НАСЛОВНА » Ава Јустин, БИБЛИОТЕКА » ЖИТИЈА СВЕТИХ ЗА МАЈ

ЖИТИЈА СВЕТИХ ЗА МАЈ

 

ЖИТИЈА СВЕТИХ
 
19. МАЈ
 
СТРАДАЊЕ СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ПАТРИКИЈА,
ЕПИСКОПА БРУСКОГ И СА ЊИМ ТРИ ПРЕЗВИТЕРА:
АКАКИЈА, МЕНАНДРА И ПОЛИЕНА
 
Епископски престо светог Патрикија беше у граду Бруси (или Пруси) у Витинији[1]. Он јавно проповедаше веру Христову а изобличаваше заблуду незнабожаца, и многе идолопоклонике обраћаше ка Христу Богу. Због тога би ухваћен од незнабожаца заједно са три презвитера: Акакијем, Менандром и Полиеном, и приведен на ислеђење пред врло ревносног идолопоклоника, витинијског намесника царског Јулија. Одлазећи на топле воде, Јулије нареди да за њим поведу и хришћанског епископа са три презвитера, оковане у гвоздене ланце. Дошавши на топле воде и окупавши се у њима ради здравља, Јулије принесе жртву своме поганом богу Асклипију[2] и гнусној богињи Сотирији[3]. Затим, севши на судишту, изведе преда се на суд епископа Патрикија са три презвитера, па му рече: Безумниче, који верујеш бесмисленим баснама и призиваш Христа, погледај колика је свемоћ богова наших! погледај какву лечилачку силу они дадоше топлим водама ради здравља нашег! А на првом месту познај, колика је сила и колика милост оца нашег Асклипија! Ако хоћеш да се спасеш окова и мука, и да спокојно живиш на постојбини својој, ти падни пред њим, поклони му се са смиреном молитвом и принеси му жртву.
Свети Патрикије му одговори: О, како си много зала изрекао кратком речју својом, намесниче! Намесник му с гневом рече: Каква то зла ја говорим, због којих ме кориш, бедниче? Ти и сам треба да признаш оно што је само по себи очигледно без икакве обмане и лукавства: зар ти не видиш својим очима исцелења која бивају од ових вода силом свемоћних богова наших? Свети Патрикије одговори: Пресветли намесниче, ако хоћеш да сазнаш истину о пореклу, течењу и лечилачкој сили ових топлих вода, ја ћу ти је казати, ако пристанеш да ме кротко саслушаш. Намесник му на то рече: Иако не очекујем од тебе ништа друго осим красноречивих басана, ипак говори, да чујем шта имаш да кажеш. Светитељ одговори: Не басне, него истину ти имам казати. Намесник упита: Какво друго порекло топлих вода можеш указати осим силе богова наших? Светитељ одговори: Ја сам хришћанин, и сваки који исповеда ову светињу хришћанства и клања се једином истинитом Богу, умом својим може знати тајне Божје. Стога и ја, ма да сам грешан, ипак, исповедајући себе слугом Христовим, знам да ти кажем истину о овим водама. Намесник га упита: Но ко ће бити тако дрзак и неразуман, да сматра себе мудријим од наших философа? Светитељ одговори: Мудрост овога света – лудост је пред Богом, јер је писано: хвата мудре у њиховом лукавству (1 Кор. 3, 19). Христос Господ наш, прослављајући свога Оца, каже: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних а открио си простима (Лк. 10, 21). И апостол вели: Не познаше истину, јер да су је познали, не би Господа славе разапели (1 Кор. 2, 8).
Намесник рече на то светитељу: Ти говориш неке крупне ствари, али непојмљиве. Боље кажи ти мени, чијом силом и уређајем теку ове топле воде и имају такву врелину? Што се мене тиче, ја то одлучно приписујем промишљању богова наших, који хоће на тај начин да помажу људском здрављу.
Одговарајући на ово, светитељ Христов Патрикије рече намеснику: Пре но што станем говорити, нареди, намесниче, да уклоне ову ограду[4], како би сви могли чути моје речи. – И намесник нареди: ограда се уклони, и народ испуни место унаоколо. Онда светитељ стаде велегласно говорити ово: Огањ и воду створи својим Јединородним Сином из ничега Онај исти свемогући и вечни Бог који је Творац и рода људског. Од огња Он речју својом створи светлост, сунце и остала светила, и додели једнима да обасјавају ноћ, а другима да светле дању. Јер у стварању свеколике твари Његова се свемоћна сила распростре колико је Он хтео. Од воде Он образова свод небески, и на води заснова земљу. Својим свепредзнајућим Промислом Он устроји на небу и на земљи све без чега је немогуће живети човеку, кога Он имаде одмах створити. Знајући пак унапред да ће Њиме створени људи разгневити Њега, Бога Творца свога и, одбацивши поштовање истинитог Бога, начинити себи бездахне идоле и клањати им се, Он због тога уготови два места, куда ће се људи пресељавати по завршетку свог земаљског живота. Прво место Он обасја вечном светлошћу и испуни изобилним и неисказаним добрима; а друго место испуни непрозирном тамом, неугасивим огњем и вечним мукама; у прво, светло место пресељаваће се они који Му буду угодили испуњавајући заповести Његове, а у друго, тамно место бацаће се они који својим рђавим животом буду гневили Творца свог и заслужили себи казну. Они који буду у светлом месту, живеће бесмртни живот у непрекидној и бесконачној радости, а они у тамном месту мучиће се непрестано кроз бесконачне векове. Одвојивши огањ од воде и светлост од таме, Творац образова посебно свако од њих и свакоме одреди засебно место. Огањ и вода налазе се и над сводом небеским и под земљом; она вода која се види на земљи, сабрана у збиришта своја, назива се море, а она која се налази под земљом зове се бездна; из те бездне за потребу људи и сваког живог бића, који живе на земљи, шаљу се увис воде кроз земљина недра као кроз водоводне цеви, које, избивши на површину земље, образују или изворе, или кладенце, или реке. Оне од тих вода, које у своме току под земљом пролазе близу подземног огња, загревају се и избијају топле на површину; а оне које протичу далеко од огња избијају на површину хладне. Ове топле воде су зато топле што се својим током приближују огњу који је под земљом; а на неким местима бездне постоје врло хладне воде, које се претварају у лед, пошто се налазе на далеком растојању од огња. Подземни огањ дакле одређен је за мучење неваљалих душа; а вода преисподња која се претворила у лед, назива се тартар, у коме ће богови ваши и њихови поклоници добити бесконачне муке, као што и један од ваших стихотвораца пева, говорећи: „крајеви земље и мора нису ништа друго до најудаљенији предели, где се Јапет и Сатурн[5] (то су имена ваших богова) не разонођују ни блистањем светлога сунца ни прохладним ветровима“; другим речима: богове ваше, који обитавају у тами и у тартару, не обасјава и не греје сунчана светлост; а оне који се налазе у огњу, не расхлађује ветар. Тартар под земљом је смештен онолико дубље од свих других бездана, колико је небо више од свих висина земљиних. А да је под земљом припремљен огањ за безбожнике, потврђује на известан начин и онај огањ који на Сицилији излази из земље[6].
Саслушавши ове речи светитељеве, намесник га упита: Значи, ваш Христос је саздатељ свих тих ствари о којима говориш? Свети Патрикије одговори: Зацело, Христос је саздатељ свеколике твари, а не неко други: јер је писано: Све Њиме постаде, и без Њега ништа не постаде што постаде (Јн. 1, 3); и још: Богови многобожаца су демони, а Господ је небеса створио (Пс. 95, 5). Намесник понова упита светитеља: Христа ли називаш Творцем небеса? Светитељ одговори: Да, Христа називам, зато што је написано: Да погледам небеса, дело прстију твојих, месец и звезде, које си Ти поставио (Пс. 8, 4). Намесник рече: А ако те бацим у ове вреле воде, чијим Творцем ти називаш Христа а не богове наше, да ли ће те Христос сачувати неповређеног од врелине његове? Светитељ одговори: Знам силу Христа мога; знам да ме може, ако хоће сачувати читава и неповређена и од ових вода. Но ја бих желео да се помоћу ових вода ослободим овог привременог живота, да бих вечно живео са Христом. Ипак, нека се врши не моја, него Његова света воља, без које ни једна длака с главе човекове не отпада, ни птица у мрежу не упада. Но нека сви који сада слушају ове моје речи, насигурно знају да оне, који се с тобом клањају мртвом камену као богу, очекују вечне муке у подземном неугасивом огњу и у тартару преисподњем.
Чувши то, намесника Јулија спопаде силна јарост, и он одмах нареди да светитеља свуку нага и баце у само врело где избија врела вода. Бацан у воду, светитељ узвикну говорећи: Господе Исусе Христе, помози мени, слузи Твоме! – И када паде у воду, то капље воде које прснуше из врела, беху врелије од варница огњених, и павши на оне што наоколо стајаху, силно их опекоше. А свети Патрикије стајаше неповређен у врелој води као у млакој, и ликоваше славећи Христа Бога.
То још јаче разјари намесника, и он нареди војницима да светитеља изваде из воде и да му секиром одрубе главу, као и тројици презвитера његових. Кад би постављен на место посечења Христов исповедник и мученик подиже руке своје к небу и рече: Боже, Царе и Господаре свега, који силом својом држиш сву твар видљиву и невидљиву, који услишаваш све што Те истински призивају, који си и ове вреле воде створио на спасење праведнима и на казну безбожницима, предстани сада мени који умирем за исповедање вере Твоје!
Завршивши молитву, светитељ преклони своју свету главу под секиру, и сконча мученички. Онда секиром одрубише главе и тројици светих презвитера његових: Акакију, Менандру и Полиену, те сви заједно предстадоше Христу Богу у слави светих. Свети Патрикије са служитељима својим пострада деветнаестог маја[7], и доби венац победничког одликовања од Христа Исуса Господа нашег, коме са Оцем и Светим Духом част и слава, сада и увек и кроза све векове, амин.
 
СТРАДАЊЕ СВЕТОГ МУЧЕНИКА АКОЛУТА (КОЛУТА) ЕГИПЋАНИНА
 
Свети мученик Колут пострада за царовања Максимијанова[8]. Рођен у египатском граду Тиви[9], он за исповедање вере Христове би ухваћен и изведен пред царског намесника. Намесник нареди да му о врат привежу велики камен, па главачки обесе, и онда туку. Мучен тако, свети мученик говораше: Ја желим блаженство будућег живота, и ради тога трпељиво подносим батине и страдања.
После тога светог мученика скинуше са дрвета, па га стадоше приморавати да принесе идолима жртву, али он одби да то учини. Онда га бацише у огањ, где он оконча свој земаљски живот.
 
СПОМЕН СВЕТОГ КНЕЗА ЈОВАНА УГЛИЧСКОГ,
У МОНАШТВУ ИГЊАТИЈА ВОЛОГОДСКОГ ЧУДОТВОРЦА
 
Свети благоверни кнез Јован био је син благоверног и христољубивог кнеза Андреја Васиљевича Угличског[10] и благоверне кнегиње Јелене. Свето крштење добио у граду Велике Луке и, када одрасте, изучи књигу. По нарави био кротак и миран; није волео дечје игре; у свему умерен, он проживе у дому оца свог до тридесете своје године. У то време добромрзац, непријатељ рода људског ули великом кнезу Јовану Васиљевичу Московском[11] мржњу према рођеном брату његовом, благоверном кнезу Андреју Васиљевичу Угличском и његовим синовима, овоме Јовану и Димитрију, те нареди да их ухвате, окују у тешке окове, па одведу у град Перејаслав[12], и тамо затворе у тамницу. Потом они бише преведени најпре у Бјелоозеро[13], па онда у град Вологду[14], где под чврстом стражом проведоше много година.
Блажени кнез Јован Андрејевич, одликујући се мудрошћу, тешио је свога брата, кнеза Димитрија, и говорио му: Брате, не тугуј што си затворен у тамницу и патиш од тих окова. Бог је внушио нашем стрицу, господару великом кнезу Јовану Васиљевичу, да тако поступи с нама, да би душама нашим учинио добро, јер је на тај начин Бог онемогућио нама да се бринемо о сујетним стварима овога света. Молимо се Господу Богу, да нам пошаље милост своју, како бисмо с радошћу подносили страдања у име Његово и избавили се вечних мука.
Стекавши на тај начин спокојство у страдањима и тугу због грехова својих, свети кнез проведе у тамници и оковима тридесет и две године. Онда се тешко разболе, и осети да му се приближује крај. Он дозва к себи игумана Мисаила из Спаског манастира светог Димитрија, и прими монашки постриг, добивши име Игњатије. Радост и весеље испунише душу блаженог кнеза, када се обуче у анђелски чин. Причестивши се пречистим Тајнама Христовим, он осени себе крсним знаком, па се престави у вечне обитељи. То би деветнаестог маја 1522. године.
После престављења преподобног кнеза из тела његовог потече миро, које се осети у целом граду. Тада житељи града спремише тело његово за укоп, и однесоше ради сахране у манастир преподобног оца Димитрија Прилуцког, у храм Свемилостивог Спаса, и сахранише под олтаром близу Димитрија Чудотворца. Ту преподобни и до данашњег дана дају исцелење онима који им приступају са вером.
 
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ЈОВАНА,
ЕПИСКОПА ГОТСКОГ
 
Свети отац Јован живљаше у земљи Готској[15] за царовања Константина Копронима[16]. Би рођен на молитве својих родитеља, као у старини пророк Самуило (1 Цар. 1, 9-20.) Предавши се још у младим годинама монашким подвизима, он постаде обиталиште Христово. Путовао у Јерусалим, па пошто у току три године обиђе сва света места, он се врну у своју отаџбину. У то време цар Константин премести тамошњег епископа у Ираклију Тракијску[17], а православни хришћани готски стадоше упорно тражити да им Јован буде постављен за епископа. Они га одведоше у Грузију[18], где он би рукоположен за епископа, па се после тога врати у своју постојбину. Када ту настадоше нереди, изазвани каганом[19], који истреби мачем много невиног народа, епископ Јован једва побеже и оде у Амастриду[20], где проведе четири године. Чувши за смрт кагана, он рече својој околини: Кроз четрдесет дана одлазим да се судим са каганом пред Христом.
Тако стварно и би. У четрдесети дан после тога свети Јован поучаваше народ, упућујући га к спасењу душе, и у то време предаде дух свој Господу[21]. И тог часа, сагласно претсказању светог Јована, стиже лађа у пристаниште. Тада преосвећени епископ амастридски Георгије положи тело његово у сандук, па га уз учешће целокупног грађанства са свећама и кађењем испрати до лађе. Одатле тело светитељево би пренесено лађом у његов манастир Партенит[22], и ту погребено. На гробу светог Јована догађала су се, па се и до данашњег дана догађају многа чудеса. Преподобни је чинио многа чудеса и за живота на земљи.
 
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ КОРНИЛИЈА,
КОМЉЕНСКОГ ЧУДОТВОРЦА
 
Бојарски син; служио на двору великога кнеза Василија Тамног; затим се замонашио у Кирило-Бјелозерском манастиру. Ту је млади монах ревносно испуњавао манастирска послушања, бавећи се уз то и преписивањем богослужбених књига. Да би се што боље научио монашком труду, он је странствовао по манастирима и пустињама; живео у усамљеничком молитвеном тиховању у Новгородским и Тверским пустињама, трпећи Христа ради глад и жеђ, жегу и мраз. У Комељској шуми, у Вологодској епархији, он 1498. године основа манастир. Жалостива и милостива срца, преподобни се много трудио око сиротиње, нарочито за време глади у том крају. Преставио се преподобни 1537. године. Свете мошти његове почивају у Комељској обитељи.
 
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ СЕРГИЈА ШУХТОВСКОГ
 
Родом из Казана; из детињства волео молитву и пост; путовао у Палестину, Цариград, Новгород, Соловецки Манастир, и најзад примио монаштво у Шухтовској обитељи, у Новгородској епархији. За свети живот удостојен од Бога дара прозорљивости и чудотворства. Упокоји се преподобни 1609. године. Свете мошти његове почивају у Покровској цркви Шухтовске обитељи.
 
СПОМЕН СВЕТЕ МУЧЕНИЦЕ КИРИЈАКЕ
 
За исповедање вере Христове скончала у огњу.
 
СПОМЕН СВЕТЕ МУЧЕНИЦЕ ТЕОТИМИЈЕ
 
Пострадала за Господа мачем посечена.
 
СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА ФИЛЕТЕРА[23]
 
СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА
ТРИНАЕСТ КИПАРСКИХ МОНАХА ИЗ МАНАСТИРА КАНТАРЕ
 
Ових светих тринаест монаха из манастира Кантаре на Кипру пострадаше мученички за Христа 1231. године. Дан њиховог страдања је 19. мај када се и слави на Кипру њихов спомен. Њихова су имена ова: игуман Јован, монаси: Варнава, Генадије, Герасим, Герман, Теогност, Теоктист, Јеремија, Конон, Марко и остали.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Витинија – област у Малој Азији.
  2. Асклипије или Ескулап – грчкоримски бог, сматран покровитељем лекарства.
  3. Сотирија – спаситељка (грчки: σωτηρια = спасење), општи назив за богиње које лече од болести, по схватању многобожаца. Обично је овај назив даван богињама: Атини или Афродити.
  4. Обично је место, на коме је заседао суд и судио хришћанима, било ограђено оградом, пошто се хришћанима судило већином на отвореном простору.
  5. Јапет, један од титана, син Урана (= неба) и Геје (= земље). По казивању грчке митологије, Јапет је устао против врховног бога Зевса, због чега га Зевс баци и закључа у тартар. – Сатурн, древни римски бог, покровитељ земље и усева, би, као и Јапет, збачен с неба Зевсом и закључан у тартар на неко време.
  6. Указивање на вулкански огањ у Сицилији, у Италији.
  7. Тачно се не зна година кончине св. Патрикија и његових презвитера; мисли се да је то било првом половином четвртог века.
  8. Овде је реч о Максимијану Херкулу, сауправитељу Диоклецијановом, који је имао титулу августа, и управљао Италијом и Африком од 284. до 305. године.
  9. Овде је реч о Максимијану Херкулу, сауправитељу Диоклецијановом, који је имао титулу августа, и управљао Италијом и Африком од 284. до 305. године.
  10. Град Углич – среско место у Јарославској губернији; лежи на реци Волги.
  11. Велики кнез Јован III Васиљевич кнезовао у Москви од 1462. до 1505. године. Он посумња у издајство брата свога Андреја зато што му овај не испрати у помоћ војску против Татара, па га због тога затвори у тамницу с породицом.
  12. Перејаслав – град у Рјазанској губернији.
  13. Бјелоозеро, сада Бјелозерск, срески град у Новогородској губернији. Кнезови – браћа били су преведени у овај град после смрти свога оца, који умре 7. окт. 1443. године. А мајка њихова, кнегиња Јелена, умре још 1442. године.
  14. Вологда – губерниски град; налази се на реци Сухоњи, притоци Северне Дрине.
  15. Под Готском земљом подразумева се област на јужној обали Кримског полуострва, којом су тада владали Готи, и била позната под именом Тавроскитија. Свети Јован је живео у месту крај Партенитског пристаништа, у подножју горе Ајудага.
  16. Овај цар познат као гонитељ светих икона; царовао од 741. до 775. године.
  17. Град Ираклија Тракијска, друкчије Перинт, налазио се на обали Мраморног Мора. Готски епископ потписао је 754. год. одлуку иконоборачког сабора, због чега га Константин Копроним постави за митрополитена ираклијског.
  18. Грузија у то време није била заражена иконоборском јереси; то је разлог што је свети Јован одведен тамо ради посвећења за епископа.
  19. Хазари су били заузели Дори, главни град у епархији светог Јована. Св. Јован убеди кнеза Готије да прогна Хазаре, али каган хазарски понова заузе град, многе покажњава, а св. Јована метну под стражу, од које му готски хришћани омогућише бекство за морем, у Амастриду.
  20. Град Амастрида налазио се у древној римској малоазијској покрајини Пафлагонији, на обали Црног Мора.
  21. Свети Јован се преставио 26. јуна крајем осмога века, око 790. године.
  22. Манастир у подножју горе Ајудага. Ту је св. Јован живео, ту и подигао велики храм у име св. апостола Петра и Павла, који је обновљен 1425. митрополитом целе Готије Дамјаном.
  23. Његов спомен врши се 30. децембра.

Један коментар

  1. Слава Богу на овом сајту и хвала свима који су се потрудили да ставе житија светих овде. Сад можемо било где да их читамо:). Јако радосна вест. Било би добро да неко преведе и нс Енглески.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *