NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » JEDINI ČOVEKOLJUBAC

JEDINI ČOVEKOLJUBAC

 

JEDINI ČOVEKOLJUBAC
 
ŽIVOT GOSPODA ISUSA HRISTA
 
„Kao što otac ima ljubav k meni, u ja imam ljubav k vama; budite u ljubavi mojoj.
Ako zapovjesti moje uzdržite ostaćete u ljubavi mojoj, kao što ja održah zapovjesti Oca svojega i ostajem u ljubavi Njegovoj.
Ovo je zapovjest moja da imate ljubav među sobom, kao što ja imadoh ljubav k vama“.
(Jovan gl. 15, st. 9, 10, 12.)
 
POČETAK
 
U početku beše Logos. I Bog beše Logos. I u Bogu – Logosu beše sva istinita nebesna logika (Jov. 1, 110). Večna i nepromenljiva, prepuna sile istine, toplote ljubavi i sjaja života.
Tom svojom nebesnom i živom logikom Bog – Logos je stvorio sve što je stvoreno na nebu i na zemlji. I bez Njega ništa nije postalo što je postalo, niti je išta iz nebića dobilo biće bez Njega.
U početku – ne u onom prapočetku kome nema kraja, nego u početku dramatične istorije stvaranja Bog – Logos stvori nebo i zemlju, svet bestelesni i svet telesni, ili svet duhovni i svet telesno – duhovni. Sve stvori po redu i poretku, najpre svetlost, pa vodu, pa firmament, pa bilje i voće, pa sunce, mesec i zvezde, pa ribe i ptice, pa stoku i zverinje, pa najzad – čoveka, živu ikonu svoju. Sve kako je to objavljeno Duhom Božjim piscu Knjige Postanja (I Mojsej 1). A tu Knjigu dao je Bog ljudima po milosti svojoj onda kada je um ljudski zbog grehovne udaljenosti od svoga Tvorca bio pokriven zaboravom i sećanje ljudsko oslabljeno.
Udaljeni od Boga grešni ljudi su udaljeni i od nebesne logike, te su i misli njihove bile udaljene od Božjih misli koliko je nebo udaljeno od zemlje (Isa. 55, 8-9). Pokriveni zaboravom nebesne logike, koju je Adam pre greha imao u punoj meri, i prigušeni strahom od buntovne prirode oko sebe, ljudi su izmaštali svoju zemaljsku logiku, kojom su se služili, a kojom se i dan danas mnogi jedino služe, na uniženje svoga Tvorca, a na svoju propast. Odbacili su Slovo Božje, i postali su beslovesni, i ceo im je život beslovesan, besmislen, s čime se oni potpuno mire.
Otuda kad se Bog – Logos javi kao čovek u telu, svet Ga ne poznade, svet koga je On sazdao. „K svojima dođe i svoji ga ne primiše“ (Jovan, 1, 11). Niti Ga primiše niti Mu poverovaše.
Upitaše Ga:
– Ko si ti (Jov. 8, 25)? A on im reče:
– Početak. Ja sam pre nego se Avram rodio (Jov.8,58). Tada oni, tj. svoji, uzeše kamenje da Ga ubiju (Jov. 8, 59). Bezgrešni Adam u Raju ne bi ni pitao Boga – Logosa
ko si ti? On bi ga poznao kao početak i svoj i svih stvari. A praotac Avram, mada rođen pod grehom, izvan Raja, kao pravednik Božji primio bi odgovor Spasiteljev kao istinit. Zato Gospod i svedoči o njemu „da je bio rad da vidi dan moj; i vidje i obradova se“ (Jov. 8, 56). Ali daleki potomci Avramovi, i još udaljeniji Adamovi, ne poznaše Ga i ne priznaše. Jer zaglibljeni duboko u zemaljsku lažnu logiku oni nisu mogli razumeti istinitu nebesnu logiku Boga – Logosa. Njegova logika bila je njima protivna i mrska. No nemogući ni pojmiti ju niti odoleti joj oni u gnevu uzeše kamenje da Ga ubiju. I to pokušaše mnogo puta, ali ne uspeše do određenog vremena. Naučeni od Čovekomrzca Satane oni pokušavahu da ubiju Jedinog Čovekoljupca, „punog blagodati i istine“ (Jov. 1, 14), koji se i spustio na zemlju da povrati ljude nebesnoj logici, i kroz to da ih učini sinovima Božjim, „koji se ne rodiše od krvi ni od volje telesne ni od volje muževljeve nego od Boga“ (Jov. 1, 13), i koji mogu uzviknuti kao Pavle: „Mi um Hristov imamo“, i „ne mislimo što je zemaljsko nego što je nebesno“ (I Kor. 2, 16). Ovde je dakle sukob između dve logike, nebesne i zemaljske, slovesne i beslovesne. Upravo između logike i antilogike. U krajnjoj liniji pak to je sukob između Hrista i Satane. Ovaj sukob povlači se od rođenja Hristova, kada Ga Irod htede ubiti pa do Njegove smrti na krstu. Samo u svetlosti sukoba dveju rečenih logika može se razumeti Novi zavet, kao i sva istorija crkve do danas i do kraja.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *