ЖИВЕТИ И СЛУЖИТИ ЉУБАВИ
Житије Светог Алексеја Мечова
ПРЕДГОВОР
Живот баћушке, оца Алексеја Мечова, протицао је на прелазу два столећа и обухвата другу половину деветнаестог и прву половину двадесетог века. Одвијао се у Москви, у самом њеном центру.
Као и сваки други руски град тог времена, Москва је, као древна престоница, обиловала многобројним црквама и белокаменим храмовима древног Кремља (кремљ – градска тврђава, прим. прев.), који су се истицали својом лепотом. Већина улица је имала две, три а неке и по шест, седам цркава. Свуда унаоколо узвишавале су се куполе крунисане крстовима, а празнични звуци звона су одјекивали са свих страна.
Али тај, пун благочестивости, спољни изглед града се у великој мери разликовао од унутрашњег садржаја његових становника. Равнодушност и хладноћа према религији који су одавно клијали, достигли су свој врхунац у многим слојевима друштва. Међу интелигенцијом је царовало слободоумље, православна истина се замењивала новим, лажним учењима, која су се прихватала као велике истине, основне дужности према цркви испуњавале су се формално и под принудом, што је само појачавало отуђење од религије и неговало непријатељство према њој. Чак су се и у простом народу, који је још остајао веран Православљу, почела да појављују нова струјања. У суморној магли официјалне црквености тешко је било разликовати православне од оних који су то били само на папиру.
Међутим, у то време све гушће таме, снажније и изразитије су се истицали лученосци вере и благочешћа, како међу служитељима олтара тако и међу мирјанима.
Најпознатији савременици баћушке, оца Алексеја, били су: Преосвећени Филарет, митрополит Московски, епископ Теофан Затворник, Преосвећени Игњатије Брјанчанинов, отац Јован Кронштатски и оптински старци. Међу московским протојерејима, то су били: отац Валентин Амфитеатров, отац Владимир Богданов, отац Александар Стефановски, отац Николај Смирнов у Кадашима и др.
Баћушка, отац Алексеј, није био превише приметан у годинама мира и благостања. Поседовао је особиту простодушност која га није само прикривала, већ је многе и одбијала. Али, када су се срушили пређашњи животни принципи, када су сви почели да губе чврсто тло под ногама, ка њему су се упутили погледи изгубљених и смивених бујицом живота.
Интересантно је да су га многи погрешно тумачили, осуђивали и критиковали, а када би се нашли у критичној ситуацији, хрлили су ка њему да добију помоћ и савет. Његову реч су слушали сви, од Свјатејшег Патријарха, до обичног, простог човека.
Додуше, то се догађало последњих година, које су завршавале животни пут баћушке оца Алексеја.
