NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » ŽIVETI I SLUŽITI LJUBAVI – ŽITIJE SVETOG ALEKSEJA MEČOVA

ŽIVETI I SLUŽITI LJUBAVI – ŽITIJE SVETOG ALEKSEJA MEČOVA

 

ŽIVETI I SLUŽITI LJUBAVI
Žitije Svetog Alekseja Mečova
 

 
„U GRADU SI KAO U PUSTINJI ŽIVEO“
 
„Zašto dolazite kod nas kad imate oca Alekseja“, govorio bi mnogobrojnim moskovskim posetiocima Optinog manastira poslednji veliki optinski starac prepodobni Nektarije (1852-1928). Još jedan od poslednjih velikih staraca istog manastira, prepodobni Antonije (1855-1922), bio je u posebnoj duhovnoj vezi (uz pomoć „bežičnog telefona“, kako su se šalila duhovna deca) sa ocem Aleksejem, iako je ovaj drugi živeo i podvizavao se u potpuno drugačijim uslovima od optinskih monaha.
Od detinjstva okružen ljudima, moskovski sveštenik otac Aleksej Mečov (1859-1923) nikada nije imao vremena ni mogućnosti da se osami u svojoj keliji. Rodio se i živeo u burnoj Moskvi krajem 19. i početkom 20. veka, u samom centru grada, u crkvi sv. Nikolaja je proveo ceo svoj zemaljski život služeći bližnjima, kao sveštenik, svojom ljubavlju. Za njega nikada nije postojalo ništa preče od bližnjeg: primao je po ceo dan, s kratkim pauzama da popije čaj u svojoj sobici u kući kraj hrama, ispovedao i molio se, slušao i uzimao na sebe tuđe grehe. Dešavalo se da prekine bogosluženje neposredno pre iznošenja Časnih Darova i izađe iz oltara da bi nekoga, ko je došao izdaleka i kome je to preko potrebno, ispovedio, a onda i pričestio. Učio je svoje mlađe kolege sveštenike (među njima i svog sina oca Sergija, kasnije sveštenomučenika) da se slepo ne pridržavaju slova zakona, da tako mogu da se ogreše o duše ljudske. „Postoje dva pristupa ljudima“, govorio je, „jedan prepodobnog Serafima, a drugi Jovana Preteče. Meni je bliži pristup prepodobnog Serafima, tako se i trudim da činim. Svakome treba prići veoma obazrivo i nežno“.
Krst starčestva uzeo je na sebe po blagoslovu svetog Jovana Kronštatskog, s kojim se sreo jednom prilikom posle smrti svoje voljene supruge. Budući neutešan zbog ovoga, otac Aleksej se požalio velikom „pečalniku“ Rusije, na šta mu je ovaj odgovorio da njegov život tek sad počinje i da će moći bolje da oseti i razume tuge i žalosti drugih ljudi. Od tog trenutka se srce oca Alekseja širi bezgranično, on prima sve, sa svima sastradava, sve teši, isceljuje duše i tela. Dolazili su mu i bogati, i siromašni, i obrazovani, i neobrazovani. Prost narod bi pre i iskrenije prepoznavao njegovu dušu i ljubveobilno srce. Obrazovaniji su sumnjali u početku, jer otac Aleksej se ni po čemu nije razlikovao na prvi pogled od bilo kog običnog seoskog popa, po njihovom mišljenju. Veliko poštovanje prema svetom pravednom ocu Alekseju imao je i patrijarh moskovski sveti Tihon, koji je iz zatvora i pušten na sam dan sahrane baćuške Alekseja, pa je obradovao i obodrio narod svojim dolaskom i služenjem opela (otac Aleksej je proročki govorio da će kada on umre biti velika radost!).
Posle svog upokojenja starac Aleksej ostao je i dalje živ za svoju duhovnu decu i nastavljače njegovog „dobrog dela“. U moskovskom hramu svetog Nikolaja na Marosejki se i dan-danas oseća duh ljubavi koji je baćuška Aleksej stvorio, iako više nema među živima mnogih koji su ga poznavali. Posle crkvene kanonizacije 2000. godine svete mršti pravednog oca Alekseja prenete su sa groblja u crkvu na Marosejki.
Na Marosejki se čuva uspomena i na sina baćuške Alekseja, sveštenomučenika Sergija (1892-1941), takođe proslavljenog 2000. godine, koji je služio u istoj crkvi kao i njegov otac, a postradao je u logorima. Drukčijeg temperamenta od oca, vatren, pravdoljubiv, bogoslovski dobro obrazovan i talentovan, otac Sergije je osuđen zbog „antisovjetske crkvene delatnosti“ i streljan. Još uvek nisu otkriveni podaci o mestu njegove mučeničke smrti i pogrebenju zemnih ostataka.
U knjizi o životu moskovskog baćuške Alekseja koja je u Vašim rukama svako će naći odgovore na mnoga pitanja koja ga interesuju. Kako treba služiti bližnjem? Šta je ljubav? Kako živeti u braku? Ona sadrži mnogo zanimljivih podataka o životu Crkve u ono teško vreme posle oktobarske revolucije, kao i konkretnih rešenja raznih često postavljanih pitanja (i kod nas, i danas) vezanih za crkvenu praksu (pričešćivanje, ispovedanje, služenje liturgije i sl.).
Molitvama pravednika Tvoga oca Alekseja, Gospode, nauči nas da volimo Tebe i bližnjeg svog, jer će nas po ljubavi Tvojoj poznati. Amin.
 
Biljana Vićentić
 
 

 
 

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *