NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Misli za svaki dan u godini

Misli za svaki dan u godini

PONEDELJAK (34.)

Strah Božiji privodi početku svetog i bogougodnog života. On je, takođe, i njegov verni čuvar, ukoliko čovek, sledeći njegovom nagovoru, položi početak. Tome nas uči današnji Apostol, podsećajući nas na strašne presude i kazne Božije, koje su se javile na onima koji se ne pokoravaju Njegovoj volji. Ne poštedi anđele, govori, koji sagrešiše (2.Pt.2,4). A bili su čisti i obitavali su na presvetlom mestu. No, čim su sagrešili, svrgnuti su u preispodnji mrak. Zar će nas poštedeti, ako pođemo protiv Njegove volje?! Bezakonje se namnožilo u vreme Noja. Bog je na njih naveo potop i sve pogubio, izuzev osam duša Nojeve porodice. I nije pogledao na to što ih je bilo mnogo. Zar će On nad tobom jednim da se premišlja da li da te pogubi ili ne, ukoliko ne budeš slušao Njegov glas?! Dugo je Gospod popuštao Sodomu i Gomoru. No, oni su, umesto da se urazume, žurili do samog vrha zloće i zbog toga su, neočekivano, bili poraženi ognjem, koji je praobraz večnog ognja koji očekuje nečastive. Ni ti ne možeš zaobići taj oganj ako pođeš istim putem. Sećajući se svega toga, sedi usamljen, i to naročito u noćnoj tišini i tami, razgorevajući strah Božiji i bojeći se greha, budući da ti se kroz njega prikrada plamen večnoga ognja.

UTORAK

Tada ako vam ko reče: Evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte. Ustrojivši na zemlji svetu Crkvu, Hristos Gospod, Spasitelj naš, želi da u njoj prebiva kao njena glava, kao njen oživitelj i upravitelj. Hristos je u Pravoslavnoj Crkvi našoj, i ni u kojoj drugoj. Stoga ga drugde ni ne traži, jer ga nećeš naći. Ako neko iz nepravoslavnih krugova dođe i počne da te ubeđuje: „Hristos je kod nas“ – ne veruj mu. Ako čuješ od nekoga: „Kod nas je apostolska opština, kod nas je Hristos“ – ne veruj. Crkva osnovana od apostola postoji na zemlji. To i jeste Pravoslavna Crkva. I tu je Hristos. A ta, juče osnovana opština, ne može da bude apostolska, i u njoj nema Hrista. Nemoj verovati onome koji govori: „U meni je Hristos“, a tuđi se od Crkve, njene pastire neće da prizna i ne osvećuje se tajnama. U njemu nije Hristos, nego drugi duh koji sebi prisvaja ime Hrista da bi te odvukao od Hrista Gospoda i od Njegove svete Crkve. I ne veruj nikome ko ti bude predlagao nešto što je i najmanje strano Crkvi. Sve takve poznaj kao oruđe lažljivih duhova i kao propovednike laži.

SREDA

A doći će Dan Gospodnji kao lopov noću (2.Pt.3,10). Lopov se prikrada po noći kada ga niko ne očekuje. Tako će i dan Gospodnji doći onda kada ga neće očekivati. Onaj ko ne čeka Onoga koji dolazi, ne sprema se za Njegov doček. Da i mi ne bismo napravili takvu pogrešku, Gospod je zapovedio: Stražite, dakle, jer ne znate u koji će čas doći Gospod vaš (Mt.24,42). Međutim, šta mi radimo? Da li stražimo? Da li čekamo? Trebalo bi da smo svesni toga, ali nismo. Smrt poneki još i očekuje, ali Dan Gospodnji – gotovo niko. I kao da su u pravu. Jer, oci i praoci naši su ga očekivali i nije došao. Pošto i mi ne vidimo ništa zbog čega bi se moglo pomisliti da dolazi u naše dane, ni mi o njemu ne mislimo. Ne mislimo i ne čekamo. Zar će, onda, biti čudno ako nas Dan Gospodnji zatekne kao lupež. Bićemo tada slični stanovnicima grada kojem je upravnik oblasti najavio posetu – danas, sutra. Oni su ga čekali jedan sat, pa i dva, čekali su i čitav dan, a onda su rekli: „On sigurno neće doći“, i razišli se kućama. No, čim su se oni razišli i otišli na počinak – eto njega. Tako će i sa nama biti. Čekali mi ili ne čekali, Dan Gospodnji će doći, i to bez najave. Jer, Gospod je rekao: Nebo i zemlja će ppoći, ali reči moje neće proći (Mk.13,31). Zar nije bolje da čekamo, da ne bismo bili zatečeni u nepripravnosti. Jer, onda nas ni darovi neće mimoići.

ČETVRTAK

Ono što nam je juče naveo apostol, to nam danas otvoreno napominje i Jevanđelje. Pazite, bdite i molite se; jer ne znate kad će vreme nastati. Stražite, dakle… da ne dođe iznenada i nađe vas da spavate (Mk.13,33-36). Treba očekivati, i svakog trenutka imati na pameti da će se Gospod javiti i zasjati kao munja od jednog do drugog kraja vaseljene. Neki misle da je to očekivanje Gospoda moguće zameniti sa očekivanjem smrti. Dobro je da se barem i ono ima. No, jedno je očekivanje Gospoda, a drugo očekivanje smrti. Različite su misli o jednom i o drugom, kao uostalom i osećanja koja se iz njih rađaju. Čekaj Dan Gospodnji, jer će se u njemu sve završiti po neopozivoj odluci. Posle smrti još će se produžavati vreme nerešenog stanja, a Dan Gospodnji će sve raspodeliti na vekove vekova i sve utvrditi tako da se više ne može očekivati promena. Ti kažeš – čekao sam. No, i dalje očekuj. I stalno očekuj. Ali, to će, kažeš, otrovati svaku radost. Neće je otrovati, nego će samo iz tvoga života da izbaci radosti koje su se neopravdano nazivale radostima. Ti ćeš se i dalje radovati, ali samo u Gospodu. Pri takvoj radosti je i moguće očekivati Gospoda. Ukoliko te zatekne u toj radosti, On te neće kazniti nego pohvaliti.

PETAK

I svet prolazi i pohota njegova (1.Jn.2,17). Ko to ne vidi? Sve prolazi oko nas: stvari, lica, događaji – i mi sami smo prolazni. Prolazi i pohota svetska: tek što okusim od slasti njenog zadovoljenja, iščezava i slast i zadovoljenje. Tada se zauzimamo oko druge – a i s njom isto; trčimo za trećom – i opet isto. I ništa ne ostaje, nego sve prolazi i odlazi. I šta? Zar nema baš ničega što ostaje?! Ima, govori nam na istom mestu apostol: A onaj koji tvori volju Božiju ostaje vavek. Kako postoji svet koji je tako sav prolazan? Bog hoće i on se održava. Volja Božija je njegova nepokolebiva i nerazrušiva osnova. I onaj među ljudima, koji tvrdo stane uz volju Božiju, istoga trenutka i sam postaje postojan i utvrđen. Kolebaju se misli kod onoga koji juri za prolaznim. No, čim se urazumi i vrati na put volje Božije, čovek počinje da se utvrđuje u mislima i namerama. I kad, na kraju, uspe da stekne naviku na ovakav način življenja, u njemu sve – i unutrašnje i spoljašnje – dobija mirno ustrojstvo i bezmetežni poredak. Počevši ovde, taj duboki mir i nepomutljiva bezmetežnost preći će i u drugi život, i tamo se produžiti na vekove. Eto šta je, usred opšteg toka oko nas, neprolazno i postojano u nama! – Hođenje po volji Božijoj.

SUBOTA

Ko su oni koji imaju izgled pobožnosti, a sile njene su se odrekli? I ko su one koje se svagda uče, i nikad ne mogu da dođu do poznanja istine (2.Tim.3,5-7)? Prvi su oni koji drže sve spoljašnje poretke u kojima se inače ispoljava blagočastivi život, ali koji nemaju dovoljno jaku volju da bi i unutrašnja svoja raspoloženja držali u saglasnosti sa istinskim blagočašćem. Oni rado idu u hram i u njemu rado odstoje. Međutim, ne čine napor da i umom svojim odstoje pred Bogom neodstupno i da se priljubljuju uz Njega, nego, pomolivši se malo, ispuštaju kormilo uma, te on, lebdeći, obilazi čitav svet. I ispada da su oni po svom spoljašnjem položaju u hramu, dok ih, po unutrašnjem stanju, u hramu nema: kod njih je ostao samo izgled pobožnosti, ali ne i njena sila. Tako treba razumeti i druge slučajeve. One druge, pak, stupivši u oblast vere, samo iznalaze pitanja: Šta je to, a kako ovo, zašto ono i zbog čega ovo? U njima je strast prazne ljubopitljivosti. Njih ne zanima istina, nego bi jedino da zapitkuju. Našavši rešenje, ne ostaju dugo pri njemu, nego uskoro osećaju potrebu da pitaju za drugo. I tako dan za danom, pitajući i pitajući, nikada se u potpunosti ne zadovoljavajući već saznatim. Jedni, tako, jure za zadovoljstvima, a one za zadovoljenjem svoje ljubopitljivosti.

NEDELJA O BLUDNOM SINU (34.)

O čemu nam sve ne govori Nedelja o bludnom sinu? Govori i o našem spokojstvu i punoti u domu Oca nebeskog, i o našem bezumnom napuštanju Očevog pokroviteljstva radi neobuzdane slobode, i o bogatom nasleđu koji čovek ima bez obzira na svoju nepokornost, o nepromišljenom traćenju tog bogatstva na svakakve nepotrebnosti, i o krajnjem osiromašenju kao posledici toga traćenja. Ona govori i o tome kako čovek, osvestivši se i došavši k sebi, promislivši i rešivši da se vrati mnogomilostivome Ocu, sa ljubavlju biva primljen i vraćen u svoje prvobitno stanje. I ko neće ovde za sebe naći blagu i korisnu pouku? Ako se nalaziš u Očevom domu, ne žuri napolje na slobodu. Jer, vidiš kako se završio takav pokušaj?! Ako si, pak, otišao i proćerdao imetak, onda se brzo zaustavi. Ako si sve utraćio i upao u krajnju bedu, brzo se reši i – vrati se. Jer, tamo te očekuje svaka snishodljivost, ranija ljubav i obilje. I ovaj poslednji korak se pokazuje kao najnužniji. O tome nije potrebno opširno govoriti. Osvesti se, reši da se vratiš, ustani i požuri ka Ocu. Njegovo naručje te čeka otvoreno, gotovo da te primi.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Prorok……sve se je ispunilo šta je on predvideo. Ama, baš SVE!Nesme se zaboraviti , da je on ovo pisao u 19-om veku.

  2. Odusevljena sam knjigom i drago mi je da sam je otkrila,dopada mi se kao i Prolog a on mi je omiljena knjiga!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *