PODVIG U NAŠEM ŽIVOTU

 

PODVIG U NAŠEM ŽIVOTU
 
DUHOVNI SAVETI
 
Ko poznaje svoju bolest, nalazi se na početku smirenja. Bog trpi sve ljudske slabosti. Ne podnosi samo onoga koji gunđa. Onaj koji svagda blagodari Bogu za sva blaga i dobročinstva koja mu čini, prima blagoslov Božiji i u srcu njegovom obitava blagodat.
* Ko se gordi, dopušta Bog, i on pada u bogohulstvo. Ko se preuznosi zbog svojih vrlina, opet, po dopuštenju Božijem, pada u blud. Egoista može da padne u još mnoge mračne zamke đavolske.
* Onaj ko se ne seća, i ne razmišlja o Bogu gaji mržnju prema bližnjem. A onaj ko se seća Boga ne zlopamti, nego voli svakoga čoveka. Ko pomaže onepravdovanom, ima za pomoćnika – Boga. Ko pomaže bližnjemu, pomaže mu Bog. Koji osuđuje brata svoga, od njega se odvraća Bog. Onaj koji tajno čini milost bratu, jasno Bogu pokazuje silu svoje ljubavi. Koji pred svima kritikuje brata, u stvari ga omalovažava i ruži. Ko brine za duhovno zdravlje drugoga, trudi se da to uvek čini sa ljubavlju. Tako isto čini i Bog. Iskušava čoveka uvek sa ljubavlju želeći da se izleči živa ikona Njegova. Jer, ne kažnjava čoveka da bi se svetio zbog njegovih greha, nego da bi ga izlečio.
* Koliko se čovek usavršava u vrlini, toliko se više približava Bogu i ide za Njim. Kao kada neko ubaci suva drva u vatru, ona se teško gasi. Tako i onaj ko istinski voli Boga, ljubav njegova sve više raste ukoliko napreduje u vrlini.
Kao trgovac kada proda svoju robu želi da se vrati svojoj kući, tako i hrišćanin kada završi svoj posao, hoće da se bavi Bogom i dušom svojom. Kao što trgovac strepi dok se nalazi na pučini da ne naiđe bura i potopi njegov trud, tako i hrišćanin, dok se nalazi u ovom svetu, strahuje da ne naiđe zima strasti i izgubi plod svoje borbe. Kao što kapetan broda kada plovi po moru gleda položaj zvezda i prema njima upravlja brod, tako i hrišćanin molitvom prelazi svoj životni put, dok ne stigne u pristanište večnog života. Tamo ljudi ne žure i ne trguju kao u ovom životu, nego blaženstvuju u bogatstvu vrlina koje su stekli u borbi protiv greha. Blažen je onaj čija se zarada nije utopila u moru ovog sujetnog sveta. Blažen je onaj čiji se brod nije potopio, nego se udostojio da radosno pristigne u sigurno pristanište večnosti.
* Ko hoće da nađe mnogoceni biser, skače nag u more. Tako i razuman čovek prolazi ovaj život bez mnogo novca i imanja, dok ne nađe mnogoceni biser koji je Isus Hristos. Kada ga nađe, ne voli ništa drugo na ovome svetu.
* Kao što zmija u svakoj opasnosti čuva glavu svoju, tako i mudar hrišćanin u svakoj teškoj prilici čuva svoju veru koja je temelj njegovog života.
* Kao što drvo, ako ne odbaci staro lišće ne može da nikne mlado, tako čovek Božiji ne može imati duhovne plodove, ako ne izbaci iz sebe sećanje na zle pomisli i strasti svoje.
* Vetar hrani zemaljske plodove, a promisao Božiji – duhovne plodove.
* Pas, kada liže oštricu noža, ozleđuje jezik, pije svoju sopstvenu krv i ne oseća da sam sebi čini zlo. Tako i gordeljivac oseća zadovoljstvo za kratko. Ali, posle toga, uviđa posledice duševne štete.
* Svetovna slava liči na podvodnu stenu u moru koju ne vidi krmanoš, i o nju razbija brod. Gordost i sujeta su, takođe, prikrivene u duši i nanose joj zlo.
* Nikada ne traži da razumeš smisao Božanskih tajni koje se nalaze u Svetom Pismu, ako se prethodno nisi usrdno pomolio Bogu. Ključ, kojim razumemo Božanski smisao jeste – molitva.
* Treba da znaš da se bez telesnog truda ne može približiti Bogu. Svi Oci, trudili su se mnogo da bi se uselio u njih Duh Sveti. Čim se Duh Sveti useli u dušu, čovek zadobija krotost i mir, beži svaka nečista pomisao. Ne misli da možeš molitvom da se približiš Bogu, ako prethodno ne očistiš srce od skvernih strasti koje ga prljaju.
* Kao što ulje održava svetlost u kandilu, tako i milostinja hrani dušu. Nema lepšeg dela pred Bogom od ljubavi prema bližnjem. Kako je slatko druženje sa duhovnom braćom, ako ima ljubavi. Ljubav prema Bogu i braći. Ljubav prema braći i Bogu. One su međusobno povezane i ne možeš da ih razdvojiš.
* Onaj koji hoće da sabira radost i duhovne plodove, treba da upražnjava molitvu. Kao što je duša pretežnija od tela, tako je i molitva uzvišenija od svakog drugog duhovnog truda.
* Veliku snagu zadobijamo za naše male duhovne podvige kada bivaju česti i uporni, baš kao što kapljice vode mogu da udube čvrst kamen.
* Kada se umrtve strasti, tada se duša zagreva od sladosti i radosti duhovne, a prisustvo Božije u duši je snažno. Potrebna je velika borba i veliko strpljenje da bi čovek primio blagodat i utehu Božiju. Kada Bog uđe u dušu čoveka, tada se strasti povlače.
* Pogibao za dušu je besposlenost i nerad. Najveće zlo je čamotinja (uninije). Uninije znači, da se ne trudimo za spasenje svoje duše molitvom, postom i drugim osvećujućim sredstvima naše Crkve. Ne obraćaj pažnju na telo u podvigu za vrlinu, jer će ti se svakako osvetiti. Satana čini sve da bi nas udaljio od Božijih dela.
* Duhovno delanje zahteva pažnju i duševni mir. Ne može neko da se očisti samo dobrim delima prema drugome. Treba da poradi i na duši svojoj, da bi se oslobodio od telesnih strasti i sramnih i rđavih pomisli. Jer, lako je da čini milostinju, ali je teško da odseče strasti i rđave navike. Milostinju prima Bog kada je prati čisto srce. Ne možemo da upražnjavamo prvo, a da zapostavimo ovo drugo, inače padamo u očima Božijim.
* U duhovnom delanju napreduj polako i obazrivo jer, veliki i iznenadni skokovi su opasni. Kada se duša osladi duhovnom radošću, to će je učiniti da više uznapreduje. Kao onaj koji popije malo vina, ali pošto mu se sviđa pije više, dok se ne opije. Žalosti i brige, savlađuju se strpljenjem i nadom u Boga.
* Nije lako da se useli Duh Sveti u dušu našu. Treba prethodno da je očistimo od svake telesne prljavštine da bude čist sasud. Tako će doći i nastaniti se Bog. Ali, to nije dovoljno. Da bi primili Božanski dar, potrebno je mnogo puta da priklanjamo kolena na molitvu. Molitva treba da bude praćena smirenjem da bi je Bog primio.
* Čuvaj jezik svoj da ne govori nepromišljene i suvišne reči. Jer, od mnogogovorljivosti dolazi greh. Oci Crkve su mnogo vežbali ćutanje da bi se približili Bogu i sjedinili se s Njim. Samo kada pazimo na svoj jezik, moguće je da u duši osetimo umilenje. Blaženi Sveti Jovan Lestvičnik je rekao: „Čista usta očišćuju i srce. I u čistom srcu boravi Bog. „Ako te savlada jezik (mnogogovorljivost) veruj mi, ne možeš napredovati u vrlini i duša će ti biti prazna, kao klas bez ploda.
* Kada hoćeš nekoga da posavetuješ za njegovo dobro, prvo mu pokaži ljubav a potom obazrivo i nežno reci svoju primedbu, pazeći da ga ne povrediš, zato što će on najpre da uoči ljubav koju mu ukazuješ, a tek posle će da obrati pažnju na tvoju primedbu. Tako ćeš mu pomoći bez štete po njegovu dušu.
* Koliko se čovek uklanja od svetovnih stvari, toliko se više približava Bogu.
* Ne žalosti se kada te zadese brige i teškoće u životu, jer one bivaju po dopuštenju Božijem radi duhovne koristi. Čak se ni smrti ne plaši. Jer, gledajući tvoje trpljenje, Gospod će ti pomoći da pobediš i okusiš večna dobra, koja je ugotovio za one koji Ga istinski ljube.