НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Добротољубље » ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ IV

ДОБРОТОЉУБЉЕ – ТОМ IV

 

ПРЕДГОВОР
 
Четврти том Добротољубља се сав састоји из поука монасима светог Теодора Студита. Најпре смо имали у виду да сачинимо избор монашких поука светог оца само из до тада познатог Малог катихизиса. Међутим, пре него што смо приступили самом делу, старци руског Манастира светог Пантелејмона на Атону су уз Божију помоћ на острву Патмосу у библиотеци Манастира светог Јована Богослова нашли и преписали и Велики катихизис у три тома. Тада нам је дошла мисао да сачинимо избор поука светог Теодора и из Великог катихизиса, што је и учињено.
Количина тих поука нас је нагнала да им одвојимо читав том Добротољубља, што уосталом није на штету нашег зборника. Јер, њима се попуњава велики недостатак у поукама о монашком животу, тј. недостатак у указањима како да се обичан видљиви поредак иночког живота преобрати у чинилац за остваривање главног циља монаштва. Сви аскетски списи у претходна три тома и последњег петог имају у виду унутрашњи живот, који је у њима изложен свестрано. Међутим, манастирско устројство у његовом односу према циљу монаштва нико осим светог Теодора Студита није узео у обзир. Поуке о унутрашњем животу постоје и код њега, уосталом само као руководећа начела. Код њега је, међутим, главно увек нешто манастирско, наравно у вези са главним циљем монаштва. Свако, па и последње послушање он представља као вредно пред Богом, подједнако као и највише, наравно уколико се обавља у неопходном духу. Он све постојано подстиче уверењем да је сваки њихов труд корак у Царство небеско, ка мученичком венцу.
За манастирску браћу ради се о непроцењивој књизи. Међутим, и за световњаке ће се наћи много тога корисног. Код светог Теодора ретко која поука може да прође без дотицања смрти, суда, ада и Царства небеског. За онога ко их пажљиво чита, слике тих догађаја се неизгладиво изображавају у уму, што може послужити као извор побуда на покајање и подстицај на исправан живот. Ето због чега смо сматрали обавезним да поуке светог Теодора пружимо као средство назидавања монашком братству, иако Грчко добротољубље није ништа узело од њега.
Број поука иде по свом низу, који је независтан од броја у томовима. Број изворног тома и његове нумерације у одређеном тому наводе се на крају сваког заглавља поуке. Поуке из Малог катихизиса се наводе под именом четвртог тома.
Поуке светог Теодора немају увек један предмет, већ се многе дотичу и споредних ствари, у складу са текућим потребама монашког живота. Заглавља поука у рукописима указују само на један, тј. значајнији предмет, услед чега се читав садржај поуке често не може видети. Стога је било неопходно да саставимо подробнија заглавља, што се и учинило.
Сматрамо да није сувишно да наведемо и малу белешку о рукописима поука светог Теодора који се налазе у библиотеци руског Манастира светог Пантелејмона на Атону, као и неких који се налазе у Русији.
У Обитељи светог Пантелејмона на Атону су:
1) Велики катихизис, који је недавно преписан једноставним рукописом и на простој хартији у три тома, од којих се у првом налазе 87 поука, у другом – 124, a y трећем – 60. Укупно их је 271. У тај број улазе и несачуване поуке. Рукопис са кога је учињен препис потиче из XI века и написан је на пергаменту. На делу преписивања се потрудио бивши пилусиотски митрополит Амфилохије, који је пензионисан.
2) Мали катихизис се налази у једном тому у рукопису из XI века на пергаменту. У њему се налазе 134 поуке.
Примедба:
i) У библиотеци С. П. Б. Духовне академије постоји рукопис Малог катихизиса на пергаменту још пре XI века (вероватно из IX века). Ради се о дару Обитељи светог Саве код Јерусалима из руке тамошњег настојатеља блажене успомене архимандрита Јоасафа.
ii) У Московској синодалној библиотеци постоје три древна рукописна пергамента поука светог Теодора из X, XI и XII века. У првом има 126 поука, у другом – 123, a y трећем – 76. Као што се види из њихових заглавља (по саопштењу поштованог синодалног ризничара о. архимандрита Владимира), оне улазе у састав Малог катихизиса. Из тих Катихизиса је одавно сачињен избор поука за црквену употребу. Таква два су у употреби у Обитељи светог Пантелејмона:
iii) Један са 105 поука, узетих искључиво из Малог катихизиса.
iv) Други са 95 поука узетих из I и II тома Великог катихизиса и из Малог катихизиса готово у подједнакој мери.
Само те последње поуке постоје у преводу на руски, сачињеном и изданом Оптинском пустињом. И код Грка једино се оне могу наћи у штампаном издању.
У западним издањима светих отаца (и ранијим и недавним од стране Migne-a) постоји само Мали катихизис на латинском преводу.
Може се јавити питање: због чега је направљен избор из поука, а не целокупан превод. Одговарамо да наш циљ није био књишки, тј. не да пружимо књигу, него оно што је у њој за нас поучно. Том циљу ће боље одговарати избор. Уосталом, тај избор, као што није тешко приметити, представљају готово потпуне поуке. Учињена су само делимична скраћења, понекад на почетку, понекад у средини, а понекад на крају поуке. Уосталом, све што се пружа јесу речи светог оца. Осим тога, извесне поуке нису у потпуности сачуване, извесне нису уопште, а код понеких је нејасан садржај. Све такве поуке су изостављене. Треба сачекати да се негде нађу целовити рукописи. И тада већ треба превести поуке у њиховој целини.
 
Свети Теофан Затворник

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *