NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA NOVEMBAR

ŽITIJA SVETIH ZA NOVEMBAR

 

ŽITIJA SVETIH
 
29. NOVEMBAR
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
PARAMONA,
i drugih 370 mučenika
 
ZA carovanja neznabožnog Dekija[1] bejaše u Vitiniji Azijskoj neki knez Akvilin, koji užasno gonjaše hrišćane. Jednom satera on u tamnicu trista sedamdeset hrišćana, i polazeći na Valsatijske tople vode[2] on naredi da povedu sa njim i mučenike, jer imaše nameru da usput svrati u idolište Posejdonovo[3] i primora mučenike da prinesu idolsku žrtvu. Kada stigoše do idolišta, on dugo prisiljavaše svete mučenike da prinesu žrtvu idolu lažnoga boga Posejdona, ali ih ne uzmože privoleti na to ni milom ni silom. Dogodi se tada da tuda prolažaše jedan blagočestiv čovek, po imenu Paramon, po veri hrišćanin. Ugledavši takvo mnoštvo svetih mučenika, osuđenih na smrt, on stade pred idolištom i gromkim glasom viknu: „O, kako mnogo pravednika nečestivi knez ubija bez krivice zato što oni neće da se po klone njegovim bezdahnim i nemim idolima!“
Rekavši to na sav glas da svi čuju, Paramon produži svoj put. A knez, čuvši te Paramonove reči, zapali se jarošću i naredi slugama svojim da stignu Paramona i odmah ubiju. Nečestive sluge svenečestivog kneza sustigoše blaženog Paramona koji iđaše svojim putem ne znajući za kneževo naređenje, i uhvatiše ga. I prvo mu izvukoše iz usta jezik, koji izobliči n ukori kneza, i probodoše oštrim trnom; zatim mu isto tako u sve udove nabiše oštro trnje, pa najzad mu telo probodoše kopljima. Tako sveti mučenik Paramon predade svoju blagočestivu dušu u ruke Božije.
U taj isti čas i gorespomenuti sveti mučenici, njih trista sedamdeset, biše zbog ispovedanja Hrista mačem posečeni pred Posejdonovim idolištem.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
AKAKIJA SINAJSKOG
 
BLAŽENI Jovan Lestvičnik[4] u svojoj slavnoj knjizi „Lestvica“ piše o ovom prepodobnom Akakiju monahu? ovako: „Veliki Jovan Savait[5] ispriča mi istinitu stvar i dostojnu kazivanja. Bejaše jedan starac, vrlo lenj i zao. Govoreći ne osuđujući ga, nego sa ciljem da obelodanim trpljenje svetiteljevo. Taj starac imađaše mlada učenika po imenu Akakija, prostog po naravi i celomudrenog umom. Akakije trpljaše od starca tolika zla, da će mnogima izgledati čak i neverovatno: jer ga on kinjaše ne samo ukorima i grdnjama nego ga i bijaše svaki dan. Ipak, Akakijevo trpljenje ne beše nerazumno: jer Akakije tim svojim bezropotnim trpljenjem i nezlobivim stradanjem sticaše sebi blagodat Božiju, koja ga oslobađaše večnoga mučenja. A ja, – kaže Jovan Savait Jovanu Lestvičniku – gledajući ga svaki dan takog, kao da je kupljeni rob ili zarobljenik koji se strahovito muči, naročito ga sretah i pitah: Šta ti je, brate Akakije? kako provodiš današnji dan? – A on mi odgovaraše: Kao pred Gospodom Bogom, tako mi je dobro. – I pokazivaše mi ponekad modrice na očima, ponekad modrice na vratu, ponekad rane na glavi. Ja pak, znajući da je on tvoritelj vrline, govorah mu: Dobro, dobro, trpi, brate, da bi ti bilo na spasenje. – I provede blaženi Akakije kod tog nemilosrdnog starca devet godina, i pred smrt pobolovavši malo otide ka Gospodu.[6] I pogreben bi u otačkoj grobnici. A posle pet dana starac njegov ode k jednom tamošnjem velikom ocu i reče mu: Oče, brat Akakije, učenik moj umre. – Otac kada to ču reče: He verujem ti, starče, jer Akakije nije umro. – Starac na to uzvrati: Oče, ako mi ne veruješ, onda hajde sam i vidi grob njegov. – Tada veliki otac taj hitno ustade i ode sa njim na grob blaženog stradalca Akakija, i obraćajući mu se kao živome, uzviknu: Brate Akakije, jesi li umro? – Blagorazumni pak poslušnik, pokazujući poslušnost i posle smrti, odgovori: nisam umro, oče, jer poslušnome je nemoguće umreti. – Kada to ču Akakijev starac, prepade se, i sa suzama pade licem na zemlju. Zatim izmoli od igumana keliju pored Akakijevog groba, zatvori se u njoj, i požive dobrodeteljno radeći na spasenju svoje duše, i posle mnogih podviga otide ka Gospodu Bogu, kome slava vavek. Amin.
 
SPOMEN SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA
JOVANA
 
POSTRADAO u Persiji za veru u Hrista.
 
SPOMEN SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA
AVIVA
 
BIO episkop Nekreski u Kahetiji; učenik prepodobnog Jovana Zedaznijskog.[7] Mnogo se potrudio propovedajući Evanđelje ognjepoklonicima, i iskorenjujući kod svoje pastve grube zablude i sujeverja. Zato što Persijancima ugasio idolopokloničke sveštene ognjeve, bio najpre mučen, pa onda kamenjem zatrpan u naselju Rehi, blizu Mcheta, za carovanja Bakura III (541-545 godine). Mošti svetog Aviva sada počivaju u gradu Mchetu.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
FILUMENA
 
SVETI mučenik Filumen življaše u vreme cara Avrelijana[8] u Likaoniji.[9] On se bavljaše prodajom žita u Galatiji, u gradu Ankiri.[10] Optužen igemonu Feliksu i izveden preda nj, on izjavi da je hrišćanin. Zbog toga bi obešen i strugan. Zatim u užarenu peć bačen, ali blagodaću Hristovom ostade nepovređen. Posle toga ukucaše mu klince u glavu, i u ruke, i u noge, i tako ga vodiše trideset potrkališta, i on iznemogao pade, i svetu dušu svoju predade u ruke Bogu,[11] od koga i dobi neuvenljivi venac mučeništva.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
PITIRUNA
 
PREPODOBNI otac naš Pitirun ili Pitirion bio je učenik Antonija Velikog. Bio je i nastavnik pustinjaka koji su se podvizavali na visokoj Tivaidskoj Gori iznad reke Nila. Ta Gora beše visoka, divlja i kamenita, opkoljena provalijama i pećinama u kojima su živeli ovi pustinjaci. Spadao je među najbolje učenike Sv. Antonija. Lečio je bolesnike i kao retko ko izgonio demone silom molitve svoje. Nasledivši Velikog Antonija i čudnog Amonija, postade i prejemnik njihovih darova Duha Svetoga, kojih se oni behu udostojili. Hrana mu beše malo brašna pomešano sa vodom a i to samo dva put nedeljno, u nedelju i četvrtak.
Ovaj divan podvižnik Pitirion, predade učenicima svojim i ostavi divne pouke. Izmeću ostalog govorio im je i sledeće: „Znajte, čeda moja, svaka ljudska strast ima i svoga demona, koji je prati i nadgleda. Što znači, postoji zli duh gordosti, duh srebroljublja, strastoljublja i proždrljivosti i tako redom za svaku strast. Zato onaj koji želi da otera ove demone, mora najpre da iskoreni strasti iz srca svoga, u kome one rastu hranjene zlim pomislima.“ Tako savetujući i učeći svoje učenike i do kraja junački se podvizavajući, mirno se upokoji u Gospodu.
 
SPOMEN SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA
DIONISIJA,
episkopa Korintskog
 
ZNAMENIT pastir i učitelj. Posečen za Hrista 182. “ godine.
 
SPOMEN SVETOG
TIRIDATA,
cara Jermenskog
 
BIO savremenik Dioklecijanov. Najpre grozno gonio hrišćane. No stiže ga kazna Božija, i on poludi i postane podoban skotu, kao negda Navuhodonosor. Od ludila ga isceli čudesno sveti Grigorije.[12] Od tada pa do smrti Tiridat provede u pokajanju i pobožnosti. Skončao mirno u četvrtom veku.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
APOLONIJA
 
SEHATOP rimski. Optužen za veru u Hrista on ispovedi svoju veru pred celim Senatom, zbog čega bi posečen mačem, u Rimu 186. godine.
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
UPBAHA
 
EPISKOP Makedonije; skončao u miru.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
VISARIONA ČUDOTVORCA[13]
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
VALERIJANA
 
POSTRADAO za Hrista mačem posečen.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
FEDRA
 
OVAJ sveti bačen u vrelu smolu skončao.
 
SPOMEN SVETIH
ŠEST MUČENIKA
 
GONJENE, primila ih stena koja se pred njima otvorila.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
NIKOLAJA
arhiepiskopa Solunskog
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
PANKOSMIJA
 
UPOKOJIO se u miru Gospoda svoga.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
NEKTARIJA PEČERSKOG
 
PODVIZAVAO se u Kijevo-Pečerskoj obitelji u dvanaestom veku, i odlikovao se neobičnom poslušnošću. Svete mošti mu počivaju u Antonijevoj pešteri.
 


 
NAPOMENE:

  1. Dekije – car rimski od 249. do 251. godine.
  2. Valsatijske vode – na ušću reke Timbre, u Vitinijskoj oblasti.
  3. Posejdon, kod Rimljana Neptun, – neznabožački bog mora i vodnih izvora.
  4. Sveti Jovan Lestvičnik zamonašio se u svojih dvadeset godina; poslednje četiri godine ovoga života bio iguman Sinajsže obitelji; upokojio se u osamdesetoj godini života, u šestom stoleću; praznuje se 30. marta i Četvrte nedelje Velikog posta.
  5. Sveti Jovan Savait (Molčalnik) rodio se polovinom petoga veka; bio episkop od 482-491. godine; poslednje godine života proveo u pešteri; praznuje se 3. decembra i 30. marta.
  6. Upokojio se u prvoj polovini šestoga veka
  7. Praznuje se 7. maja.
  8. Avrelijan Domicije carovao od 270 – 275. godine.
  9. Likaonija – drevna pokrajina Male Azije. Od 25 godine pre Hrista ušla u sastav rimske oblasti Galatije
  10. Ankira – jedan od gradova Galatijske oblasti.
  11. Sveti Filumen postradao oko 274. godine.
  12. Sv. Grigorije, prosvetitelj Jermenije, praznuje se 30. septembra.
  13. Vidi o njemu pod 6. junom. Spominje se i 20. februara.

3 komentar(a)

  1. Slava Bogu

  2. Anđelka Govedarović

    Blagodarim na tektu,ŽITIJA SVETH.

  3. Željko Pantić

    Hvala za današnja žitija svetih.Blagodarim Gospodu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *