НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Владика Николај » ЈЕДИНИ ЧОВЕКОЉУБАЦ

ЈЕДИНИ ЧОВЕКОЉУБАЦ

 

ЈЕДИНИ ЧОВЕКОЉУБАЦ
 
НОВА НАУКА
 
Ђаво не би имао шта да ради кад га људи не би запослили. Као Богомрзац он нема моћи да се свети Богу што је свргнут с небеса у Ад. Нити сме као Ангеломрзац да удара на ангеле небесне, јер га ангели небесни пале и заслепљују својом светлошћу, неподношљивом за њега. Остали су му само људи, које је Бог са особитом љубављу створио и одржавао као најмлађи и немоћнији ред створених интелигенција. И баш због те превелике Божје љубави према човеку, ђаво је и постао Човекомрзац, те се хтео осветити Богу ударом на човека. И он је ловио људе, али не као апостоли Христови ради спасења људи, него ради пропасти људи. Као што обични ловци лове дивљач помоћу слатких мамаца, па кад их ухвате, онда их бију и убијају, тако је и ђаво ловио људе. Своју лажну и отровну науку он је кроз многе векове сипао у душу и тело људи тако „да су све мисли срца њихова свагда само на зло“ (I Мој. 6, 5) тј. све су им мисли на супрот небесној логици, све примесе лажне и сви закључци смртоносни. Тако је враг рода људског успео саградити у свету другу, Богупркосну кулу Вавилонску, не од камена и цигаља него од лажних учења. Но када се време испуни, јави се Човекољубац, Бог – Логос „да раскопа дјела ђавоља“ (I Јов. 3, 8) не да нешто презида и поправи, него да све ново створи. Не да нешто окрпи, нити удари нову закрпу на стару хаљину, него да обуче људе у сасвим нову хаљину. Да потпуно обрне све вредности.
То је било једнога дана, када много народа иђаше за Исусом, од обе стране језера, и од обе стране реке Јордана, и све од висина Јудејских до цветних поља Галилејских. Видевши тако многи народ, попе се Исус на једно брдо изнад села Магдале, а то је брдо после прозвано „Гора Блаженства“, због нове науке, коју је Он на том брду тога дана својим устима изговорио пред народом и ученицима својим.
„Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небесно“ Једним замахом удара Исус секиром у корен свију зала – гордост. А гордост је првородни грех Сатанин, којим је овај „отац лажи“ заражавао људе од почетка (Јован 8, 44); надувао их злим ветром као мехуре, да би их убрзо спласнуо и згазио. Гордељив човек кад пуже по земљи, мисли да лети. У својој самодовољности Он презире и људе и Бога. А сиромашан духом је смеран, стално je незадовољан самим собом; стиди се себе пред другима и боји се Бога. Зато се он усавршава и расте као живо семе испод земље, па све до у висине царства небеснога, које је таквима и намењено. На место луде гордељивости, коју je Сатана поставио за темељ своје куле Вавилонске, Исус ставља смерност (смиреније) у темељ своје палате, која је Његова црква.
„Благо онима који плачу, јер ће се утјешити“ Сузе гасе гнев, утољавају освету, спречавају убиство, лече гордост, оживљавају срце. Смерни је пун суза покајања, сажалења и милосрђа; мио је Богу, и Бог му даје утеху и у времену овде и у вечности онамо. Сатана је учио људе, да се смеју сухим смехом сада, да би после смрти пали у његову мрачну обитељ где је неутешни плач и шкргут зуба.
„Благо кроткима, јер ће наслиједити земљу“ Горди и охоли људи, ученици сатане, дрско отимају туђе, грабе и шире своју имовину или државу и владавину, али на крају губе све и одлазе као просјаци на Суд Божји. А кротки су драги и Богу и људима. Њиме се даје и нетражено. Они наслеђују земаљску имовину гордих и добијају „нову земљу“, а то је царство Божје.
„Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити“. Правда је у Бога као и истина; неправда је од ђавола као и лаж. Бити гладан и жедан правде значи бити гладан и жедан Бога. Отуда народ који је на Гори Блаженства гледао у лице Исуса Христа, гледао је у светлост ваплоћене правде и истине, и ситио је гладну и жедну душу своју. А у ономе свету гледање лица Његовог биће врховна вечна наслада.
„Благо милостивима, јер ће бити помиловани“. Милост је рај а немилост пакао у души. Начелник пакла плашио је људе страхом, да немају довољно за себе, да узимају а не дају, да саможиво брину за себе. Тако је многе припремио за грађане пакла, где је плач и шкргут зуба. А милостив даје, а и Бог га милује и придаје му, а на Суду биће због милостивих дела својих помилован од свију греха својих.
„Благо онима који су чистога срца, јер ће Бога видјети“. Срце човечије, драгоцени орган живота и огледало Бога, Сатана је учинио ђубриштем сваке пожуде, греха и порока. Узалуд су демонске културе купале и чистиле човека само споља, смрад од нечистоте у срцима угушио их је и свукао у пакао. Небесна логика тражи, да се прво срце очисти, да би се излечило од слепила и видело Бога. А гледање Бога и јесте живот вечни и царовање и сладост и радост што превазилази сваку машту људску.
„Благо миротворцима, јер ће се синови Божији назвати“. Бог је Бог мира, а не раздора, и који мир праве међу браћом, слични су Богу мира, и назваће се синови Божји. Но прави мир је унутра у неподељној души. Сви спољашњи раздори, свађе и ратови долазе изнутра, из подељености душе човечије, из унутарњег рата с Богом и самим собом. То је хтео Сатана. То је и учинио са првим човеком, и продужио живети кроз сву историју човечанства, бунећи људе против небесне логике, против Бога – Логоса. Христос је дошао да поврати мир међу Богом и човеком, и међу човеком и човеком. Он је донео мир „који превазилази сваки разум“. И људи су гледали у лице Његово, и осећали мир у душама својим.
„Благо прогоњеним правде ради, јер је њихово царство небесно“. Овај свет је постао бојиште правде и неправде. Гонитељи праведника привидни су победиоци у овом свету. Победиоцима их назива Сатана. У самој ствари прави су победници они који су прогоњени правде ради. То ће се обелоданити после Суда Божјега, када ће неправедници бити проклети и ринути у пакао, где је плач и шкргут зуба, а праведници увенчани вечном славом и животом у царству небесном.
„Благо вама, ако вас узасрамоте и успрогоне и реку на вас сваку злу ријеч лажући мене ради“. Срамотиће вас Сатана, носиоц сваке срамоте; прогониће вас он, прогнани с небеса; зле речи рећи ће за вас онај, који нема добре речи уопште; лагаће на вас „отац сваке лажи“. Све ће он то вама чинити због мене преко својих демона или одемоњених људи. Јер његова је мржња према мени равна страху од мене. Али ви се не бојте, него покорите се Богу, а противите се ђаволу, и он ће побјећи од вас (Јаков. 4,7).
„Радујте се и веселите се, јер је многа плата ваша на небесима“. Тако је драгоцен пред Богом сваки уздах и свака суза и свака кап крви праведника (Мат. 5, 112), да то земља не може никаквим својим благом платити. То само небо може платити не једном платом него „многом“ платом, многоструком и разнообразном, а то су радост и весеље и живот вечни.
Тако Исус излагаше своју нову науку, којом потресе земљу и пакао и срца људска. Даде првенство небу над земљом и царству небесном над царством земаљским. Напуни живот људски смислом и силом и радошћу. Узвиси до недогледних висина све оно што беше понижено и презрено. Поврати на снагу заборављену небесну логику, да би људи умовали умом Божјим.
И докле Он говорише на отвореном зеленом пољу, хиљаде душа гледаху Га нетремице и слушаху без предаха. „И дивљаше се народ науци Његовој“, јер осећаше да то говори Човекољубац и Народољубац. А не као књижевници (Мат. 7,27).

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *