NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA MAJ

ŽITIJA SVETIH ZA MAJ

 

ŽITIJA SVETIH
 
7. MAJ
 
SPOMEN POJAVE NA NEBU
ČASNOG KRSTA GOSPODNJEG, U JERUSALIMU
 
Po prestavljenju prvog hrišćanskog, blagovernog i blagočestivog cara, svetog Konstantina Velikog, na carski presto sede njegov sin Konstancije[1] koji naginjaše zločestivoj jeresi Arijevoj[2], koji huljaše Sina Božjeg. Tada se, na posramljenje zločestivih jeretika a na uverenje nevernika i na učvršćenje pravoslavnih, pokaza divno znamenje u svetom gradu Jerusalimu: u dane svete Pedesetnice, 7. maja u devet sati pre podne pojavi se na nebu Časni Krst Gospodnji, koji sijaše neiskazanom svetlošću, jačom od sunčane. Sav narod, i verni i neverni, u velikom strahu i divljenju posmatrahu to nebesko znamenje. Časni Krst se prostirao nad Golgotom[3] pa sve do iznad Gore Maslinske[4], udaljene petnaest stadija od Golgote. Širina Časnoga Krsta odgovarala je njegovoj dužini. A lepota Krsta beše kao lepota najlepše duge, te privuče na sebe poglede sviju. I svi napustiše svoje poslove, bilo ručne ili domaće i, izišavši iz kuća, sa pažnjom i strahom posmatrahu to prečudno znamenje. Zatim mnogoljudne gomile Jerusalimljana, ispunivši se straha i radosti od ovog božanstvenog viđenja, sa velikim umilenjem i usrdnošću pohitaše u svetu crkvu; tu behu starci i mladići, muževi i žene sa odojčadi, takođe i neudate devojke, i ljudi svakoga uzrasta i zvanja, putnici i inostranci, hrišćani i inoverci, – svi oni hitahu k crkvi, jednodušno i gromoglasno proslavljajući Isusa Hrista, Gospoda našeg, Sina Božjeg jedinorodnog, Boga istinitog od Boga istinitog, činitelja velikih čudesa.
Tada se nevernici i jeretici, neprijatelji i hulitelji Hristovog Božanstva, ispuniše stida, videći u pojavi Krsta tako veliku božansku slavu i silu Gospoda Hrista. I na taj način sama stvarnost posvedoči tada, da je hrišćanska vera – prava, istinita i blagočestiva, i ne od visprenih reči spoljašnje mudrosti ljudske sastavljena, već otkrivenjem i silom Duha Svetoga potvrđivana, i nebeskim znamenjima i čudesima posvedočavana.
O ovom čudesnom znamenju patrijarh jerusalimski Kiril[5] napisa pismo caru Konstanciju, savetujući mu da priđe Pravoslavlju. A Sozomen piše da zbog ove pojave svetoga Krsta na nebu vrlo mnogi Jevreji i neznabošci poverovaše i, pristupivši s pokajanjem Hristu Bogu našem, primiše sveto krštenje. I svi oni pobožno slavljahu Hrista Boga našeg, jednosušnog i savečnog Ocu i Svetom Duhu. Mi pak, ispovedajući neispovedivu silu njegovu, javljenu Krstom, veličamo svojim pohvalama Gospoda Boga našeg, i klanjamo se podnožju nogu njegovih – Krstu svetom, moleći blagost Gospodnju da nas pri drugom strašnom dolasku svom Gospod Hristos udostoji videti u radosti i nadi spasenja znak Sina Čovečijeg (Mt. 24, 30), sveti Krst, koji će se onda javiti na nebu, i da nam njime kao ključem otvori dveri Carstva Nebeskog, kao nekada raj razbojniku. I da nas uvrsti među svoje blagoslovene ovce vavek, amin.
Ovo javljanje Časnoga Krsta dogodilo se 7 maja 357 godine.
 
STRADANJE SVETOG MUČENIKA
AKAKIJA
 
Kada car Maksimijan, nahuškan đavolom, podiže treće gonjenje na sluge Hristove, sveti Akakije uđe u divni podvig stradanja za Hrista. A ovaj sveti mučenik beše rodom iz Kapadokije, rimski oficir u martisiskom puku kojim je komandovao tribun Firm. Nečestivi pak car beše izdao naređenje: da se hrišćani pronalaze ne samo po gradovima nego i u vojsci; pa ko se pronađe da veruje u Hrista a odriče mnogobožačke bogove, takvog predati na sud i na muke; koji pak hrišćanin do kraja ostane uporan i ne pokori se carevom naređenju, takvoga kazniti smrću.
Imajući takvo naređenje od cara, tribun Firm dozivaše k sebi vojnike svakoga posebno i ispitivaše svakoga kakve je vere. I kad bi našao koga da pripada hrišćanskoj veri, on ga je ili laskama pridobijao ili preteći mukama primoravao na idolopoklonstvo. Na taj način Firm povrati u neznaboštvo mnoge malodušne i nečvrste u veri hrišćane. A kada dozva k sebi oficira Akakija, ovaj gromko izjavi: Ja sam rođen među hrišćanima, hrišćanin sam, i hrišćanin ostajem; svedok mi je sam Gospod moj Isus Hristos; hrišćani su bili, ne samo moj otac i majka već i dedovi i pradedovi, zato i ja ostajem hrišćanin.
Posle ovakve izjave, Firm ga stade raznim laskama i pretnjama navoditi na idolopoklonstvo. Sa tom namerom ga je tri puta prizivao k sebi, nagovarajući ga da se pokori carskoj naredbi. Ali, videći da je Akakije nesavitljiv, metnu ga u okove i posla vojvodi Vivijanu.
Kada vojvoda Vivijan seđaše na sudilištu i isleđivaše ispovednike Hristove, pred njega stupi komentarisije[6] Antonin i saopšti mu govoreći: Tribun martisiskoga puka Firm juče posla k tvojoj vlasti svoga oficira Akakija okovanog, jer se ne pokorava naredbi našeg nepobedivog cara i ispoveda hrišćansku veru. – I sužanj bi odmah izveden na sud pred vojvodu. Pogledavši na njega, vojvoda ga upita: Kako ti je ime? Sužanj odgovori: Mnogoželjeno ime za mene i za sav rod moj jeste ime koje proizlazi od Hrista: ime mi je hrišćanin, a po običaju ljudskom zovem se Akakije. Vojvoda mu na to reče: Prema imenu tvom je i narav tvoja, jer si zao, pošto se ne povinjavaš carskom naređenju. Svetitelj odgovori: Ti laž zboriš, vojvodo, i nepravilno tumačiš moje ime, jer Akakije znači nezlobiv.[7] I ovo ime mi je pravilno dato, pošto ne želim da sam zajedničar đavolskog zla koje krv ljudsku pije. Vojvoda ga upita: Odakle si ti koji tako nerazumne reči brbljaš? Svetitelj odgovori: Ja sam rodom iz Kapadokije, odakle behu pre mene mnogi mučenici Hristovi, i ja sam očima svojim gledao čudesa koja oni po končini svojoj blagodaću Božjom činjahu, jer grobovi njihovi i mošti njihove točahu iscelenje bolesnicima. I ja želim da njih podražavam, a ne da se vašim nepravednim zakonima pokoravam, koji će zajedno s vama propasti.
Vojvoda mu onda reče: Ne misli da ćeš biti stavljen na male muke, jer tvoja nadmena i tašta velerečivost zaslužuje veliku kaznu. No želiš li da izbegneš kaznu, odreci se nepokornih misli svojih, pokori se carskoj naredbi, i pokloni se bogovima po čijoj milosti carevi caruju i pobednici triumfuju; a zastidi se i nas koji sedimo na ovom sudilištu, i ne smatraj da si pametniji od svih, niti se uzalud nadaj u čoveka, nazvanoga Hristom, za koga kažu da je po zakonu bio mučen i na smrt osuđen. Svetitelj mu odgovori: U zabludi si, sudijo, govoreći tako, i silno grešiš budući oslepljen Satanom, jer carevi caruju i odnose pobede ne po milosti vaših bogova nego po promislu i saizvolenju Boga našeg. Što se pak tiče tvojih reči o tome kako se nadam u čoveka koji je bio mučen i na smrt osuđen, znaj da je to Gospod naš Isus Hristos, Sin Božji, koji radi spasenja našeg dođe na zemlju i postade čovek ostajući i nadalje istinitim Bogom; On na neki divan i neizraziv način uze na Sebe našu prirodu, što ti ne samo ne razumeš nego ni slušati ne možeš dok prethodno ne postaneš hrišćanin. Gospod Hristos, po prirodi istiniti Bog i Reč Oca, nerazlučna od Njega i uvek Njemu savečna i sapredvečna, u vreme koje On izabra, izvrši delo spasenja našeg i izbavi nas od robovanja vragu – đavolu, koji nam od iskoni zavidi.
Povodom ovih reči vojvoda upita svetitelja: Ako su carevi protivni Hristu tvome, zašto ih onda On ne kažnjava, pošto je svemogući Bog, kao što ti kažeš? Svetitelj mu odgovori: Po tome i ti možeš poznati njegovo milosrđe i silu što On, ružen od vas, ne kažnjava vas odmah nego dugotrpeljivo čeka da se vi neznabošci pokajete i odate doličnu čast Bogu a ne demonima. Usto On dugo trpi i radi toga, da bi izbrane sluge njegove, mile Njemu, obelodanjeni bili svetu i izvršili svoj slavni podvig. A ako bi vas Hristos Bog naš odmah pogubio, onda biste i vi poginuli zanavek, i sluge njegove ne bi bile obelodanjene; pored toga i sila blagodati njegove ne bi bila objavljena ljudima. Na koji način bi se mogao slavno proslaviti Gospod naš, ako ne bi bio dugotrpeljiv u kažnjavanju nas za grehe naše? Sa tog razloga On i vas sada ne kažnjava; no vi, prezirući njegovu dugotrpeljivost, i veoma se uklanjajući od Njega u svoje bezbožje, i gneveći se na nas nevine, pripremate sebi veliku pogibao, i u nju će vas strovaliti bezakonja vaša; a mi koji znamo silu i moć Boga našeg, junački podnoseći stradanja za Njega, dobićemo večni život kod Njega; osim toga, slava njegova biće pokazana i na onim ljudima koji se, uvidevši svoju zabludu, pokaju i isprave svoj život.
Diveći se tako pametnom odgovoru mučenikovom, vojvoda Vivijan ga upita: Jesi li učio knjigu, kad tako dobro odgovaraš? Pametno je to što ti tvrdiš da je život ljudski u Božjoj vlasti, i u njegovom promišljanju i dugotrpeljivosti. Svetitelj odgovori: Ti možeš poznati silu i blagodat gospodarećeg nad svim Boga i iz toga što ti tako odgovaram ja koji sam se učio knjizi tek toliko da bih mogao čitati molitve; jer sam Bog govori ustima slugu svojih, čemu se i vi školovani divite, i hvalite nas. Ispočetka, kada Gospod naš zažele da Božansko Carstvo svoje objavi celoj vaseljeni, On za tu propoved izabra ne ljude znatne, i bogate, i mudre filosofe, i slatkorečive govornike, već ribare i carinike, preproste, neuke i siromahe. A to Gospod učini, da bi se njegova nepostižna sila i premudrost, koja prevazilazi svaki um, poznala u onima koje sam Duh Sveti nevidljivo učaše i nastavljaše.
Posle toga vojvoda reče svetitelju: Ostavi svoju mnogogovorljivost, pa mi odgovori na ovo pitanje: je li ti poznata carska naredba koja vama hrišćanima naređuje, ili da bogovima žrtve prinesete ili da teške muke primite? Reci mi dakle: hoćeš li se pokoriti carskoj naredbi i prineti bogovima žrtvu ili ne? Svetitelj odgovori: Ja sam i tribunu Firmu, ispitivan od njega, nekoliko puta izjavio da sam hrišćanin. To isto i tebi sada izjavljujem: hrišćanin sam, i nečistim demonima neću prineti žrtve.
Tada vojvoda reče: Štedeći tvoju mladost, pošto ti nema više od dvadeset i pet godina, i poštujući tvoj oficirski čin, ja ne bih uopšte želeo da te mučim. Ali, budeš li i nadalje ostao u ovom bezumlju svom, primoraćeš me da te i preko volje predam na najljuće muke. Svetitelj mu odgovori: Ovo nije bezumlje već blagorazumno i bogougodno delo: ne ostavljati jedinog istinitog Boga, Tvorca moga, čije me milosrđe čuva do današnjega dana. Vojvoda onda reče: Kako ti to govoriš da je Bog jedan, a maločas si izjavio da je Hristos – Sin Božji? No ako Bog vaš ima sina ravnog sebi, onda si na svaki način dužan priznavati dva boga; jednog – Boga Oca, drugog – Boga Sina. Ako pak u vas postoje dva boga, zašto ti sada ispovedaš samo jednog Boga? Ja vidim jasno da ti lažeš, protivrečeći sam sebi.
Na to sveti Akakije odgovori: Verujem i nadam se u Gospoda mog Isusa Hrista raspetog za vreme Pontijskog Pilata, da će me On Duhom Svetim urazumiti i naučiti šta da ti odgovorim na tvoje pitanje, jer nije lako ovo tvoje pitanje, zašto mi, imenujući dvojicu, govorimo da poštujemo jednoga Boga. No ja ti kažem, mi hrišćani ispovedamo da je ne samo Otac i Sin, nego i Duh Sveti – istiniti Bog. U ta tri imena su tri Lica, ali je jedno Božanstvo i sila tih Lica. Mi govorimo da je jedan Bog, koji ima Reč i Duha Svetoga, jer ne priliči Bogu da je bez Reči i životvornog Duha. Da bi ti moje reči bile jasnije, upotrebiću jedno poređenje: eto car, koga ti nazivaš gospodarem, a ja čovekom, zove se Maksimijan; on ima sina Maksencija; oni su dakle dvoje, ali je u njih priroda jedna – priroda ljudska, i carstvo je njihovo nerazdeljivo; sin se poštuje zbog oca, otac se slavi zbog sina; slično tome treba i o Bogu misliti, jer je božanska suština Oca, Sina i Svetoga Duha jedna i ista, i nikada se ne menja, pošto je Bog koga mi poštujemo vaistinu jedan.
Vojvoda reče svetitelju: Primetio sam ti ne jedanput, da se pri odgovorima držiš predmeta, a ti se tim svojim beskorisnim rečima samo udaljuješ od predmeta našeg razgovora. Poslednji put ti predlažem: prinesi žrtvu našim bogovima, po čijoj volji postoji svet; ne budeš li pak hteo, ja te više trpeti neću. Svetitelj mu odgovori: Ne nadaj se da ćeš me pretnjama uplašiti. Evo, telo je moje gotovo da primi rane; muči ga koliko hoćeš. Ali misli uma mog i ubeđenja srca mog, ni ti, ni tvoj car, ni tvoji demoni kojima se klanjaš, neće ih nikada moći izmeniti i na greh uputiti.
Tada vojvoda, razgnevljen, naredi da nagog svetitelja rastegnu i vežu za četiri stuba, pa da ga šest vojnika bez milosti biju sirovim žilama, najpre po leđima i zatim po stomaku. Pri tome vojvoda govoraše: Da vidimo, da li će mu Bog njegov pomoći. – Sveti mučenik bi na taj način mučen dugo, tako da se i vojnici, koji su ga bili, izmeniše nekoliko puta, i zemlja se obagri krvlju. A stradalnik ništa drugo ne govoraše osim: Hriste, Spasitelju moj, pomozi meni, smirenom sluzi tvom! Gospode Bože moj, ne ostavi me!
Kada vojvoda vide da je mučenik sav izranavljen i krvav, upita ga: Hoćeš li sada prineti bogovima žrtvu? Svetitelj odgovori: Neću prineti žrtvu demonima, jer imam Gospoda mog Isusa Hrista koji mi pomaže; i sada ja se osećam jači u mukama, nego pre; dosada je očekivanje muka delimično smućivalo misli moje, no otkako počeh trpeti muke ukrepi me sila Hristova i ja postadoh vrlo hrabar i potpuno gotov za sve mnogobrojne i najljuće muke, pošto se čvrsto uzdam u Boga mog. Ali znaj, ukoliko me budeš više mučio, utoliko ćeš mi više koristi doneti; i ukoliko mi ljuće rane budeš zadavao, utoliko ćeš mi veću blagodat izdejstvovati u Boga mog.
Razjaren od ovih svetiteljevih reči, vojvoda naredi da ga olovnim daskama biju po ustima. A kada divni obrazi svetiteljevi biše unakaženi, vojvoda reče mučeniku: Prinesi žrtvu bogovima, da bi izbegao još strašnije muke, pripremljene za tebe. Svetitelj mu odgovori: Ja tako malo brinem o mukama koje mi predstoje, kao što sam malo brinuo o mukama koje sam podneo. Vojvoda ga onda upita: Na koji način ti, neškolovani vojnik, tako krasnorečivo odgovaraš na sudu? Sveti mučenik odgovori: Duh Sveti daje slugama svojim i trpljenje i slobodno odgovaranje. Jer Spasitelj naš rekao je učenicima svojim: Kad vas predadu knezovima i vladarima, ne brinite se kako ćete ili šta ćete govoriti, jer će vam se u onaj čas dati šta ćete kazati; jer vi nećete govoriti, nego Duh Oca vašega govoriće iz vas (Mt. 10, 19-20).
Tada komentarisije Antonin reče svetitelju: Bedniče, kakva ti je korist od mnogoglagoljivosti, kada si stavljen na muke zato što se protiviš carevoj naredbi? Ta tebe će staviti na još strašnije muke, i tada ćeš ti i mimo volje ispuniti carevo naređenje. Svetitelj mu odgovori: Odlazi od mene, i savetuj sebe sama. Jer kad nisam poslušao vojvodu koji mi je pretio i na muke me stavljao, zar da poslušam tebe?
Posle toga vojvoda naredi da mučenika vrgnu u tamnicu u trakijskom gradu Pirintu, gde sveti mučenik provede sedam dana. U to vreme, dok se sveti Akakije nalazio u tamnici, radujući se o Gospodu svom što ga udostoji da strada za Njega, stiže vojvodi Vivijanu pismo od trakijskog igemona Flakina, u kome je ovaj naređivao Vivijanu da ide u Vizantiju i povede sa sobom sužnje koje ima. Vojvoda Vivijan krenu na put, i poveden bi za njim i sveti mučenik Akakije sa drugim sužnjima. Sveti mučenik silno iznemože na putu jedno od rana, drugo od teških železnih okova, treće od gladi i žeđi, četvrto od dugog i žurnog putovanja; usto vojnici koji ga sprovođahu behu nemilosrdni, često ga grđahu i bijahu da bi što brže išao. Pri takvim patnjama svetitelj ne očekivaše da će ostati u životu i mišljaše da će ubrzo skončati. Stoga moljaše vojnike da zastanu malo, da bi se pomolio Bogu; no oni mu ne ispuniše molbu. A kada se svi zaustaviše u jednom mestu radi prenoćišta, svetitelj podiže oči k nebu i stade se moliti govoreći: Hvala Ti, Bože, što po dobroti svojoj pokazuješ milosrđe svoje svima koji ljube sveto ime tvoje! Hvala Ti što si mene grešnog prizvao na ovaj podvig! Hvala Ti, Gospode moj Isuse Hriste, što si mi, znajući nemoć tela našeg, darovao trpljenje da junački podnosim muke. A sada, Gospode, videći da sam okružen mnogim zalima, te i sama duša moja, kako mi izgleda, želi da se razreši od tela, – pošlji mi anđela tvog svetog, da mi pomogne u ovim nevoljama i da mi isceli rane; ili pak učini da me mučitelji što brže predadu smrti, kako bih što pre došao k Tebi, Gospodu mome.
Dok se svetitelj tako moljaše Bogu, vreme beše oblačno, i iz oblaka bi glas k Akakiju: Muški se drži, Akakije, i budi junak! – Ovaj glas čuše svi koji tamo behu, i vojnici i sužnji, i začuđeni govorahu: Zar i oblaci govore kao i ljudi? Ko je ikada čuo ovo što mi sada čusmo? I behu u nedoumici povodom toga. No mnogi od sužanja, čuvši ovaj glas iz oblaka, poverovaše u Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg, i pripavši k nogama svetog Akakija, moljahu ga da ih nauči istinama hrišćanske vere. A sveti mučenik Akakije, idući zajedno s njima, govoraše im: Iako se nisam bavio knjigama, već sam bio u vojsci na vojnim dužnostima, ipak sam bio vaspitan u svešteničkoj kući, jer sam poreklom od svešteničke loze. Sećam se onoga što sam čuo od sveštenika, upravo ovoga: Bog, želeći da spase čoveka, isteranog iz raja, i da ga oslobodi pakla, posla u ovaj svet sapredvečnu Reč svoju, Sina svog; a Sin Božji, došavši u svet, uze na sebe telo od Presvete i Prečiste Djeve Marije, postavši po liku kao čovek; zatim On dobrovoljno pretrpe krsnu smrt, da drvom krsta ispravi greh Adamove neposlušnosti i osuđenom čoveku daruje oslobođenje, sam za nas plativši dug svojim dobrovoljnim stradanjem. Jer, prikovan na krstu, On iscepa rukopisanije grehova naših, svojom smrću satre smrt, zapleni ad, i posrami svu đavolovu vlast i silu i učini ih ništavnima. A kada Sin Božji pobedi sve demone, i sakruši vrata gvozdena, i polomi prijevornice železne, onda vaskrse iz mrtvih u treći dan i time darova rodu ljudskom to da svi vaskrsnu i žive večno kroza sve buduće beskonačne vekove. Jer je ovaj vidljivi svet kratkotrajan i ništavan.
Čuvši od mučenika ove i mnoge druge slične reči, sužnji se s radošću obratiše u hrišćansku veru. A kada se spusti noć, oni zanoćiše u jednom selu kraj puta. Tu sužnji u ponoći videše neke mladiće odevene u svetle haljine – to behu sveti anđeli, – kao vojničkog zvanja, gde razgovaraju sa svetim Akakijem. Videći to, sužnji mišljahu da su Akakijevi rođaci i prijatelji došli da ga posete noću iz straha od mučitelja.
A kada svanu oni nastaviše put. I tog dana iđahu vrlo brzo, tako da u mrak stigoše u grad Vizantiju[8], i te noći biše svi zajedno zatvoreni u jednoj kući. I sužnji opet videše u ponoći one iste mladiće gde razgovaraju sa svetim Akakijem, kao i prošle noći. Pritom sužnji gledahu kako ti svetli mladići toplom vodom peru rane mučeniku i isceljuju ih. Posmatrajući to, sužnji mišljahu u sebi: zaista je ovo viđenje od Boga, jer sveti anđeli, a ne ljudi, dolaziše prošle noći k svetitelju; pa i ove noći oni se isti staraju o njemu.
Sutradan biše svi sužnji odvedeni u tamnicu. No vojvoda naredi tamničkom stražaru da mučenika Akakija zatvori samog u unutrašnjem odeljenju tamnice, okovanog u železne okove i sa bukagijama na nogama. Još naredi vojvoda da nikoga ne puštaju k njemu, i da mu ne daju ni da jede ni da pije, kako bi ga, iznurenog glađu, žeđu i teškim okovima, lakše primorali da se odrekne Hrista i ispuni njihovu volju: pokloni se idolima. Ostali pak sužnji biše smešteni u prednjim odeljenjima tamnice.
A kada nastupi noć sužnji se opet udostojiše divnog viđenja: oni ugledaše gde u unutrašnjem odeljenju tamnice sija jarka svetlost; zavirivši kroz prozorče, oni videše neke svetlonosne ljude koji, oslobodivši svetog mučenika okova, isceljivahu mu rane i nuđahu mu divnu, kao sneg belu hranu, a davahu mu i neko piće.
Pošto se to ponavljalo svake noći, sužnji obavestiše o tome tamničkog stražara. Ovaj se privuče noću pod prozorče, i svojim očima vide isti prizor. Tada on iznenada otvori vrata od ćelije, banu unutra, ali nikog ne nađe osim mučenika u okovima. To veoma začudi tamničkog stražara, i uplaši.
Kada minu sedam dana od dolaska sužanja u Vizantiju, vojvoda Vivijan sede na sudilištu i dozva preda se na sud svetog mučenika Akakija. A kada ugleda mučenika zdrava telom i svetla licem, Vivijan se iznenadi, jer je očekivao da ga vidi veoma iznurenog od gladi, žeđi i napornog putovanja. I Vivijan pomisli da su vojnici olakšali mučeniku stradanja, pa im zato s gnevom reče: Ne naredih li vam da ovog čoveka zatvorite u unutrašnjem odeljenju tamnice, pa da mu bukagije na noge stavite i celo telo teškim železnim okovima okujete, i da mu hranu i piće nipošto ne dajete? A vi ste ga držali na slobodi, i od rana ga izlečili. I evo, ja vidim da je on sada zdraviji i lepši licem nego što je bio ranije.
Na to komentarisije Antonin reče: Tako mi vlasti tvoje vojvodo, sve je bilo urađeno kako si ti naredio. Jer, od Pirinta pa sve do ovoga grada mi smo ga vodili okovana u teške železne okove; ti ih možeš izmeriti i videti koliko su teški. U ovom gradu mi ga zatvorismo u najdublje i najteskobnije odeljenje tamnice, i niko mu od vojnika nije davao ni hrane ni pića. Pitaj tamničkog stražara, pa ćeš saznati da li je sve bilo kako si ti naredio.
Vojvoda odmah naredi da pozovu tamničkog stražara. Kada ovaj dođe pred vojvodu, vojvoda besno povika na njega: Zašto, nesrećniče, nisi postupio po mom naređenju već si dopustio ovome sužnju da se hrani i leči od rana, i evo ga sada gde stoji preda mnom snažan telom, kao da se spremio za rat i bitku? Na to sveti Akakije primeti: Meni je snaga i sila data s neba od podvigopoložnika Isusa Hrista, koji me od rana isceli i satvori zdrava. Tada vojvoda jarosno viknu: Bijte ga po ustima, i polomite mu zube, da ne govori kad ga ne pitaju. I sluge stadoše biti mučenika. Zatim vojvoda opet upita stražara: Šta ćeš mi ti, nesrećniče, odgovoriti? Stražar odgovori: Kunem se vlašću tvojom da sam učinio sve što si mi ti zapovedio da učinim. Štaviše, ja sam ga još strožije držao i kinjio, ali su ga neki drugi isceljivali i hranili, o čemu znaju svi sužnji u tamnici. Ispitaj njih, pa ako čuješ što drugo, evo moje glave pred tobom i čini sa mnom što hoćeš. Mi smo često viđali neke u svetle haljine odevene vojnike, od kojih su mu neki okove skidali, drugi mu rane previjali i isceljivali ih, a treći mu prinosili hranu i piće, i prijateljski razgovarali s njim. O tome su mi pričali svi sužnji koji su zajedno s njim dovedeni iz Pirinta; kazivali su mi da su to videli prvo na putu, pa onda ovde često puta viđali. Ali ja nisam verovao njihovim rečima, već sam hteo sam da vidim te svetle ljude; i stvarno, ja svojim očima videh sve što mi oni kazaše. I kada ja, iznenada otvorivši vrata, uđoh u unutrašnje odeljenje tamnice da pitam Akakija ko su ti što dolaze k njemu, otkuda su došli i kako su kroz zaključana vrata ušli, – ne nađoh nikoga osim samog sužnja u bukagijama i okovima železnim. Ponekad sam ga zaticao gde se moli Bogu, ponekad gde spava.
Saslušavši stražara, vojvoda mu reče: Ti si, bedniče, od Akakijevih rođaka primao zlato, pa ih puštao k njemu sa hranom, pićem i lekovima. – I odmah naredi da stražara žestoko biju gvozdenim šipkama. Bijen, stražar zapomagaše govoreći: Molim te, vojvodo, najpre isledi brižljivo ovu stvar, pa ako nije tako kao što sam ti kazao, onda me ubij. Vojvoda na to reče: Znači, taj čovek je čarobnjak i mađioničar. Stražar odgovori: Što sam video, to ti govorim; a da li je taj čovek čarobnjak ili ne, to ne znam.
Tako nevini stražar bi ljuto bijen zbog Hristovog mučenika. A ime stražaru beše Kasije. Sveti pak mučenik Akakije, videći to, smejaše se bezumlju vojvodinom, iako mu usta i obrazi behu polomljeni. Ugledavši to, vojvoda se još više raspali gnevom i besno povika k mučeniku: Ti li si došao da se potsmevaš nama, uzdajući se u svoje mađije? Svetitelj odgovori: Ne smejem se ja zato što se radujem vašoj pogibiji; ne, mene srce boli zbog vaše večne pogibli; no vi se sami potsmevate i rugate sebi, jer, ostavivši Boga istinitog, Tvorca neba i zemlje, vi se klanjate i odajete božansko poštovanje mrtvom kamenju i drveću.
Posle ovih reči vojvoda naredi da deset vojnika hrastovim motkama biju mučenika po leđima i po stomaku. Bijen, mučenik se moljaše Bogu, govoreći: Gospode Isuse Hriste, pomozi meni, sluzi tvome! – I dođe s neba glas koji ga krepljaše; i odmah se ukočiše vojnici koji ga bijahu, te ne mogahu ni ruke svoje podići na mučenika.
Tada vojvoda, ne znajući šta da radi, odluči da mučenika pošalje igemonu, koji već beše došao u Vizantiju, i pritom napisa igemonu ovakvo pismo: Ljubaznome i slavnome sudiji Flakinu, igemonu trakijskom, Vivijan vojvoda želi radost. Akakija, zaštitnika bezbožne vere hrišćanske, koga tribun martisiskog puka Firm pre dvadeset dana posla k meni zato što nije hteo da se pokori carskoj naredbi, ja po zakonu stavljah na razne muke, ali ga nikako ne mogadoh naterati da se pokori carskoj volji. Pošto vlast tvoja može jače kazniti i zaplašiti ovoga čoveka, to ga šaljem tvome velikom sudu zajedno sa zapisnikom komentarisijevim o njegovim delima.
Primivši vojvodino pismo, igemon naredi da mučenika stave u tamnicu, ali bez okova i bez jake straže. On tako postupi, jer je imao ženu hrišćanku, koja ga je molbama i suzama umolila da ne muči dugo hrišćane koje mu dovode na sud, nego da ih što pre predaje na smrt, ako ih već ne može osloboditi.
Posle pet dana igemon izvede mučenika preda se na sud. I naredivši da se pročita vojvodin izveštaj o mučeniku i njegovim mučenjima, igemon se udivi vojvodinoj svireposti i mučenikovom junaštvu, i izruži Vivijana što je tako dugo i tako ljuto mučio čoveka, oficira po činu, a nije ga odmah predao da se poseče mačem. Pošto uvide da je apsolutno nemoguće mučenika Hristovog pridobiti za idolopoklonstvo, on naredi da mu se glava otseče mačem izvan grada Vizantije.
Vođen na posečenje, mučenik klicaše Bogu, govoreći: Kako bih Te mnogo hteo hvaliti, životodavče Hriste, Sine Božji, što si toliko dobar i milostiv prema meni grešnom, te si me udostojio mučeničkog podviga! – A kada stigoše na mesto posečenja, sveti mučenik izmoli u vojnika vreme da se pomoli Bogu, pa preklonivši kolena, govoraše: Slava Tebi, Bože! Tvome neizmernom veličanstvu treba neprestano odavati hvalu što se tako proslavljaš u nama ljudima, opterećenim gresima; jer ukoliko nam više pokazuješ milost svoju, i ukoliko nam više praštaš grehe naše, utoliko jače i sjajnije blista slava tvoje dobrote i milosrđa. Neka je blagosloveno sveto ime tvoje, Bože, što si mene nedostojnog udostojio tolike časti, da se nazovem mučenikom Hristovim. I ovu veliku čast Ti si mi darovao ne radi nekih dela mojih, već jedino po neiskazanoj dobroti tvojoj i neizrecivom čovekoljublju tvom. Stoga Te blagosiljam, Gospode Bože sveti Izrailjev, sa jedinorodnim tvojim Sinom i Svetim Duhom, jer je tvoja slava i čast sada i uvek i kroza sve vekove, amin.
Rekavši to, on prekloni pod mač glavu svoju i bi posečen 303 godine.
Tako okonča svoje stradanje za Hrista sveti mučenik Akakije. Sveto telo njegovo pobožni ljudi česno pogreboše na istom mestu na kome bi posečen; to mesto zvaše se Stavrion[9]. Sve se ovo zbi za carovanja Maksimijanova, dok među nama caruje Gospod naš Isus Hristos, kome slava i moć kroza sve vekove, amin.
 
SPOMEN PREPODOBNIH
OTACA GRUZINSKIH
 
U šestom stoleću, a na dvesta godina posle toga kako je sveta Nina propovedala Evanđelje u Gruziji, javi se Presveta Bogomater Jovanu, podvižniku Antiohijskom, i naredi mu da izbere dvanaest svojih učenika i ode u Gruziju da utvrdi veru pravoslavnu. Jovan tako i učini. Prispevši u Gruziju ovi dvanaest misionara budu svečano dočekani od kneza te zemlje i katolikosa Evlalija, i odmah s revnošću otpočnu svoj posao. Narod se sticao oko njih u gomilama, i oni su ga utvrđivali u veri velikom mudrošću i čudesima mnogim. Načelnik svih ovih hristoljubivih misionara bio je sv. Jovan Zedaznijski. A imena su njihova: Avid, Antonije, David, Zinon, Tadej, Isa, Izderios, Josif, Mihail, Pir, Stefan i Šijo. S apostolskom revnošću svi oni utvrđivaše veru Hristovu u Gruziji, osnovaše mnoge manastire, i posle sebe ostaviše mnoge učenike. Tako se udostojiše slave na nebesima i sile na zemlji. – Prepodobni Šijo spominje se i posebno 9 maja.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
MAKSIMA
 
Smelo ispovedajući i propovedajući Gospoda Hrista, blaženi mučenik Maksim mnoge neznabošce privede veri Hristovoj. Zato najpre pretrpe mnoge muke, a naposletku bi kamenovan. Sa takim, svoje vrste vencem načinjenim od kamenja oko njegove glave, on ode ka Gospodu, da od njega primi venac mučeništva.
 
SPOMEN PREPODOBNIH OTACA NAŠIH:
AVIDA, ANTONIJA, DAVIDA, ZINONA, TADEJA,
ISE, IZDERIOSA, JOSIFA, MIHAILA, PIRA, STEFANA I ŠIJO.[10]
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
KODRATA I OSTALIH S NJIM[11]
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
NILA MIROTOČIVOG[12]
 


 
NAPOMENE:

  1. Konstancije, sin Konstantina Velikog, posle očeve smrti dobio Istok, Aziju i Egipat; 352 g. pobedivši Magnencija, ubicu svoga brata Konstansa, on ujedini pod svojom vlašću celu rimsku carevinu. Rušio je mnogobožačke hramove; nekoliko puta izdavao zakone koji su zabranjivali mnogoboštvo. Ali svojom naklonošću prema arijancima, on je uvećao verske razdore onoga doba; gonio je pravoslavne episkope, zbacivo ih, pa čak i u zatočenje slao. Umro je 361 g. Sv. Grigorije Bogoslov piše da se pred smrt Konstancije kajao što je gonio pravoslavne.
  2. Rodonačelnik arijanske jeresi bio je aleksandrijski sveštenik Arije. On je odricao jednosušnost Sina Božjeg sa Bogom Ocem, smatrao Isusa Hrista stvorenjem a ne Tvorcem. Osuđen na Prvom (325 g.) i Drugom Vaseljenskom Saboru (381 g.).
  3. Golgota se ranije nalazila van Jerusalima (Mt. 27, 32-33; Jn. 19, 17, 41;. Jevr. 13, 12), leži na severozapadnoj strani Svetoga Grada.
  4. Gora Eleonska ili Maslinska nalazi se na istoku od Jerusalima (Jezek. 11, 23). Tako nazvana zbog mnogih maslina što rastu na njoj. Gospod Hristos često sa učenicima odlazio na ovu goru. Na zapadnoj padini Maslinske Gore nalazi se Getsimanski Vrt. Po predanju Gospod se sa Eleonske Gore uzneo na nebo.
  5. Sveti Kiril, arhiepiskop jerusalimski, patrijarhovao od 348 do 387 godine; znameniti borac protiv arijanske jeresi. Spomen njegov 18 marta.
  6. Komentarisije je zapovednik nad tamnicama.
  7. Akakije je grčka reč i znači: nezao, nezlobiv, bezazlen; složena iz dve reči: κακος = rđav, zao, pokvaren, i odrečne rečce ‘α = ne.
  8. Tako se ranije zvao Carigrad.
  9. Česne mošti svetog Akakija čuvane su dugo u hramu njegovog imena, koji na mestu njegovog pogrebenja, u Stavrionu ili Stavrodromiji, podiže car Konstantin Veliki. One su tu bile čuvane sve do vremena ikonoboraca, kada su ih hrišćani, spasavajući ih od bezbožnih gonilaca, preneli u južnoitalijanski grad Skilaks.
  10. Videti o njima pod današnjim danom: Spomen prepodobnih otaca Gruzinskih. – O prepodobnom Šijo vidi i 9. maja.
  11. O njemu videti pod 10 martom.
  12. Njegov spomen vrši se 12 novembra, gde se nalazi i njegovo opširno žitije.

Jedan komentar

  1. Slava Bogu na ovom sajtu i hvala svima koji su se potrudili da stave žitija svetih ovde. Sad možemo bilo gde da ih čitamo:). Jako radosna vest. Bilo bi dobro da neko prevede i ns Engleski.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *