PODVIG U NAŠEM ŽIVOTU

 

PODVIG U NAŠEM ŽIVOTU
 
ZADOBIJANJE VRLINE
 
Kada neko smatra sve ljude da su dobri, taj je čistog srca. To naglašava i Sveto Pismo, savetujući ljude da smatraju druge većim od sebe. I prorok Avakum kaže da „dobro i blago oko nikada ne gleda podozrivo“. Potrebna je velika borba da dostignemo prvu čistotu, kao kada smo sazdani Stvoriteljem. Treba neko da bude kao mladenac kojeg odlikuje prostota i bezlobivost.
Može li, međutim, čovek da dostigne takav stepen vrline? Postojali su ljudi koji su dostigli vrlo visok stepen vrlina, kao što je avva Sisoje i mnogi drugi koji su umrli za svet, kao mladence koje prenosiš sa mesta na mesto, a da oni to i ne osete.
Ko hoće da napreduje u vrlini, treba da plače za svoje grehe i da moli Boga dan i noć da mu oprosti. Vrlina zahteva svakodnevni podvig. Ko ne umre za greh i sve što je za njega vezano, uvek će duhovno zaostajati i neće nikada osetiti zadovoljstvo. Žalost, suze, molitve, izučavanje božanskog Pisma i milostinje, treba da budu svakodnevna hrana duše.
Svetitelji su dostigli vrhunac vrline, jer su svakodnevno činili neprekidnu borbu da je steknu. Ako i mi ne plačemo iskreno zbog svojih greha, i ne trudimo se, Bog će se odvratiti od nas i duša će naša ostati siromašna u vrlinama. Strasti su pustile duboke korene u duši našoj i ne iskorenjuju se lako. Pomolimo se Gospodu da nam pomogne u ovoj našoj borbi, jer sami ne možemo činiti ništa.
Gospod je rekao: „Blaženi čisti srcem jer će oni Boga videti“. A oči koje će videti Boga, treba da su očišćene suzama pokajanja. Čistota duše i žalost su povezani. Zato je Gospod izrekao i drugo blaženstvo: „Blaženi su koji plaču, jer će se utešiti“. Od žalosti duša stiže do čistote.
Velika je stvar pomoć i uteha od Gospoda. Uspokojava nas više od majke ili oca, ili bilo koje drage osobe koje imamo u ovom životu.
Podvig za zadobijanje vrline je težak. Ne zaboravljajmo, međutim, one koji dan i noć mole Gospoda da ih očisti od strasti i da im podari dar suza, kojima se očišćuje duša. Strasti ne mogu da ustanu protiv duše kada je ona sjedinjena sa Bogom. Da bi se ovo ostvarilo, potrebna je svakodnevna borba protiv svih napada koji dolaze od nas samih, od đavola i od sveta. Borac za vrlinu ne treba da zaboravlja da je privremeno u ovom svetu, i jednog dana će neminovno otići i daće odgovor za svoja dela pravednom sudiji – Bogu. Veliki Oci Crkve su dostigli veliki i visok nivo vrlina svakodnevnim podvigom. Ako sebe za kratko ostavimo bez duhovne hrane, to đavo brzo koristi i radi svoj posao, to jest propast duše naše. Ako prevaziđemo lažne i sujetne stvari ovoga sveta, brzo će nam Bog otvoriti put za uživanje duhovnih dobara. Kada neko dostigne u to stanje, čudiće se veličini Božijoj koji poklanja tolike darove dobrom borcu, i klicaće iz dubine duše: „O dubino bogatstva i mudrosti i znanja Božijeg“!
Divi se neko mudrosti i ljubavi Božijoj. Darovao nam je ovaj svet, a mi umesto da se istinski radujemo, pali smo u greh, i zaboravili smo Boga. A On nas je ponovo podigao, otvorivši nam novi put Svojim vaskrsenjem. Sve ovo treba da nam stvara oduševljenost da bi se više borili protiv strasti koje ustaju protiv naše duše.
Ako razmislimo šta nam je Bog ugotovio, sve ćemo smatrati za „trice“, to jest za đubre, da bi smo nasledili Carstvo Nebesko. Kada se podvižnik za vrlinu ne seća svoga cilja, ne čini ništa. Tada liči na atletičara koji trči, bez da zna gde će završiti. Naš svršetak nije u ovome životu, nego u drugom. U taj drugi život, večni i beskonačni, gledali su hiljade svetitelja, podvižnika i mučenika i otuda dobijali snagu za svoj podvig. I zato su prezirali sve, i progonstva i glad i mučenja i mnogo drugoga, da bi stekli Hrista. I stekli su Ga. Duša čovekova se ne može zasititi slatkim korenjem greha, nego živom i večnom Rečju Božijom, koja je puna obnovilačke snage. Snage koja osvetljuje, oživljuje i rukovodi dušu ka svom istinskom određenju. Tako se čovek istinski ispunjava duhovnim bogatstvom, i proslavlja se Bog. To nam je rekao i sam Gospod: „Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca našeg koji je na nebesima“. Mi primamo svetlost i dajemo svetlost drugim ljudima. Kakva velika čast za čoveka! Koliko ga uzdiže Bog vrlinama! Vrlina je teško dostižna, ali nas uzdiže pred Presto Božiji. Molimo se dakle, svakodnevno Gospodu da nas osnaži u našoj borbi, u podvigu vrline.