НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ПОДВИГ У НАШЕМ ЖИВОТУ

ПОДВИГ У НАШЕМ ЖИВОТУ

 

ПОДВИГ У НАШЕМ ЖИВОТУ
 
КАКО НАМ КОРИСТЕ СВЕТИТЕЉИ?
 
Ко се брине за много ствари, роб је многих ствари. Ко се труди само за своју душу, пријатељ је Христов. Знај да је много оних који чине милостињу и испуњују заповест о љубави према ближњему. Међутим, Бог уз милостињу, хоће и чисто срце. Неки умирују своју савест јер испуњавају своје дужности према Богу и ближњем – милостињом. Али, она треба да је праћена и личним освећењем. Томе нас је учио Господ, а то су чинили и светитељи у своме животу.
Светитељи су настојали на своме тајанственом сједињењу са Богом. У њиховим мислима, у срцу и у устима, увек је био Бог. Ништа није могло да насити душу њихову од световних ствари, као Бог. Предали су се Њему свецело, „душом и телом“. Али, ни Бог није остављао своје светитеље. Био је стално поред њих и помагао им у свим потребама. Јер Бог, када види добру вољу, шаље своју обилну благодат људима. Бог је милостиви дародавац, али чека да ми учинимо први корак, тражећи милост Његову. Бог хоће да му дамо читаво срце наше, наше мисли, наше жеље, наше чежње, наше снове. Бог је ревностан. Жели читаво срце наше, да би га освештао. То су чинили и светитељи. Предали су Христу све, и Он им је дао све. Само тако ћемо се искупити и ослободити окова греха.
Светитељи су наравно, били као и други људи, нису били Анђели, али су се трудили јер су размишљали о својој вечној користи. Зато их је Бог толико прославио, да би их људи поштовали и славили. То је пут који нам отварају светитељи и тим путем треба да идемо и ми, ако хоћемо спасење своје душе.
Свети Јован Тивејски, та ризница врлина, угодио је Богу молитвом и постом у пустињском тиховању. Потребан је и телесни труд за наше спасење. Сваки подвижник чини велику борбу приморавајући себе да би својом молитвом достигао Бога.
Приморавај, дакле, себе у време молитве. Пише, златан душом и устима, свети Хризостом да ђаво чини све да нам угаси свећу која је упаљена за време молитве. Светитељи нису уступали у својој борби. Читаве сате, дане и ноћи, стајали су са страхом пред Богом, тражећи своје спасење. Да ли их ми подражавамо? Шта чинимо за душу нашу?
Од труда свога рада да уделиш сиромасима, као што је чинио апостол Павле. Дању је проповедао реч Божију, а ноћу је ткао ћилиме да би живео он и сарадници његови. Срце апостола Павла је обухватало у себе читаво хришћанство. Писао је Коринћанима: „Ко је слаб, и ја да не ослабим; ко се саблажњава, а да ја не сагоревам?“
Ава Арсеније је саветовао свакога ко му је долазио. Али, оно чему је учио друге, прво је проживео сам. Није био „звоно које звечи“, него сасуд Духа Светога.
Следујући дакле, животу светих, и ми ћемо имати у срцу нашем мир, унутрашњу радост, и Бог ће увек бити са нама.

Кључне речи:

Један коментар

  1. Ко пости, душу гости!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *