NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA NOVEMBAR

ŽITIJA SVETIH ZA NOVEMBAR

 

ŽITIJA SVETIH
 
10. NOVEMBAR
 
SPOMEN SVETIH APOSTOLA
OLIMPA, EPACTA, KVARTA, RODIONA,
SOSIPATRA i TERCIJA
 
BEHU svi iz Sedamdeset apostola. Poslednja trojica spominju se još i na drugom mestu, i to: Rodion 8. aprila, Sosipater 28. aprila, a Tercije 30. oktobra. Sveti Olimp i Rodion behu pratioci svetog apostola Petra; i kada Petar postrada, postradaše i oni, jer po zapovesti Neronovoj biše obezglavljeni. Erast bio najpre ekonom crkve Jerusalimske, (spominje ga Apostol Pavle u posl. Rim. 16, 23), a potom episkop u Paneadi Palestinskoj. Kvart bio episkop u Bejrutu; mnogo je stradao, no mnoge je i priveo veri Hristovoj. Sosipater bio episkop u Ikoniji; a Tercije bio drugim episkopom u istoj toj Ikoniji. Duhovno za Evanđelje vojevaše, pobednici biše, i vencima se slave uvenčaše.
 
STRADANJE SVETOG MUČENIKA
ORESTA
 
KADA neznabožni car Dioklecijan carovaše u Rimu, k njemu jednom dođe jedan od njegovih velikaša, knez Maksimin i reče: Gospodare care, izabraniče bogova i vrhovni vožde, premudri učitelju bogovskih tajni, molim tvoju dobrotu, naredi mi da prođem Kilikijske i Kapadokijske krajeve i podvrgnem raznim mukama mrske hrišćane, protivnike bogova naših i vlasti tvoje. Ja ću ih u ognju spaljivati, u vodi potapati, na točkovima im tela drobiti, kosti im lomiti, mačem ih ubijati, zverovima ih na pojedenje davati; i tako ih na sve moguće načine pogubljujući, istrebiću sa zemlje svaki spomen onih koji se ne poklanjaju velikim bogovima i ne pokoravaju tvojoj vladavini. – Ova se reč Maksiminova veoma dopade caru, i on mu odgovori: Dajem ti vlast da iskoreniš svo bezbožno hrišćanstvo ne samo u Kilikiji i Kapadokiji nego i u celom carstvu mom, te da bi se umnožila i uvećala slava otačastvenih bogova, naših gospodara i pokrovitelja vascele zemlje.
Dobivši taku vlast od cara, Maksimin sa velikom ohološću i zloćom krenu na uništavanje nevinih hrišćana, krenu kao krvožedni vuk na ovce i kao obesni lav na slabačko zverinje. A kad stiže u Kapadokiju, on uđe u grad zvani Tijana.[1] I raspitujući za hrišćane, on ču da u tom gradu ima lekar hrišćanin, po imenu Orest, koji svakodnevno sa velikim usrđem uči narod da počituje Sina Božijeg Isusa Hrista, i kaže da nema drugoga boga osim Jedinog Istinitog Boga na nebu i Njegovog Sina Isusa Hrista.
Čuvši to, knez Maksimin naredi da odmah uhvate Oresta i dovedu pred njega na sud. A kad Orest predstade na neznabožni sud, knez osiono pogleda na njega i upita ga groznim glasom: Ko si ti? kaži nam svoje ime! – Svetitelj odgovori: Sluga sam Gospoda moga Isusa Hrista, Jedinoga Boga svih; a ime mi je hrišćanin, jer se hvalim imenom Onoga čiji sam sluga. – Knez mu reče: Pošto si se drznuo Hrista nazivati Bogom i izjaviti da si hrišćanin, ti zbog toga zaslužuješ kaznu odmah. Ali, bolje ti je, opameti se i prinesi bogovima žrtvu, da te ne bih stavljao na muke. – Sveti Orest odgovori na to: Bogovi koji nisu stvorili nebo i zemlju, neka nestanu (Jerem. 10, 11). A ja sam se još kao dete naučio prinositi žrtvu hvale Bogu živome, koga pggujem čistim srcem. Tvojim pak preljubotvornim i ništavnim besima, koje ti nazivaš bogovima, ja se pokloniti neću. – Knez ponovo upita Oresta: Zašto nam ne kažeš svoje ime koje si dobio pre rođenja? – Svetitelj odgovori: Ja ti rekoh da sam hrišćanin, i to je ime meni daleko dragocenije od imena koje mi dadoše roditelji i od svih slavnih imena u svetu. Ako pak želiš da saznaš i ono ime koje od rođenja imam, onda čuj: od telesnog rođenja dobih ime Orest, a od duhovnog rođenja nazivam se hrišćanin. No pošto je duhovno rođenje veće od telesnog, to ja i smatram većom čašću za sebe nazivati se hrišćanin negoli Orest.
Tada knez, nadajući se da lukavstvom prelasti slugu Hristovog, stade mu ovako govoriti: Žalim tvoju mladost, Oreste, i štedim tvoje dobroumlje. Čuo sam da si iskusan u lekarskoj nauci, pa zbog toga neću da te pogubim, nego ti savetujem da se pokoriš carevoj volji. Postupiš li tako, bićeš mi kao sin, poštovan i slavljen od sviju. A i car će doznati za tebe, i obasuće te velikom milošću. – Svetitelj odgovori: Nećeš me prelastiti, kneže, lukavim rečima svojim, jer ja niti ištem privremene počasti, niti izbegavam sramotu za Gospoda moga; štaviše, gotov sam pretrpeti za Njega svakovrsne muke, pošto želim da obretem blagodat Njegovu i nazovem se sin Njegov u Carstvu Nebesnom: jer nam dade vlast da postanemo sinovi Božji, mi koji verujemo u ime Njegovo (sr. Jn. 1, 12). – Na to knez reče Orestu: Bezumni i bedni čoveče, ti obmanjuješ sebe, smatrajući za Jedinog Boga Hrista, koga Jevreji raspeše kao zločinca. – Orest mu odgovori: Kada bi ti poznao veliku silu Raspetoga, onda bi odbacio obožavanje ništavnih idola i poklonio bi se Onome koji stvarno i jeste Bog, rođen od istinitog nevidljivog Boga, koji dobrovoljno sjedini Božansku prirodu sa čovečanskom i izbavi nas od pagubne đavolje obmane.
Saslušavši odgovor Orestov, knez mu reče: Lažnim rečima svojim ti mučiš uši moje. Eda li i mene želiš privući svojoj zloj veri? Znaj, bogove svoje ostaviti neću, i Hristu se vašem pokloniti neću; a tebi kažem: ostavi Hrista tvoga, i pokloni se našim bogovima i prinesi im žrtve. Uradiš li to, dobićeš vlast ravnu mojoj. – Sveti Orest odgovori: Ja se poklanjam večnome Bogu, Gospodu mome Isusu Hristu, koji mi svagda čini dobro, i Njemu služim, a besima vašim neću prineti žrtvu i nikada neću biti učesnik u vašoj pagubnoj obmani.
Posle toga knez odvede svetog Oresta u idolski hram, koji beše sav ukrašen zlatom i srebrom, i prepun skupocenih idola, i reče mu: Pokloni se, Oreste, ovim česnim bogovima. – Svetitelj mu odgovori: Silno se varaš, kneže, ne znajući istinu: gle, ovi bogovi tvoji od zlata, srebra, bakra i gvožđa, načinjeni na sablazan ljudima, ne vide, ne čuju, delo su ruku ljudskih, i ne mogu ni sebi pomoći, niti kome drugome dobro činiti, – čega radi bi im se onda klanjao?
Tada knez opet reče svetitelju: Odgovori mi poslednji put, Oreste, hoćeš li se pokloniti bogovima ili ne? Inače tebe očekuju muke. – Svetitelj odgovori: Smatraš li, kneže, da se bojim TVOJIH pretnji? He nadaj se da ćeš me ustrašiti mukama, nego čini što hoćeš. Gle, ti ne znaš da je Gospod moj Isus Hristos sa mnom, i pomaže mi.
Posle toga knez naredi da svetog Oresta obnaže i silno biju tu u idolskom hramu. A svetitelj, kada ga počeše mučiti, podiže ruke k nebu i reče: Pogledaj s neba, Bože moj, i pomozi meni, sluzi Tvome. – I svetitelja bez milosti biše raznim oruđima: motkama, konopcima i volovskim žilama. I toliko ga dugo biše, da se četrdeset vojnika izmeniše, oruđa se polomiše i pokidaše, a na telu svetiteljevom ne ostade mesta čitavog od velikih rana, i utroba mu se viđaše. Međutim sveti Orest junački trpljaše; i svi se divljahu takom trpljenju njegovom. I dok svetog mučenika tako bijahu, knez mu govoraše: Prinesi bogovima žrtvu, pa ću te pustiti. – No stradalnik ništa ne odgovaraše na to. Zatim naredi knez da usijanim gvožđem mučeniku žegu rebra, i da mu ljutim sirćetom zalivaju rane, pa da ih solju posipaju. A sveti mučenik, pogledavši k nebu, reče: Bože, učini sa mnom čudo dobrote. I neka vide koji me nenavide, i postide se (Psal. 85, 17). I rekavši to, on dunu na idole što behu u hramu, i oni tog časa svi popadaše i rasuše se u prah. Tada sveti mučenik gromko viknu ka knezu: Gde je sila bogova tvojih? Zašto ne pomogoše sebi? – I svi pobegoše napolje iz hrama, obuzeti užasom. A iziđe i sveti mučenik. I čim on iziđe, hram se tog trenutka sav zatrese i sruši.
Posle toga knez naredi da svetog Oresta odvedu u unutrašnju tamnicu, i zapovedi tamničkom stražaru da mu ne daje ni hleba ni vode, nego da ga mori glađu i žeđu. A sveti Orest, ušavši u tamnicu, podiže ruke svoje k nebu, i moljaše se govoreći: Gospode Isuse Hriste, Ti si me od mladosti moje naučio pobožnosti; Ti si odagnao od mene svaku požudu, zabludu i prelest; Ti si radi čoveka stvorio nebo i zemlju i more; Ti si uveo u pokoj Svoj svete Tvoje: Avrama, Isaka i Jakova! Tebe molim, ne ostavi ni mene, jer svega sebe predadoh Tebi; pridruži me onima koji postradaše za ime Tvoje i naslediše Carstvo Tvoje.
Tako se moljaše sveti stradalac, i provede u tamnici sedam dana bez hleba i vode. A osmoga dana knez ga izvede iz tamnice na sud preda se, i reče mu: Bedniče i bezbožniče i neprijatelju bogova naših, zar si još uporan i nepokoran? Znaj, ako se ne pokloniš bogovima, staviću te na najstrašnije muke, i bez milosti oduzeću ti život, pa ću narediti da pogano telo tvoje bace u vodu. – Sveti Orest odgovori na to: Gotov sam svake muke pretrpeti imajući znamenje Gospoda moga Isusa Hrista izobraženo na srcu mome.
Tada mučitelj, ispunivši se jarosti, naredi da se donesu dvadeset klinaca gvozdenih, dugačkih po ped, i da se zabiju u pete svetome Orestu. Kada to bi urađeno, knez naredi da svetog mučenika privežu za besnog konja, pa gone konja dok mučenik ne umre. I tako konj, silno gonjen, vucijaše svetog stradalca po putevima i poljima, po trnju i oštrom kamenju, i u tim mukama sveti stradalac Orest predade duh svoj u ruke Gospodu,[2] odvučen konjem od grada trideset pet kilometara. Telo pak njegovo mučitelj naredi da se baci u reku Fivu. No odjednom se na tom mestu pojavi neki čovek svetao kao sunce, sabra svetiteljeve mošti i sahrani ih na gori, blizu grada Tijane. Bogu našemu slava, svagda, sada i uvek, i kroza sve vekove Amin.
 
STRADANJE SVETOG SVEŠTENOMUČENIKA
MILIJA
i dvojice njegovih učenika
 
SVETI otac naš Milij rodio se u jednome selu Rahizinske oblasti, u Persiji. Pošto bi kršten, on se još u mladim godinama bavljaše izučavanjem Svetoga Pisma. A kad postade punoletan on namisli da se posveti vojničkom pozivu pri ondašnjem Persijskom caru. Ali on odustade od toga posle jednog strašnog noćnog viđenja, u kome mu bi zaprećeno da stupi u vojsku. Posle toga on, dobivši hrišćansko obrazovanje, življaše u devstvenosti i isposništvu, moleći se neprestano za sebe i za svoj narod. Nakon neko liko godina on ostavi svoj zavičaj i postade monah, i monahovaše u Suzi, u Elamskoj pokrajini.[3] Zatim on bi hirotonisan za episkopa od strane episkopa Genadija, mučenika i ispovednika. Sveti Milij se mnogo truđaše, izobličavajući i rečima i delima tamošnje okorele neznabošce, zbog čega dožive od njih teške uvrede; najzad ga razjarena gomila izbi i polumrtva baci izvan grada. To ga primora, te on napusti Suzi. Odlazeći, svetitelj predskaza skoru propast gradu Suzi. – I zaista, ne prođe ni tri meseca a predskazanje se ispuni. Na grad Suzi se silno razgnjevi car[4] zbog zavere tamošnjih žitelja, posla vojsku, te grad bi porušen a žitelji pobijeni.
Sveti Milij otputova u Jerusalim, a odatle k Amonu,[5] učeniku svetog Antonija Velikog, u pustinju Nitrijsku. Pošto provede tamo dve godine, on se vrati u Persiju. Putem on svrati kod jednog monaha koji življaše u pećini. Ušavši u pećinu on ugleda ogromnu zmiju i reče: Oružje Gospodnje neka te pogubi, zmijo! – I satvorivši krsni znak svetitelj dunu na zmiju, i zmija prepuče. Odatle on otputova u svoj grad, i sagradi crkvu, da bi izmolio oproštaj nepokornom narodu i koji je već mnogo pretrpeo.
Nakon mnogo godina on otputova u grad Ktezifon,[6] gde je u to vreme zasedao sabor episkopa protiv jednoga episkopa, kome ime beše Papa.[7] Na tom saboru sveti Milij izobliči ovog episkopa zbog njegovih nepravilnih zahteva. A kad episkop Papa stade ružiti i ponižavati svetog Milija, hvaleći se svojom mudrošću i radom, svetitelj mu predskaza da će ga uskoro orate sud Božji. Tako i bi, jer osuđeni Papa umre iduće godine.
Iz Ktezifona sveti Milij otide u drugi grad. Knez toga grada beše već dve godine strahovito bolestan. Doznavši za svetiteljev dolazak, knez posla k njemu moleći ga da poseti njega, teškog bolesnika, i da se pomoli Bogu za njega. Kada izaslanik isporuči tu molbu svetom episkopu, ovaj mu reče: Idi i reci bolesniku koji te je poslao: Ovako naređuje episkop: u ime Isusa Hrista, koga ja nedostojni i ubogi propovedam, odbaci od sebe svaku bolest, pa opaši bedra svoja i pešice dođi do mene da te vidim. – Izaslanik se vrati, i čim saoppggi knezu svetiteljevo naređenje, bolest ga odmah prođe, i on ozdravi kao da nikad bolovao nije. I pešice ode k svetitelju, i pripavši k česnim nogama njegovim, grljaše ih i celivaše, blagodareći Boga koji tako proslavi Sebe preko svetog episkopa.
Ovo preslavno čudo privuče mnoge Hristovoj veri. Sveti Milij tamo izgonjaše iz ljudi đavole mnoge; ženu uzetu, koja deset godina ne silažaše sa odra, isceli uzevši je za ruku; jednoga čoveka, koji se nepravedno sudio pa čak i lažno zakleo i reči svetog episkopa ni u šta nije smatrao, svetitelj ga, za primer mnogima, kazni gubom, kao sveti prorok Jelisej Gijezija.[8] I mnoga druga čudesa činjaše sveti Milij. I mnogi zbog toga primahu veru Hristovu. A i po drugim mestima sveti ugodnik Božji tvoraše čudesa.
Naposletku se sveti Milij vrati u svoj zavičaj, i tamo mnoge obrati k Hristu. Čuvši za to, oblasni upravitelj Gormizda Gufriz naredi da episkopa Milija i njegova dva učenika bace u tamnicu. Zatim ih on izvede preda se na sud, i raspitujući ih za njihovu veru on im prećaše smrću ako ne dokažu istinitost svoje vere. No na to mu sveti Milij neustrašivo odgovori: Vera moja je istinita, i ja je neću zbog lažljivih reči tvojih braniti. Moje učenje je čisto, i ja ga tvome nečistom sluhu izlagati neću, ali ću ti istinu reći. Teško tebi, bezbožni zlotvore, i svima koji kao ti vređaju Boga! Po pravdi Svojoj On će vas u budućem veku osuditi na pakao i njegov strašni mrak, i vi ćete se večno mučiti plačem i škrgutom zuba, jer nećete da poznate Darodavca, čija blaga koristite i uživate.
Videći nepokolebljivu veru ispovednika Hristovih i razjaren izobličavanjem svetoga Milija, Gormizda u gnjevu skoči i mačem probode grudi svetitelju. Tako i brat Gormizdov Nerses, besan od jarosti, udari svetitelja nožem u srce. A stradalac Hristov, izdišući reče upravitelju i njegovom bratu: Pošto se dogovoriste da mene nevinog ubijete, to ćete sutra, u ovaj isti čas u koji mene ubiste, proliti krv jedan drugoga, i vaša će majka ostati bez dece.
Rekavši to, sveti Milij predade duh svoj. Dva pak učenika svetiteljeva neznabožni vlastodršci narediše da kamenjem pobiju.[9] Tela svetih mučenika hrišćani česno pogreboše uz pojanje crkvenih pesama.
Sutradan neznabožni vlastodržac krenu sa svojim bratom u lov, ne obrativši nikakvu pažnju na svetiteljeve reči. Ugledavši jelena oni oba pojuriše za njim goneći ga. A kada, zamorivši jelena, oni stadoše strelama gađati njega, oni greškom ustreliše jedan drugoga, i tako skončaše.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
KALIOPIJA
 
OVAJ sveti mučenik postradao za Hrista mačem posečen.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
TEOSTIRIKTA
 
PODVIZAVAO se u obitelji Simvola, blizu gore Olimpa. Revnovao za svete ikone. Skončao u miru u devetom stoleću.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
MARTINA TARAKINSKOG
 
UGLEDNI Ilirac iz Savarije Panonske. Bio veoma pobožan i pun vrlina, strogo se držao pravoslavne vere. Arijanci ga izložiše javnoj kazni i poruzi, pa ga proteraše iz grada. On ode u italijanski grad Milano, ali i tu dožive isto to od Arijanskog episkopa Avksentija. Tada se on po nuždi povuče na pusto ostrvo Galariju u Tirenskom moru, gde se hranio biljem. Posle toga postao tarakinski episkop. Hranio je gladne, štitio porobljene i prosvećivao svetlošću Evanđelja povereni mu narod. Upokojio se u miru.[10]
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
NONA episkopa Iliopoljskog
 
PREPODOBNI Non se beše pročuo kao veliki podvižnik u Tavenskom manastiru u Misiru, zbog čega bi izabran za episkopa 448. godine na eparhiju Edesku. Docnije pređe na eparhiju Iliopoljsku. Ovde on obrati trideset hiljada Arapa u veru Hristovu. Po smrti episkopa Iva sveti Non se ponovo vrati u Edesu, gde ostane do smrti, naime do 471. godine kada se upokoji. Po njegovim molitvama obraćena u veru Hristovu znamenita grešnica Pelagija, koja se posle proslavila svetošću života svoga.[11]
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
KONSTANTINA, kneza Gruzinskog
 
ODLIKUJUĆI se junaštvom i ljubavlju k svome otačastvu, sveti knez se proslavio takođe milosrđem prema nevoljnima i ljubavlju prema duhovništvu, udovama i siročadi. Odveden u ropstvo od Araba, on ne hte da primi islam kada su ga Arabi primoravali, zato mu glava bi odsečena 842. godine.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
ORIONA
 
OVAJ sveti mučenik živ, zatrpan zemljom skončao za Hrista.
 
SPOMEN SVETOG MUČENIKA
NIRA
 
SKONČAO za Hrista mačem posečen.
 
SPOMEN SVETIH MUČENIKA
TIMOTEJA i MAVRE[12]
 


 
NAPOMENE:

  1. Tijana – drevni grad Kapadokije, u podnožju Tavra, blizu Kilikijskih klanaca.
  2. Sveti Orest postradao oko 304. godine. Spomen njegov praznuje se još 9 jula.
  3. Elamska pokrajina – s one strane Tigra, izmeVu južne Mesopotamije, Midije, Vavilonije i Irana. Trad Suzi – starodrevni Persijski grad, a nekad i prestonica Persijskih careva.
  4. Reč je o Persijskom caru Canopy II.
  5. Upokojio se 350. godine. Spomen njegov vrši se 4. oktobra.
  6. Ktezifon – grad na reci Tigru; u starini jedan od najvažnijih trgovačkih centara na Istoku.
  7. To je bilo 334. godine. Episkop Papa, koji se na deset godina pre toga bio odrekao episkopskog prestola, istakao je svoje nezakonite zahteve za vlast u Crkvi.
  8. Car. 5, 20-27.
  9. To je bilo 341. godine 13. novembra; no zbog praznika svetog Jovana Zlatousta spomen njihov prenesen na 10. novembar. Negde se navodi da su sa sv. Milijem postradala tri učenika: Evorije, Papa i Seroj đakon. (v. Delehaye, Analecta Bollandiana XXIV).
  10. Ovaj Sv. Martin se u nekim Sinaksarima spominje pod 12. novembrom kad se spominje i sv. Martin Turski. Podudarnost njihovih žitija veoma je izražena u žitiju ovog poslednjeg kako ga je pisao Sulpicije Sever (vidi, Vita Sancti Martini, PL, XX, 2-6). I za sv. Martina franačkog (Turskog) se ovde navodi da je bio rodom iz Panonije, da je živeo U Milanu dok ga nije proterao arijanski episkop Avksentije, da se potom povukao na pusto ostrvo, nastanjeno pustinjacima. Ovaj Martin je bio episkop u gradu Turu. (Njegovo žitije vidi pod 12. oktobrom).
  11. Vidi njeno Žitije pod 8. oktobrom.
  12. Vidi njihovo žitije pod 3. majem. U Pariskom kodeksu 259 F. 98b, pominje se samo sv. Mavra, za koju se kaže da je pretrpela rastezanje, struganje, kidanje noktiju i udostojila se nebeskih obitališta; da joj je odsečena glava i da njene mošti imaju celebno dejstvo.

3 komentar(a)

  1. Slava Bogu

  2. Anđelka Govedarović

    Blagodarim na tektu,ŽITIJA SVETH.

  3. Željko Pantić

    Hvala za današnja žitija svetih.Blagodarim Gospodu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *