ПОДВИГ У НАШЕМ ЖИВОТУ

 

ПОДВИГ У НАШЕМ ЖИВОТУ
 
СРЕДСТВА ЗА СПАСЕЊЕ
 
Да би неко напредовао у врлини, потребни су неизоставно, пост и бденије. Кад неко омрзне грех и ђавола који га је створио, налази се на путу спасења. Ко заволи у свом животу пост и молитву, тај воли спасење своје душе.
Много спавања не помаже човеку да напредује у врлини. Зато говоре Оци да молитвено бденије много користи човеку. Темељи дакле, духовног живота јесу пост, бденије и молитва. Пост штити сваку врлину, и јесте почетак духовне борбе, венац подвижника, лепота девствености, сјај целомудрености. Пост је почетак хришћанског живота, мајка молитве и извор чедности. Пост води људе ка извршењу добрих дела, која су угодна Богу.
Пост је тешка врлина, зато што је потребна жртва. Када тело пости, не жели да спава сву ноћ. После поста, лако нам долази молитва и нестају срамне помисли које прљају душу. Човек који пости са расуђивањем и има дух смирења, не постаје лако роб страстима. Пост треба да бива са расуђивањем, јер иначе упропашћује свако добро дело. Пост је заповест дата од Бога, да бисмо избегли уживање које је сметња духовном животу.
Сам Спаситељ наш, Исус Христос, после крштења у Јордану, постом је почео рат против ђавола. Христос је постио у пустињи пуних четрдесет дана и ноћи не окусивши ништа. Тако је утемељио пост и отворио нам пут врлине, истичући у своме учењу да пост треба да буде почетак и свршетак нашег живота. Пост је оружје Богом израђено, и ко га запоставља, даће одговор Њему. Христос је поставио закон о посту најпре постећи сам, и тако нам је дао Свој закон, не речима, него делима. Дакле, одговорни смо пред Богом када не постимо Црквом одређене постове. Ђаво је разбијен у пустињи Христовим постом и од тада дрхти од оних који ратују против њега оружјем поста.
Онај ко је наоружан постом, има у души својој свештену ревност. Сличан је ревнитељу Илији, који је постом заштитио закон Божији. Постом се стичу дарови Духа Светога. Ко не мари за пост, налази се на почетку духовне пропасти. Пост оснажује човека да може да ратује против ђавола и греха. Ко упражњава пост има “ум Христов” и остаје непоколебив при ђаволским нападима.
Свети мученици, наоружани постом, свакодневно су очекивали мученички венац и презирали су сва мучења. Мученици су уз пост упражњавали бденије и молитву. Ноћ пред мучеништво нису јели ништа “него су проводили ноћ у бденију и молитви, славећи Бога у псалмима и славословима духовним” и чекали весело и радосно час свога страдања. И ми, следујући стопама мученика, исто оружје треба да користимо против непријатеља; то јест, пост, бденије и молитву.
Телесни трудови умирују душевне страсти и спречавају нечисте помисли да прљају наше срце. Телесни трудови умртвљују телесне страсти. Ако се човек не одрекне себе, не може да ради на врлинама. Тело не слуша и не покорава се лако наредбама душе. Ово бива још теже будући да човек, по природи својој, тежи ка греху.
Упражњавање поста, бденија и молитве треба да буде свакодневно. Као и дрво, ако се не залива редовно почиње да се суши, тако и душа ако се не храни свакодневно овим врлинама, почиње да се удаљује од Бога.
Као што је ратник обазрив и чека да чује страшну вест о рату и да се баци у борбу, тако и борац за врлину не треба да сањари, јер непријатељ душе наше, ђаво, не спава него чека тренутак када ће нас наћи немарне да би нас напао.
Знак да се налазимо на путу очишћења, јесу сузе покајања које теку спонтано из наших очију. То је бол душе наше због нашег спасења. Али, сузе су и дар који се даје од Бога. Наравно, да би неко доспео до тог узвишеног стадијума врлина, потребна је велика борба. Дар суза даје Бог онима који су прекинули сваку везу са злом и грехом. Сузе долазе после умилења и молитве.
Дакле, три основна средства за наше спасење су пост, бденије и молитва, и треба да се упражњавају сваког дана и часа да би смо напредовали у врлини. Само тако постоји нада на спасење. И када Бог види наше расположење и добру вољу, неће нас оставити саме. Помоћи ће нам да стигнемо до краја, где ће нас овенчати венцем победе, којег дарује само правим борцима за веру.

One Comment

  1. Ко пости, душу гости!