НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » ЈЕДИНИ ЧОВЕКОЉУБАЦ

ЈЕДИНИ ЧОВЕКОЉУБАЦ

 

ЈЕДИНИ ЧОВЕКОЉУБАЦ
 
ЉУСКЕ СМРТИ
 
Како лепо шарају јаја наши на Балкану. Да украсе Васкрс. Да повећају радост празника. Да обрадују госте. Понекад су шарена jaja права уметност. Али ако се шарено јаје дуго држи, садржина његова или се уквари са неподношљивим мирисом, или се на крају сасвим сасуши. Тако онда шарена љуска скрива у себи смрт.
Још је страшнија Исусова слика лицемера, који су „као окречени гробови, који се споља видје лијепи, а унутра су пуни костију мртвачкијех и сваке нечистоте“ (Мат. 23, 27).
„Кажем вам, да ако не буде ваша правда већа него књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небесно“ (Мат. 5, 20).
Не будите лицемери као они, и не чините правду своју пред људима колико да вас људи виде, „иначе плате немате од Оца својега који је на небесима“.(Мат. 6, 1).
У правду која је Богу драга, како ју је Исус на Гори изложио, спада милостиња, молитва, поверење у Бога као јединог господара, безбрижност за сутрашњи дан, искање најпре царства Божјега, вера да ћеш примити од Бога што иштеш, наћи што тражиш, отворити затворена врата; и још: не судити оштрим судом и не мерити лажном мером, да ти се не би тако узвратило; не тражити трун у оку брата својега, а лицемерно скривати брвно у оку своме; чинити људима све оно што желиш да теби људи чине; не страшити се уског али чистог и светог пута што води у живот, а бежати од глатког и широког пута што води у смрт; давати добре плодове Богу домаћину који те је посадио као добро дрво; не гордити се својим великим делима него све чинити „по вољи Оца мојега који је на небесима“; извршавати све речи Христове и тако стројити дом своје вечности као мудар човек, који зида дом не на песку него на камену станцу, тако да га ни надошле воде ни ветрови ни буре не могу повредити (Мат. гл. 6 и 7).
Супротно свему овоме чине фарисеји и књижевници, лицемери. Кад дају милостињу, дају је само по зборницама и на улицама, и не дају је ни у славу Бога ни на помоћ сиромаху него само да их виде људи. И кад се моле Богу, моле се по улицама, опет да их људи виде. И кад посте, они се праве жалосни са опуштеним убледелим лицем, опет да их виде људи. Само да људи виде, како су они тобож милостиви и молитвени и испосни. Тако они раде, и онда и данас, из два разлога: да би од људи добили почаст и – новац. А с Богом не рачунају као да Га и нема. Заиста су лицемери само маскирани безбожници. Обманути народ даје им што траже, и то им је сва плата. Од Бога немају шта очекивати, јер Бога нису ничим ни задужили, него су Га само разгневили. Јер се „приближавају к мени устима својим, и уснама поштују ме, а срце њихово далеко стоји од мене“ (Иса. 29, 13). Но ако нису у вољи Оцу небесном, у вољи су „оцу сваке лажи“. Отац сваке лажи учио их, да је то нормално, природно, логично, и да су тако и други пре њих чинили, па су лепо поживели добивши од људи славу и богатство. То је утабан пут света, и они не треба да иду мимо света. Они бедни и не осећају колико их је Сатана таквим лагањем умртвио, колико им је срце исушио и загадио, да ангели Божји окрећу лице своје од смрада њихове душе. Сав њихов споља намештени изглед само је шарена љуска смрти, само окречени гроб.
А кад им дође оно што се зове смрт, у ствари дошла је само потврда, печат, о њиховој давнашној смрти.
А ви не будите лицемјери, учаше Исус народ. Не будите лицемјери кад дајете милостињу него „кад чиниш милостињу, да не зна љевака што чини десница твоја“ (Мат. 6, 2-3).
Не будите лицемјери ни кад се Богу молите. Него „кад се молиш, уђи у собу своју, и затворивши врата своја помоли се Оцу својему који је у тајности“ (Мат. 6, 5-13).
Не будите лицемјери ни кад постите. Него „кад постиш, намажи главу своју и лице своје умиј, исто као и кад непостиш, да те не виде људи гдје постиш, него Отац твој који је у тајности“ (Мат. 6, 16-18).
„Нема ништа тајно што неће бити јавно, нити сакривено што се неће открити“ (Марко 4, 22). Бог ће открити кад се не надаш. То су знали пророци и праведници, али то не знају фарисеји и књижевници. Јер су пророци и праведници бојали се Бога и ценили народ, док фарисеји и књижевници, лицемери, не боје се Бога, а народ презиру. А Исусу је жао народа, до суза му жао народа, кога старешине и челници народни обмањују и искоришћују (Мат. 15, 32). У Нагорној Беседи Он јавно отвара борбу против њиховог лицемерства (Мар. 8, 2). И у току времена Он ту борбу све већма појачава, изобличујући лицемере и њихово лицемерство у лице и пред народом. Никоје грешнике Он није тако изобличавао као лицемере. Најзад се то Исусово изобличавање лицемера пред крај Његовог земног пута претворило у страшну грмљавину, која просто изненађује. Али не треба да изненађује оне који знају, да Исус није говорио једном поколењу, себи савременом, него свима поколењима људским до краја времена. Отуда. изобличавајући лицемере јеврејске лицем у лице, Он је изобличавао лицемере свих времена и свих поколења.
Зашто је Исус ударио тако оштро и беспоштедно баш по лицемерству? Зато што је лицемерство сатанска лаж, сатанско притворство од искони; то је коров што је Сатана посејао у сваки усев Божји на земљи: у срце људско, у дом, у брак, у друштво, у народ и државу, у политику и трговину, у тугу и весеље, свуда, свагда и у свим цивилизацијама. Ниједна цивилизација није могла искоренити коров лицемерства, а многе њих је тај коров угушио. Ако је Једна цивилизација споља блистала, као европска и јапанска, то не значи да је она угушила собом лицемерство, него само да га је вештије сакрила од неке љуске, на којима није исписано име Исуса Христа, као на васкршњим јајима балканским, него речи као: учтивост, манир, префињеност, речи од којих се демони не страше. И коров лицемерства несметано буја.
Тако је Исус Христос, оваплоћено Слово Божје, објавио одмах у почетку два боја: против Сатане и против лицемерства. И народ Га заволи са страхопоштовањем као свога Спаситеља. „Јер их учаше као Онај који власт има, а не као књижевници“, лицемери (Мат. 7, 29).

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *