PODVIG U NAŠEM ŽIVOTU

 

PODVIG U NAŠEM ŽIVOTU
 
KAKO SE ČOVEK SPASAVA?
 
Proroci, apostoli i sveti Oci su zapisali u svetim knjigama o snazi koju ima pokajanje i kako može čovek da se spase kada se istinski pokaje. Sve zapovesti koje se nalaze u sveštenim tekstovima, imaju za cilj da pomognu čoveku da se oslobodi svojih strasti i uđe na put spasenja.
Naše spasenje je velika stvar. Veća od svih drugih. Šta nam koriste, rekao je Gospod, sva blaga ovoga sveta a izgubimo dušu? Duša naša je vrednija od čitavog sveta. Zato treba da imamo u srcu svom strah Božiji i da provodimo ovaj život mudro i pažljivo.
Pažnja u svemu, naročito prema telesnim strastima, koje izjedaju našu dušu. Bog je razorio Sodom jer su ljudi bili samo „tela“ i u njima nije bilo ništa duhovno. Bili su ispunjeni duhovnom nečistotom i zato se Bog okrenuo od njih. Za blud samo jednog čoveka, usmrćeno je samo za jedan sat dvadeset pet hiljada Izrailjaca. Iz kog razloga otpade i džinovski Samson, koji je od majčine utrobe bio posvećen Bogu? Isprljao je telo svoje bludom i predao udove svoje grehu. I premda je učinio toliko velika i strašna dela, pao je jer beše upecan grehom. Posle toga, napustio ga je Bog, uhvatiše ga i vezanog predadoše neprijateljima. Isto se desilo proroku i caru Davidu, iz kojega je prosijao Hristos. Neoprezan za jedan trenutak, bi ulovljen lepotom jedne žene i pade u strašan greh preljube. Zato ga je Bog kaznio. Međutim, David se pokajao sa suzama za svoj strašni greh i Bog mu je oprostio.
Iz svega ovoga treba da shvatiš da Bog ne čini izuzetak i kažnjava sve, bez obzira da li su oni proroci, sveštenici, sudije, carevi ili drugi osvećeni ljudi, određeni da otkriju ime Njegovo ljudima. Bog se ne sveti, nego kažnjava na vaspitni način, tako da čovek uvidi svoju grešku, da dođe sebi, da se probudi iz greha i zatraži milost Njegovu. Iz svega ovog možeš zaključiti da i svetitelje kažnjava Bog kada prestupe Njegove zapovesti. Prorok Jezekilj piše, da Bog ne računa ni na stare ni na mlade, da bi pokazao da su istinski i Njegovi samo oni koji imaju u sebi božanski strah i žive pobožno, u skladu sa voljom Njegovom. Za Boga, sveti su oni koji drže zapovesti Njegove i imaju čistu savest. One koji preziru zapovesti Božije, njih prezire i sam Bog, odvraća se od njih i oduzima svoju blagodat od njih.
Zašto je kaznio Valtazara? Zato što se usudio da prezre one posvećene stvari koje je opljačkao iz Jerusalima i da ih upotrebi sa svojim naložnicama, Tako i oni koji posvete svoje udove Bogu a kasnije se usude da ih koriste za grešna dela, bivaju strogo kažnjeni od Boga.
Ne prezirimo dakle, božanske reči i pretnje koje se nalaze u Svetom Pismu. Ne gnevimo Boga neumesnim delima i bezakonjima našim. Ne prljajmo telo svoje koje je hram Božiji, kao što reče apostol Pavle.
Da bi se spasili, treba da omrznemo stvari ovoga sveta, to jest greh i materijalna dobra. Dokle god smo vezani za njih, nemamo nade za spasenje, jer Bog odlazi od nas, a bez Njega ne možemo činiti ništa.
Za spasenje nam mnogo pomaže razmišljanje o smrti. Oci su ovo nazvali „sećanje na smrt“. Kada razmišljamo da ćemo jednog dana sigurno napustiti ovaj život, pripremićemo se za taj trenutak kada ćemo odgovarati Sudiji.
Venac pobede daje Hristos samo onima koji su iznad svih svetovnih stvari stavili svoje spasenje i bore se za njega. Ako slučajno čovek bude pobeđen od đavola i padne, ne treba da očajava, nego ponovo da ustane i da se ponovo bori do konačne pobede.
Nikada ne misli da ćeš živeti mnogo godina, jer to ne zavisi od tebe, nego od Promisla Božijeg. Samo Onaj, koji određuje vremena i leta, zna kada je korisno za dušu našu da napustimo ovaj život. Ne traži prolazna blaga, jer ona nestaju i gube se kao dim. Cilj tvoj neka bude samo spasenje duše tvoje i ništa drugo.
Zato ne budi rob grehu. Razmišljanje tvoje neka bude stalno o budućem blaženstvu, i moli Boga da te učini naslednikom istoga.
Pazi da svoju mladost provedeš u vrlinama, da bi imao blaženu starost. Još, pripazi da dušom tvojom ne ovlada želja za bogatstvom, jer ona udaljuje od Boga. Za tebe, bogatstvo neka je – vrlina. Poruši ljubav svoju prema svetu, kao što plaha i žestoka kiša lomi drveće.
Onima koji su činili nepravdu, kada se smire i ispovede svoju grešku, sudije su snishodljivi a oni koji se ne kaju, dobijaju veću kaznu. Tako i ti kada ispovedaš grehe svoje i zatražiš milost Božiju, On će ti pomoći a kada si uporan u sebeljublju, strogo će te kazniti. Kada Bog dopusti, i dođu nevolje i brige, ne budimo zlovoljni, nego sa smirenjem ispovedimo da smo dostojni kazne.
Ako se ne smirimo i ne osetimo svoju bolest, Bog će nas napustiti a tada će nevolje, brige i iskušenja biti još teže, jer nećemo imati Boga za pomoćnika u uzimanju našeg bremena.
Nemoguće je da se ispravimo i spasemo ako se telo ne namuči. Još treba da žurimo često na Tajnu ispovesti, da bi se očistila duša naša.
Kada neko hoće da prinese nešto na poklon caru zemaljskom, ide k njemu vesela lica. A kada pristupa Nebeskom Caru da mu zatraži nešto, treba da se moli sa suzama u očima.
Kao ovca, kada ode iz tora i luta tamo – amo, postoji opasnost da upadne u vučju jazbinu, tako i onaj koji napušta tor Hristov, postoji opasnost da padne u zamke đavolje.
Kao čovek koji na sebi ima skupoceni biser, boji se da ga ne pokradu razbojnici, tako i onaj koji hodi putem duhovnog podviga treba da čuva sa mnogo pažnje biser vrlina Hristovih.
Kao što čovek u danima žalosti pije mnogo vina i opijajući se zaboravlja svoj bol, tako i onaj koji se opije ljubavlju prema Bogu, zaboravlja sve prijatnosti sveta i razmišlja samo o Bogu i spasenju Duše.