ЈЕДИНИ ЧОВЕКОЉУБАЦ

 

ЈЕДИНИ ЧОВЕКОЉУБАЦ
 
ИСПУНИ СЕ ВРЕМЕ
 
Божја мера времена не слаже се са људском, нити Божји часовник са часовником човечијим. Божји часовник нити заостаје нити брза, док човечји час заостаје час брза.
У добру људи би хтели да се одложи промена, а у невољи да се убрза. Када су Јудејци у ропству Вавилонском држали, научени од лажних пророка и врачара, да ће се убрзо ослободити од ропства и повратити дома, пророк Јеремија им поручује из Јерусалима: “Овако вели Господ: Градите куће и сједите у њима, садите вртове и једите род њихов; жените се и рађајте синове и кћери; и синове своје жените и кћери своје удајте, нека рађају синове и кћери, множите се ту и не умањујте се. И тражите добро граду, у који вас преселих, и молите се за њ Господу, јер у добру његову биће вама добро… јер овако вели Господ: кад се испуни у Вавилону седамдесет година походићу вас… и вратити на ово мјесто” (Јерем. 29, 4-10). Тако је и велики пророк Данило објавио свом нестрпљивом народу, који је у муци навијао свој сат напред и напред, да би му се муке скратиле и обећани Месија Спаситељ што пре стигао, по Божјем сату има да прође Седамдесет седмина, па да се јави “Свети над светима” (Данило 9, 24). Апостол Петар укорева оне који због дугог чекања посумњају у Божје обећање, па каже: “Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни” (II Пет. 3, 9). Научен од Светога Писма и после дугог искуства, српски народ је и створио пословицу: “Бог зна време свему”.
После двобоја и победе над Сатаном врати се Исус у сили духовној и пође уз Јордан, да се још једанпут види са својим милим Претечом и Крститељем Јованом, последњи пут у овоме свету. И рече му и прорече; рече му, да је он, Јован, своју пророчку улогу добро одиграо, и прорече му, да ће га Ирод “Лисица” убрзо ухапсити (Лука 13, 32). Морао је бити видљив растанак оних, који су се још у утробама својих матера заволели. Том приликом одвојише се два Јованова ученика, Андреј и још један, и пођоше за Исусом (Јов. 1, 37). И када пређоше у Галилеју, сазнаде Исус да је Јован заиста ухапшен. Па када замукоше уста страшнога лава пустињског, тада Исус отвори своја уста и рече им: “Испуни се вријеме и приближи се царство Божје” (Марко 1, 15). Небесни часовник избио је тачно време када Син Божји требаше да отвори своја уста. Што рече, да се испуни време, тиме оправда све пророке, који су прорицали Његово време; а што рече, да се приближи царство Божје, тиме објави долазак Цара, који доноси собом Царство Божје. “Покајте се”, понавља Он реч великог Јована, да и њега оправда, – “и вјерујте јеванђеље” (Марк. 1, 15), понавља Он ову реч јеванђеља, коју је пре 30 година ангел рекао пастирима Витлејемским на Његов први рођендан, да тиме оправда и свога ангела. И онда и сада јеванђеље је значило Радосну Вест роду човечијем.
Тада поче Исус прибирати ученике к себи, не од великаша светских него од рибара, простих и сиромашних као што беху и пастири Витлејемски. И видевши Андреју и Симона (Петра) брата му, где бацају мреже у језеро, рече им: хајдете за мном; пустите друге нека лове рибу, ја ћу вас учинити ловцима људи. И они очас оставише своје мреже и пођоше за Њим. Мало даље виде друга два брата, Јакова и Јована, где са својим оцем Заведејем крпе своје подеране мреже (Мат. 4, 18). Позва и њих и они очас оставише и мреже и свог оца и пођоше за њим (Мат. 4, 27-22). Као да их је очарао својим необичним погледом и необичним гласом! Како да се ово не назове првим чудом Христовим?
У пратњи четири своја ученика поче Исус учити народ по зборницама. И Народ би задовољан Његовим речима, јер “Он их учаше као онај који власт има, а не као књижевници” (Марк. 1, 22). Још већма би народ задовољан од Његових чудесних дела. Једнога дана Он исцели човека поседнутог демоном. И то се брзо разгласи. Другога дана Он исцели неколико болесника од разних болести. И народ навали на Њ са својим болесницима; и Он одмах исцели све. Трећега дана толико се народа сабра око Њега, да му не беше лако јавити се на улици. Тада, са Јованом и Јаковом, пожури кући Симона Петра, чија ташта лежаше од грознице. Исус je узе за руку и грозница је очас пусти. И жена се диже и служаше им. А кад сунце зађе и би вече, донесоше пред Њега “све болесне и бијесне”, (Мат. 8, 14-16), и Он их отпусти кући здраве. “И сав град беше се сабрао пред вратима, да не могаше ући у град него борави у пољу, и пустим местима, али народ хиташе к Њему и тамо. И оде глас о Њему по свој Галилеји и Сирији чак до мора (Мат. 4, 24). Као прохладан ветар на тешкој жеги. Као пресахли извор кад одједном набуја, па јурне вода по сухом кориту речном и напуни га све до ушћа реке. И појуре сви жедни да пију, а прљави да се окупају. И као што нико не може направити границу ветру и води, тако ни љубави Христа Човекољупца.
А Симон Петар потрча к Њему у пустињу и рече: “Траже те сви” (Марк. 4, 36-37)! Неуки траже науку, болесни здравље, ожалошћени утеху, омрзнути љубав, уплашени храброст, осамљени пријатеља, самртници живот. И сви налазе све то једино у Исусу Човекољупцу. Сви Га тражили онда; сви Га траже и данас. А налазе Га они који се покајањем очисте и поверују у Његово Јеванђеље. И докле је света и времена понављаће народи с уздисајем реч Симонову Исусу: Траже те сви!
А Исус нађе Филипа из Витсаиде и позва га: хајде за мном (Јов. 1, 43). И Филип остави све и пође. Одмах затим нађе Филип свога друга Натанаила и рече му све за Исуса из Назарета као очекиваног и приспелог Месију. На то му Натанаил с неверицом и с подсмехом рече:
– Из Назарета може ли бити што добро? Филип њему:
– Дођи и види.
А Исус чим виде Натанаила поздрави га овако:
– Ево правог Израиљца, у коме нема лукавства. Зачуђен оваквим поздравом, упита Натанаил, како он
њега познаје (Јов. 1, 45-51). А кад му Исус рече, да га је он видео под смоквом пре него га је Филип позвао, Натанаил би сасвим побеђен. Наравно видео га је на даљини својим свевидећим духом, а не телесним очима.
Чувши то Натанаил, у њему се све преврну; ишчезе свака сумња, и он повика:
– Рави, ти си Син Божји, ти си цар Израиљев.
– Ти поверова зато што ја прозрех и видех те под смоквом. Видећеш више од тога, о, Натанаиле! Јер заиста, заиста вам кажем отселе ћете видјети небо отворено и анђеле Божје гдје узлазе и слазе к Сину Човечијем.
Небо се отворило над Исусом на Јордану, и ангелске силе лебделе су над њим. И сада су небеса била отворена и ангелске војске пратиле су Га као свога Цара, слушајући сваку Његову реч и гледајући свако Његово дело с усхићењем и трепетом. То ће од сада и Његови ученици видети, и радовати се заједно с ангелима.