama nije tesno u nama (2. Kor. 6, 12). Ja svakoga od vas grlim duhovnom ljubavlju, sa svakim sastradavam i nastojim da svakoga zagrejem i uspokojim. Stoga znajte da onaj ko ima nešto protiv nekoga ima i protiv mene, s obzirom da je on – ja. Stoga neka među vama bude mir i duhovna ljubav, međusobno poštovanje i uzajamna pomoć. Neka poslednji poštuju prve i najveće kao mene samog i neka ih u svemu slušaju sa strahom i ljubavlju. Jer, onaj ko ne sluša nije čedo moje.
2) Krepite se duševnom hranom, trezvoumno i bodro ispunjavajući ustanovljene službe i sveštene molitve, a potom, usled težine poslova – i telesnom hranom, tj. varenim povrćem ivinom po ustanovljenoj meri. [Rečeno se odnosi] na one koji nisu krepkog zdravlja. Za one, pak, koji imaju želju da se uzdržavaju[mi uznosimo] blagodarnost Bogu: neka se uzdržavaju. Onaj ko pijene treba da se smućuje [misleći] da je pao, kao što ni onaj ko ne pije ne treba da se nadima [misleći] da čini nešto veliko. Jer, jelo nas ne postavlja pred Boga (l. Kop. 8, 8), naročito ukoliko smo još i tašti. Da li će neko protivrečiti [mišljenju] da je za mlade nekorisno vino? Nikome, uostalom, ko je krepak telom nije korisno da pije vino. Ipak, na kratko vreme ja namerno dajem da piju vino po ustavu kako bi se smirile njihove pomisli.
3) Vama je poznato da nam skoro svaki dan svaki dan dolaze oni koji žele da stupe u našu obitelj. Ipak, ja ne primam sve s obzirom da se ne staram da vas bude više nego u drugim manastirima. Ja time neću da se nadimam, premda i jesam sujetan. Mi želimo da se vi umnožite ali samo u slavu Božiju i po volji Njegovoj. Naravno, veći broj onih koji su se sabrali zajedno veću hvalu uznose Bogu premda jedino ukoliko su ih sabrali u ime Božije. Meni nije nepoznato da se Bog raduje zbog jednog grešnika koji se kaje. Koliko se tek On raduje zbog mnoštva sličnih! On je među dvoje ili troje koji su sabrani u Njegovo ime (Mt. 17, 20). Nije li utoliko pre i među mnogim sličnim? Znajući, pak, svoju nemoć i mnogostrasnost ja ne želim da načelstvujem nad mnogim. Ja, naime, ni sam nad sobom ne umem da upravljam. I jedino radi zapovesti koja naređuje da onoga koji dolazi ne izgonimo (Jn. 6, 37), i radi [rečenoga]: Pustite decu neka dolaze k meni. . . jer takvih je Carstvo Božije (Lk. 18, 16) ja popuštam i primam i neodraslu decu i mladiće, i ostarele, i oženjene i neženjene, i zdrave celim telom i povređene, i jednoruke i hrome. Ja rečeno ne činim po svom proizvoljenju ili kao nešto veliko, već kao potčinjeni i obavezan da se držim božanstvenih otaca. Jer, ja ću biti prestupnik zapovesti ukoliko ne činim tako. Šta ćete, pak, vi reći? Da li ste saglasni sa mnom i da li ćete učestvovati u tome? Da ili ne? Neka mi svako odgovori kako bih bio usrdniji na tom delu. Jer, oni treba da se hrane plodom vašeg truda, ili bolje darom Božijim, koji ispunjava sve živo blagovoljenjem (Ps. 144, 16), koji daje životinjama hranu njihovu, i ptićima gavranova koji ga prizivaju (Ps. 146, 9), i koji je rekao: Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti žanju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih (Mt. 6, 26). Uostalom, ja se uzdam na vaše dobro rasuđivanje i nadam se da ćemo zajedno uvek usrdno ispunjavati sve zapovesti i da se ni u čemu nećemo pokazati dostojni osude. Jer, ukoliko ne primim prestarelog i ne uspokojim povređenog, ja ću biti prekršilac zakona ne samo u odnosu na jednu zapovest, s obzirom da zapovesti predstavljaju neraskidivi lanac i drže se jedna za drugu. Ukoliko narušimo i najmanju zapovest, mi ćemo se nazvati najmanji u Carstvu nebeskom (Mt. 5, 19). A biti najmanji po svetom Zlatoustu znači potpasti pod večno mučenje. Primajmo i decu i prestarele i povređene i blagi Bog nas neće prezreti, već će nam dati sve neophodno i za dušu i za telo, kao što smo već od Njega primali sve od prvog dana do danas.
 

52.
1) Neka traje bratoljublje; spasavajte se svi, čisteći se; izbegavajte pričljivost i smeh; boli me kad čujem da je među vama nešto neispravno; 2) nemojte jedni drugima davati bilo šta za jelo bez dozvole starešina, budući da činite sablazan; ko ne ispuni rečeno, dobiće epitimiju, premda ne iz gneva, nego iz ljubavi; 3) ukoliko hoćete da u svemu uvek budete ispravni sećajte se smrti (1, 56)
1) Nemojte sebi dozvoliti da se zlo odnosite među sobom, već pokazujte dobru sarevnost i odgovarajuće bratoljublje. Ja vam govorim sa željom da se svi spasemo. Jer, Gospod naš Isus Hristos govori: Nije volja Oca vašeg nebeskoga da propadne jedan od ovih malih (Mt. 18, 14). Prema tome, spasavajte se svi. Prinudite se i uzrevnujte da se pred Boga javite čisti kao što ste i sazdani u početku, noseći podobije božanstvenog obraza. Nemojte biti žustri i nemojte se predavati rasejanoj pričljivosti. Sastajući se uveče iemojte izazivati smeh, kao uostalom ni kad radite zajedno, povlačeći jedni druge na pad. Veleglasni Jeremija negde u svojim bogopoučnim rečima govori: Utroba me moja boli i osećanja srca moga se nezadrživo smućuju (Jer. 4, 19). I ja nečisti i kukavni vam vapijem da me obuzima smrtna bolest i da me ranjavaju strele pomisli kada čujem da se rđavo vladate.
Ubojte se strašnoga Boga, čeda moja, i nemojte nekakvim nemarom gubiti vaš dugi podvig i blaženi trud. Mi smo savršili veliku plovidbu: zar ćemo u pristaništu doživeti brodolom. Mi smo već prošli dug put: zar ćemo već u predverju božanstvenih obitelji zadremati. Shvatite šta govorim, s obzirom da vam je Bog dao razumevanje. Hrabrite se, i neka se ukrepljuje srce vaše (Ps. 30, 25). Podvizavajte se i obucite se u smirenoumlje. Nemojte popuštati svojoj volji već pokazujte da sa radošću ispunjavate moje naredbe. Onaj ko je umrtvio svoju volju ne odbija, ne zanemaruje i ne opterećuje se naredbom, ma koliko bila teška, već rado sluša i pokorava se, saglašava se i ne protivreči, kao što se, po reči Pisma, nerazumno živinče [pokorava] onome ko ga veže (Ps. 72, 22). Neka svako od vas ispita sebe i svoj odnos prema poslušanju. Uostalom, po spoljašnjim pokretima i ja mogu da primetim šta se nalazi unutra. Po svetom Doroteju onaj ko nema svoje volje sve što se radi u manastiru smatra svojim delom i uvek je spokojan. Onaj, pak, ko nije takav, uvek izgleda umoran i rastrojen budući da ga vuče njegova volja, prelešćujući se i poprimajući razne vidove. Neka među vama nema ni jednog takvog, već svi čistog srca služite Bogu u jednom duhu. Ukoliko sam ja jedno, a vi drugo, svakako će [nastati] rat i deoba. Međutim, zašto biste vi ratovali protiv mene ukoliko je dobro ono što vam govorim? Zašto mi zadajete napor i brigu?
2) Imam nešto da vam kažem, bratijo moja. Zbog čega ne ispunjavate jednu moju zapovest kao ostale? Ona možda izgleda neznatna. Pa ipak, njeno narušavanje ruši sve vaše velike ispravnosti. A i zašto bismo govorili „velika“ i „mala“ zapovest? Svaka zapovest Božija treba da se ispuni i svaka neposlušnost pravedno donosi kaznu. Ja sam mnogo puta govorio sa strogom pretnjom da nije dozvoljeno da jedni drugima dajete nešto od hrane ili pića. Tako nešto priliči samo meni, ekonomu, podekonomu, skladišniku ili i nekim drugim starešinama kojima sam dao nalog po tom predmetu. Prema tome, ponovo potvrđujem da od današnjeg dana više niko ne čini tako nešto, s obzirom da će podležati epitimiji kao za tajnojedenje. Pazite i nemojte da upadate u navedeni greh iz lakomislenosti. Vi se jedni drugih stidite premda ne u dobru, bojeći se u onome u čemu nema straha. Vi kažete da ne želite da ožalostite brata, ali žalostite Boga i mene nedostojnog. Avaj zbog takve vaše savesti, koja je znak lakomislenosti, odsustva ljubavi prema Bogu, samovolje i telesnog prijateljstva. Usudiću se da kažem da ne treba da primate ništa čak ni od anđela. Eto, vi često primate povrće po blagoslovu: njega jedite svi. Onaj, pak, ko ne može da ga jede neka ga vrati skladišniku, ili, pak, neka kaže ukoliko želi da ga da nekome. Onaj ko postupa na takav način neće pasti pod osudu. Zar vi ne znate da se od rečenoga uspostavlja nepotrebno druženje? A može biti da vi dajete baš onima prema kojima imate nečisto raspoloženje. Međutim, ništa slično ne treba da postoji. Jer, sablažnjivo je već i samo dejstvo. He rađa li ono došaptavanje i ogorčenja, s obzirom da jedan prima, a drugi samo gleda? Drugi svakako može pomisliti da ga ne vole. Ukoliko navedete da ne dajete u prisustvu drugog svakako će biti neophodno da tražite naročito vreme i mesto, što znači da uspostavljate skriveno druženje i sastanke. Šta govori sveti Vasilije Veliki? [On kaže] da namigivanje očima i šaptanje na uho bližnjemu daje povod da se pomisli da se sakriva neko rđavo delo. Prema tome, vama se ne dozvoljava da činite nešto slično bez znanja lica koja su postavljena da [brinu] o rečenome. Onaj ko se pokaže kriv u tome podležaće epitimiji. Ipak, nemojte misliti da će se [ona dati] iz gneva i razdraženosti. He. Ja sam ih davao i dajem vam ih iz ljubavi prema vama. Ja se staram da podražavam Gospoda, o kome apostol svedoči: Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina koga prima (Jev. 12, 6), kao i samog apostola koji o sebi govori: Koje taj koji mene veseli, ako ne onaj koga ja žalostim (2. Kor. 2, 2).
3) Da li hoćete da ste uvek i u svemu ispravni? Sećajte se smrti, odvajanja duše od tela, stajanja pred anđelima (u času smrti), dugog hođenja i stranstvovanja (po mitarstvima), susreta sa Gospodom Bogom i Spasiteljem našim Isusom Hristom, strašnog odgovora za sva dela naša, večnog mučenja, Carstva nebeskog i obećanih neizrecivih dobara.
 

53.
1) Ja se odvajam, ali dušu svoju ostavljam sa vama; i bez mene budite kao što ste bili sa mnom; 2) pouke ekonomu; 3) saveti bratiji tim povodom (1, 57)
1) Odvajajući se privremeno od vas ja svoju dušu ostavljam sa vama i predajem vas molitvama mog i vašeg oca, koje mogu da vas sačuvaju tvrde i nepokolebive na svagda. Vi imate zapovesti Gospoda i Boga našeg, predanja svetih otaca naših i moje smirene pouke i savete. Pazite dobro kako živite, ne kao nemudri, nego kao mudri (Ef. 5, 15). Ja kao da se ne odvajam od vas, nego kao da sam sa vama. Odsustvo učitelja lažnim učenicima pruža radost, a istinskim žalost. Gospod kroz priču govori u Jevanđelju: Blago tome slugi koga gospodar njegov, došavši, nađe da čini kako mu je naređeno (Mt. 24, 46). Mi nismo dostojni da na sebe primenimo navedene reči, ali se radi vašeg utvrđenja u dobrom životu prinuđavamo da govorimo ono što je iznad nas. Ja bih želeo da vas nađem kako ištete Boga kao i sada kada vas ostavljam i da ste sjedinjeni u jednodušnosti, jednomisliju i u jednom srcu.
2) Vi znate da satana ima mnogo iskušenja, da je vreme prolećno i da su dani prijatni. Pazite da u nekoga od vas ne uleti strela greha. Ti čedo, koji umesto mene primaš nastojateljstvo nad bratijom budi u svemu koristan, snishodeći im, zadovoljavajući njihove duhovne potrebe, strogo držeći pravila u psalmopojanju i molitvama. Jedno dozvoljavaj kad je moguće, a drugo zabranjuj po potrebi. Nemoj biti ni previše blag, ni preterano strog, već mešaj oboje, te jednim i drugim dejstvuj na dobro. Sa bolesnima saosećaj, sa skorbnima budi žalostan, trudoljubivima pomaži. Čuj šta govori Pavle, veliki vaseljenski učitelj: Ko oslabi, a da i ja ne oslabim? Ko se sablažnjava, a ja da ne gorim (2. Kor. 11, 29). Da li razumeš šta govorim? Neka ti Gospod da razum u svemu. Ti imaš i opšteg našeg oca: njegove savete i naredbe prati u svemu. Onaj ko izvodi dostojno iz nedostojnog biće kao usta moja, govori Gospod u Božanstvenoj Reči svojoj. Nastojatelj koji dostojno upravlja potčinjenima, tj. bratstvom nazvaće se veliki na nebesima. Šta govori Gospod svetom i velikom Petru? Ljubiš li me više nego ovi. . . Napasaj jaganjce moje (Jn. 21, 15).
3) Vi ste ovce Hristove, čeda moja i bratijo. Molim vas imenom Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je sebe dao za grehe naše, da se pokoravate najstarijem među vama. Neka se niko ne protivi njegovim naredbama. Jer, onaj ko se njemu protivi, protivi se Božijoj naredbi. Sa njim će biti podekonom: i njega slušajte i neka ga niko ne prezire zbog mladosti njegove. Jer, starost se ne sastoji u broju godina, kao što govori Božanstveno Pismo (Mud. 4, 8). Star je onaj ko je stekao staračku mudrost. Svi budite mudri, svi budite starci razumom. Neka niko nije mladenac poznanjem, već poznajte šta je dobra i ugodna i savršena volja Božija (Rim. 12, 2). Po njenim ukazanjima i živite.
 

54.
1) Ugađajte Bogu; starajte se jedni o drugima; nemojte biti mudri za sebe; budite jednodušni; 2) monaštvo zahteva trud, a naročito smirenje; pokoj [se očekuje] u budućnostn, premda i ovde postoji plod truda; svi manastiri sa trudom žive; smireno se pokoravajući rečenome, mirno živite dok ne pređete [u drugi život]; 3) brat Pahomije je počinuo; sećajte se njegovih vrlina: odsustva smelosti, uzdržanja, smeha samo do osmeha, trezvoumlja i podražavajte ga; blagodarim Bogu koji nam pokazuje dostojne ljude (1, 59)
1) Vi znate da Bog od nas zahteva da živimo bogougodno, prinuđavajući se u sadašnjem veku na podvižničko pritešnjavanje u očekivanju da dobijemo život večni. Ubojte se Onoga koji je jedini strašan u sudovima svojim i dobro se ponašajte jedni prema drugima. Nemojte svemu pretpostavljati svoje telesne želje, jedan drugog uvlačeći u svoje strasti. Ja saznajem da ste vi svadljivi u svojim besedama i da ne rasuđujete i ne ištete ono što je svima korisno, već ono na šta svakoga vuče njegovo raspoloženje ka samougađanju. Vi, dakle, ne ispunjavate apostolsku zapovest o međusobnom staranju s obzirom da ste udovi jednog tela (1. Kop. 12, 25-26). Ukoliko ste svi saglasni u nečem dobrom, vaše delo će biti blagouspešno. Ukoliko ste, pak, raznih misli i, sledstveno, samoljubivi i pametni za sebe same vi ćete potpasti pod proročku pretnju. Jer, veleglasni Isaija govori: Teško onima koji su pametni sami za sebe i pred sobom razumni (Is. 5, 21). Dobro živi onaj ko ne nastoji ni na čemu i onaj ko ne govori ili dela po svom osobitom razmišljanju i rešenju, već prema dotičnoj potrebi. Ukoliko budete takvi vi više nećete ratovati među sobom, te nećete dozvoliti sukobe među sobom, ni gorđenje, ni ismevanje. Koliko je bilo verujućih u Jerusalimu. Pa ipak, kod svih je, po pisanome, bila jedna duša i niko nije imao ništa svoje – ni želju, ni imovinu.
2) Čeda moja, život monaha ima mnogo napora i trudova, te zahteva znoj i trpljenje, a ponajviše smirenje. Onaj ko se odlikuje tom vrlinom po svetim ocima nema opasnosti od pada. On je pogodan za svako delo i postaje dragocen kao očišćeno zlato. Ja znam da se vi do umora trudite na svom delu. Neka vam Gospod da milost i dobar život po prolasku ovog života, tj. u drugom životu. Mi i ovde nalazimo plod od truda u utesi i pokoju za telo. Znajte da ne dobijamo samo mi ono što je neophodno za život [svojim] trudom. Da, i svaki manastir trudom i znojem održava svoj život. Jer, možemo li mi učiniti lažnom reč istinitog Boga našeg koji je praocu rekao: U znoju lica svoga ješćeš hleb svoj (Post. 3, 19). Nikako. Onaj ko se smireno pokorava ovom zakonu života dobro hodi putem Božijim. Neka vam kao uteha i ukrepljenje posluži blagoslov oca našeg. Imajte i usrdnu molitvu mog smirenja kojom, iako grešan i nedostojan, svakodnevno umoljavam milosrdnog Boga da se sačuvate u uzajamnom miru, u popustljivosti, u srdačnosti i ljubavi kako biste u vreme razrešenja od tela sa neosuđujućom savešću i dobrom nadom prešli iz ovog u drugi život i dobili večnu blaženu nagradu.
3) Juče je počinuo naš brat Pahomije. Setite se vrlina tog muža, tj. kako je bio daleko od drskosti i do koje mere je bio uzdržljiv. Naš otac govori da on, dok je bio baštovan, nije sebi dozvoljavao da se mimo onoga što se daje na trpezi dotakne ni najmanjeg ploda. Od drugih sam slušao da on ni ono što se davalo da bi se pojelo van trpeze nije jeo u bašti kako ga niko ne bi podozrevao na svoju štetu. Svima nama je takođe poznato da se on nikada nije smejao i da nikada nije išao preko osmeha, svagda čuvajući strogu pažnju prema sebi i trezvoumno nastrojenje. I delatelj Božiji je zaista bio neumoran, trudeći se, kao što znate, danonoćno, te je otišao blažen. Nemojte prestati da ga poštujete najpunijim poštovanjem. Porevnujte da podražavate i njegove vrline kako biste posle odlaska ostavili dobar spomeni poučan primer za celo bratstvo. Jer, u vašoj je vlasti da vas po vašoj smrti poštuju u skladu sa vašom željom, tj. da ste blaženi, ili sveti, ili prepodobni ili da vam priliči neki drugi naziv. I rečeno će biti moguće ukoliko već se ovde budete ponašali u skladu sa [željom]. Primeri onih koji su tako nešto poželeli i ostvarili pokazuju da ne postoji nikakva nepremostiva prepreka i nikakva nemogućnost koja se ne može savladati. Vi poželite da budete nazvani blaženi, ravnoanđelski i bogougodni i zaista ćete postati takvi ukoliko se budete uzdržavali od svojih želja, ukoliko zavolite da se prinuđavate pa svako dobro i ukoliko izaberete da budete smirenoumni u svemu. Ja sam uveren da ste takvi i da ćete ostati takvi, te se mnogi iz naše obitelji prinose kao časni prinos Bogu. Ja se ushićujem i ispunjavam svakom utehom stoga što mi je Bog, bez obzira na moju preveliku nedostojnost, darovao takvu bratiju koja, usuđujem se reći, ni malo ne zaostaju za drevnima. I oni su se podjednako odrešili od sveta, i potčinili se poslušanju, i sebe predali za ime Božije do smrti. Neka je hvala Bogu koji je i u poslednje dane ove prizvao i projavio takve izabranike svoje. Jer, svagde i po svoj zemlji ima mnogo onih koji mu ugađaju. Služite Gospodu sa strahom, i radujte se Njemu sa trepetom (Ps. 2, 11). Tražite ga i dostići ćete Onoga ko vam daje Carstvo nebesko.
 

55.
1) On izražava svoje blagovoljenje prema revnosnim trudbenicima i moli da se revnuje i za duhovna dela i za manastirska poslušanja; 2) žurite na dela, podstičući jedan drugoga i ne čekajući drugi poziv; savlađujte strasti: i premda here imati rane od njih, nećete se lišiti nagrada dobrih vojnika; 3) budite milostivi ne samo prema ljudima, nego i prema stoci; 4) čuvajte stvari, čak i stare sitnice; 5) uvek očekujte smrt; podigavši jedra plovite pazeći da negde ne procuri voda, tj. iskušenje kroz čula (1, 63)
1) Sveti Vasilije Veliki je rekao da je sveblagi Bog čoveku dao dar slova da bismo jedni drugima otkrivali savete i pomisli srdaca naših. I eto, i ja vama otkrivam šta je u srcu mog smirenja. Premda sam kukavan zbog mnoštva grehova svojih, ja ostavljam svoju nemoć i opasnost svog položaja te svo svoje staranje okrećem na vas, bojeći se i trepteći za vas i zbog vas se podvizavajući u svemu. Stoga je onaj ko se među vama iznad svega stara o svom spasenju zapravo moj gospodar, vladika i otac, a ne čedo i ja mu se misleno bacam pred noge. Onaj ko je brz i usrdan u delanju svog dela jeste moja sila i krepost. Onaj ko je ćutljiv, smirenouman i ko trepti od reči Božijih jeste duša moja, srce moje i um moj. Međutim, ja se razdražujem zbog onog koji ništa ne čini s obzirom da, po božanstvenom Pavlu, nije dostojan ni da jede (2. Sol. 3, 10), kao uostalom i zbog onog ko okleva, zbog lenjivog, zbog onog ko ropće, sanjivog i dremljivog za delom. Stoga vas molim da ustanete, čeda moja i bratijo, sapodvižnici i saputnici na putu koji vodi na nebesa. Ponajpre se latite duhovnih dela toplo i krepko, razgorevajući se kao oganj i žureći na noćna psalmopojanja i dnevne molitve. Potom se okrećite i na telesna dela koja su vam u rukama, ustajući što ranije i ne dopuštajući da sunce nekoga zatekne na odru, kao što je zapovedio sveti Vasilije Veliki. U tople časove dana može se odspavati, premda na jedan sat da biste brzo opet ustali. Počuj šta se kaže u Božanstvenim Jevanđeljima: [Žene] dođoše vrlo rano na grob (Lk. 24, 1). Vrlo rano su hodili i Petar i Jovan, a y ponoć su na molitvu ustali Pavle i Sila (Dap. 16, 25), podražavajući ono što se poje u Psalmima (Ps. 118, 62). I šta još o sebi govori Pavle? Dan i noć smo radili da ne bismo bili na teretu ikome od vas (1. Sol. 2, 9). Vidiš li da se apostol i propovednik Jevanđelja i lovac vaseljene posle služenja slovom okretao ka zanatu i ručnom radu, dajući nam obrazac života po Bogu.
2) Nemojte biti zaboravni slušaoci (Jak. 1, 25), nego delatelji zakona i ispunjivači onoga što vam je saopšteno po božanstvenom savetu. Revnujte međusobno i podstičite jedni druge. Koje brži od drugih na poslušanju? Onaj ko ne čeka drugu reč od naredbodavca. Ko je viši u smirenju? Onaj ko kod prve reči padana noge tražeći oproštaj i primajući na sebe svaku klevetu. Ukoliko ste takvi, dobro znam da se radujete i veselite, da se uznosite nadom na bestrašće i očekivanjem nebeskog blaženstva, da prebivate čisti dušom, te da nemate zavisti i strasti. I premda vas ubadaju i škakljaju strasti, vi ste naoružani duhovnom odvažnošću i odbijate demone koji vas napadaju. Uostalom, i onaj ko odnosi pobedu u borbi zadobija rane. I da je sav u ranama, njega će Car nebeski ovenčati s obzirom da nije umrtvljen grehom.
3) Budite, dakle, milostivi kao i Otac vaš što je milostiv (Lk. 6, 36). Napisano je: Unutrašnjost nečastivih nije milostiva, a pravednik miluje duše stoke svoje (Prič. 12, 10). Ponajpre javljajte milost jedni prema drugima, a potom i prema životinjama, ne ostavljajući ih gladne i žedne, već im u svoje vreme dajući hranu i piće. Uhranjenost i snaga teglećih životinja i jeste očigledni znak da pripadaju monasima. Ukoliko nisu takve, očigledno je da nisu manastirske, već zlih i nerazumnih svetovnjaka.
4) Budite tačni ispunjivači pravila našeg života, čak do najmanjih sitnica. Vi revnujete za rečena pravila u drugome, ali revnujte i u odnosu na stvari: nemojte bilo kako odlagati povrće, nemojte dozvoljavati da trule plodovi, nemojte se odvraćati od starih parčadi ili odrezaka veličine pedlja, kao uostalom ni odeće. Kao što je napisano u Staračniku, monah treba da nosi odeću koju niko ne bi uzeo čak i da je tri dana izbačena iza vrata. Utoliko pre on ne treba da se gnuša odeće koja još stoji na plećima. Još vam govorim da ni suvarke ne prenebregavate i ne spaljujete uzalud, kao ni komade daske koji možda još mogu biti upotrebljeni. Nemojte prolivati vino i ulje, što nije dolično.
5) Svakodnevno očekujte razrešenje od svoga tela, kada ćemo se javiti pred strašnim licem Gospodnjim. Stoga neka vam suze budu hleb dan i noć (Ps. 41, 4). Sećajući se rečenoga izmivajte pred Njim srca svoja. I ja se nadam da ćete proći kroz mesto šatora divnog, do doma Božijeg, s glasom radosti i duhovnog ispovedanja odjeka praznujućeg (Ps. 41, 5). Prema tome, nemojte se predavati tuzi i nemojte se smućivati zbog strasti, čak i da vas silno uznemiravaju. Naprotiv, digavši jedra duše, vi blagodušno produžite plovidbu i postarajte se da preplivate veliko i opasno more ovoga života, upravljajući se molitvama oca našeg. Ukoliko i uđe zla voda kroz pukotine, tj. kroz čula vida (ukoliko nešto strasno pogledaš, premda i nenamerno), ili sluha (ukoliko primiš prijatnu reč ili melodiju), ili mirisa (ukoliko osetiš miris namašćenog tela), ili ukusa (ukoliko se nasladiš nekim jelom), ili dodira (ukoliko se namerno ili slučajno dotakneš svog ili tuđeg tela i upadneš u plen), postaraj se da je brzo izbaciš napolje kroz ispovedanje i suze. A ukoliko strast dune suviše silno, treba spustiti jedra, tj. prihvatiti istinsko smirenje. Ukoliko pukne uže, tj. krepost trpljenja, brzo ga doterajte kroz vaspostavljanje sile uma. Ukoliko dejstvujete na [navedeni način], vi ćete bezbedno sa tovarom vrlina ući u tiho pristanište večnog života.
 

56.
1) Početnici imaju jaka iskušenja zbog ostatka grešnih pristrašća i navika; 2) veliki je obraz našeg života ukoliko ga uporedimo sa svetskim i u odnosu na ono što sada imamo, i na ono što očekujemo; 3) kada ustaju iskušenja u snu ili od tela i strasti, vi stojte i borite se sve dok ne pobedite; 4) on nabraja pomisli desne i leve strane, predlažući da se drugim protivimo, a prvim prilepljujemo (1, 64)
1) Nemojte se čuditi što se dešava da se neko od vas oklizne ili sasvim otpadne od nas, naročito od onih koji još prohode iskušeništvo i nedavno su stupili u obitelj. Oni ne podnose lagano breme Hristovo zbog rđavih raspoloženja i sklonosti koje su ostale u njima, tj. zbog odsustva trudoljublja, zbog svetoljublja i grehovnih navika. Oni se opet vraćaju nazad, kao to ce pas vraća na svoju bljuvotinu (2. Pt. 2, 22). Istinita je reč Gospodnja da je malo stado prema kome ima blagovoljenje Njegov Otac (Lk. 12, 32). Malo je onih koji tesnim vratima i skorbnim putem idu u Carstvo nebesko (Mt. 7, 13-14). Jer, ako neko dođe meni i ne mrzi oca svoga, i mater, i ženu, i decu, i braću, i sestre, pa i dušu svoju, ne može biti moj učenik (Lk. 14, 26).
2) Veliki je i nadsvetski obraz anđelskog života našeg. Blažen je onaj koga je Gospod za njega izabrao iz banalne ništavnosti sveta i ko je, pritekavši na Njegov glas, prihvatio visok čin života, čekajući da zrenjem uma još ugleda Carstvo nebesko. Jer, u donjem svetu je tama i mrak. Čovek koji umesto večnih i netruležnih dobara bira sujetna, truležna, brzoprolazna [dobra], koja naslađuju samo ovdašnji život, u stvari kao da se nalazi u noćnoj bitki i ne zna i ne vidi odakle dobija udarce i zbog čega se stvaraju neprijatne okolnosti, udarajući ga kao talasi. Onaj ko je ugledao i razumeo rečeno [rešava] da se istrgne iz gomile onih koji su zarobljeni đavolskim zamkama, te kao ptica poleće gore i diže se na mislenu goru bogougodnog života, imajući ispod sebe ismejanog i satrvenog lovca, tj. satanu, po reči Gospodnjoj: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vražiju (Lk. 10, 19). Gazite i satirite mnogobrojne glave njegove i svu njegovu gordeljivu ratničku silu, obukavši se u podvižničko sveoružje. Eto šta svedoči o vašem usinovljenju Duhom Svetim i šta vas čini sinovima Božijim.
3) Nemojte se kolebati ni zbog čega što se dešava sa vama radi ispitivanja vašeg bogoljubivog raspoloženja. Nemojte se rastrojavati kada se na vas podigne unutrašnja ili spoljašnja borba, već se držite u svom činu do krvi, nesumnjivo očekujući da ćete se kroz trpljenje udostojiti venaca. Hrabrite se, suprotstavljajući se lukavoj zmiji koja vas napada. Vi znate za ustajanje tela, tj. za domaće uspaljivanje protiv doma vašeg, protiv časne duše vaše. Vi znate strasti tih arapskih vukova koji se spolja predstavljaju u ovčijoj odeći, a unutra su zlobni gubitelji. Vi ih prepoznavajte po plodovima njihovim, kao što kaže Sveto Jevanđelje, i tvrdo stojte na svome.
4) [Ponekad] u vama niču pomisli bogoljublja, zdravoumlja, pobožnosti, skrušenosti, trpljenja, sećanja na smrt, na ishod, na susret sa anđelima, na stojanje pred anđelima, na stojanje pred Gospodom, na odgovor pre Njegovim sudom, a na kraju ću dodati i ono što je na prvom mestu – pomisli poslušanja, smirenja, odsecanja svoje volje, podnošenja podsmeha i slično. Znajte da se radi o pomislima desne strane, pomislima Carstva nebeskog, koje tabaju put ushođenja ka njemu i prate ga. Suprotne pomisli su svetoljublje, greholjublje, slastoljublje, drskost, praznoslovlje, pospanost, taština, neposlušnost, neverje, samovoljno služenje. I ko bi nabrojao sve strasti? Izbrojaću ux, u većma od peska umnožiće se (Ps. 138, 18). Znajući, dakle, šta pripada desnoj, a šta levoj strani, od drugog bežite što dalje i terajte ga u bekstvo protiveći mu se, kao što uči apostol Jakov: Usprotivite se đavolu, i pobeći će od vas (Jak. 4, 7), a ca prvim se spajajte, opštite, sapostojite i steknite ono što je obećao isti apostol: Približite se Bogu, i On će ce približiti vama (Jak. 4, 8). Uopšte ne dopuštajte samoljublje, samorasuđivanje, svojeumlje, što otačka reč smatra istočnikom svih prelesti za poslušnika. Naprotiv, uvek se držite bratoljublja, prostote, popustljivosti, poslušnosti, bogomudrosti, bogočašća, savršene predanosti Bogu i izbegavajte lukavost, ljubav prema svetu i pretvaranje.
 

57.
1) Mi smo u borbi, u kojoj sam ja vojvoda i podstičem vas rečima da stojite; 2) naši podvizi nisu mali; ipak, nemojte gledati na vidljivo, nego na nevidljivo i radujte se, budući da je nagrada velika; 3) Gospod je sebe predao za nas; predajmo i mi sebe za Njega, čvrsto stojeći u svom činu (1, 65)
1) Mi se nalazimo u ratu koji je težak i teško savladiv. Jer, šta govori božanstveni apostol? Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12). Pred sukob sa neprijateljem načelnik vojnog odreda rečju ohrabruje vojnike koji su mu podvlasni i podstiče ih da se hrabro ustreme na pobedu. I ja, premda sam nemoćan, ipak imam dužnost, obavezu i želju da vas, vojnike Hristove, svagda, a ne samo povremeno, podstičem i obodrujem na odbijanje demonskih pukova i raznoraznih strasti beščašća.
2) Trud i znoj u vašim duhovnim podvizima nije mali, već krajnje naporan, borilački, divan i natprirodan. Jer, vi svakodnevno noseći [teret] odsecanja svoje volje kao da izlivate krv, i [podnoseći] prekore i uvrede – kao da [primate] duboke rane, i [prihvatajući] naloge poslušanja – kao da [preduzimate] napor bitke. I nikome od vas nije dozvoljeno da prestupi granicu dozvoljenog i naloženog. Vi svi zajedno stupate u borbu i zlopatite se do iznemoglosti, stremeći i prinuđavajući se na sve što je svojstveno podvižnicima, tj. na glad i žeđ, na hladnoću i nagotu, na slavu i beščašće i na sve ostalo čime se hvali apostol (2. Kor. 6, 48; 11, 27). Pa ipak, radujte se čeda moja, radujte se gledajući na nevidljivo, a ne na vidljivo. Jer, vidljivo je privremeno, a nevidljivo večno (2. Kor. 4, 18). Setite se da je život sakriven sa Hristom u Bogu. A kada ce y preporodu [tj. novom životu] javi Hristos, život naš, onda ćete ce u vi javiti (Kol. 3, 33) kao što jeste, tj. večno će se veseliti budući da će vam Podvigopoložnik vaš Vladika dati večne i neprocenjive nagrade za vaše podvige u telu.
3) Gospodo moja i vladike, ostanite u ljubavi Božijoj. On nas je zavoleo i sebe predao na osudu krsne smrti. I mi treba sebe da predamo za čovekoljubivog Vladiku, uznoseći mu blagodarnost za [činjenicu] da nas je udostojio da se u ime Njegovo odreknemo svih svetskih dela i poslova, svakog telougađanja i svega što je od ovog veka. I šta bismo mi uzvratili Bogu koji nas je ukrepio na rečeno? Jedino [odlučnost] da zbog nemarnosti i neosetljivosti ne izgubimo ono što smo već učinili, da nismo malodušni pred onim što dolazi i da se ne plašimo budućnosti, već da smo spremni da rado i sa srčanošću čak i krv prolijemo ukoliko je neophodno. Budite čvrsti i sve više se učvršćujte delajući sve usrdnije, življe, bogougodnije i druželjubivije od sada i do veka.
 

58.
1) Sećam se smrti i svega što se tada dešava i molim se da mi se da da se očistim i ne okusim oganj; vi se, pak, radujte gledajući na nagrade, iako je vaš sadašnji [udeo] skorban; 2) evo četrdesetnice: susretnimo je sa radošću kao vreme očišćenja i duševnog pokoja; nemojmo takođe zaboraviti da je ona i vreme duhovne setve; zauzmimo se, dakle, za to blagotvorno sejanje; idući, pak, carskim putem umerenosti u svemu, više se postarajmo o napredovanju u smirenju (1, 66)
1) Setivši se smrti jednog od poštovane bratije, ja sam zastenjao i ožalostio se dušom mojom pomišljajući na prestavljenje, na razdvajanje i odeljivanje duše od tela, na uzimanje u drugu zemlju, na stupanje na neki drugi put, na prelaženje u drugi, neobični, neispitani, nepoznati, neobjašnjivi i neizrecivi svet. Jer, ko može reći kakve ćemo tamo imati susrete, kakvo hođenje, kakav prizor i događaje? I kakve će sluge Božije biti poslane da nas odavde uzmu na nebesa? I da li se možda poslanstvo neće sastojati iz zlih anđela. Ubojmo se takvog slučaja. Ko će putovati sa nama i sprovesti nas na onu stranu? I gde ćemo ući? Da li u stranu upokojenja, u mesto šatora divnog, do doma Božijeg, s glasom radosti i ispovedanja odjeka praznujućeg (Ps. 41, 5)? Ili, naprotiv, u oganj i tamu, ka crvima i u druga bezbrojna mučilišta? Pomišljajući o rečenome, ja se izbezumljujem, užasavam, treptim i molim da mi ovde bude dano da suzama omijem bezbrojne grehe moje i da se unekoliko očistim pre nego što ispitam onaj sveproždirući i beskonačni oganj. Vi se, pak, nalazite u podvizima i borbama za vrline. Stoga slušajući i razmišljajući o rečenome vi imate radost i cvetate živeći u Gospodu. I premda je ono što vas okružuje tužno, vi gledajte na večnu nagradu, revnujte bez lenjosti i malodušnosti i privedite kraju tok svoj.
2) Evo nastupa sveta četrdesetnica, tj. prosvećujući i očišćujući period časnih dana. Neka se niko ne straši i ne lenji. U ovo vreme su slatki umiljenje, uzvišavanje sveštenih pomisli, izobraženje nebeskih zrenja, očišćenje srca i tela, odbijanje skverni strasti i suzno omivanje pred Bogom u skrušenosti. Oraspoložimo se da ove dane primimo kao vreme telesnog i duševnog upokojenja i utehe, čak više duševnog negoli telesnog. Ovo vreme jeste vreme setve. Sve što se seje u telo preokreće se u truležnost, od čega ostaje samo potpaljivanje pohote koje proizvodi životinjsku i beslovesnu uzavrelost krvi. O, koliko smo mi ljudi u zabludi što se staramo o prolaznom i što smo prilježni za nepostojano! U duševnoj, pak, setvi ne propada ništa od onog što se primi, ništa ne odlazi uzalud, ništa se ne gubi, već se sve čuva i sve hrani zaista besmrtnom hranom vaše časne duše. U njoj je radost, mir, vera, nada, ljubav, prosvećenje, očišćenje, osvećenje i najzad oboženje. Nemojmo, uostalom, dozvoliti da se u odnosu na telo pružamo u preteranosti i da skrećemo od ustanovljenog poretka, već idimo carskim putem i u odnosu na hranu, i na piće, i na bdenje, i na usamljivanje, i na spavanje na goloj zemlji i na ostalo. Naročito budimo revnosni u smiravanju božanstvenim smirenjem, te da nelicemerno slušamo i sa korenom odsecamo svoju lukavu volju, kao što je i odsecamo. Dejstvujući na opisani način u tihosti i ljubavi, vi ćete, ispunjeni Duhom Svetim, ući u svetle dane Svetog Vaskrsenja Hristovog. Eto šta vam napominjem kao dužnik i šta ću napominjati. Ispunite zapovesti i smirenu reč moju te će vas zapečatiti Duh Sveti svojim pečatom.
 

59.
1) Pošto sam prebivao u svetskoj sujeti, ja sam zablagodario Bogu što sam zajedno sa vama pobegao od nje; 2) nema ništa blaženije od našeg stanja i po onome što je [naš] cilj, i po onome što se daje sada; 3) zavolimo Boga: jer, ima li koga dostojnijeg ljubavi, i ima li uopšte blaženije ljubavi; vi ste tome pristupili i započeli, ali je kraj daleko; 4) telo treba umrtviti, naročito njegove pohote izbegavanjem svega što može da ih izaziva (1, 67)
1) Prekjuče sam po naredbi našeg vladike izašao iz manastira i popeo se u patrijaršiju, a potom [otišao] na carsku Liturgiju. [Kod njih] sam proveo čitav dan i video prizore i lica, kruženje svetskih dela i užurbanost koja goni ljude, kao i njihovu mnogopričljivost, mnogobrižnost i svetske razgovore. I sve se dešavalo u vreme svete četrdesetnice. Mene je [ono što sam video] udaljilo od običnog nastrojenja. U ušima mojim su odzvanjale strašne reči i oči moje su se rasejavale mnogim i raznoobraznim fantazijama. I sada se rečeno oseća u meni, te ja koristim sadašnje vreme da vam ga saopštim. Iz zgusnutog oblaka padaju kapi kiše, a zbog pritešnjenog srca mog kapljale su suze iz očiju mojih. Ja sam ispustio uzdah iz dubine srca mog i utišao uzburkanost mojih pomisli. Molitvenim ushođenjem gore, ja sam zablagodario Gospodu i ublažio vas koji ste izašli iz sredine sličnih i odlučili se od njih, odrekavši se čak i samog dodirivanja sa svetskom nečistotom. Vi prebivate na poprištu potčinjavanja svakodnevno se boreći sa iskušenjima trpljenja i duhom ushodeći na visinu vrlina bogougodnim nastrojenjem i ponašanjem.
2) Ima li šta blaženije, poželjnije i lepše od vašeg položaja i stanja? Vi ste zaista čeda Hristova i sluge Boga i Oca, koji ste se odrekli od tela i krvi. Ciljevi žitejskih ljudi su u zemaljskom, a vaši – u nebeskom. Njima je svojstveno da se ovdašnjem raduju bez radosti, da se ovdašnjim bogate bez osećaja bogatstva i da se ovdašnjim naslađuju bez utoljavanja gladi naslađivanja. Ja o njima ne mogu da govorim drugačije. Kod vas je, pak, veselje koje ističe iz nade, radovanje zbog obećanog u budućem veku, obogaćenje u večnom pri siromaštvu u vremenom i okušanje nezamislivo slatkih duhovnih dobara pri skorbnom uzdržanju. Nemojmo ublažavati, gledati, posmatrati i želeti ništa osim onoga što nam je darovano po gornjem udelu i čime nas je obogatio Duh Sveti.
3) Dođite i uznesimo slavu Onome koji nas je prizvao. Priđite i zavolimo Onoga koji nas je zavoleo. Dođite i ropski poslužimo Njemu kako bismo se udostojili gospodarenja nad svime. Priđite i ubojmo se Njega kako bi nas se uplašio svet i zavoleli nas anđelski likovi. Dođite i očistimo se od zlih dela i pomisli kako bi nas nepristupna Svetlost oblistala munjom Duha i uzvela nas na visoku goru božanstvenog života, pokazavši nas ljudima kao božanstveni grad. Slušali ste šta neko od svetih otaca govori u Staračniku: ukoliko uspoštujemo Jedinog, tj. Boga, svi će početi da nas poštuju, kao što će nas susresti suprotno ukoliko ga ožalostimo svojim gresima. I ko ne bi zavoleo Gospoda? I ko se ne bi prilepio uz veliku i neprestanu Svetlost? Ko neće pojuriti prema velikom Podvigopoložniku i Vencedavcu? Ko ne bi hteo da sacaruje sa Svecarem vekova? Ko svemu neće pretpostaviti usinovljenje Onome od koga je svako očinstvo na nebu u na zemlji, Ocu štedrosti i Vladici svih? Ko neće porevnovati da zajedno sa Gospodom našim Isusom Hristom nasledi opštenje sa Ocem koje se ne može rečima opisati, u sluh smestiti i mišlju ispitati? Vi ste izabrali rečeno i zavoleli, izašli na poziv i došli, započeli tečenje i dovršavate ga. Ipak, još nije kraj podviga, još nije kraj trčanja, još treba naporno trčati, još nije isteklo vreme takmičenja, kao štosu izrekla velika i zlatna usta Duha. Zar ne čujemo šta govori Pavle, svetlost svetu i vaseljenski apostol: Ja, dakle, tako trčim, ne kao na nepouzdano; tako se borim, ne kao onaj koji bije vetar; nego iznuravam telo svoje i savlađujem ga, da propovedajući drugima ne budem sam odbačen (1. Kor. 9, 2b).
4) Vidiš li šta je izrekao čovek Božiji? Neophodno je umrtvljavanje i snažno porobljavanje neukrotivog konja tela. Pritesnimo ga i obuzdajmo ga. Ja mnogostrasni i mnogogrešni vas molim da on ne pojede uzde, da ne zbaci konjanika, tj. um i da nas ne učini podsmehom za neprijatelje naše. Izbegavajmo strma mesta kako bismo bezbednije putovali. Shvatite, uostalom, šta govorim. Teško lukavom pogledu koji u dušu pušta otrov greha. Teško kukavnoj drskosti koja brzo spaljuje dom vrlina. Teško mladićkim uzajamnim osmesima bezbradih ili i bradatih, koji u jednom trenu svrgavaju u najdonja mesta strasti. Teško sitom stomaku i mnogom spavanju, koji porađaju i umnožavaju zloplodno seme pohote. Teško onima koji se udružuju po dvoje i tajno se sastaju radi sedenja i besede, koji međusobno otkrivaju sramne pomisli navodno radi uzajamne koristi i pomoći, s obzirom da je među njima satana, a ne Hristos. Ogradite sebe strahom Božijim i iznad svega se uzvišavajte u svom nebeskom ushođenju.
 

60.
1) Ustanite i potražite iscelenje kod Svelekara Gospoda; 2) naš život je uzvišen – anđelski, a mi smo telesni i zemni; stoga se za uspeh u životu od nas zahteva veliki podvig (1, 68)
1) Ustanite i ispravite se, te hodite dobro vašim putem. Neka se onaj ko drema u nemaru probudi za radinost. Onaj čije suse ruke opustile i noge hramlju na obe strane neka počne pravo da hodi po stazama zapovesti Gospodnjih. Onaj ko je slep zbog strasnih pomisli neka oči umije u kupelji suza i, progledavši bestrašćem, proslavi Gospoda. Onaj ko je kao gubavac pokriven grehovnim krastama neka toplo pristupi Gospodu i svakako će čuti: Hoću, očisti se (Mt. 8, 3). I očistivši se, već se ubuduće čuvaj gube. Onaj ko je gluv dušom i slep umom neka ište sluh i govor i naći će s obzirom da Božanstveno Slovo isceljuje sve koji su rđavi po unutrašnjem čoveku. Ovu reč ja upućujem onima koji su nemoćni među vama. Jer, zdravi nemaju potrebu za lekarom nego bolesni (Mt. 9, 12).
2) Čin našeg života jeste veliki i preslavan. Ipak, do savršenstva se ne dolazi jednostavno, nego uz mnogi znoj i podvig. I s obzirom da je božanstven i anđelopodoban, on zahteva i velike napore i usrđe. Jer, mi telesni hoćemo da se upodobimo bestelesnima. Nalazeći se u svetu, mi revnujemo da živimo kao da smo na nebesima. Svezani sa telom i krvlju, mi se prinuđavamo da živimo kao besplotni i beskrvni. Jer, po apostolu, telo i krv ne mogu naslediti Carstva Božijega, niti raspadljivost nasleđuje neraspadljivost (1. Kop. 15, 50). Stoga je nama neophodna velika čvrstina, velika pažnja i usiljena marljivost budući da, apostolski govoreći: Telo želi protiv Duha, a Duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugome (Gal. 5, 17). Pazite da ne dozvolimo da se u nama bolje potčini gorem, te da ono što treba da je gospodstveno u nama ne bude nadvladano ropskim strastima tela kako se ne bi pokazalo da hodamo na glavi držeći noge uvis.
 


 
NAPOMENE:

  1. Mera za dužinu koja iznosi 0, 71 m. , – Prim. prev.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *