NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dobrotoljublje » DOBROTOLJUBLJE – TOM IV

DOBROTOLJUBLJE – TOM IV

 

SVETI OTAC NAŠ TEODOR STUDIT

PODVIŽNIČKE POUKE MONASIMA
 

1.
1) Koliko je visoko monaško služenje; 2) svako poslušanje koje se ispunjava po Bogu vodi u raj, ma koliko bilo prosto; 3) nabrajanje vrlina koje vode u raj (1, 2)
1) Bog nas je uveo u svet da bismo, ugađajući mu dobrim delima, postajali naslednici Carstva nebeskog. Po uvođenju u svet On je nama, tj. monasima darovao posebnu veliku blagodat. Njome nas je On izabrao između svih i postavio pred svojim licem da bismo služili Njegovoj sili. Neka stoga sada svako marljivo razmotri da li hodi u skladu sa zvanjem na koje je prizvan, tj. da li se stara jedino o ugađanju Bogu.
2) Ispunjavajući poslušanja mi treba da delamo kao da od samog Boga primamo naredbu. Od zdravih Bog zahteva dela po njihovoj meri. Pri delanju treba da na svaki način izbegavamo da nekako sami sebe ne potkradamo taštinom pred drugim i samomnjenjem kao da činimo nešto veliko. Gospod ima nagradu za svakoga ko se trudi: trpezar će da se raduje sa prvomučenikom Stefanom; pekar će sam za Gospoda biti čisti hleb; baštovan će da se nasladi dobrim plodovima raja, s obzirom da će se udostojiti da postanje njegov obitavalac. I svaki drugi (i vinogradar, i duborezac, i krasnopisac, i vratar), tj. na svakom poslušanju će dobiti dostojno uzdarje ukoliko ga vrši kao trud za Gospoda. Gospod sve vidi i ništa se od Njega ne može sakriti. I za sveće On da uzvrati po božanski.
3) Stojte u veri, muški se držite, snažite se. Sve da vam biva u ljubavi (1. Kop. 16, 13-14), svakodnevno umirite kako biste živeli u vekove, bežite od zlih pomisli kao od samih dela, pričljivost smatrajte velikim grehom, smeh – bludočinstvom, prejedanje i presićivanje – ropstvom pohoti. Misli imajte gore a oči dole, budite čisti telom i dušom, bodrite se dobrom nadom, nemojte se privezivati ni za šta na zemlji, jedino se Boga bojte. Ukoliko se budemo ponašali na opisan način i ukoliko budemo imali slično nastrojenje svakako ćemo likovati sa anđelima i radovati se sa svima svetima u vekove.
 

2.
1) O sebi ne treba da mislimo visoko; 2) treba da živimo za svu bratiju, kao i svaki deo tela za celo telo; 3) naša poslušanja nisu teška, premda zbog odricanja od vlastite volje zaslužuju mučeničke vence (1, 3)
1) Vi ste, bogoprizvani muževi, mudro postupili što ste ostavili svet i što oči vašeg srca imate ustremljene prema Bogu. Stoga se starajte da živite bogougodno i da, živeći, ne smatrate sami sebe mudrim (Rim. 12, 16) ni zbog duhovnih vrlina, ni zbog telesnih preimućstava kako ne biste čuli: Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, šta se hvališ kao da nisi primio (1. Kor. 4, 7). Onaj ko mnogo radi, blagodaću Hristovom radi, primivši odozgo od Boga silu radi bližnjega, a ne radi sebe.
2) Svi ste vi jedni drugima poslušnici i jedni drugima pomoćnici kao živi udovi jednog tela. Udovi koji počnu da dejstvuju po svojoj volji (npr. Oči da ne rukovode ruke, jedna ruka dane podržava drugu, noga da ne stupa u skladu sa dobrom celog tela) neće sačuvati svoju silu: zajedno sa rastrojstvom samih sebe, oni će raslabiti i celo telo. Stoga neka se raduje svako kome uspe da se više potrudi od drugih, trpeći hladnoću, kišu i vrućinu. Naprotiv, neka plače i skrušava se onaj ko sedi bez posla kao nepotrebni ud, koji živi u telu, ali ne i za telo i koji je dostojan jedino odsecanja.
3) Neka vaš sluh ne oteža da sluša ono što govorim. Naprotiv, shvatite koliko malim i neznatnim trudovima je vama dano da steknete Carstvo nebesko. Mi ne prolivamo krv kao mučenici. Naše udove ne odsecaju i ne lome nam kosti. Međutim, ukoliko uz svoje lagane i neznatne trudove pridodamo i odricanje od svoje volje sa željom da ugodimo Bogu i da bratiji poslužimo sa ljubavlju, mi ćemo postati podobni mnogostradalnim mučenicima, pa čak i samom Gospodu, koji je radi nas podneo raspeće i smrt. Budite dobre volje trudeći se. Vas očekuju mučenički venci.
 

3.
1) Bdite i utešite pastira, budući da neprijatelj ne spava; 2) nemojte zaostajati u naporima s obzirom da se za svaki trud odmah na nebu odvaja nagrada; 3) pouka kanonarhu; 4) kandilaru; 5) bolničaru; 6) i bolesnima (1, 4)
1) Ja od svetih otaca, i naročito od mog pravednog starca znam da đavo nikada ne spava i da ne slabi u trudu da pogubljuje duše naše. On je svagda bodar i brz da poseje plevu svoju dok ljudi spavaju (up. Mt. 13, 25). Stoga bogopozvana čeda moja i vi budite bodri i trezvoumni kako niko ne bi upao u zamke đavolje. Ja volim da čujem kako svi napredujete, te se tešim zbog poslušanja jednog, zbog smirenoumlja drugog i zbog trudoljublja trećeg. Sina, pak, neposlušnosti, roptanja, gordosti, lenjosti, tromosti, došaptavanja i pričljivosti mrzi duša moja. Ko sam, međutim, ja da tako govorim? Ja sam pastir vaš, premda i nedostojan, a vi ste ovce moje za koje ću dati odgovor Gospodu koji mi vas je poverio.
2) Napasajte se svi dobro i jednodušno i zajedno. Neka niko ne zaostaje. Onoga ko zaostaje neprijatelj će zavesti u bespuće i pogubiti. I ovcu koja zaostaje vuk grabi i odnosi u šumu ili u planinu. Delo spasenja nije lako. Put ka spasenju je pun znoja, zamora, napora, bdenja, zadovoljnosti malim (tj. skromnom hranom, neznatnim odmorom, rđavom odećom) i pre svega zahteva odsustvo svojevoljnosti. I Gospod u skladu sa trudom određuje i svačiju nagradu. U udeo trudbenika svakodnevno se dodaju venci.
3) Crkvene službe mi treba da ispunjavamo pristojno, pobožno i sa toplim srcem. I ti, čedo moje, kanonarše (tj. tipikaru), budi pažljiv, budi za pevnicom i tačno prati vreme koje je naznačeno za svako pojanje, s obzirom da si postavljen da pratiš prvo i najveće naše delo. I sve drugo u vezi sa Psalmima i stihirama ispunjavaj kao što ti je zapoveđeno sa čistom savešću. Neka poje onaj ko je sposoban da poje. Onoga, pak, ko je pogodniji za čitanje postavljaj da čita. Nemoj biti nemaran, već budi pažljiv, pravedno raspoređujući svakoga od bratije za čitanje ili pevanje. Određuj šta će ko da čini u obične dane, a šta u praznične sudeći po glasu, izgovaranju i brzini čitanja kako bi i drugi, ukoliko su prisutni, stekli korist. Neka kod tebe sve bude blagoobrazno i uredno (1. Kop. 14, 40) kako bi se udostojio da od Gospoda čuješ: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću me postaviti (Mt. 25, 21) i kako bi na nebesima bio pribrojan liku svetih.
4) I ti, crkvenjače [tj. kandilaru], imaj strah i budi marljivu obavljanju poslušanja koje ti je dato, budući da je od Boga i daje božanstveno. Pazi na osvetljenje hrama kao na svoja dva oka, budući da se ono vrši pred licem Boga. Onaj ko pred carem pali svetiljke sav postaje pažnja kako bi mu ugodio. He priliči li utoliko pre, čedo moje, da ti sa strahom i ljubavlju vršiš paljenje sveća Svecaru Bogu, kome služi sva tvar. Ti ujedno treba da čistiš i održavaš svetilnike, održavajući srazmernu svetlost. Ti pazi i na čistotu crkve, metući je barem dva puta nedeljno. Briši prašinu sa ikona kako se ne bi oštetile i sve drugo drži u redu. Pri čišćenju pazi da se ne ošteti nešto od crkvenih [stvari].
5) Čedo bolničaru, ti si mi treći na umu. Drži se onoga što ti je zapoveđeno. Ti si dostojan velikih venaca zbog najtežeg, mučeničkog služenja, koje ne zna za odmor. S obzirom da je visoko, ono će biti dostojno i visoke nagrade. Nemoj ovde očekivati i iskati pokoja, da bi ga stekao tamo. Ukoliko se dobro potrudiš, nesumnjivo je da ćeš tamo steći pokoj. Jedni čitaju, drugi se mole, treći se drže bezmetežja, ili nešto drugo pohvalno čine. Međutim, i ti sa njima ideš uporedo, ili ih čak i pretičeš. Čim svane, ti obilazi jednog po jednog bolesnika i saznavaj stanje bolesti kod svakog, naznačujući šta je kome potrebno i korisno. Ukoliko istraješ u takvim naporima, u Carstvo nebesko ćeš ući kao vencenosac.
6) Vi, pak, bolesna bratijo, sa blagodarnošću primajte sve što se sa vama dešava, zadovoljavajući se onim što vam pružaju. Ukoliko poželite nešto drugo, samo pomenite [o čemu se radi]. I sa onim što potom učini nadležni brat budite blagodarni sa ljubavlju. Nemojte roptati: dovoljno je što vam brat služi kao rob iz ljubavi prema Bogu, svakome pružajući ono što mu priliči po sili manastirskih sredstava. Ukoliko se budete ponašali drugačije, bićete dostojni velikih muka.
 

4.
1) Sećajte se smrti i [davanja] odgovora i starajte se oko zaveta; 2) čuvajte usta; 3) koja bratija su za nastojatelja ruke, oči, noge; 4) kod nas je i telesni trud duhovan; trudite se, podstičući jedan drugoga; Hristos je sa vama; 5) pouka i ohrabrenje kuvaru (1, 5)
1) Pogledajmo na visinu nebesku i dubinu zemaljsku i na prirodu našu. Prilikom umiranja, nas ljudi odavde prenose u nadsvetske oblasti, tj. iza granica ovoga sveta. Bez ikakve prikrivenosti mi ćemo tada stati pred lice pravednog Sudije kako bismo dali odgovor za dela svoja, nakon čega će nas primiti ili Carstvo nebesko (ukoliko smo činili dobro), ili neugasivi oganj(ukoliko smo prebivali u gresima). Stoga neprestano podgrevajmo revnost za bogougodni život sa kojom smo stupili u obitelj, sećajući se reči koje smo tada izrekli i zaveta koje smo dali i budući svesni svog duga da rečenome uvek budemo verni. Jer, nama će se suditi po rečima našim.
2) Čuvajte usta svoja u čistoti, uvek govoreći samo ono što je Bogu ugodno. Nemojte sebi dozvoljavati ni laž, ni nepravedne prekore. Nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta vaših (Ef. 4, 29).
3) Oni koji se među vama trude predstavljaju moje ruke. Trudite se, ruke moje, i nemojte se zamarati, pružajući se na ono potrebno: jer, mišica Gospodnja će vas osnažiti (up. Ps. 88, 22). Vi, koji ste postavljeni da posmatrate druge jeste oči moje. Gledajte pravo, predviđajući i predupređujući padove onih koji mogu da se omaknu kako biste se i sami udostojili božanstvenog nadzora. Imam ja i noge. Noge moje, stojte na pravom putu zapovesti Božijih. To cy oni koji hrabro i blagodušno nose bremena ostale bratije, zbog čega će, ukoliko istraju u dobrom raspoloženju, dospeti u večni pokoj. Ovim rečima hoću da podignem one koji su se opustili, da razlenjene probudim na revnost i da palima u malodušnost dodam hrabrosti.
4) Radujte se, tešite se i okriljavajte se revnošću. Nemojte ništa izbegavati – ni duševne, ni telesne napore. Jer, i naš telesni [trud] jeste duhovan, budući da se Bogu posvećuje. Prema tome, ko je usrdan u telesnom, usrdan je i u duhovnom. Podstičite i ukrepljujte jedni druge i u molitvama, i u poslušanjima, i u smirenju. Bodrite se međusobno na svako dobro, u svemu postupajući blagopristojno i uredno. Idite jedni za drugima i pomažite jedni drugima, te ćete biti telo Hristovo, i udovi ponaosob (1. Kor. 12, 27). Ja i verujem da je vaša glava Hristos. Imajući ga za glavu, zašto bi se ikoga bojali. I šta sa Njim vi nećete dobiti? Bićete vladike neba i zemlje, i nasledićete sve obećano.
5) Reč moja je [upućena] i tebi, čedo moje kuvare, koji se svakodnevno boriš u ognju, koji cepaš drva, kuvaš hranu, nosiš vodu, čistiš i pereš povrće, čađaviš lice svoje, prljaš odeću, znojiš se i pečeš, nastojeći na svaki način da bratiji predložiš potrebna jela. Ti ćeš imati čast sa svetima i naručje Avraamovo će te upokojiti. Samo trpeći trpi i u radosti provodi svoj dan. Budi usrdan i marljiv na svom delu, kako bi ti se tvoje poslušanje prikazivalo i u snu. Od samog jutra se kao oganj ustremljuj na svoje poslušanje, te ćeš izaći kao pobednik, dobro ispunivši svoje delo.
 

5.
1) Revnujte međusobno u dobrom, ali ne i u lošem; 2) mi živimo kao po moru ploveći; duhovno značenje za nas dešavanja na moru; 3) blagotvornost primernog brata za bratstvo, i zlotvornost rđavoga; 4) [naša] nagrada je bezmerna; mi se ne trudimo uzalud; radujte se (1, 6)
1) Evo dobrih dana, evo vremena delanja, evo godine traženja Boga. Nemojmo sebi dozvoliti da uzalud izgubimo ne samo godinu, nego ni dan. Neka kod nas budu nepokolebivi podvig i revnost za spasenje, uzajamno dobro nadmetanje i prava revnost za međusobno podražavanje u vrlinama. Ukoliko u nekome primetimo izuzetnu vrlinu (na pr. mirnoću, pobožnost, poslušanje, smirenje, ili što drugo pohvalno), mi treba da budemo ranjeni željom da mu budemo saputnici. Iz rečenoga će među vama da se rodi savez mira i ljubeće raspoloženje. Onome, pak, što je suprotno nemojmo se učiti po oponašanju, tj. videći nemarnoga nemojmo biti nemarni, videći stomakougodnika – nemojmo biti stomakougodnici, videći pričljivoga – nemojmo biti pričljivi. Naprotiv, kao mudri i Bogom naučeni sami po sebi sve ispitujući, dobra se držite (1. Sol. 5, 21).
2) Uhvatimo se za sidro naše vere, podignimo jedra nade i sa svom silom se [upustimo] u plovidbu velikim morem sadašnjeg života. Jer, za vreme plovidbe neizbežno će na nas nailaziti vetrovi (tj. ustajanje tela), [obavezno ćemo] susretati vrtloge (tj. uznemirenja od telesne pohote i poročne misli koje niču iz dubine srca), kao i mnogo drugog što se dešava pri plovljenju morem: pirate (tj. svezlobne demone), plićake (tj. zaslepljenost od neznanja), podvodno kamenje (tj. nepredvidive zamke protiv naše duše), opasno punjenje palube vodom (neotkrivanje grehova i grehovnih pomisli, od čega gine naša duša, kao što ginu moreplovci koji su nemarni prema ispunjavanju palube [vodom], budući da se usnuli zajedno sa brodom potapaju u dubinu mora). Mi se, pak, najčasnija bratijo, čuvajmo od svega rečenog, budno hodeći putem Božijim. Naročito otkrivajmo sve što se dešava u srcu našem kako voda rđavih pomisli ne bi preplavila naše duše ikako nas ne bi opkolio krajnji bezdan, po reči proročkoj (Jona 2, 6).
3) Onaj ko je u bratstvu usrdan i u duševnim podvizima i u telesnim trudovima svetli kao nebeska zvezda i mnoge prosvećuje. Onaj ko je revnosan u delima pobožnosti koja su dostojna neba, ko je nelicemeran, ko izbegava smeh i ko je ćutljiv jeste anđeo na zemlji: on kao da pred heruvimskim prestolom služi Bogu i Vladici tvorevine. Svojim vrlinama koristeći drugima i pobuđujući u njima stremljenje ka duhovnom delanju, on je lučezarno sunce koje obasjava i zagreva svu punotu bratije. Ko je, pak, mračan, taman i noćelik, ko pomračuje one koji su pored njega i čini ih sebi sličnima? Naravno, onaj ko se visokoumljem, slastoljubljem, zasmejavanjem, nedelanjem, sramnim delima, nagovaranjima, drskošću i nečistotom kroz slaganje sa rđavim pomislima upodobljuje satani koji je spao sa neba. Mi ne treba da se potčinjavamo uticaju takvih.
4) Naš trud nije dugotrajan, a nagrada je večna; zlopaćenje je kratko, a radovanje trajno; opterećenje je privremeno, a pokoj beskonačan. Vi ćete se veseliti tamo gde je svih radujućih se obitalište (Ps. 86, 7), odakle je odbegla bolest, žalost i uzdisanje (Is. 35, 10), gde nema plača, već [postoji] jedino radost. Prema tome, da li uzalud trčite? Da li se naprasno trudite? Naravno, ne. Naprotiv, vi ste razumno, uzvišeno, divno, blaženo, apostolski, mučenički, otački, anđelski, nebeski i bogougodno izašli(iz sveta), došli (kod nas), rodili se duhovnim rođenjem, uzrasli i postali vojnici, naoružavši se duhovnim oružjem, te pobeđujete Amalićane, Amoreje i Hananeje zajedno sa drugim plemenima strasti. Vi ste iza sebe ostavili more sveta (odrekavši se od njega), vi ste prešli Jordan kroz prosvećujuće i očišćujuće drugo krštenje prihvatanja shime (koja je dejstveno pokajanje), te nadalje počinjete da ulazite u udeo svog nasleđa, u zemlju koju vam je kroz svoje obećanje pokazao Bog u kome nema laži – u zemlju u kojoj teče med i mleko besmrtnosti i večnog života. Stoga se radujte, likujte i veselite, videći veliko čovekoljublje Božije. Pred našim očima je život, pred licem radost, pred nogama blaženstvo. Vrata su odškrinuta – trčite da je dobijete (1. Kor. 9, 24). Ko će još stajati neodlučan? Ko se neće ustremiti i nastojati sa sve većom revnošću, starajući se da pretekne druge u sticanju predležećih riznica?
 

6.
1) Protiv pohote; ona je oganj kojim se ražiže večni oganj; nju i smrt može zateći na delu; 2) saplevši se, ustajte mrzeći greh i zavolevši dobro; 3) izbegavanje malih grehova, naročito praznoslovlja; navođenje predmeta za razgovor (1, 7)
1) Hrabrite se i dobro stojte protiv zamki đavolskih, znajući da naša borba nije sa telom i krvlju, nego sa nevidljivim i gorkim goniteljem našim, sa satanom, i odstupničkim silama koje su pod njim. Prema tome, onaj na koga napadne pohotna pomisao ne treba da se uznemiruje i smućuje, već da je molitvom, stenjanjem i prolivanjem suza tera nazad i odvaja se od nje, sećajući se onog (večnog) ognja. Naime, žeženje koje se sada razgoreva u našem telu služi kao uzrok paljenja i onog (večnog) plamena. Prema tome, ma koliko puta dnevno da napada takva pomisao, vi je u potpunosti istrebljujte i nećete biti osuđeni. Ukoliko sa tom pohotom zajedno dolazi i pomračenje pomisli sa osećanjem težine podvižništva, ti gore podigni oči srca svoga, te đavolju zamku raseci pomišljanjem na mogućnost da se umre svakog časa. Neka se krepi svaki podvižnik pomišljajući na upokojenje u beskrajnom životu.
2) Neka vas oseni blagodat Gospoda našeg i neka vam daruje čvrstinu da trpite sadašnje teškoće. Podvizavajte se u borbi i bici, na svaki način se naprežući da pređete put bez pokliznuća. Ukoliko se i desi nešto takvo (što ja, naravno, ne želim), brzo ustajte. Primetite kakvo je vidljivo [postojanje]. Nebo je visoko, kao što je napisano, a zemlja je duboka (Prič. 25, 3). I ko će se popeti na njega od onih koji su oboreni u greh? Stoga ga omrzite, steknite nenavist prema njemu i odvratite se od njega, te se uhvatite dobroga i činite ono što je Bogu ugodno.
3) Molim vas da, izbegavajući velike grehe, izbegavamo i takozvane male grehe, tj. praznoslovlje i smejanje. Tiho i krotko se odnosite prema svakome. I kada vodite razgovor među sobom radi progonjenja nehajnosti [tj. uninija], [pazite] da bude dobar. Neka vaša reč bude ili o predstojećem vašem rukodelju, ili o rešenju nedoumice oko nekog mesta Pisma, ili o čitanju po tipiku, ili o žitiju nekog svetog, ili o našem odrešenju od tela, o dolasku anđela i o našem odgovoru pred Gospodom i Bogom za čitav naš život u telu, o [okolnosti] da će sveti otići ka neizrecivoj radosti, a grešnici u neutešnu muku. Pitajte jedni druge kako da izbegnemo tu strast (praznoslovlja) i da steknemo vrlinu koja joj je suprotna (tj. mudroslovlje). [Raspitujte se] kako se javlja i pušta suza, i zbog čega presahnjuje. [Govorite i o činjenici] da se nelicemernim poslušanjem, smirenjem i ćutanjem usta navodnjavaju izdanci duše i niču usred raja kao drvo života. [Naprotiv], oni se suše pričljivošću, smehom, neumesnim i neblagovremenim pogledom očiju, roptanjem, surovošću, dugim spavanjem, prejedanjem i svakom drugom strašću kojoj se proizvoljno predajemo.
 

7.
1) Visoko zvanje; blagodarite čuvanjem zaveta; 2) glavno je – steći Boga; 3) vernost zvanju čini građaninom neba; dela te vernosti; 4) darovi Bogu na Bogojavljenje; 5) reči Pisma o veličini obećanih dobara (1, 8)
1) Eto, Gospod i Bog naš ljudima javlja blagost svoju, sijajući lučama čovekoljublja kako bi sve priveo sebi. Nas monahe On je nekako naročito izveo iz tame u svetlost. Kakvu ćemo blagodarnost uzneti Bogu koji nas je izabrao i prizvao? Živimo sa ciljem napredovanja u pobožnosti, odstranivši strasni i slastoljubivi život. Shvatimo, bratijo, svoje zvanje i imajmo pred očima ono što zahteva monaštvo i zaveti koje smo izrekli pred licem anđela. Živimo sa spremnošću da čim Bog pozove sa punom radošću odemo odavde kao iz tuđine u vlastito stanište.
2) Vidite li ništavnost sadašnjeg života? Vidite li kako je nepostojan i brzoprolazan život ljudski? I jedan je samodobar udeo, jedan dobar život i nenasitiva blagodat – steći Bora kroz čuvanje Njegovih zapovesti. No, rečeno zahteva trud i napregnuto samoprinuđavanje.
3) Vi ste građani Jerusalima, žitelji raja i sudeonici hora anđela svetih ukoliko stojite u svom zvanju, ukoliko mu prebivate verni, ukoliko ga volite svim srcem, ukoliko se prinuđavate na njegova dela, ukoliko se uzdržavate od svega što muje protivno i ukoliko na svaki način pritešnjavate sebe. Radujte se u strahu Gospodnjem i čistite se od svakog nečistog raspoloženja. Ubelite se i zablistajte kao sinovi svetlosti i starijim ukazujte poštovanje, poslušanje i pokoravanje. Međusobna ljubav neka se bogato množi među vama, a svojeglavost i samorukovođenje neka bude omraženo među vama.
4) Došao je dan Bogojavljenja. [Došao je] Gospod s nebesa: susretnimo ga čisti. Pripremimo sveta raspoloženja i Onome kome nosi čitava tvar prinosi darove i mi kao dar prinesimo obnovljeni život, bogovidna zrenja i bogoljubivi plamen srca. Heka poneki još prinesu ljubav prema bezmetežju, poneki neuspavljivu bodrost, poneki mnoge molitve, uzdržanje, pokoravanje i izbegavanje roptanja, a svi – sve kako ni u čemu kod vas ne bi bilo nedostatka.
5) Bog preko svetih svojih saopštava kakva nas slava očekuje u budućnosti. Sveti Pavle uzvikuje: Stradanja. . . nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim. 8, 18). Sveti David peva: Jer je bolji dan jedan u dvorima tvojim, od hiljada (drugih) (Ps. 83, 11), i: Nasitiću se kada ugledam slavu tvoju (Ps. 16, 15). I neko od drugih proroka uzvikuje [da ćemo otići na mesto] odakle je odbegla bolest, žalost i uzdisanje (Is. 35, 10). Onaj ko želi može u Pismu naći još [mnogo] sličnih mesta koja nam ukazuju na nezamislivo naslađivanje, veselje koje nema granica i neopisivost dobara koja je Bog obećao onima koji mu ugađaju. Stojmo u rečenome, utvrđujmo se, izgrađujmo se i usavršavajmo se u Hristu Bogu našem.
 

8.
1) Nemojte posustajati: trud je mali, a nagrada bezmerna; 2) nemoj popuštati telu, zamišljajući da već ideš putem smrti; 3) uložimo svaku žrtvu za zapovest, ničega se ne bojeći (1, 9)
1) Nemojte se zaustavljati i predavati lenjosti pri služenju Bogu. Gledajući na teškoće sadašnjeg vremena nemojte se lišiti sladosti koja [pripada] budućem veku. I reči i dela blagodušno podnosite. Svoj život uredite [na načelu] međusobnog prihvatanja u ljubavi Božijoj i uzajamnog pomaganja u teškim poslovima. Ni čitavo stoleće koje biste proživeli u podvigu ne može da se uporedi ni sa jednim satom besmrtne punote vekovečne besmrtnosti. Pri tome je blaženo (i da kažem po ljudski vrlo probitačno) unekoliko se kao u snoviđenju zlopatiti, a kao nagradu dobiti beskrajno blaženi život.
2) Nemojmo popuštati telu, koje su sveti smatrali neprijateljem i smiravali ga na svaki način uzdržanjem. Ugađanje njemu je protivno duhovnom životu. Još malo pa ćemo otići iz ovog života. Primere odlaska vidimo kod naše bratije, koji jedan za drugim silaze u grob. I zar ćemo mi ostati ovde? Naravno, ne. Međutim, bratijo, kako je strašno delo smrti. Stoga treba da se, nadahnjujući se odozgo, stalno nalazimo u stanju zrenja, pomišljajući da već umiremo i da se već odvija odvajanje duše od tela, da su došli anđeli (da ne kažem da navaljuju i demoni, s obzirom da se [pojavljuju] kod onih koji su porobljeni strastima) i da se čuje: „Vreme je dušo, izlazi“. I kakva će nastati teškoća i bol razdvajanja sveze! Tada će dobro činjenje i neosuđivanje savesti biti velika pomoć, uteha i zastupništvo za one koji odlaze. Tada će poslušnost dobiti smelost, smirenje će privući blagovoljenje, suza će prekloniti na milost, obilje dela će dobiti silu nad demonima, trpljenje pri svim delima će [postati] zastupnik – i neprijatelji će se vratiti nazad prazni, a duša će sa anđelima u velikoj radosti poći ka Spasitelju. Međutim, ukoliko se duša nađe u strasnoj navici i ukoliko je nadvladana grehom, nastaće strah – i demoni će pobediti, svrgavajući je bednu sa sobom u bezdan ada, u tamu i mučni tartar. I eto koristi toj duši (od popuštanja strastima).
3) Očistimo se još ovde. Prolijmo krv u podvizima i neka u nama nema ničega što bi nas odvojilo od zapovesti Božijih: ni trud, ni bolest, ni naslađivanje, ni pokoj, niti ikakvo zadovoljstvo. Čak i kad bi trebalo svaki dan da umiremo [sve] treba da trpimo sa radošću, starajući se da živimo iznad svetskog mudrovanja. Nemojmo se bojati ničega osim suda Božijeg: ni čoveka, ni zvera, ni ognja, ni mača, ni mora, niti ičega što izgleda strašno. Jer, čovek (stvoren po obrazu Božijem) jeste gospodar i vladika zemaljske tvari.
 

9.
1) Polje duše treba čistiti, zasejavati i zalivati kako bi donosilo duhovne plodove; 2) uzdržanje u hrani i snu i njegovi plodovi; 3) treba podnositi nemaštinu u odeći i obući; 4) treba se rado zlopatiti radi budućeg (1, 10)
1) Kao dobra zemlja koju napaja kiša iz bogoblagodatnih tokova Duha Svetog, donosite plod i umnožavajte vrline kao pune klasove žita. Kao što osvežavate polja, i zemlju duše vaše od mislenog trnja čistite ognjem straha Božijeg i mačem istine. Po zapovesti apostolskoj, sejte u duh kako bi od Duha požnjeli duhovne plodove, a ne u telo, da ne biste od tela požnjeli truležnost (Gal. 6). Učite se trpljenju, istrajnosti, velikodušnosti, smirenoumlju, međusobnoj ljubavi, mrzeći zavist, lukavstvo, prevaru, vređanje i klevetanje.
2) Steknite uzdržanje. Uzdržanje se sastoji u pružanju telu hrane u skladu sa potrebom, ni previše ga obremenjujući, ni previše ga olakšavajući. Slično postupaju pri tovaru čamca: kad je pretovaren može poći ka dnu, a kad je suviše lagan izložen je opasnosti da se prevrne gornjom stranom na donju. Slično je i u odnosu na san: treba ga primati u skladu sa korisnim. Za srazmernom dijetom slede laki sni, a za njima – bodrost na psalmopojanju, pažljivo slušanje čitanja i razumno shvatanje svake reči iz božanstvenih pesama koje se pevaju. Uslađivana rečenim, duša stiče dobro nastrojenje, zagreva se i prosvećuje se, okušajući plodove umerenosti u svemu. Od mnogog jela, pak, dolaze teški sni, a od njih – pomračenje misli, nerazumevanje izreka pesama, skupljanje usta, pomračenje očiju, duše i tela. Jer, sa spoljašnjim se saobražava i unutrašnje. Tada duševni lopov pritrčava i krade šta hoće. Stoga je Gospod i rekao: Bdite (Mt. 26, 41).
3) Bog voli srdačnu reč, pokoran odgovor, dobro i nerastrojeno lice, tihu narav i smirenu besedu. Onaj ko blagodušnije od drugih podnosi zlopaćenja, ko blagodari kada mu nedostaje neophodna odeća ili obuća ili skufija zaista je delatelj Božiji koji za privremena i ništavna dobra menja buduća i velika dobra. Ja se staram da sve svime opskrbim, što vam govorim da se niko ne bi ogorčio, razdražio ili roptao ukoliko [ponekad] ponestane neka stvar. Ima, međutim, i takvih koji, goreći ljubavlju prema Bogu, proizvoljno sami sebe lišavaju [neophodnog]. Naravno, dobro čini i svako ko sa blagodarnošću prima ono što mu se daje, nezavisno od vremena i kakvote.
4) Carstvo Božije je pred nama i nagrada večnog blaženog života očekuje one koji ugađaju [Bogu]. Ko neće potrčati? Ko neće požuriti da uzme takve riznice koje se daju? Ko dobrovoljno neće rešiti i da se zlopati, i da bude nag, i da trpi zimu i mraz, i da se umrtvljuje podvizima radi takvih i tolikih dobara? I vi učestvujete u takvim trudovima i podvizima. Jer, kroz odsecanje svojih prohteva, kroz odricanje od svega i kroz svakovrsno trpljenje vi svakodnevno umirete, imajući život svoj sakriven u Hristu Isusu, Gospodu našem. A kada se javi život naš, Hristos Gospod – vi ćete početi da se sa Njim radujete večno (Kol. 3, 4). Nemojte ovde iskati pokoja. Naprotiv, ovdašnje zlopaćenje smatrajte potvrdom tamošnjeg večnog spokojstva.
 

10.
1) Gospod ide sa nama – trpite; [navođenje misli] kojima se treba krepiti; 2) naš cilj je raj, u kome ćemo zaboraviti sve nevolje; 3) u Gospodnjim ložnicama je likovanje za zlopaćenje: ko ih stoga rado neće izabrati? 4) radujte se što živite u teskobi i oskudici, što priliči monahu; 5) pomažite se međusobno u svemu: Gospod je blizu (1, 11)
1) Hodite putem Božijim, svakodnevno imajući Gospoda za Saputnika, po Njegovom obećanju. Jer, On sam je preko apostola svojih svima onima koji ištu zavet Njegov i svedočanstva Njegova (Ps. 24, 10) rekao da se neće odvajati od njih do svršetka veka (Mt. 28, 20). Međutim, Njegovi putevi i staze su nepoznati. On nevidljivo prisustvuje očima uma i bezglasno razgovara sa onima koji su čisti srcem. Držite se svog pravog puta, izbegavajući zamke zavidljivog đavola. Poprimite krila ljubavi Božije kako biste leteli na oblacima, iznad svih prizemnih klopki. Namastite noge vaše uljem radosti i zdravoumlja [tj. celomudrenosti], ne užasavajući se stupanja po skorbnom putu Gospodnjem. Ukoliko ste žedni od malodušnosti – pijte vodu trpljenja; ukoliko ste gladni od duševne iznemoglosti – okusite hleb koji hrani i krepi ljudsko srce, tj. reč mudrosti, koja daje dobru silu i hrabrost. Vi ste dobro opasani i bodri. Gledajući, dakle, gore, nemojte polagati na sebe teško podnošljiva bremena, tj. rđave neprijateljske želje. Za onog ko ide putem koji vodi od zemlje na nebo dovoljno je što hodi bez malodušnosti, ne polažući na sebe nikakav teret.
2) Vi ste dobro rasudili i mudro postupili što ste izašli iz sveta, te se sada prepodobno vezujete za dom Božiji i delate i služite Gospodu svakodnevno, odvajajući se od svega privremenog – i od roda, i od otadžbine, i od svakakvih pohota tela. Naše delo je anđelsko delo. Pretrpimo i zlopatimo se još malo. Već dolazi kraj i granica našeg života. Uzeće nas sveti anđeli i počećemo da se radujemo u vekove, postavši naslednici obećanih dobara sa svima svetima. Tada kod nas neće biti nikakvog žaljenja – ni stoga što smo živeli u bedi, ni stoga što smo se izmoždili u podvizima, ni stoga što smo se ispostili ili se lišavali sna, ili trpeli mraz i zimu, ili što smo se na neki drugi način lišavali zadovoljavanja svojih prohteva. Naprotiv, tada ćemo blagosiljati i ublažavati dan i čas u koji je Bog blagovoleo da pobegnemo iz sveta i primimo monašku shimu. Tamo će svako za svako ovdašnje zlopaćenje biti stostruko nagrađen. Umesto [svega] žalosnog, mi ćemo tamo naći sve radosno i večno živo. Stoga neka niko od nas ne odbija da pretrpi ono što dolazi. Jer, za uzvrat ćemo dobiti neizrecivo i večno radovanje. Neka se ne desi da neko od nas čuje: Seti se da si ti primio dobra svoja u životu svome, i: Postavljena je među nama provalija velika (Lk. 16, 25-26). Eto strašnog glasa koji odvaja grešnika od pravednika: on je strašan i kad se samo pomišljana njega. Kako će tek biti ukoliko se čuje?
3) Koliko je nebo udaljeno od zemlje, toliko će oni koji se nalaze u gresima biti udaljeni od Gospoda Boga našeg. Ostale Njegove istinske sluge će ući ka Njemu u Carstvo Njegovo nebesko, u gornji Jerusalim, u veliki grad gde su nezamislive riznice, beskrajna slava i večno radovanje. Tamo ćemo videti jedni druge i prepoznati se. Ja verujem da ćemo i tamo zajedno biti u beskrajnoj radosti ukoliko uvek budemo vršili volju Božiju. Ukoliko je tako, zar se nećemo potruditi, zar se nećemo rado zlopatiti? Nećemo li sa radošću ispiti podsmehe i grdnje kao mleko? Nećemo li poželeti da smo na poslednjem mestu i stepenu, ili čak – da smo ponižavani više od svih? Nećemo li izabrati da svakodnevno svojevoljno umiremo kao Hristova nezlobiva jagnjad? Da, bratijo moja. Da, oci moji. Takvim raspoloženjem su sveti ugodili Bogu.
4) Nemojmo ovde tražiti život u zadovoljstvu, tj. život bez neprijatnosti i teškoća. Naprotiv, radujmo se kada smo u bedi i veselimo se kad se nalazimo u teškim okolnostima, kada nas vređaju, pritešnjuju, kada trpimo nedostatak u neophodnim stvarima, u staništu, u hrani i piću, u obući i odeći, ili u drugim neophodnostima. U tome je svedočenje naše i u tome se ublažava monah: on neprestano stoji u borbi i podvigu. Ukoliko niste takvi, očigledno je da ne stojite na monaškom poprištu, premda lažno, pritvorno i licemerno nosite [monaško] ime. Uostalom, ja znam da se vi iskreno potčinjavate monaškom ustavu, da iskusno idete njegovim putem i da živite anđelski, imajući desnicu Božiju, koja vas podržava, imajući utehu Duha Svetog, koja vas krepi i imajući svete anđele i sve bogoblažene mučenike i prepodobne, koji vam pomažu.
5) Ushodite na goru Božiju i u dom Njegov svet, po reči Isaije, najglasnijeg proroka (Is. 2, 3). Neka niko ne zaostaje i neka niko ne sedi. Pomažite se međusobno, stojte u krepkoj međusobnoj ljubavi, podstičite jedni druge, sarevnujte jedni drugima, podražavajte jedni druge. Neka među vama ne bude ni nepriličnog smeha, ni razonode koja rasejava i raznežuje, ni dugih praznih razgovora, a razdor i neposlušanje čak ne treba ni da se spominju među vama. Poželjno je da govorite umereno i časno, da međusobno imate srdačno raspoloženje, da se jedan drugom obraćate tiho i ljubazno. Sve ispitujte, dobra se držite. Od zla u svakom vidu uklanjajte se (1. Sol. 5, 21-22). Neka Gospod mira da silu i krepost dušama vašim, neka vas sam napasa i neka vas na vodama odmora hrani (Ps. 22, 2), vraćajući vas na staze prave, čuvajući vas od zamki svezlobne zmije, veseleći vas, naslađujući vas, tešeći vas i udostojavajući vas svog Carstva nebeskog.
 

11.
1) Neprijatelj postavlja zamke; vi se, pak, protivite i pobedićete; Gospod je Pomoćnik; 2) besprekorno nosite napore i na poslu i na bogosluženju; nemojte ih gubiti; 3) potrudimo se i pripremimo se da ne bismo kasnije, u času smrti, susreli užas, već da bismo ugledali radost (1, 12)
1) Priđite prihvatimo svi opštu gotovost i revnost da sve više služimo Bogu i ugađamo mu. I neka nas ništa u tome ne sprečava i ne zadržava: i od sveta se odreknimo potpunije, i telo savladajmo, i od rodbine se udaljimo, i zadovoljstva prezrimo, i trud izaberimo, i sva druga dobra dela izvršimo i činimo kako bismo, pokazavši se nesapletenim u svom zvanju, nasledili Carstvo nebesko. Strašna zmija, svezlobni đavo neodstupno puzi okolo želeći našu pogibao, tajno se prokrada i ulazi u naše srce sejući u svakome semena zla: u nekoga [seje] grehovnu slast, kako bi ga zbog zadovoljstva i jednočasovne naslade lišio okušanja večnih dobara i poslao u neugasivi oganj; u drugoga [seje] strast zavisti (koja je ravna ubistvu) zbog dobre slave brata, kojom se pomračuje njegov um i (kao kod onoga ko ide po noćnoj tami) ne da mu da vidi slavu Božiju kako bi ga pokazala novim pogubnim Kainom; jednoga navlači na stomakougađanje kako bi ga, pobedivši ga podstomačnim nasladama, udaljila od Boga; na drugoga pušta nehajnost; kod jednoga rađa odvratnost prema vlastitom zvanju ili prema sapodvižnicima, ili prema manastiru; drugoga navodi da se opterećuje psalmopojanjem, čitanjem i usamljenošću; najzad – protiv nekoga podiže nezamislivu prašinu strasnih pomisli i pokreta kako bi ga skrenula sa pravog puta i pogubila. Međutim, Hrabrite se, i neka se ukrepljuje srce vaše (Ps. 30, 25). Jer, mi se nadamo na Gospoda koji je satro vlast smrti i dao nam vlast da stajemo na zmije i skorpije i na svu silu vražiju (Lk. 10, 19). Primer rečenog vidimo kod svetog Antonija Velikog, koji je skršio i satro silu neprijatelja, koji više nije mogao da podnese čak ni senku njegove svetinje. I svi bogonosni oci su ga pobeđivali. Pobeđuju ga u sadašnjem rodu i svi oni koji svedušno služe Bogu.
2) Ja vidim da se vi usrdno trudite, prinoseći svoje trudove na žrtvu Bogu. Neka, međutim, vaši napori budu svestrano besprekorni i dostojni nagrade. Kako, naime? Delajte tiho i bezmetežno, bežite od prevaznošenja, gnušajte se drskosti, obucite se u smirenje i prinuđavajte se na svako poslušanje. Pazite da na sebe ne navučete smrt nekim grehom i nemojte se približavati jedan drugom za vreme strasti. Nemojte se usuđivati da budete dvojica nasamo s obzirom da će se pojaviti oganj greha. Nemojte doticati nikakve svoje udove, naročito jedan, inače će se javiti gnev, oganj i smrt. Pazite na čitanje i bodro slušajte psalmopojanje. Nemojte dremati stojeći pred Bogom i dobićete Njegov dar: On, naime, uvek deli nagrade bodrima. Žalosno je kad jedni od lica Cara odlaze sa darovima, a drugi se šalju bez ičega. Jer, i jedni i drugi su bili za istim delom. Međutim, jedni su delali lenjivo i sanjivo, a drugi – iskreno i sa svim usrđem. Stoga se i njihov udeo pokazao kao različit.
3) Žurite, podvizavajte se, trčite, dostižite kako nam se ne bi zatvorila vrata, kako se ne bi preseklo vreme našeg života, kako u grob ne bismo sišli nespremni, kako se sveze sa telom ne bismo razrešili kao krivci, kako svete anđele u vreme razlučenja duše ne bismo gledali bez smelosti, kako nas zbog grehova ne bi uhvatio onaj crnac, koji doseže do nebesa (kao štose pokazalo Antoniju Velikom), kako nas ne bi progutao haos, preispodnja, tartar, beskrajni oganj koji šumi, ili druga mučilišta kod kojih je plač i škrgut zuba, već kako bismo tamo obreli mirni i blaženi dugi život, kako bismo pripali Hristu, Vladici našem i Bogu i kako bismo ugledali onu besmrtnu krasotu i nepristupnu slavu lica Njegovog, učestvujući u horu sa svetim anđelima i svima svetima i veseleći se [na mestu] od koga je odbegla bolest, žalost i uzdisanje (Is. 35, 10).
 

12.
1) Izađimo odavde, tj. iz oblasti strasti kroz uzdržanje stomaka, očiju, jezika, sluha, ruku i nogu; 2) pouka ekonomu, nadzorniku radova, skladišniku, baštovanu i vrtlaru, nadzorniku štala i mlinaru (1, 13)
1) Uzvikujem vam, kao nekada Gospod učenicima: Ustanite, hajdemo odavde (Jn. 14, 31). Ja ne kažem da treba da se iščupamo iz tela pre nego što nas pozove Gospod, koji nas je svezao sa njim radi ispitivanja naše vrline, nego da bismo i u telu mislili ono što je iznad tela, kao što je o sebi napisao božanstveni Pavle, tj. da se razapnemo svetu. On, naime, uzvikuje: A koji su Hristovi, razapeše telo sa strastima i željama (Gal. 5, 24). Hrabro podnosite sve teško i skorbno i budite u svemu uzdržljivi. Jer, da je bio blagopokoran bogopredanoj zapovesti o uzdržanju, naš praotac ne bi umesto života prigrlio smrt kroz neuzdržanje. Postite i nemojte kušati gorko drvo greha, ukoliko je moguće čak ni mišlju. Na svaki način se od njega čuvajte na delu. Nemojte puštati strasne poglede žednim očima i nemojte sami sebe podvrgavati očaranosti. Zatvarajte uho do slušanja nerazumnih reči i nekorisnih priča. Usta naučite da pevaju samo ono što je Bogu ugodno i da izbegavaju praznoslovlje. Ruke, noge i svi vaši udovi treba da budu zaštićeni od svega strasnog.
2) Ti koji si primio poslušanje na ekonomiji staraj se da besprekorno i bez saplitanja ideš među svojom bratijom, svime raspolažući sa smirenim mišljenjem.
Ti kome je uručeno da nadzire poljske radove sa svojstvenom ti mudrošću i čvrstinom pazi na svoje delo, sve što mu priliči verno ispunjavajući i sve držeći u svom poretku. Snishodi i sastradavaj premorenima, naročito iskušenicima. Reč vaša da biva svagda u blagodati, solju začinjena. . . da donese blagodat onima koji slušaju (Kol4, 6; Ef. 4, 29). Budite uslužni, blagorečivi, utešni, poučni, uredni i upraviteljni u svom delu.
Ti skladišniče uzdaj se u Boga i napreduj no dejstvu silne moći Njegove (Ef. 1, 19). Trudi se na staranju o bratiji. Stičući njih, Boga stičeš, budući da ne hraniš ljude već, ako hoćeš, apostole Božije. Pripremaj i pružaj im i jelo i piće, tj. najbolje što imaš. Ipak, ni začina, ni slasti, niti išta od onoga čime oni koji žive za stomak pune svoju [utrobu] neka ne bude kod tebe. To ne priliči blagočastivima. Povrće, hleb i voda su stvari koje im priliče. U njima su naši oci nalazili veliku utehu.
I ti čedo moje, dobri kuvaru, staraj se o bratstvu, pripremajući mu hranu za utehu kako bi u Carstvu nebeskom zasijao kao sunce.
Vi baštovani i vrtlari radite i starajte se da sve pružite bratiji, nudeći im povrće svake vrste. Ugađajući njima vi ćete Bogu ugoditi i udostojiti se da se nasladite večnim pokojem.
Vi koji ste uz skladišnika sa svom usrdnošću i dobrim proizvoljenjem upotrebljavajte svoju silu na svoje delo čak do krvi, dobro se odnoseći prema prvoskladišniku, budući da od njega zavisite.
Vi nadzornici štala nosite poslušanje koje je ugodno i Bogu i nama i dvostruko u odnosu na druge služite bratstvu, zbog čega ćete biti ukrašeni dvostrukim vencima. Svako od vas ko se više od drugih stara, dela i trudi svakako će dobiti i veću nagradu.
Priđite mi i svi vi koji se postavljeni kao mlinari. I vama govorim da treba da imate veliko staranje o svom delu. Nemojte dozvoljavati ništa izlišno u odnosu na ono što je određeno – ni u hrani, ni u piću, ni u bilo čemu drugom. I nama nije milo što ne možete biti na pravilu, psalmopojanju i drugim službama. Međutim, drugačije ne može biti uređeno zbog krajnje nužde. Ipak, nemojte padati u nehajnost s obzirom da ćemo mi umesto vas ispuniti nedostatak, iako smo grešni. Vi samo budite bodri i pažljivi prema sebi, imajte strah Božiji i uklanjajte se od svetskih razgovora.
 

13.
1) Ustajanje, jutrenja, prvi čas, poslovi; 2) predmet reči; takmičenje, izbegavanje pokoja; toplina prema Bogu i izdržljivost u naporima; 3) potrpimo, kao Gospod, i susrešćemo Njegovu milost; 4) izbegavati dela samougađanja i odsustva ljubavi prema bratiji; 5) dostojan je časti onaj ko se zadovoljava sa nalozima nastojatelja; ne treba prosuđivati te naloge; Gospod neka ispravi neispravne (1, 14)
1) Živimo po pravilima i porecima koji su za nas ustanovljeni, prinuđavajući se da u svemu budemo ispravni – i u velikom, i u malom.
Čim udari klepalo, tj. kao na poziv anđela, svi odmah žurite da se blagodušno saberete u crkvu da besedite sa Bogom i da mu služite pesmopojanjem. Jer, kao uzdarje nećete dobiti nešto brzoprolazno i privremeno, nego darove od Boga koji oživljuju dušu.
Došavši u hram, vi jednim prizivanjem saglasno uznesite slavoslovlje Gospodu Bogu. Potom poslušajte psalmopojanje i bodro pratite čitanje kako biste se prosvetili i u radosti blagoplodno prebivali na bogosluženju, posramljujući đavola. Istovremeno nemojte zaboravljati da unutarnje sa trezvoumljem obavljate molitvu kako bi vas Čisti video čistima i kako biste iz hrama izašli prosvećeni, a ne pomračeni.
Završilo se pravilo. Vi tiho i mirno izlazite iz doma molitve. Neka se potom jedan hvata za učenje, starajući se da ne izgubi sabranu riznicu od psalmopojanja kroz praznoslovlje, već da blagu doda i ono što će naučiti. Drugi može da odahne prilegavši na postelju ukoliko hoće i ima potrebu. Osenivši se krsnim znamenjem i smerno legavši, on treba misleno da čita neki Psalam uz razmišljanje kako ne bi bio podvrgnut iskušenju od kušača-neprijatelja. Jer, demoni vole da nas posle bogosluženja smućuju rđavim pokretima kako bi se osvetili za poraz koji im je pričinjen pažljivim i pobožnim prebivanjem u hramu i kako bismo zlo izgubili ono što smo dobro sabrali iz crkvenih pesama i čitanja. Stoga oni pomračuju pomisli, telo čine nepokornim usled zamora na psalmopojanju i izazivaju neprilična osećanja i saglašavanja. Naravno, onaj ko se ne baca odmah u postelju čini bolje, uzdržavajući od sna i zanimajući se ili mislenim udubljivanjem u Psalme, ili nekim drugim delom. [On, uostalom, treba da legne] ukoliko ga san neodoljivo napada, s obzirom da će tada biti slobodan od iskušenja.
Provevši tako vreme, svi treba da budemo brzi i da ne zaostajemo jedan za drugim žureći na vršenje prvog časa. Jer, zašto da gubimo svoju nagradu i da obremenjujemo savest?
Pošto se pomolimo Bogu da delo ruku naših ispravi (Ps. 89, 17) i da se ceo dan ispuni vrlinski, neka svako pristupa svom poslu po raspodeli, bilo sam ili zajedno sa drugima, u skladu sa slučajem i potrebom. Neka vaš trud i posao na polju, u vinogradu, u kuhinji ili negde drugde prema običnom rasporedu po određenim satima bude [praćen] stihovima, molitvom i blagomislijem. Neka sve bude vršeno savesno i sa stihovima.
2) Vaša reč uvek treba da bude o priličnim predmetima, bilo da se odnosi na telesni ili duhovni život, na neki troparili delo. Revnujte međusobno za dobro. Svako od vas ima svoju dobru osobinu. Ako mu nešto i nedostaje, dopuniće ga drugi. Neka ga od njega i pozajmi kao dobra pčela, trudoljubivo sabirajući med sa cvetova. Sklonost ka odmoru neka bude daleko od vas i lenjost neka bude prognana. Budimo plameni prema Bogu i izdržljivi u podvigu. Neka ništa ne postane prepreka između nas i ljubavi prema Bogu: ni post, ni bdenje, ni hladnoća, ni vrućina, ni uvreda, ni oskudnost u potrebnom. Sve smatrajući drugostepenim, svemu pretpostavimo naše spasenje.
3) Sve blagodušno trpimo, sećajući se kakva je strašna stradanja pretrpeo Gospod radi nas. Kakvo je poređenje roba sa Vladikom? Stoga je ništavno sve što mi možemo pretrpeti. Međutim, kao blag, Gospod prima i naše malo blagovoljenje. On je, po pisanome, blizu onih koji ga očekuju. Njega nalaze oni koji ga traže. Ukoliko pokucamo, On će nam otvoriti i ukoliko nastojimo – primiće nas i uvesti u svoju nadnebesku radost, u nerukotvorenu bračnu odaju Carstva nebeskog.
4) Ja vas molim, prizivajući za svedoke nebo, zemlju i svete anđele, da ne budete nemarni prema svom spasenju. Nemojte prezirati ni jednu zapovest, nemojte hoditi po tami neotkrivanja (pomisli), bežite od tajnog jedenja, nemojte se zaplitati u slasti, nemojte probadati mačem duše svoje, tj. nemojte stavljati u njih oganj drskosti, čak ni u odnosu prema vašim udovima, sećajući se da su Hristovi i stoga – mnogočasni, nemojte zlo govoriti i nemojte se raspaljivati gnevom jedni protiv drugih, nemojte držati zavist u sebi, nemojte zlom vraćati za zlo, nemojte iskati vlasti, nemojte prevremeno želeti kliričke stepene, niti se njima naslađujte u pomislima vašim, već sve rado otkrivajte (svojim duhovnim ocima). I time se lečite, time prebivajte u zdravlju i od srca budite svima poslušni. Eto sveštenstva, i sveštenodejstva i oboženja.
5) Onaj ko čistog srca pred mojim smirenjem otkriva sve svoje, ko o sebi smireno misli, ko sebe smatra nižim od svega što diše i ko ne traži ništa više od onoga što je dobio od mog smirenja zaista je, po meni, visoko i uvaženo lice. Jer, za vas nije korisno i prilično da ispitujete moje naloge i da o njima rasuđujete po svome, razmatrajući zbog čega sam jedno dao jedno poslušanje, a drugome drugo, zbog čega sam jednog uveo u klir, a drugog postavio na drugo [mesto]. Gospod i Bog naš, koji iz nedostojnog izvodi dostojno i sa đubrišta uzdiže ubogoga (Ps. 112, 7), koji smirenima daje blagodat i razum i koji silom opasuje nemoćne, neka i vas uredi, umiri i primi u svoj udeo, neka vam da dobar život, neka vas u svemu ukrepi na savršeno delo, na ispunjenje zapovesti, na bogougađanje i na podražavanje anđelima radi nasleđa Carstva nebeskog.
 

14.
1) Ustremite se Bogu i sve drugo smatrajte ništavnim; 2) onaj ko se svakim trudom trudi u manastiru dobro hodi ka gornjem gradu radi okušanja dobara; 3) vaša spoljašnjost je dobra; ipak, pazite da među vama po unutrašnjem ustrojstvu nema Jude, Gijezija i sličnih; 4) nemoj govoriti: „Uradiću to, i dostići ću ono“, već se trudi, sve ostalo predajući Gospodu (1, 16)
1) Priđite čeda i poslušajte me, pazite na reči moje i obratite pažnju na smirena slova moje. Svima upućujem vapaj moj, svima saopštavam da se uznesete Bogu i da se odrešite od pristrašća. Nama vapije i proročka reč: Priđite, uziđimo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljevog (Is. 2, 3), u dom bestrašća i umnim očima našim ugledajmo radost koja nam je pripremljena po obećanjima nebeskih dobara. Prihvatite revnost, primite ognjena krila i letite kao golubovi. Odavde uzletite [na mesto] gde je desna strana vrlina, te prihvatite radost i duhovnu želju ljubavi prema Bogu. Okusite ljubav Njegovu najslađu i u njoj sve drugo smatrajte drugostepenim, gazeći i sujetnu slavu, i telesnu pohotu, i zverski gnev. I ništa od onoga što ovde izgleda utešno neće moći da vas zapleni. Kao dobro opasani, mi ćemo biti lagani i oštrooki, i brzi [hodeći] putem koji vodi u Carstvo nebesko.
2) Oni koji putuju neizbežno trpe i pate se. Slično je i sa nama. Jer, kao što vidite, naša dela zahtevaju trud, podvig i zamaranje. Vi radite, iznemogavate, znojite se, trpite glad i žeđ na njivi, ili u vinogradu, kod cedila za masline, u kuhinji, na gradilištu, u skladištu i na svakom mestu vaše dužnosti. Svi idu putem Božijim približavajući se velikom gradu, te će kroz smrt biti uvedeni u radost okušanja dobara koje su spremljena za one koji vole Boga.
3) Videći one koji otkriveno dobro hode mi se tešimo, a videći neuredne – negodujemo i žalostimo se, te ih po mogućnosti ispravljamo. Vaša, pak, unutrašnjost vidna je samo vama i Bogu. Međutim, neka među vama nema nikoga ko bi skriveno, navodno u tami, činio nešto neprilično. Jer, niko neće izmaći od oka Onoga koji sve vidi, čak i ako izmakne našem. Ja uvek o vama mislim najlepše. Međutim, ko zna da li je među vama, usred dvanaestorice, i Juda. Nije li kod dobrog nastavnika i lukavi Gijezije, koji u svojoj duši nosi večnu gubu. Neće li se među vama naći slični sinovima sveštenika Ilija, koji tajno jedu i Boga žaloste i čiji će žalosni kraj biti nezgodan i za mene još više negoli za Ilija grešnog. Neka ne postradamo n mi (poštedi Gospode) kao Ananija i Sapfira, koji su pokušali da apostolima kažu laž i pali gorkim padom. Jer, možda i među vama ima onih koji, imajući u srcu laž, ne govore istinsko slovo u odgovoru na pitanje ili u slučajnom razgovoru. Ja se bojim i pada Simona vrača, koji je sa vrhovnim apostolom svetim Petrom hteo da bude radi časti i slave ljudske, iako je spolja pokazivao da želi da bude učenik. Neka se niko od vas ne obazire nazad i neka ne otpada od svoje prvobitne namere.
4) Neka niko ne govori: „Uradiću to i za toliko godina ću dostići ono“. Onaj ko tako govori, međutim, ne zna ni da li će proživeti današnji dan. On ne pomišlja da će možda čuti: Bezumniče, ove noći tražiće dušu tvoju od tebe; a ono što si pripremio čije će biti (Lk. 12, 20). Podražavajmo neraskidivo jedinstvo apostola sa Učiteljem njihovim i Bogom svih. Imajući uvek Gospoda pred očima, požurimo ka svome spasenju, sve ostalo predajući u ruke Božije sa spremnošću da nešto malo pretrpimo i ožalostimo se ovde kako bismo se večno radovali. Na rečeno nas priziva Bog, sadejstvuje Duh Sveti i krepi Gospod Isus Hristos. Nemojte se bojati. Đavo je svrgnut. Hristos je vaskrsao i smrt više ne caruje.
 

15.
1) Mi smo pobegli od sveta, ali nismo pobegli od talasa strasti, koje podižu ne prijatelji: treba da pazimo i da se protivimo; 2) primeri čuda poslušanja koji su se javili zbog vere: Dositej, Akakije, Zaharija i drugi; 3) hodite putem zapovesti, bez roptanja nosite poslušanje i spašćete se (1, 17)
1) Premda smo pobegli od svega žitejskog i stupili u pristanište primivši našu sveštenu shimu, mi još uvek prebivamo u svetu kao na moru, ne znajući kada će se na nas podići burni đavolski vetar pokušavajući da pogruzi u dubinu lađu naše duše. [Mi ne znamo] gde i kako ćemo sresti mislene pirate, na kakve ćemo podvodne stene strasti neprimetno naići i kako ćemo za sve vreme našeg života bez brodoloma ostvariti našu plovidbu od zemlje na nebo. Stoga treba da smo pažljivi, čeda moja, i da se čuvamo, da smo bodri, te da pratimo i predviđamo napade đavolskog svelukavstva kako bismo se spremni suprotstavili nagovaranju strasti, odbili njen napad i bezbedno nastavili svoju plovidbu, držeći kormilo naše vere.
2) Oni koji se podučavaju podvižničkom životu dobrim primerima otaca se prosvećuju i nepokolebivom verom postaju istrajni u svojim naporima. Verom je sveti Dorotej išao putem poslušanja bez ispitivanja, verno ispunjavajući svaku naredbu svog rukovoditelja, bez roptanja ponekad podnoseći udarac u obraz, a ponekad ismejavanje. Verom je blaženi Avakir petnaest godina hrabro i mladićki podnosio udarce, podsmeh i proganjanje kao da nije osećao teret neprijatnosti, ne samo ne žaleći se, već silno braneći i štiteći one koji su ga napadali pred svetim ocem, koji ga je ispitivao. Verom je Teodor Osvećeni zbog pomisli o igumanstvu tri godine bez protivljenja i roptanja nosio odlučenje kojim ga je [kaznio] Pahomije Veliki. Verom je ubrao zreli plod poslušanja onaj ko je tri godine strpljivo i usrdno zalivao očev žezal. Verom je uvek živi Akakije ponekad pod očima imao masnice, ponekad na obrazima – tragove udaraca, ponekad – jedan ili drugi ud povređen, sve smireno trpeći bez roptanja, usled čega se udostojio besmrtnosti. Verom je uvek spominjani Zaharija blagodušno trpeo rane (iako beše prepun Božanstvenog Duha), ne odvajajući se od oca. Verom je jedan divni[monah] preplovio reku nošen krokodilom. Svako od poštovanih otaca i savršenih muževa je oružjem vere prošao kroz oganj i vodu iskušenja lukavog i ušao u oblast večnog pokoja.
3) Za one koji hoće da se spasu nema nikakvih smetnji ili prepreka. Imajte pred očima nelažne primere onih koji su sespasli i koji se spasavaju. Na mene nemojte gledati, ali slušajte reči moje. Jer, premda sam grešan, ipak vam govorim istinu i ukazujem na pravi put. Trudite se, čeda moja, odbacivši nepokoravanje i udaljivši neverje. Sa strahom hodite putem zapovesti Gospodnjih. Ištite, i daće vam se; kucajte, i otvoriće vam se (Mt. 7, 7). To verno znam i savršeno sam u to ubeđen. Svoja poslušanja nosite bez roptanja. Trudite se na onome što vam je zapoveđeno bez lenjosti. Nemojte biti nepostojani, brzi na protivrečenje i osvetu, ili drski na rušenje i pogubljenje duše. Nemojte iskati slavu da biste je našli ne samo u budućem veku, nego i ovde, samo blistaviju. Nemojte ratovati među sobom i nemojte razdraživati jedni druge zajedljivim i uvredljivim rečima ukoliko se jednome naznači časnije, a drugome nešto niže poslušanje, te here biti prvi prozvani i udostojeni mesta u večnim božanstvenim obiteljima. Ukoliko, pak, budemo suprotno postupali, suprotno ćemo i obresti, s obzirom da će na svaku dušu koja čini zlo naići jarost i gnev i posramljenje (Rim. 2, 89) i sada i u budućem [veku]. Neka sa vama ne bude tako.
 

16.
1) Videći vaš napredak ja se radujem; ipak, bojim se i molim vas da ne prekidate hođenje, uklanjajući se od svega nepriličnog i revnujući za sve prilično; 2) videći smrt pred sobom steknimo dobro nastrojenje u srcu; nama nije lako da nosimo velike telesne podvige; međutim, ukoliko u srcu sačuvamo dobro nastrojenje i pri umerenom uzdržanju u svemu po ustavu i rukovođenju mi nećemo zaostati iza velikih muževa; 3) opštežiteljno bratstvo je divno i po sastavu i po čudesima, budući da je svako pobeđivanje strasti u stvari izgonjenje demona (1, 18)
1) Moja smirena duša čezne i iščezava u silnoj želji da se spasete, hodeći istinitim putem i svakog dana se pružajući napred u usavršavanju. Ja se tešim videći vaše odricanje od svega i samoodrečno udaljavanje od sveta, vaše nepovratno otuđenje od svojih, rasipanje čitavog imanja i raspinjanje same vaše volje, te vaše jednodušno i jednomisleno stremljenje ka Jedinome. Međutim, mene obuzima i bojazan da se neko od vas na neki način ne liši dobara kojima se nadamo. Stoga molim i preklinjem: nemojte prekidati svoje hođenje, već sve više revnujte da činite dobro na izgrađivanje sebe i naziđivanje bližnjeg, pokazujući da ste bez saplitanja i sablazni svaki dan pred Bogom i bratstvom. Nemojte se predavati revnosti u zavisti, ni pogubnom roptanju, ni bogoprotivnoj gordosti, ni ropskom pristrašću, već dejstvujte poslušno, tiho i mirno, bez taštine i častoljublja, razumno i sa dobrom savešću, radi samog dobra, radi naše svete zajednice, radi zapovesti Božije i naše nastojateljske naredbe i, uopšte rečeno, radi sopstvenog spasenja, svakog dana ištući ono što je Bogougodno i Njemu jedinom stremeći sve dok ne dođe prestavljenje iz ovog života.
2) Poslednji čas ne stoji, već se brzo približava, a za poneke je već pred vratima. Stojeći pred našim očima i pred našim nogama, neka nas on straši, smirava, čisti i otklanja od krivice za bilo šta rđavo i skretanje sa pravog puta, učeći nas da uzajamni život vodimo u pobožnosti, bezmetežnosti i dobrom jednomisliju, te u izučavanju Božanstvenih Pisama, u čistoj molitvi i naporu u skladu sa snagama. I post je oruđe (premda telesno) u duhovnom životu ukoliko mu prethodi sveto smirenje. Mi nemamo snage da se dotičemo velikih svetootačkih podviga, a nije nam ni korisno. Čuvajmo ono što smo rekli (tj. sećanje na smrt, pobožnost, bezmetežnost, jednomislije, poučavanje u Pismu, čistu molitvu, trud i post po snazi) i u našem potčinjenom stanju birajmo ono što nam priliči, strogo držeći opštežiteljni ustav. Kao što je određeno u jelu i piću – kušajmo ne samo hleb i povrće, nego i vino i ulje, ponekad i ribu i sir uz prilično uzdržanje i bez vlastitog rasuđivanja, koje je neumesno. I kao što je ustanovljeno i u svemu ostalom delujmo mudro i razumno – i kada spavamo, i kada odmaramo, i kada hodimo, i kada sedimo, i kada se skupljamo i razgovaramo, i kada praznujemo, jednako i kada sadimo, sejemo, zidamo, tešemo. Ukoliko tako budemo postupali, uveravam vas da ni malo nećemo zaostati za veličinom onih otaca.
3) Jedan od velikih prizora i čudesa jeste i naše sabranjeu ime Gospoda našeg Isusa Hrista i skupljanje iz raznih zemalja i rodova, raznih uzrasta i načina života u jedno telo koje je usklađeno i usmereno ka jedinstvu i jednom služenju. I premda je ono mnogodušno, mnogosrčano i mnogoumno, ipak prebiva jednomisleno i jednosrčano radi bogougađanja i služenja u slavu Presvete Trojice, a ne radi nečega rđavog. Prema tome, naše sabranje (tj. bratstvo) je i samo po sebi veliko i dostojno poštovanja, zajedno sa [drugim] velikim čudima. U njemu se, štaviše i na samom delu dešavaju čuda, ukoliko živimo kako priliči. Jer, ne izgone li se i ovde demoni? Izgone se, čak ne jednog ili drugog dana, već svakog dana i svakog časa: izgone se i opaljuju se. Onaj ko među nama pobeđuje strast u stvari opaljuje i izgoni demona te strasti. Onaj ko pobeđuje blud, izgoni demona bluda; onaj ko pobeđuje lenjost, izgoni duha lenjosti; onaj ko pobeđuje gnev i zlopamćenje, izgoni duha gneva i zlopamćenja; onaj ko pobeđuje osuđivanje i roptanje, izgoni duha osuđivanja i roptanja. Slično treba misliti i o pobeđivanju ostalih strasti. Niste li stoga vi čudotvorci ukoliko ushtete? I Gospod prima vaš način života kao i podvige pustinjaka i stubnika koji su činili divna čuda.
 

17.
1) Zašto smo napustili svet – da bismo se očistili; blažen je onaj ko živi u duhu tog života, naročito u poverenju prema nastojatelju; 2) dolaze nam u obitelj da bi se spasli: predstavite sebi primer monaškog života i manastirskog poretka (1, 19)
1) Pazimo na sebe, držimo se trezvoumlja, budimo bodri i uznosimo se svojim mislima ka Bogu. Češće primenjujmo na sebe spomena dostojan uzvik Arsenija Velikog: „Arsenije, zbog čega si došao ovamo“. Jer, i mi smo izašli iz sveta. Zbog čega? He radi pokoja tela, ne radi kušanja zadovoljstava, ne ni da bismo se naučili pismenosti i krasnopisu, ili da bismo stekli znanja, ili da bismo postali dobri čitači, ne čak ni da bismo ugađali sebi u proizvoljnom samosluženju, ne radi iskanja slave, radi veličanja i prevaznošenja nad drugima i radi vlastoljublja. Mi nismo izašli ni radi čega sličnog. A zbog čega zapravo? Radi toga da bismo se očistili od grehova, da bismo se obukli u božanstveni strah, da bismo se smirili čak do smrti, do krsne smrti, tj. do odricanja od svojih duševnih prohteva i umrtvljivanja telesne pohote, da bismo ratovali sa svojim suparnikom – đavolom i da bismo se borili protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta (Ef. 6, 12), da se ne bismo predavali mnogorazličnim iskušenjima tela, i najzad – da bismo stekli silnu veru u zastupništvo svog rukovoditelja igumana, čime ćemo zaista moći da pogasimo sve ognjene strele nečastivoga (Ef. 6, 16). Sada, pak, kažite kako delo stoji kod vas. Razmotrite, rasudite, ispitajte. I blažen je onaj među vama ko ispunjava zapovesti, ko se nije dao u plen prodavcima greha, ko je tačan u poslušanju, ko se prosvećuje savršenim ispovedanjem, ko se oblistava bogodanim smirenoumljem i zlatosijajućim i hristopodobnim povinovanjem, ko je kao u porfirnu mantiju obučen u nesumnjivu veru u svog rukovoditelja igumana, ko se ne koleba u delima koja on ukazuje, ko ništa ne rešava pre njegovih rešenja i ko ništa na zemlji ne smatra spasonosnim osim onoga što mu on naloži. Skrećem pažnju da ja ovde ne mislim na sebe, nego na one koji strogo ispunjavaju zapovesti Božije.
2) U našu kinoviju dolaze Bogom poslane duše da se spasavaju. Stoga ispunjavanje zapovesti kod nas treba da bude potpuno i strogo. Oni su došli da bi se prosvetili, a ne da bi se pomračili. Sijajte, bratijo moja, iako sam ja taman, osoljavajte seblagodatnim vrlinama, iako sam se ja napunio kvareži. U čemu treba da se sastoji vaša pohvala? U svagdašnjem ustupanju bratu u reči, u izbegavanju protivrečenja i roptanja, u [nameri] da postanete nezlobivi jaganjci, koji nisu jogunasti, nego blagoposlušni Pastirenačelniku našem Hristu, u izbegavanju nepotrebnog smejanja i sramnih razgovora, u bodrosti u psalmopojanju i u trezvoumlju u molitvama. Budite mudri, čedo moja, čistite se, ozdravoumljujte se [tj. ucelomudrujte se], usavršavajte se i osvećujte se i postanite bogovi (iako je smela reč) po obećanju Spasitelja preko psalmopojca: Ja rekoh: Bogovi ste i sinovi Višnjega svi (Ps. 81, 6).
 

18.
1) Opštežiće je vrlo pohvalno; blažen je onaj ko živi u njegovom duhu; 2) treba sve više da napredujemo, ne trošeći uzalud svoje dane; 3) slava ocima: pazeći na reči istine oni su primerno živeli u monaštvu; podražavajte ih (1, 20)
1) Ja vas bez lenjosti ubeđujem da revnujete za spasenje vaših časnih duša. I mislim da vam mogu biti najkorisniji ukoliko vam napominjem o našem poštovanom životu. O čemu bismo drugom i rasuđivali? Zar smo mi izmenili način života koji smo započeli da bismo i besedom prešli na drugo? He, mi ne treba da prestanemo da mnogo puta govorimo o istome. Mi nikada nećemo prestati da hvalimo dobro i da prekorevamo rđavo, saopštavajući o veličini dobra i blaženstva potpunog udaljavanja od sveta i jednodušnog opštežića bratije. Ono je zaista miro. . . koje silazi na bradu, bradu Aronovu (Ps. 132, 2), ukoliko se [monah], stupivši u opštežiće, obuče u smirenoumlje, odene u poslušanje i uzište odsecanje svoje volje, ukoliko prihvati bezdan ljubavi prema Bogu, ukoliko u duhu ushodi iz sile u silu, ukoliko sve zavoli i sve trpeljivo ispuni po zahtevima ustava opštežića, ukoliko ni u čemu nije lukav, ukoliko nema podozrivih misli i zamisli koje ga odvajaju od Boga i igumana. Zagrlimo sa ljubavlju, bratijo, sve što se dešava u opštežiću kao sveto i spasonosno, iako nam ponešto i izgleda neprijatno: njime se, naime, potiru naši ćoškovi i mi se zaokružujemo kako bismo se lakše kotrljali ka našem cilju.
2) Starajte se da jedan drugom prinosite korist i da ne tražite svoje, već ono što je potrebno zajednici u svakom pogledu. Sve više se krepite i sređujte u dušama vašim, držeći se u neprestanom potčinjavanju, svakodnevno se obnavljajući i sa tečenjem dana, meseci i godina uzlazeći ka sve višem, sve dok postoji vreme za napredak i bogaćenje. Nemojte se lenjiti, niti se predajite snu i nemarnosti: nemojte uzalud trošiti dane ovog života. Kada dođe vreme odgovora mi ćemo jasno uvideti plodove napora i neplodnost nerada, tj. videćemo da su oni koji su pazili na sebe i na svoje delo doneli plodove, a da su oni koji su bili nemarni pogubili sebe.
3) Slava blaženim dušama svetih i prepodobnih otaca naših, koji zaista behu mudri i razumni. Oni nisu uzalud slušali reč istine, niti su je oborili dole, popirući je nogama, već su se iskreno trudili u znoju lica svoga, smiravali se, odsecali svoju volju, voleli da budu poslednji, voleli oskudicu u svemu i siromaštvo, izbegavali protivrečenje, sve blagodušno podnosili sa trpljenjem, rado se potčinjavali otačkim naredbama, goreli verom, voleli ćutanje, nosili nemoći nemoćnih, bili gotovi i krv za njih da proliju, slično mučenicima. I zašto mnogo govoriti? Vi i sami znate svoje prethodnike: podražavajte ih i idite za njima da biste se udostojili i slavu njihovu da dobijete.
 

19.
1) Neka svako sve više napreduje u svojoj vrlini: poslušni – u poslušanju, smireni – u smirenju, trudoljubivi – u naporima; 2) neka [svako ] bude ispravan na poslušanju na koje je postavljen; 3) ukoliko budete postupali po rečenome, Gospod će vas utešiti i ovde i u budućem veku (1, 21)
1) Produžite kao što ste počeli. He samo da ne treba da presecate vršenje dobrih dela, već treba još više da ih umnožavate, razgorevajući se duhom i žureći na visinu nebeskog života. Poslušni neka još više sluša, kako bi sabrao plod poslušanja, potčinjavajući se ne samo pretpostavljenima, već i prostim licima bez buke i protivljenja, ma šta naređivali. Smireni neka se još više smirava ustupajući u svemu, saglašavajući se u svemu i nisko misleći o sebi. On treba da je skromnog izgleda, tihe i malobrojne reči, ne sećajući se da je možda nekad bio iz plemićkog roda, ili da već dugo prebiva u shimi, ili da zauzima neki visok čin, ili da ispunjava mnoge naloge. On ne treba da podiže oči, ne treba da poprima surovi izgled ili da ima neki poseban hod stoga što je uman, talentovan, krasnorečiv, za sve sposoban, ili što vlada nekim drugim pohvalnim osobinama. Trudoljubivi i savesni u ispunjavanju danog mu poslušanja treba da radi kao da [služi] Bogu, a ne ljudima, sve više se javljajući kao nepostidni delatelj i primajući na sebe najteže poslove. On treba da se raduje što se pretovara radi bližnjeg u ubeđenju da na nebesima skuplja veliku riznicu.
2) Svi zajedno – i skladišnik, i bolničar, i krasnopisac, i vinogradar, i vrtlar, i obućar, i ekonom, i učitelj, i stražar, i budilac, i obraznik [tipikar], i crkvenjak, i pekar, i tesar, i svako ko je postavljen na veliko ili malo delo – treba da budemo u neprestanom pružanju ka napred sa neugasivom čežnjom za večnim dobrima, hrabro noseći svoje napore, sve rado podnoseći, čineći sve što je bogougodno, sami sebi pripremajući blago i žrtvujući se jedni za druge do spremnosti polaganja i duše za brata.
3) Ukoliko tako budete postupali, utešiće vas Jedinorodni Sin Božiji, koji je iz poslušanja Ocu unizio sebe do bezmerne mere smirenja postavši rob (premda je Vladika svih) i okusivši Krsnu smrt. I ja grešni ću se radovati i neopisivo veseliti zajedno sa vama, koji ispunjavate zapovesti. I ne samo da će vas ovde proslavljati svi koji vide vaša dela, nego ćete i u budućem veku likovati pred licem slave Hrista Boga zajedno sa horovima anđelskim na [mestu] gde je obitalište svih koji se raduju.
 

20.
1) Mene raduju vaši uspesi. . . u jednome je smirenje, u drugome. . . (nabraja monaške vrline); 2) odgonite daleko misao: „Još ćemo dugo živeti i uspeti“; 3) ne treba da se prevaznosimo ni prirodnim darovima, niti sticanjem bilo čega i Bog će nam dati još više; u suprotnom ćemo izgubiti [i ono što imamo] (1, 22)
1) Zemljodelca raduje plodno polje, a nastojatelja još više raduje duhovno donošenje ploda duša koje su mu poverene na rukovođenje. Mene radujete i vi, čedo moja, zasade moj i Božije prirastanje. Ja se radujem videći vaše staranje, revnost i trud oko svega što je neophodno za spasenje. Mene u jednom raduje krotost, u drugom neumornost, u jednom stidljivost i poštovanje, u drugom odbijanje i savlađivanje neprijateljskih priloga, u jednome odsustvo roptanja u ispunjavanje naloženog poslušanja, u drugom mir i tihost duševna, u jednom prostota naravi, u drugome vera prema mome smirenju koja je iznad mog dostojanstva, u jednome bestrašće, u drugome nesvetoljubiva narav. [Jednom rečju, mene raduje] duhovno napredovanje i usavršavanje svih vas u jedno ljubazno telo, u jedinstvo [ostvarivano] Božijim pokretom odozgo i molitvom mog i vašeg oca. Ja se radujem i divim, budući da je rečeno dostojno svakog divljenja.
2) Ja se bojim da zbog moje nemarnosti ili grehova kojim ga ogorčujem, Gospod od nas ne povuče svoju promisliteljsku desnicu koja je pružena nad nama, te da među nas ne uđe nešto o čemu ne priliči ni govoriti, pa čak ni pomisliti – lenjost ili rastrojenost nečije duše, ili čak vidljivi ili nevidljivi pad. Stoga pazite na sebe i nemojte skretati sa smera vašeg hođenja, ostajući istrajni i preobražavajući se iz svetlosti u svetlosti od bogoljepija u bogoljepije. Budite nepokolebivi i nemojte izlaziti iz kruga delatnosti koju ste obećali pred Bogom i anđelima i pred mojim smirenjem. Naprotiv, dodavajte trud na trud. Pazite se da vas ne rastroji misao o mnogim godinama i dane raslabi krepost vašeg rešenja da živite u samoprotivljenju i samoprinuđavanju. Ta misao je lažna. Jer, šta je naš život? San i senka. Ta misao je lažna, premda može da prevari. Ona podstiče da sebi popuštamo, umesto da smirenju dodajemo smirenje, i poslušanju – poslušanje. [A popuštanje] često dovodi do potpunog rastrojstva bogougodnog života.
3) Pazite da se ono što vam se čini savršenstvo ne pretvori u grehovni žalac, naime – vaša sposobnost da brzo učite, vaša poznanja, vaša opitnost u duhovnom životu, vaša dobra savest, vaše trudoljublje, vaša iskusnost u rukodelju, vaše skladno pevanje, vaš prijatni glas, vaši talenti ili bilo šta slično. Sve rečeno su darovi Božiji, koji treba da vam služe na umnožavanje straha i smirenja pred Bogom Darodavcem. Ukoliko smo tako raspoloženi, On će prema nama postati još milostiviji i još štedriji. I mi ćemo se obogatiti svakim dobrom, postavši sveti Božiji hram i ukrašavajući se sve novim darovima. Ukoliko, pak, podignemo svoju glavu pred Bogom i pogordimo se pred bratijom, podižući obrve, zadižući ramena i usvajajući gordi hod, ukoliko počnemo da ispitujemo zbog čega je nešto učinjeno, zbog čega nama nije uručen nadzor nad nekim poslušanjem, i zbog čega drugi nadzire neki posao, ukoliko [iznosimo mišljenje] da je neki posao izlišan i da predstavlja gubljenje truda i vremena – mi ćemo plodno vreme preobratiti u nerodicu, vreme skupljanja dobitka – u trpljenje štete, vreme dobrog truda – u pogubno nedejstvo i zlodejstvo. I umesto da ushodimo na goru vrlina, mi ćemo se sve dublje spuštati u bezdan greha.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *