НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Добротољубље » ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ IV

ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ IV

 

СВЕТИ ОТАЦ НАШ ТЕОДОР СТУДИТ

ПОДВИЖНИЧКЕ ПОУКЕ МОНАСИМА
 

121.
1) Нека се нико не одваја и нека не губи поверење према свом оцу; немојте слушати непријатеља, искусног проналазача зла; 2) речено ћете достићи откривањем помисли, за шта вас молим спасењем вашим (2, 49)
1) Ја се радујем и веселим гледајући на ваш напредак. Ипак, мене са друге стране обузима страх и трепет да некако не дође до неког нереда који би срушио све што је уз многи напор и зној стечено. Стога се свима обраћам са уопштеном речју: чувајте се, бдите и молите се. Нека нико не помишља да се усами и да ходи засебно, нека нико своје ноге не помера са тврдог камена вере свом духовном оцу, нека нико не слаби у својим подвижничким напорима. Нека нико ни на који начин не пушта код себе многоглаву змију, која је свелукава и вешта у навођењу на грех под благовидним изговором. Она је многоискусни проналазач греха и сејач зла који је свргнут са небеса. Павши на земљу као муња, она се прокрала у рај и нашег праоца прелестила, да би све до сада људе учила свакаквом бешчашћу и гресима. Она је и хришћански род научила јересима и неприличним делима, те и нас покушава да рани и умртви стрелама греха.
2) Стога вас преклињем и молим да чврсто ходите својим путем, обукавши се у свеоружје своје и никако јој не дозвољавајући да приђе и приближи се, што ћете, као што сам рекао, постићи добром вером према оцу, непоколебивим исповедањем и потпуним откривањем својих тајни, те смирењем, нелицемерним послушањем и благодушним трпљењем. Да, братијо, молим вас и преклињем да се ради Бога, ради награде, ради вечног живота и његове радости, те ради страха од супротног, тј. неугасивог огња и других безмерних мука још више потрудимо, да бодро ходимо, да право идемо, борећи се и присиљавајући се да безбедно препливамо велико море овог живота како бисмо по смрти добили венце правде и блажену бесмртност.
 

122.
1) Гледајући на крај пута, путници радо подносе све тешкоће које их сусрећу на њему: и ми треба све да трпимо ради Царства небеског; 2) и сви прослављени свети су трпели: другачије не може (2, 50)
1) Они који ходе дугим путем прелазе из места у место, при чему је пут понекад раван и утабан, а понекад испресецан рупама и блатњав од кише. Проживљавајући овај живот и ми прелазимо из дана у дан, из године у годину понекад сусрећући непријатности и тешкоће, а понекад пријатности и радост. Гледајући на крај пута они се не оптерећују његовом дужином, нити се заустављају због тешкоћа које их сусрећу. Подвизавајући се добрим подвигом послушничког и испосничког живота и ходећи добром стазом која води у Царство небеско, ни ми не треба да смо мрзовољни, ни да се враћамо назад, ни да изнемогавамо због непријатности, препрека и скорби које нас сусрећу и које ради наше користи на нас попушта благонаклони промисао Божији. Због незнатних и неважних добитака привременог живота они се не заустављају пред напорима путовања који им предстоје. Утолико пре ми ради вечних и неизрециво великих добара треба све да трпимо. Да бисмо се удостојили да добијемо оно на шта се надамо ми треба све да благодушно примамо и подносимо. Да, братијо моја и чеда, храбрије и благодушније подносимо све што нас сусреће и што је нераскидиво везано са нашим подвижничким начином живота: напоре, тешкоће, пост, бдење, коленопреклоњења, спавање на голој земљи, врућину и хладноћу, глад и жеђ, сиромаштво одеће и обуће, извесну неуредност због напора, неизбежност послушања и молитвословља. Ви сте блажени и преблажени што се трудите у својим духовним подвизима и што са љубављу сусрећете мислена и чулна искушења која вас сусрећу.
2) И да ли је ико од светих који су просијали од вајкада овдашњи живот провео без зноја и туда, без искушења и скорби? Поменимо Авраама, великог међу патријарсима, пророцима и учитељима, или похвалу апостола – Павла са осталим апостолима, или оце који су се потом прославили – Стефана Првомученика и све друге који су после њега мучени за Христа, или Антонија Великог и све преподобне који су се са њиме и после њега подвизавали: код свих ћемо наћи безмерне напоре, зној, борбе, умарање, скорби, гоњења, нападе, клевете и сваковрсна искушења. Свети Павле говори: Потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не беше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским (Јев. 11, 37-38). И са свима је било тако. Иначе се и не може угодити Богу. Без напора се не може остварити пут спасења, нити се без подвига може одржати жељена победа. Ми смо се подухватили истог дела као и они, услед чега морамо водити начин живота којим су и они провели свој брзопролазни век.
 

123.
Чиме треба да ревнујемо једни пред другима, чиме треба да превазилазимо једни друге, и у чему да се међусобно слажемо (2, 51)
Приђите и одбацимо мрзовољу и лењост, те прихватимо марљивост и ревност за испуњавање свих заповести Господњих. Дођите и потрудимо се да делом (а не речју) превазилазимо једни друге у избегавању упорне својевољности, те у уступању [другима], у трпљењу скорби, увреда и подсмеха. Хајдете да ступимо у надметање у избегавању смућивања других и себе, подизања обрва пред нижим и гордог забацивања главе пред вишима (што одликује гордост која се подиже против Бога Сведржитеља, која је са небеске висине збачена на доње крајеве земље), те у труду око личног мира и умиривања других, око личне кротости и укроћавања других, око смирене нарави и смиреног мишљења (што одликује Сина Божијег, који се из послушности и смирења очовечио, те Крстом и смрћу спасао човечанство). Приђите и почнимо да подражавамо једни друге у избегавању лењости и одсуствовања са дневних божанствених служби и ноћног псалмопојања (што је својствено ленштинама и недораслима), те у напору да стекнемо усрдност да дело Божије, за предухитравање других у долажењу у храм Божији пре почетка псалмопојања (што је својствено ревнитељима благочашћа и врлине). Међутим, да не бих набрајао све једно за другим, рећи ћу уопштено: сви се међусобно подражавајмо у добру, удружимо се у љубави без дрскости, у мирном расположењу и у благом смиреноумљу, избегавајући лукавства и узајамна подозрења и духовним јединством утврдивши душе у узајамном поверењу. Нека нико не буде Јуда издајник, нити двоједушан, ни непостојан, ни неуздржљив, ни склон на блуд, ни суров, ни тврдоглав. Нека нико не чини и не поступа на наведен начин, него нека свако напредује само у преподобном, праведном и богоугодном, из дана у дан очекујући своју кончину и чекајући дан доласка Господа нашег Исуса Христа, када ће се све претворити и преобразити. Ми ћемо стати пред страшним престолом Судије у присуству свих бесплотних чинова анђелских и дати одговор за сва дела, речи и помисли.
 

124.
1) Будите у свему исправни – и у унутрашњем и у спољашњем; 2) у обитељ примајте не само грађане, него и сељаке (2, 52)
1) (Писмо из заточења). Радујте се као истинске слуге и делатељи Христа Господа. Он вам је припремио венац и Царство своје уколико будете чували срдачно благонастројење и усвојени начин живота, држећи се мира и чувајући заведени поредак, истрајавајући у непорочности и чистоти, покорности, смиреноумљу, трудећи се у рукодељу, псалмопојању, читању, откривању помисли и свему другом што вам је наложено.
2) У вези са примањем нове братије желим да [кажем] да треба да се допуњујете не само са грађанима, већ и са сељацима, који су пригоднији и навикнутији на труд и послове који су код нас заведени. Умножавање грађана, како ми се чини, за нас неће бити здраво и благотворно ни у телесном, ни у духовном смислу.
 

125.
Сви као један човек се држите заповести Божијих и поредака наших, подражавајући древне (2, 53)
(Писмо из заточења). Нека вас Бог укрепи, братијо моја најчаснија, у делима руку ваших и у вашим душевним подвизима силом коју дарује Дух Свети, у свему вас чувајући непорочним и нерањивим, готовим на испуњавање свих заповести Његових и на сваковрсно послушање. Гледајте пред собом на добра која су припремљена онима који су заволели јављање Господње и који ни у шта не сматрају све овдашње, тј. славу, задовољства, утехе и покој тела, који су се распели свету и ум усмерили на зрење небеског. Слично су живели и сви древни оцу наши, одрекавши се света и свега што је у свету и служећи Господу у свештеном и анђелском чину нашем. Држите, чеда моја, предања као што сте их примили, пламен страсти гасећи росом здравоумља и чистоте, те своје прохтеве одсецајући мачем послушања. Будите искусни делатељи заповести Господњих и дела руку ваших [нека буду] у складу са назначењем онога ко управља вама. Све ваше братство као једна душа и као један човек нека бодро, благодушно и једнодушно врши сва своја духовна и телесна дела као пред лицем Господњим.
 

126.
1) Остављајући земаљско, устремите се ка небеском, борећи се нарочито против гнева и похоте; 2) поуке потчињеним и старешинама (2, 54)
1) (Писмо из заточења). Ви сте се разапели свету и свет вама. Одвојите се од земаљског и узвисите се ка небеском животу, живећи јединоме Богу и умревши свему другом. Нека ваше очи буду окренуте [циљу] ка коме је [окренута] и вера ваша. Нека ваше срце буде бодро у ономе чиме се заробљени, по речи Господњој: Јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше (Мт. 6, 21). Видите ли да сте се удостојили анђелских добара и анђелског живота? Стога као анђели и ходите, не потчињавајући се утицају случајности. Против греха се борите кротошћу, а против похоте здравоумљем. Нека те не победи мала сласт, која те свакодневно и свакочасовно узнемирава. На оружје против ње указао онај ко је рекао: Трпећи потрпех Господа, и обрати на ме пажњу, и услиша мољење моје (Пс. 39, 2) и избави ме од страсти, премда је прошло прилично времена.
2) Вама потчињенима су познати закони послушања, а вама начелницима – закони начелствовања. Ви, наиме, произвољењем треба да будете последњи стога што сте први, подстичући се састрадавањем и љубављу. Треба снисходити, али и усходити; проговорити, али и оћутати; весело и љубазно се осмехнути ради духовне утехе, али и попримити строги изглед, здравоумно не дозвољавајући претераност ни на једној страни. Нека очи ваше буду неуспављиве у чувању правила и приступачне при давању одговора. Ноздрве ваше нека се не шире гневљиво, обрве нека се не подижу гордељиво, језик нека се не изврће сујетно. Свако чуло нека се држи смирено и сваки уд пристојно. Уста нека буду оруђе псалмопојања, ум нека помишља само о небеском, а руке нека делају само дела благочашћа и љубави. Нека нико не буде непослушан, својевољан, жестокосрдан. Сви се сједините у једнодушности, заволите се без дрскости и међусобно пружите деснице ради вашег спасоносног живота.
 

127.
1) Радујем се што сте се опет сабрали из расејаности и што сте се средили као што приличи; останите верни свом чину и унутрашње и спољашње; 2) поука намеснику Софронију нарочито и свим другим старешинама и потчињеним уопште (2, 55)
1) (Писмо из заточења). Економ који је дошао обавестио ме је да сте се опет сабрали сви, и старешине и потчињени, и поново успоставили обичан поредак. Старешине су почеле да распоређују и деле одговарајуће послушање свакоме, а потчињени су их прихватили покорно и смирено и приступили делу. При томе сте сви сједињени љубављу, сви имате једну душу, једну мисао и жељу усред мирног и уређеног живота. И ја не могу изрећи како се обрадовала моја смирена душа и заблагодарила Господу. Јер, за мене је најпријатније и најутешније под небом да ви живите добро, испуњавајући заповести Божије и пребивајући верни уставима вашег анђелског чина. Пошто је све речено сада код вас васпостављено, молим и преклињем да свако пребива у благодушном трпљењу, душеспасоносно проходећи дан за даном у нелицемерном послушању. Нека међу вама нема разних жеља, самовоље, својеглавости, поклоњења властитој вољи, роптања, шаптања, сакупљања, размажености, дрскости, смеха, лењости, малодушности, гордости и ничег неугодног Господу. Ми смо ставили свет и све у свету: родитеље, браћу, пријатеље, познанике, села, градове, тргове, гледалишта и све друго страсно и сластољубиво како бисмо задобили Христа и живели небески, како бисмо истребили страсти и обогатили се врлинама, како бисмо преподобно и праведно поживели у садашњем веку и подражавали преподобне оце наше, те се удостојили добијања обећаних добара. Ето нашег звања и очекивања. Такво треба да буде и дело ваше, и обраћање, и понашање, како би имену одговарао и живот. Нека он сија добрим делима, дајући благодат лицима истог чина која вам се приближавају, као уосталом и световњацима, како би се прослављало име Оца нашег који је на небесима и како бисмо се и ми смирени радовали знајући и гледајући вас.
2) Чедо моје, Софроније. Ја сам међу многима изабрао тебе да начелствујеш над братијом. Пази да се не покажеш неискусан на моје посрамљење и постиђење. Нека се светлост твојих врлина светли како би се твоје име славило не само међу братијом, него и напоље. Онај ко има Бога у себи кроз испуњавање Његових светих заповести постаје знаменит и на небу и на земљи. Буди пажљив према братији, благ, поучан. Разумно напомињи о дужностима, љубазно изобличавај безобразне, праведно налажи епитимије онима који греше, очински лечи немоћне, уразумљуј незналице и све чини на корист братству. Стога сам ти и дао власт коју и ја смирени имам од Бога по Његовом промислу. И сву други, и старешине и потчињени, верно вршите своје дело у страху Божијем како би се Бог са светим анђелима радовао због вас. Трудите се усрдно, ходите у незлобивости, општите у простоти. Немојте прекидати откривање скривених помисли и жеља, у коме се налази спасење душе и избављење од страсти. Чувајте псалмопојање као што је установљено. Стихословље, бдења и читања нека буду по уставу. Учење Псалама и тропара напамет нека буде по указању духовних отаца. Најзад, молите се за моје смирење, тј. да ми Господ да утеху и крепост да претрпим предстојеће скорби.
 

128.
Ви добро живите; и нека међу вама нема ни једнога са рђавом нарави; трудите се да као делатељи винограда добијете награду од Господара; ратујте као војници да бисте се удостојили венаца од Подвигоположника (2, 56)
(Писмо из заточења). Ви сви живите у Господу и сабирате обилне плодове спасења, удаљујући се од сваког лукавства и сваког нереда. Нека међу вама не постоји несретно дрски, немарни, сластољубиви, грехољубиви, телоугодник, срамни душом, мрзилац, отимач чак ни најмање ствари, завидљивац, препирач, надмени, роптач, лењив, нерадан, непослушан, горд, осоран, лажљивац, високоуман, спорљив, изелица, поспан, роб тела и света, Јуда који замишља издајство своје душе и одвајање неког брата из братства. Такви сами себе отимају од Бога и беже од Њега, лутајући по беспућу греха. Они неће да трпе врелину дана, због чега неће добити ни награду од виноградара. Иако војници Свецара Бога, они неће да понесу војне напоре како би, храбро се борећи, угодили Владици, услед чега ни награду не добијају. Они се уносе у спискове бегунаца: пошто их ухвате они добијају казну. Према томе, добри војници, саборци, саподвижници и сапутници, потецимо, напрегнимо се, куцајмо и све претрпимо. Господ је близу и увенчаће нас. Он гледа са неба на сваког ко трчи и плете венце онима који претрпе до краја. Стога сви будите чисти преко исповести, мирни кроз смирење и лакопокретни из љубави према делању. Глава као глава треба да гледа шта је потребно сваком уду. И одредивши шта коме да се да, она све и свакога треба да приводи у покрет.
 

129.
1) Он призива све да благодаре Богу што је изведен из тамнице; 2) „наше искушење је, каже, братију поделило на праве и неправе“; 3) он жали због других и моли се за њих у очекивању да ће се исправити, а првима саветује да буду чврсти и благодаре Богу за свој успех, старајући се да успеју у ономе што им недостаје (2, 57)
1) (Писмо из заточења). Брз на милост и богат у штедрости, наш свеблаги Бог је на заступништво Владичице наше Богородице, на молитве наших покровитеља – светог Претече и Богослова, као и на ваша искања одагнао искушење и извео нас из закључане тамнице. Стога сви заједно узнесимо благодарствену песму Богу Доброчинитељу који је скорб претворио у радост и срушио замке лукавог које су против нас спремљене. Уосталом, ја сам пострадао због грехова својих, а не због чега другог. Стога сам ја благодушан верујући да ће ми претрпљено бити на очишћење грехова мојих.
2) У нашем искушењу сви ми смо већ искушани као злато у топионици, а нарочито овдашњи. Они који су раније живели у Духу Светом и са несумњивом вером остадоше исти и уопште се нису изменили, него су се, напротив, још више укрепили и утврдили невољом која се десила. Они, пак, који су пребивали у хладноћи срца, у двоједушности, у телољубљу и немару, чим их је дотакао ударац зла одмах отпадоше као лишће, као плева из сита, сами искочивши из манастира како би се показали они који су били слични чистој пшеници. Имајући речено у виду, божанствени Давид говори у Псалму: Раздели их у животу њиховом (Пс. 16, 14), тј. грешнике и немарне од врлинских и преподобних. О, пада. Због властите немарности расуше се кости њихове до пакла погибли (Пс. 140, 7).
3) Уосталом, ја болујем и плачем због њих и нећу престати да их призивам да се врате све док у мени буде дисања. Може бити да ће се неко од њих распалити од мале искре богопознања и обратити ка покајању, те се ослободити од уза греха и као заблудела овца напустити пут лукавог. Ви, пак, немојте бити страшљиви због њиховог пада, већ са још већим смелошћу стојте у подвигу благочашћа, у подвижничким упражњавањима, у труду рукодеља, у зноју борбе, у храбром сусретању свакодневних скорби и напада све до крви и чак до смрти, што смо и обећали, као што знате, кад смо примали свету схиму. Нека сада сваки погледа и расуди шта је испунио од онога што је обећао, и шта још није. И за прво нека узнесе благодарност Ономе који му је дао силу да све поднесе, а на друго нека употреби своје усрђе како би оно што недостаје остварио на делу. На тај начин ћете ви достојно бити украшени мученичким венцем, будући да Господ говори: Мој верни слуга није онај који ми говори: Господе, Господе, него онај који твори вољу моју (уп. Мт. 7, 21).
 

130.
1) Ми смо оставили све да бисмо угађали Богу; речено и чинимо подражавајући свете и идући царским путем на коме се умножавају све врлине и прогоне све страсти; 2) уколико сте такви, Бог је у вама, а са Њим свако добро и свака помоћ и заштита (2, 58)
1) (Писмо из заточења). Будите здрави у Господу и свој добар живот продужите на уобичајени начин, испуњавајући заповести Господње и ходећи у саветима Његовим. Једино имајте у виду и једино желите да угодите Богу кроз умртвљивање страсти и прихватање врлина. Ви сте стога и изашли из света и ступили у манастир, оставили житејску сујету и свако пристрашће, свако дружење и љубав (и родитељску, и братску, и синовску, и сродничку), као и све телесне сласти, житејску славу и све друго пролазно и сујетно. Ми треба, дакле, и да дејствујемо у складу са нашим решењем и жељом да тако живимо, тј. у складу са циљем, идући трагом житија светих, следећи њихове поуке и саображавајући се њиховим примерима. Ми не треба да се обазиремо лево-десно, већ да ходимо царским путем који одликује послушање без расуђивања, богоподражавајуће смирење, небеско беспристрашће, божанствена чистота, равноанђелско бестрашће, кротост, исправност, љубав, мир, ревност, трпљење, трудољубље и свако друго богоугодно расположење и дело. Насупрот наведених врлина стоје непослушност, роптање, гордост, таштина, нерад, дрскост, пристрашће, телољубље и друга зла дела.
2) Врлине се рађају од Бога, а страсти и греси од сатане. И нема никаквог општења између светлости и таме и никакве сагласности Христа са велијаром. Будите синови Божији, синови благопокорности и послушности, а не синови гнева, противљења и погибли. Нека се нико не одваја од других жељама и мислима, нека нико не воли лењост, нека нико не ропће, нека нико не буде лицемеран. Напротив, сви будите брзи на добро, благодарни, брзопокретни, скрушени, доступни, сарадосни, дружељубиви, незавидни и мирољубиви како би Господ могао да се сматра присутним међу вама. Јер, Он је међу двојицом или тројицом који су сабрани у Његово име (Мт. 18, 23). Утолико пре ће бити међу вама многима уколико неодступно ревнујете и свагда испуњавате заповести Његове. И шта ће вас ожалостити, или притеснити, или обесхрабрити уколико је Бог у вама? Ништа. Све ће бити подношљиво, макар се и радило о нечем тешком душевно или телесно. Јер, ако је Бог с нама, ко ће против нас (Рим. 8, 31). И ако Он. . . свога Сина не поштеде, него га предаде за све нас, како да с Њим и све не дарује (Рим. 8, 32). Стога стојте не колебајући се у уверености да ћете бити наследници Царства небеског уколико сачувате неизмењен ваш добри живот. Да, чеда, усрдно вас молим и преклињем да у себи запалите огањ божанствене љубави, да се испуните ревности, да се укрепите храброшћу, да се учврстите у чистоти и непорочности, да се осветите молитвама, мољењима, псалмопојањима, бдењима, скрушеношћу, исповедањима, сузама и уздасима.
 

131.
1) Он на путу у обитељ тражи њихове молитве, а њима – Божију помоћ у њиховим трудовима, будући да је жетва; 2) Атанасију и Филипу напомиње да добро руководе братијом, саображавајући се са нарави и немоћи сваког; 3) свима саветује да верно иду за својим циљем; 4) чувајмо отачке заповести подстичући се страхом од суда и смрти; он прича о смрти неког писара и изводи поучне закључке (2, 59)
1) (Писмо из заточења). Ја идем ка вама и журим у обитељ. Понајпре иштем молитве ваше да нам Господ помаже у путу на копну и на мору и да учини да се јавимо благоугодни пред Њим и душом и телом. Потом вам напомињем да нисмо били без бриге за вас, нити равнодушни за ваш положај, већ смо вас све време имали у својој смиреној души са добрим жељама, нарочито сада када сте, због жетве, у великом кретању и труду. Нека вас укрепи Господ Бог и у унутрашњем и у спољашњем човеку и нека вам да силу да храбро поднесете и спољашње и унутрашње тешкоће. Осим тога, ко ће разумети замке ђавоље, заседе и саблазни?
2) Пазите бодро, чеда моја, Атанасије и Јефреме, и богоугодно управљајте братијом. Свима пружајте неопходно – и духовно и телесно. У обраћању се прилагођавајте карактеру и нарави свакога, будући да није свима исто потребно. Једноме је неопходна бодља, другоме узда, једноме епитимија, другоме опроштај, једноме изобличење, другоме савет. Свако има своју страст и своју навику, са чиме треба усагласити и начин лечења.
3) Сви ви остали, братијо, јесте чеда Божија. Ради Њега сте оставили свет и дошли овамо, ради Њега сте раскинули свако општење са телом и крвљу, ради Њега сте на рамена своја узели крст Његов, из љубави према Њему све сматрате за трице и ништа временско нисте претпоставили добрима у будућем веку, која је обећао. Ви сте у обитељ дошли као странци и дошљаци и примили образ монашког живота. Благословен је избор ваш и свето решење ваше. Ипак, братијо, молим и преклињем да водите живот који је достојан великог чина како се не би десило да, налазећи се ван света, делујете као да сте у свету и како не бисте, побегавши од тела, живели по телу. И ви знате да се речено дешава чак и да вам не кажем. Јер, зар ми нисмо телесни уколико смо страстољубиви, уколико настојимо на својим жељама, уколико се отимамо око првенства, уколико се споримо око мантија и друге одеће, око места стојања, око оловке и других ништавних ствари? Није ли наша борба светска? Немојмо дозволити, братијо, да наше најсветије звање спадне до смешних детињастих спорова. Слава монаха је кад [трпи] бешчашће, увреде и клевете Бога ради, не чинећи ништа достојно осуде и прекора. Украс монаха се да се одева у најружнију одећу. Нећу више говорити о сличноме.
4) Чувајте отачке заповести, слушајте речи светих и ради тренутне сласти немојте презирати вечно блаженство. Доћи ће најзад и неће закаснити Онај ко ће судити свима. Може се, пак, десити да пре Његовог доласка дође страшни анђео који одваја душу од тела, тј. време немоћи и последњег издисаја. А речено је страшно и потресно, услед чега и умиремо немајући снаге да издржимо. А шта ће бити по исходу душе, тј. када по њу дођу анђели? Која страна ће победити и узети нас? Испричаћу вам један случај који се, додуше, није десио са лицем из нашег чина, али је веома користан. Кажу да је чувени писар Ставрикије при свом задњем часу и последњем издисају почео да се зноји, тресе, шкргуће зубима и узвикује силним гласом: „Помозите. Спасите. Господе помилуј. Гомила црних и ружних демона излази из мора и иде ка мени“. Он је живео на морској обали. Нико од присутних није ништа видео. Но, он је видео и горко жалио, и сам будући према многима неосетљиви писар. Ко ће, дакле, победити и при нашој смрти – анђелски или демонски хор? Тада ће нас одмах загрлити они које смо овде волели. Уколико смо волели чистоту, послушање, смирење и друге врлине, [прићи ће нам] анђели, а ако смо волели таштину, непокорност, противречење, раскош, смех, гледалишта, [прићи ће нам] демони. Јер, страсти су демони, а врлине анђели. Ко ће, дакле, победити? Ко ће узети душу моју? Помилујте ме, братијо моја. Међутим, сви заволимо врлине како би победили анђели и узели нас, а не страсти, тј. демони. Авај, тада би боље било да се нисмо родили. Јер, силнији ће силније бити испитани (Муд. 6, 6), нарочито они који су у нашој схими, јереји, игумани и остале старешине међу нама. Немојте се љутити због мојих речи. Ја их не говорим да бих вас неправедно заплашио. Напротив, ја говорим оно што сам дужан, испуњавајући своју обавезу, љубећи вас и желећи вам добро.
 

132.
1) Он Софронију саветује да прати испуњавање отачких устава, од чега долази свако добро, док од супротног [долази] свако зло; 2) треба се држати средње мере у душевним и телесним напорима; 3) не треба остављати без казне никакву неисправност; 4) та строгост је дело љубави, а не гнева (2, 60)
1) (Писмо из заточења). Чедо и брате Софроније. Лати се свој служења брижљиво, са марљивошћу и усрђем. Ја налазим неопходним да ти увек пишем о истом како бих побуђивао твоје усрђе. Пази бодро и у свему руководи братију своју, имајући као помоћника и саветника аву Акакија, чедо моје. Посматрај и прати излазак сваког, тј. како опште, како дејствују, како пребивају, како би се све окретало у славу Божију и како би се живот ваш устројавао у границама и правилима светих отаца наших и по заповестима мог смирења. Јер, [на месту] на коме живе и дејствују слично угађа се Богу, сија светлост, влада мир и сатана нема места с обзиром да страсти стоје далеко. [На месту], пак, где не маре о реченом и не дејствују у истом духу гнезди се све супротно, тј. уместо добра – зло, уместо светлости – тама, уместо Христа – велијар. Стога буди бодар и пази посматрајући срца братије посредством исповедања и упућујући их на свако добро дело.
2) Држи се средине. Ни безметежју, молитви и читању немој допуштати да растроје дела телесног живота, ни опет прекомерним трудом у [телесној] области немој спуштати ум доле од сећања на Бога и од зрења Божанствених ствари, погружавајући га у вештаствено. Ето закона истинског благочашћа. И уколико сам живиш на речени начин, и братија ће, следећи те, прихватити исто и почети слично да делује. Јер, ми нисмо оставили свет да бисмо овде спокојно јели, пили и одевали се. И зар је у реченоме наше спасење? Са друге стране, ми се нисмо обукли у схиму ни ради седења без дела и покрета, без хране и одеће. Ми треба и једно и друго у своје време разумно да вршимо, по апостолској речи: А све нека бива бдагообразно и уредно (1. Кор. 14, 40). Стога велики апостол о себи говори да никада није забадава јео хлеб, већ да је његовим потребама и потребама оних који су били са њим било довољно оно што се стицало напором његових светих руку (2. Сол. 3, 8; Дап. 20, 34). То чини и у томе пребивај. Нико да не презире твоју младост (1. Тим. 4, 12).
3) Немој остављати без пажње оно што захтева испитивање како кроз наводну доброту неки мали пропуст, остајући недирнут, не би братију довео до велике неиправности. Уколико неко тајно једе нека добије епитимију. И онај ко има нешто лично без благослова, па чак и најбезначајнију ствар, нека такође добије епитимију. И ономе ко другоме даје нешто за јело, ко се са другим мења за неку ствар или нешто слично ради такође треба дати епитимију. Ако ропће – такође. Ако покаже непослушност такође. Ако неће да ради, нека и не једе (2. Сол. 3, 10). Онога ко дели братију или краде треба одлучити, и остало, као што је установљено у епитимијама.
4) Слушајући моје речи, братијо и чеда моја, немојте их сматрати тешким и немојте мислити да се речено установљује из безосећајности. Напротив, речено се чини из очинске љубави и од бола за душе ваше за које ми треба да дамо одговор. На нама лежи тежак суд уколико вам не саопштавамо оно што смо дужни, уколико вас не одвраћамо од неприличног и не утврђујемо у добру. Осим тога, дело доброг оца је да своју децу не оставља без карања, већ да им малим претњама и ударцима таба пут ка добијању вечног живота. Илије је био отац достојан осуде и прекора стога што није изобличавао и кажњавао своје синове који су нарушавали закон, услед чега је заједно са њима био лишен живота.
 

133.
Наши напори нису велики, а награде су безмерне; стога ревнујмо, побуђујући себе сећањем на смрт и на све што је прати (2, 61)
(Писмо из заточења). Блажени смо ми, чеда, што добро чинећи и добро живећи незнатним и ништавним злопаћењем стичемо утехе Царства небеског. Јер, по речима отаца, читав монашки труд је лаган и није достојан да се помене пред бесконачним блаженим радовањем. И ви треба да се радујете уколико трпите напоре с обзиром да је велика ваша награда на небесима. Ипак, неопходна је пажња и непрестано помишљање ума на [место] нашег пресељења, на исход из овог света, на сретање анђела, на стајање пред Богом, на пресуду Судије и слање на десну или леву страну. Ето у чему да освањујете, о чему да размишљате, чиме да се бавите. Пред лицем Бога и Његових изабраних анђела ја вам сведочим да ходите достојно свога звања, да не скрећете на лево, да се не поводите за грехом, да не падате у замку дрскости, Ја вас опомињем и нећу престати да вас опомињем. Отворите ваше уши, разгорите се срцем и схватите шта говорим, те останите непорочни како бисте, као делатељи винограда Божијег, добили велику и безмерну награду.
 

134.
Будите у свему исправни како бисте били добри квасац за оне који ће тек ступити у обитељ; пред очима имајте Бога, смрт и решење суда Божијег; идите или приђите; пред [одлуком суда Божијег] све је ништа (2, 64)
(Писмо из заточења). Строго испуњавајте завете моје, које сте примили при ступању у монаштво. Ви сте обећали да ћете их чувати док сте живи, те употребите сво старање да под руководством игумана створите благоустројство како бисте постали закваска за братију који ће тек ступити ка вама. Својим устројством ви ћете их заквасити и испећи огњем љубави, представљајући их Богу на небеској трпези као благоугодни хлеб. Немојте трошити време на телесни покој и испуњавање своје воље, већ иштите небеску утеху и душевно спокојство, након чега је умесна и умерена телесна утеха. Јер, уколико претходи духовна утеха, ни телесна потом није за прекор. Ходите у преподобију и правди, имајући мир међу собом. Имајући увек Бога пред својим очима, сећајте се непрестано и смрти, и скидања одеће тела, и изласка из света, и стајања пред Богом и слушања коначне пресуде суда Божијег, тј. или: Идите од мене проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим (Мт. 25, 41), или: Ходите благословени Оца мога; примите Царство које вам је припремљено од постања света (Мт. 25, 34). Пред реченим су ништа и свет, и земаљска блага, и људска слава, и лепо одело, и мирис уља, и гозбе, и шетње, и утехе и све. Ви се насићавајте Богом и Божанственим стварима, опијајући се благодаћу Дуга Светог, наслађујући се речима Писма, које су слађе од меда и саћа, украшавајући се одећом здравоумља [тј. чистоте], правде и уздржања, богатећи се добри делима, славећи се смиреноумљем, усходећи на небо бестрашћем, величајући Бога са анђелима и устрељујући противника страхом Божијим и светом молитвом. Све се више просвећујте, чистите и постајте небески да би се и за вас као из уста Гослодњих рекло: Нисте од света (Јн. 15, 19).
 

135.
Подвизавајте се, сећајући се изласка [из тела] и суда; указују се неопходна делања и нарочито оно што је неопходно за борбу са телесном похотом (2, 65)
(Писмо из заточења). Подвизавајте се, чеда моја, и теците духовним путем, горе подижући очи ума, гледајући на небеско и мотрећи на вечно. Мотрите када ће и како, тј. да ли у зиму или у [време] жетве, дању или ноћу, сада или под старост, ове или идуће године, овог дана или часа доћи мој последњи издисај. Јер, смрт ће свакако доћи, доћи ће и супарник-непријатељ и одредиће се победа или губитак свега. Подстичући се сличним помислима ви нећете бити брзи на грех и нећете пасти у бездан зла, већ ћете најзад угледати добра горњег Јерусалима. И њих ћете гледати у све дане вечног живота. Обављајте и телесна дела. Старајте се и о једном [телесном] и о другом [духовном], устима хвалите Бога, језиком говорите истину, рукама радите по сили својој и ногама ходите путем мира. Све ваше тело је свето и сви ваши удови јесу Христови удови. Апостол говори: Хоћу ли, дакле, узети удове Христове и од њих начинити удове блуднице? Никако (1. Кор. 6, 15). Удаљујте се од дрскости. Нека нико никога не рањава и нико никоме не говори рђаво. Од Бога се нико не може сакрити, будући да су очи Господње хиљаде пута светлије од сунца, те прозиру све путеве људске и разматрају тајна места (Сир. 22, 2228). Немојте се смејати неумесно. Немојте седети близу један другог кад разговарате. Немојте распаљивати крв пресићавањем стомака. Као добар савет здравима предлажем да не пијете вина. Довољна су за нас унутрашња узнемирења и довољан је природни огањ. Уколико се споља дода огањ од вина, запалиће се несретни пожар, те тело неће издржати, већ ће ускипети и пожелети своје. Ја вас предупређујем, указујући вам на погубне последице. Бог је установио дан за испитивање, када ће осудити и предати незамисливим мукама са демонима оне који чине слична дела. Предупредите Господа у исповедању, откривајући наговарања која подмеће ђаво. Све чините благообразно и умерено прихватајте сан. Брзо се пробудивши, вршите установљени чин бдења. И бићете блажени уколико вас Господ нађе да чините као што рекосмо.
 

136.
1) Питањима о степену поретка код њих и о уклањању ка неприличном, он подсећа на читаво устројство обавезног живота; 2) потом саветује: „Ако сте се трудили трудите се још, ако сте се борили – борите се још и немојте допустити да узалуд пропадну ваши напори“; он их подстиче обећањем доброг рода и Божијег одобравања на суду (2, 66)
1) (Писмо из заточења). Поздрављам вас све писмено и питам како иду ваша дела. Како вас ограђује мир Божији? Како вас чисти страх Божији? Како се савети Његови усељавају у срца ваша? Како вас сједињује стројност поретка? Како вас утврђује искрена вера? Како вас везује утврђени завет потчињавања? Како вас узвишава нелицемерно послушање? Какво је ваше христоподражавајуће смирење? Какво је улажење и излажење ваше? И како иде исповедање скривености? Затим, како иду дела руку ваших? Да ли је започела жетва?. . . Обавестите нас и о свему осталом и обрадујте нас. Ме се надамо у вас, али се и бојимо. И у неспокојству понекад размишљамо да ли неко међу вама не чини неред, или можда ропће, или угађа телу, или упада у дрскост, или се удружује са ђаволом и замишља исто што и они који су се сабрали на Господа и на Христа Његовог, говорећи: Раскинимо окове њихове, збацимо са себе јарам њихов. Онај који живи на небесима подсмејаће им се, и Господ ће им се подругнути. Тада ће им одговорити у гневу своме, и ујарости својој потрешће их (Пс. 2, 35). Јер, ја сам постављен над вама по вашој слободној сагласности и ви сте ми се сами предали у послушање. Стога вам и говорим слично, саопштавајући вам наредбе Господње.
2) Ви сте се потрудили и још се трудите, борили сте се и још се борите. Ви чекате Господа у свом подвижништву, у својој послушности, у одсецању воље, у притешњивању прохтева својих. Немојте губити оно што сте већ учинили. Пошто сте сејали и сејете у сузама, уздисањима и свакаквим лишавањима, ви ћете пожњети у радости када Судија свих буде свакоме давао по делима његовим. Чуј небо и пази земљо јер Господ проговори. Нека, братијо, нама не буде упућена слична реч: Родих синове и узвисих их и одвојише се од мене. Во позна свога господара и магарац јасле господара свога, а Израиљ ме не позна и људи моји ме не разумеше (Ис. 1, 23). Нека, напротив, реч буде [другачија]: Синови твоји су као младице маслинове око трпезе твоје (у духовном смислу). Ето тако ће се благословити човек који се боји Господа. (Пс. 127, 34). Слушајте, молим вас. Исто мислите и у свему се саглашавајте, следећи руковођење свога игумана. Живите као они који свакодневно умиру. Због хране и пића се немојте смућивати, огорчавати или роптати. Шта говори апостол? Ако јело саблажњава брата мога, нећу јести меса до века, да не саблазним брата свога (1. Кор. 8, 13). Немојте бити синови противљења, ни синови блуда, ни чеда гнева и греха, гневећи Бога срамним делима. Нека буду горе срца ваша. Нека око ума вашег буде горе. Бог праведног судије Господ (Пс. 93, 1). И нема твари сакривене пред Њим, негоје све обнажено и откривено пред очима Његовим (Јев. 4, 13). Ко се неће ужаснути? Ко неће устрептати? Ко се неће предати на угађање Богу до проливања крви?
 

137.
Поуке о вршењу служби, о поткрепљивању храном и одмору, о провођењу ноћи и уопште о понашању за време жетве (2, 67)
(Писмо из заточења). Ја знам да се сада ви налазите у великим напорима опаљивани сунчевим зрацима и обливани знојем због жетве и бербе грожђа. Стога сам сматрао да је благовремено да вам нешто прилично кажем баш о вашим напорима. Нека благослов Господњи буде на вама, чеда моја, и нека вас благослови Господ Бог ваш са висине славе своје, оживљујући вас и крепећи душе ваше и тела ваша како бисте имало довољно силе и за духовна служења и за телесне послове и вршили их без крајњег замарања. Ја знам колико су врели летњи дани на жетви и колико замарају. И кад нарочито усрђе трудбеника не би додавало силу, једва би ко могао да их поднесе. Молим вас ради љубави Христове да стојите у једном и у другом подвигу. Благообразно и са добрим настројењем завршивши рано изјутра обично псалмопојање и молитву Богу, ви приступајте предстојећем делу и радите, мислено читајући Псалме све док не наступи трећи час. Потом прекините посао и запевајте Господу са разумом трећи час, подижући руке своје к небу и иштући благодат Духа Светог на укрепљење душа и тела ваших, Затим начините три и четири, или више коленопреклоњења са пажљивом молитвом, те поједите оно што је Господ послао, изузев у среду и петак, као што је код нас установљено. Пазите само да у време јела не буде буке и гурњаве. Ни у време рада на жетви не треба да буде спорова или самовоље, од које настају борбе и вика, а ни разговора, смеха и препирања. Ништа слично не треба да буде међу вама. Напротив, ваше дело треба да буде благословено, као да се врши пред лицем Божијим. Помажите једни другима. Уколико онај ко ради поред тебе заостане због одсуства снаге или неке тешкоће, ти му помогни како би жетва текла равно и како бисте се сви држали једне ревности. Када по налогу надзорника посла будете одмарали у подне или ноћу спавали под дрвећем или настрешницом, пазите да ваша тела не буду близу међу собом или да се не додирују, као и да се нека двојица не одвоје од других у скровито место. О реченом морају да пазе надзорници посла. Јер, сејач плеве је невидљиво присутан. [Треба пазити] да се он скривено не поткраде и не стави свој отров у некога, чиме би се прогневио Бог, наш Владика. Стога бдите. На служби треба да пазите да се не журите и не збуњујете с обзиром да је псалмопојање кратко. Напротив, [служба] треба да је пажљива како бисмо могли стећи настројеност за свако добро дело. И нека на њој буду сви, тј. нека нико није одсутан. И макар радио за десет руку, одсутни није достојан да једе тога дана. И ја говорим због старања о спасењу вашем, напомињући вам да неко не би скренуо са пута Божијег. Онај ко има извесну жалост не треба да је скрива, већ да је објави старешинама, који ће расудити и исцелити оно што захтева исцелење. Нико не треба да остаје без посла. Јер, такав нема удела са братијом и није међу онима који ишту Господа. Уколико не можеш или не умеш да сечеш дрва, скупљај снопове. Уколико не можеш да сакупљаш снопове, бери виноград, носи воду или чини нешто друго неопходно на отвореном ваздуху или у дому. И Бог ће примити твоје усрђе као две лепте.
 

138.
Чувши добре вести о братији он се радује и саветује да још више напредују, изображавајући како треба да чине почетници и какви да буду сва братија (2, 68)
(Писмо из заточења). Дошли су братија и рекли ми како су ствари код вас, чиме су ме неисказано обрадовали. Јер, за мене је велика радост да чујем да се сви благодаћу Христовом спасавате, задржавајући своје добро настројење и испуњавајући Божанствене заповести, којима се просвећујете, постајете синови светлости и наследници Царства небеског. Да, чеда моја. Тако мислите, тако ограђујте себе, тако проводите дан за даном, будући загревани Божанственом љубављу и обнављани Духом Светим који обитава у вама. Умртвљујте сваку сласт и сваку похоту развратног тела и уместо њих, као рај Божији, насађујте и узрастајте увекживе врлине. Све покривајте, све трпите у потчињавању, у послушању, у доброчинству, у љубави, у саосећању, једни према другима будући благи, радујући се једни другима и носећи терет једни других. Понајпре, ти чедо Варсануфије, чувај беспрекорним служење које сам ти предао пред лицем свеоживљавајућег Бога. Немој дејствовати по пристрашћу, ни по дрскости, ни по негодовању, ни по неразумном смиравању, ни по надмености ума, већ мудро и благо, као дојиља која греје чеда своја. Буди спреман и душу своју да предаш за братију своју и чеда моја. Велико је дело пасти стадо Христово. Шта је Господ рекао апостолу Петру? Ако ме љубиш, паси овце моје. И ти, чедо моје, ако љубиш Христа Господа и мене грешног добро паси чеда моја, или боље – јагањце Христове. Уколико неки од њих скачу као козе (јер, чујем да има и таких), ти их укроћуј и објасни да ће у дан суда, уколико остану козе, бити постављени са леве стране Христа Господа, на страну оних који гину, у сатанином уделу. Уплаши срца њихова и порази их грозном речју како би постали јагањци. Јер, јагњад су кротка, незлобива, смирена, послушна, тиха, а козе брзе, неукротиве, свадљиве и злонаравне. Тешко таквима, с обзиром да их очекује осуда на вечни огањ. Нека нико од вас, чеда моја, не буде такав, молим вас. У супротном, пастир је приморан да их мори глађу или да их одлучи од свога стада. Схватите шта говорим и творите вољу Божију. И ти, чедо моје Данило, схвати како треба да се понашаш међу братијом својом. Просвећуј их, осољавај, уразумљуј. Немој допуштати неред, нове ствари, вику. Воли благонаравне, побожне, кротке, умерене, трудољубиве, послушне, смирене, оне који не ропћу и не смеју се. Оне који су другачији мрзи без мржње и исправљај, указујући им на добар пример. Нека нико међу вама не буде туђ Богу и неугодан Њему. Туђ и неугодан Богу јесте онај ко прави неред, ко шапуће, ропће, изазива смех и тајно једе. Нико такав нека не буде међу вама. Напротив, сви будите боголики, богопокретни и богоходни. Господ нека вас чува, чеда моја.
 

139.
1) Страх Божији и љубав распламсавају ревност и одржавају на добром путу; они који их немају предају се немару и падају; 2) треба се бринути о њиховом повратку на прави пут и молити се за њих, а себе држати још строжије (2, 69)
1) (Писмо из заточења). Благодат вам и мир у добром вашем устројству, у послушности, смиреноумљу, побожности, благости, у даноноћним песмама вашим и стихословљима. Пазите да код вас све пребива без измене као што је речено, што ће и бити једино уколико будете имали страх Божији и уколико се огањ Његове љубави не угаси у срцима вашим. Јер, када се он угаси у некој души, почињу да се појављују малодушност и лењост, као и друго трње и коров страсти, тј. раслабљеност и распуштеност тела, лењост и мрзовоља, неумерени сан, ненасито једење и сваки други вид греха, нарочито ватра похоте, помрачујуће помисли, расположења и дела погубног живота. Знак да свети и невештаствени огањ није угашен јесте свагдашње ревновање душе за добро и усрдно вршење свега доличног без слабљења и малодушности, наиме, потчињавања, послова, стихословља, исповедања, рукодеља, молитве, утврђених уздржања и свих осталих дела која се подразумевају под блаженим послушањем. Такав је блажен, Богу угодан и свима мио, из добре скривнице свог срца као свеће износећи пројаву Божанствене благодати, која се одражава и на његовом боголиком лицу и у свим покретима и речима. Они, пак, које савладају неумесне помисли постепено скрећу од доличног, да би потом потпуно отпали од свог исповедања (завета), постајући плен ђавола.
2) Молимо се, међутим, да Онај ко свакодневно призива све који су скренули са правог пута и њих врати у њихово стадо како их грех не би сатро до краја. Ипак, ни сами немојте занемарити покушај да помогнете ономе који гине. Тешко се подноси губитак бесловесне животиње. Утолико пре они којима је поверено да напасају словесне овце треба свеусрдно да се старају о помоћи онима који гину међу њима. Они су се подвргли паду, али остали треба утолико снажније да се држе доличног, као што је написано: Праведници се страше када падају нечастиви (Прич. 29, 16). Прихватите страх и пажљивије наставите хођење с обзиром да вам ђаво са обе стране припрема провалију. Стога нико не треба да остаје са неисповеђеним помислима, нити да дејствује по својој вољи. Нека нико није сластољубив, ни самољубив, иначе ће се, савладан рђавим расположењем, оклизнути у ров погибли и побећи. Слични и сада у жалосном стању лутају као заблуделе овце. Молитва је одступила од њих. Јер, коме ће они уздизати руке кад су побегли од Бога. Псалми и песме замиру на устима њиховим. Како ће они запевати: Трпећи потрпех Господа (Пс. 39, 2), кад су се погубили малодушношћу? Стога се ви молите за њихов повратак. Ипак, истовремено се молите и за своју чврстину: Ако се подигне рат на ме, ја ћу се и тада надати (Пс. 26, 3). Много пута нападаху ме од младости моје, и не надјачаше ме (Пс. 128, 2). Он је почивалиште моје у век века, овде ћу се настанити, јер њега изабрах (Пс. 131, 14). Борећи се као војници Христови и не падајући, ви ћете се удостојити да добијете венце правде.
 

140.
Он тугује због оних који нарушавају завете и напуштају обитељ, на сваки начин их убеђујући да се врате на добри пут и да буду постојани у монаштву (2, 70)
Сазнавши сада шта се чини код вас ја сам се порадовао и оскорбио: порадовао сам се због здравља и благостања ваших проигумана и због братије која добро ходи и која је добро ходила, због благочастиве покорности, доброг трпљења и богоугодног живота, а оскорбио сам се због оних који су скренули са пута и побегли, премда су и опет призвани. Нека вас Господ чува и утврђује у испуњавању вашег истинског живота. А онима који скрећу са пута обратићу се речима пророка: Синови људски. . . зашто љубите сујету, и тражите лаж (Пс. 4, 3). Зашто иштете испуњавање своје воље по побуђивању страсти и не постављате пред очи страх Божији, ни суд неумитни, ни огањ неугасиви, ни таму најкрајњу, ни шкргут зуба, ни неизобразиво страшни тартар? Зашто без страха и дрско, лажљиво и лакомислено судите о Богу у својим беспутним подухватима? Докле ћете заборављати судове Божије? Докле ћете избегавати осећање покајања? Докле ћете полагати лукаве савете у душе своје, измишљајући извињења за грехе и предајући се сујетним очекивањима? Подигните се, најзад, од пада, прогнајте таму која вас окружује и пресеците безумна стремљења душе. Од кога ви бежите? Од кога се одричете? Зар не од Духа Светога, кога сте примили у дан избављења? Ипак, довољно је сада. Немојте више додавати, немојте давати да се ђаво радује због вас и престаните да угађате свом непријатељу. Заволите Господа који вас је заволео и примите у себе доброг Владику. И дошавши као сведобар, Он ће вам опростити ради вашег смирења. Исправите, молим вас и преклињем, неисправности душа ваших, утврдите основе срдаца ваших и саберите расејаност мисли ваших. Сетите се завета ваших. Чак и кад би вам претио огањ и мач, чак кад би вам предстојале муке и злостављања, ви никако не треба да се уклањате. Ви сте, пак, због ништавне ствари зле жеље своје згазили божанствени завет и свештена обећања, скочивши као уједени теоци, устремивши се у безводна и непроходна места, населивши се у селу, општећи са женама и мушкарцима и једући и пијући као [стока] за заклање. Какви се плодови добијају из сличног семења? Тешко мени несретноме. Боље да ме је прогутала земља. Време је да грешан и безакон кажем са пророком: Падните на мене горе и покријте ме брда (Ос. 10, 8). Јер, они које сам родио оставише закон Божији, оскврнише плот своју, издаше девственост и одбише послушност, поставши подсмех демонима. Зар сатана не води тамо-амо оне који су му послушни, да би их потом прогутао устима греха? Ипак, отрезнимо се најзад, опоменимо се, прогледајмо, скрушимо се, припаднимо са исповедањем и постепено прихватимо ранији прекрасни живот. Да, молим вас све који стојите у дому Господњем, у дворовима Бога нашег да стојите храбро, да ходите неуклоно, да будете покорни вашем старешини и другим начелницима вашим. Они који се одвајају од њих, од мене се одвајају, а они који их примају мене примају, или још пре – Бога, ради кога ја јесам оно што јесам и ви оно што јесте.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *